Omladinski centar CK13

Subscribe to Omladinski centar CK13 feed Omladinski centar CK13
Updated: 33 min 34 sec ago

Odoleti trampizmu

Sub, 2021-02-27 14:54

Online tribina pod nazivom “Neizvesnost demokratije” održana je 24. februara 2021. godine. Neposredan povod za pokretanje diskusije na ovu temu su bila dešavanja u SAD prethodnih meseci, a naši sagovornici su bili Svetlana Slapšak, antropološkinja i spisateljica iz Ljubljane, Nebojša Vladisavljević, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i Rastislav Dinić, docent na Filozofskom fakultetu u Nišu. Moderator je bio Ozren Lazić (CK13).

Premisa organizovanja tribine je u mišljenju da je suštinska demokratija ambivalentna prema težnji ka vlasti, i da svaka vlast radi vlasti radi na suspenziji demokratije. Jer, po rečima Kloda Lefora, demokratija podrazumeva prazno mesto vlasti, jednu mogućnost da svako može vladati. Otuda se neizvesnost demokratije iščitava u njenom izazovu koji postavlja pred nas, a to je mogućnost postojanja političke zajednice jednakih i slobodnih ljudi. Kriza parlamentarne demokratije ukazuje na raskol između političkih predstavnika i građana, a u vremenu pandemijske krize jasno je da živimo u uslovima strogo kontrolisanih demokratija. Paradoks demokratije kao legitimacije vlasti je očekivanje da nekome damo legitimitet u vršenju vlasti, a zauzvrat bivamo isključeni iz odlučivanja o mnogim aspektima vlastiog života. Vlast postaje neka vrsta perpetuum mobile i kreće da se održava mimo volje onih u ime kojih vlada.

U slučaju SAD-a, vremenska zgusnutost pregnatnih dešavanja za demokratiju poput predsedničkih izbora, opovrgavanje njihovih rezultata od strane predsednika i poziv na upad u parlament, inauguracija novog predsenika pod vojnom opsadom i pokretanje postupka impičmenta su poslužila kao povod za razgovor o stanju demokratije u sadašnjem trenutku. Ono što nas je dodatno podstaklo na interesovanje za dešavanja u Americi jesu živost i žustrost javne rasprave koju Amerikanci vode, i utisak da je to nešto što hronično fali nama – otvorena javna rasprava o tome gde se kao društvo nalazimo, kuda i idemo, i da se ona vodi na najvišem nivou – konačno, da verujemo da se stvari mogu i moraju promeniti. Jer, činjenica jeste da su Amerikanci na izborima smenili, po mnogima, najopasnijeg predsednika kojeg je Amerika ikada imala. 

Neka od glavnih pitanja koja su pokrenuta odnosila su se na to na koji način je “trampizam” uticao na demokratski potencijal ljudi u zemlji koju inače karakteriše rasna, verska i ekonosmko-socijalna podeljenost; zatim da li demokratija može da opstane bez svakodnevnog iskustva demokratije, što bi podrazumevalo vladavinu prava, jednakost svih, transparentnost, javnost i smenjivost vlasti, i razvijanje kritičnosti kroz deliberaciju i slobodno informisanje; kao i kakvo je stanje demokratije u našem kontekstu.

“Jedna od lekcija koju sam ja naučila u Americi jeste da reči proizvode realnost i sa tim prosto moramo računati. Proizvode realnost kontrolisanog ološa, u ovom slučaju relativno dobro kontrolisanog ološa, koji je trebalo da zauzme vlast i da ukine 200 i nešto godina parlamentarne demokratije i konsolidacije vlasti u Americi.” – rekla je na samom početku Svetlana Slapšak.

Nebojša Vladisavljević je dodao da kada pričamo Americi tu nije u pitanju samo jedna stara demokratija, nego do skoro i jedina supersila: “Međutim, meni se čini da tu nema nekog dužeg političkog uticaja, tako da je napad na Kapitol više jedna vrsta incidenta, propust obezbeđenja. Ali to ne znači da problema nema, problemi su veoma duboki i mislim da oni nisu prevaziđeni ovom promenom vlasti.”

Napad na Kapitol Rastislav Dinić vidi kao “krunu ili poslednji trzaj Trampovog predsednikovanja” kojeg je odlikovalo odstupanje iz uobičajenih, demokratskih normi, zbog čega se ovaj mandat i posmatra kao presedan, koji je zapravo kulminacija jednog procesa koji se dešava u SAD poslednjih decenija.

“Nešto staro je umrlo, a nešto novo nikako da se rodi. Elite i ne žele da se nešto novo rodi jer bi to zahtevalo jednu radikalnu redistribuciju moći i resursa. To je tipičan način na koji konzervativizam u vremenima krize, kada se istroše stare ideje, prelazi u jednu vrstu reakcionarne ideologije.” – smatra Dinić.

Mandat Donalda Trampa je definitivno ostavio veliki trag na američko društvo. Govori se čak i o nekoj vrsti “balkanizacije” Amerike, a ono što je Tramp definitivno uspeo jeste da dodatno podeli zemlju. Tramp je svesno igrao na kartu rasizma i belačkog suprematizma i rađanje straha i mržnje prema doseljenicima, negirajući kulturu SAD kao zemlje migranata u potrazi za slobodom. Ipak, činjenica je da je Tramp u novembru 2020. dobio mnogo više glasova nego četiri godine ranije, a primetan je bio i porast broja njegovih glasača iz afroameričke i hispano zajednice.

“Američka je zaista na raskršću, socijalna situacija nikad nije bila lošija, čak ni tokom velike krize iz 1929. godine. Glad je sve veći problem, a na sve to dolazi i epidemija koja je odnela pola miliona žrtava. Međutim, vi čujete i demokratske političare koji na primer i dalje govore o njihovim interesima u Siriji, nastavljajući se na ruševine američkih kolonijalnih koncepata, koji su opasni za stabilnost celog sveta.” – kaže Svetlana Slašak.

Nebojša Vladisavljević smatra da je suština demokratije da prihvatite svoje protivnike kao legitimne, što je u startu bilo problematično kod Trampa. Zatim, tu je ugrožavanje slobode medija i vladavine prava, a na kraju čak i dovođenje u pitanje legitimitet izbora. Ipak, autoritativno delovanje unutar demokratskog sistema nije izuzetak, to je nešto što se moglo videti i po Evropi, dok američki sistem ipak uspeva da odoli. Vladisavljević podseća da smo i tokom četiri godine Trampove vladavine imali veliki otpor unutar tih demokratskih institucija, i sa te strane su učinjeni mnogi presedani.

“Ja ne mislim da svi ljudi koji podržavaju Trampa automatski podržavaju i ugrožavanje manjinskih prava, medijskih sloboda, podrivanje demokratije, verovatno jedna manjina da, ali veći deo tih birača time izražava protest protiv jedne šire političke i socio-ekonomske situacije. Zato smatram da je reč o ozbiljnijim problemima koji imaju korene nekoliko decenija unazad.” – navodi Vladisavljević.

Rastislav Dinić se osvrnuo i na fenomen lažnih vesti, koje su odigrale važnu ulogu u Trampovom dolasku na vlast, a njegovi glasači su upravo isticali istinoljubivost kao jednu od njegovih glavnih vrlina. 

Često se kao jedna (ili jedina) dobra strana Trampovog mandata navodi to što on nije pokrenuo nijedan novi rat, ali se čini da je pokrenuo “unutrašnji rat”, produbljujući rasistički sentiment, koji je oduvek bio jedan od glavnih kamena spoticanja demokratije u ovoj zemlji. Zato se i nameće pitanje koga je zapravo Donald Tramp predstavljao, i tokom svoje vladavine, ali i na prošlogodišnjim izborima.

“Trampa i ostale populističke vođe u demokratskim državama moramo da posmatramo iz više uglova. Oni obično imaju podršku stranaka koje su institucionalizovani deo političke scene, a izbori se najčešće dobijaju na marginama. Međutim, u poslednjih nekoliko decenija je došlo do deinstitucionalizacije stranačkih sistema i sve je više fluidinih birača, a usponom populizma ide se još dalje u tom pravcu.” – smatra Vladisavljević.

Naši sagovornici su se složili i da je jedno od najznačajnijih nasleđa “trampizma” konspirativni duh koji se širi internetom, koji je od izvora znanja postao izvor sujeverja. Najpoznatija od tih zavera svakako je QAnon. “Ta vrsta teorija zavera ima potpuno demobilišući efekat po politički angažman na lokalu, u sopstvenom dvorištu. Izuzetno veliki problem u Americi je propast javnog obrazovanja, što je sve posledica neoliberalnih mera.” – naveo je Dinić i dodao da smatra da i levica doživljava poraz jer nikako ne može da ponudi odgovarajući narativ koji će te ljude ubediti da društvo zaista može da izgleda drugačije i da postoji jasan put ka tom drugačijem društvu.

Svetlana Slapšak se osvrnula i na trenutnu političku situaciju u Sloveniji, čija autoritarna vlast je iskoristila epidemiju kako bi se učvrstila na svim nivoima. “Mi smo u poslednjih godinu dana bili svedoci uklanjanja ljudi sa čela većine institucija, naročito u kulturi. Ceo jedan srednji sloj je uništen. Epidemija je imala katastrofalne posledice upravo zbog loše politike, a uz to vlast konstantno nastavlja da proizvodi nove afere. Protesti se nastavljaju, ali se istovremeno pojačava i represija, koja je u ovako maloj državi nepodnošljiva. Nije trebalo mnogo da Slovenija iz jedne uređene države padne u ovo što je sada, što zaista govori o fragilnosti demokratije.”

Sa druge strane, Srbija je već duže vreme u svojevrsnoj institucionalnoj opsadi od strane jedne političke partije. Deluje da se naša situacija poslednjih godina menja samo u negativnom smeru. Ovo se naročito odnosi na medijske slobode, kao i na brutalno suzbijanje opozicije, a došli smo i do toga da više nemamo demokratske izbore, dok je u poslednjih godinu dana primetna i eskalacija represije, što je nešto što nismo videli još od devedesetih. 

“Došli smo do nivoa lične vlasti, jedne potpuno proizvoljne, privatozovane vladavine, gde imate jednu selektivnu primenu propisa, gde se sve odluke donose u jednoj kancelariji. Takvi režimi imaju dugoročne negativne posledice, jer oni urušavaju sve ustanove.” – smatra Vladisavljević.

Na kraju diskusije, Rastislav Dinić je naglasio da se demokratija mora braniti i da je to na svakome od nas, a da se to jedino može postići političkim angažovanjem.

***Ovaj događaj je realizovan u okviru projekta “Svakodnevno je političko: repolitizacija i demokratizacija društvene svakodnevice kroz javnu reč, edukaciju i aktivizam” koji je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija

Vršnjaci vršnjacima – online digitalne klupe

Čet, 2021-02-18 10:31

Hvala što si otvorio ovaj link i što želiš da pomogneš nekome od mnogih učenika i učenica koji nemaju mogućnost da redovno prate online nastavu ili komuniciraju sa svojim drugarima i drugaricama. Korona nam je pokazala koliko nedostatak tehnike utiče na kvalitet života, a ti sada možeš to da promeniš.

U akciji Vršnjaci vršnjacima: online digitalne klupe skupljamo očuvane pametne telefone i tablete koje ćemo dalje proslediti onima kojima su potrebni (pogledaj mapu ispod da vidiš na kojim mestima možeš da doneseš uređaje). Na taj način ćemo omogućiti da telefon dobije produžen život i skuplja prašinu u fijoci. Potrebno je da telefon ili tablet bude očuvan, manje ogrebotine dolaze u obzir. Punjač je poželjan, ali ne i obavezan. Na ovaj način ćeš produžiti život uređajima, dok ćeš nekome ulepšati život!

Osim toga, pozivamo te da proslediš informaciju o akciji dalje, podeliš video ili ovaj link jer tako zajedno povećavamo broj onih koji mogu da pomognu. Ako tvoje mesto nije na spisku i dalje možeš da nam pomogneš. Pokreni akciju sa svojom ekipom ili organizacijom, pronađi mesto gde možete da skupljate telefone i ako nešto skupite ili želite da nam se priključite javite se na mejl: vrsnjacivrsnjacima@unss.org.rs.

U akciji učestvuje preko 20 organizacija i zainteresovanih pojedinaca, a akciju podržava Unija srednjoškolaca Srbije i Unija sindikata prosvetnih radnika koja će pomoći u tome da uređaji stignu do onih kojima su najpotrebniji. 

Hvala što ti je stalo.

Mapa mesta na kojima možeš da ostaviš uređaje.

Telefone možete doneti u Omladinski centar CK13 radnima danima od 9 do 17h.

Novo u popularnoj muzici / audio izdanje III

Uto, 2021-02-16 14:32

Re-konstrukcije
Portret kompozitora Nemanje Radivojevića

Na ovom CD izdanju nalazi se izbor snimaka nastalih na rezidenciji održanoj od 20. do 22. novembra 2020. u Omladinskom centru CK13. Gost rezidencije bio je kompozitor Nemanja Radivojević. 

Tom prilikom radio je sa muzičarima koji stvaraju u Novom Sadu, nakon čega su javno izvedene Radivojevićeve kompozicije i održan razgovor sa kompozitorom.

Cilj radionice bio je razvijanje mogućih načina komunikacije između različitih muzičkih tradicija (slobodna improvizacija, džez, savremena muzika), kroz ispitivanje mogućnosti novog čitanja dêla savremene muzike iz perspektive muzičara sa impro i džez scene.

Radionica re-konstrukcije je u zajedničkom radu kompozitora i učesnika otvorila prostor mogućim tumačenjima dêla savremene muzike sa tri različita polazišta: partiture, snimka, ili skupa pravila za improvizaciju.

U otvorenom susretu relativno udaljenih muzičkih praksi, izvođači su se našli pred izazovom da svoja izražajna tehničko-muzička sredstva redefinišu, dok je kompozitor ponovo otkrio svoje delo propušteno kroz dodatni sloj filtera.

Ideja ukrštanja različitih muzičkih praksi proizilazi ne samo iz pokušaja širenja granica njihovih osobenih dinamika stvaranja, interpretacije i recepcije, već i iz same stilske poroznosti svake od tih praksi.

Transformativno iskustvo preispitivanja suštine individualnih pristupa muzici sa različitih polazišta pružilo je široko polje tumačenja i novog oblikovanja muzičkog dela.

Snimci zabeleženi na ovom CD-u o tome svedoče na najbolji način.

Izvođači:
Marko Čurčić – bas gitara
Daniel More – ud, gadulka, Iphone, luper
Sava Botić – sintisajzeri
Nikola Kašaš – sintisajzer
Ivan Burka – udaraljke, elektronika
Branko Latinčić – tenor saksofon

Lista kompozicija:
..moja su usta prljavo svetiliste… (verzija 1)
…prepoznaćeš me po sjaju… (verzija 1)
…mais seul un tel toucher ou une telle touche (verzija 1)
Courants II: Unreality of all things
…mais seul un tel toucher ou une telle touche (verzija 2)
…moja su usta prljavo svetilište… (verzija 2)
…nestabilno uzbuđujuće…
…prepoznaćeš me po sjaju… (verzija 2)

Snimljeno 20-22. novembra 2020. u Omladinskom centru CK13, Novi Sad.

Umetničko vođstvo: Nemanja Radivojević

Tehnička realizacija: Dimitrije Jakovljević, Aleksej Vislavski

Snimanje, miks i mastering: Dimitrije Jakovljević

Koordinacija: Ozren Lazić

Dizajn: Borislav Prodanović

Fotografija: Anica Ilijin

Produkcija: Omladinski centar CK13

Izdanje je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada.

Disk se može besplatno preuzeti u prostorijama Omladinskog centra CK13, u vreme rada kancelarije, kao i tokom rada kluba.

Svakodnevno je političko: O beskućništvu

Sre, 2021-02-10 19:17

Sagovornik: Geza Vereckei


Sagovornik ovog izdanja emisije “Svakodnevno je političko” je Geza Vereckei, poslednji umetnik u Kineskoj četvrti koji se nije odselio ili bio iseljen zbog izgradnje Omladinskog kreativnog polisa u okviru projekta Evropske prestonice kulture i Omladinske prestonice Evrope Grada Novog Sada.

Geza za sebe kaže da je beskućnik, jer da nije tu gde jeste bio bi na ulici. Izdržava se od slikarstva, a u prostorijama koje koristi nema vodu, struju, niti grejanje, kaže sve je to ukinuto od kada su počeli radovi. Pored njega u prostorijama Kineske četvrti živi još desetak muškaraca koji nemaju obezbeđen krov nad glavom. Kako kaže, sve su to ljudi koji su sticajem životnih okolnosti ostali sami, bez prihoda i bez socijalne pomoći. Koliko god mogu, međusobno se podržavaju i brinu jedni o drugima. Nada se da će ostati u Kineskoj četvrti, tu je već dugo i nikom ne smeta, a i po logici stvari, bilo bi normalno da kao dugogodišnji stanar i umetnik ostane u budućem kreativnom distriktu. Atelje u kom živi je jedina preostala oaza nekadašnjeg burnog života Kineske četvrti koji su nastanjivali umetnici, zanatlije, drugi mali preduzetnici, aktivisti i posetioci društvenih centara i klubova.

Živeći u stalnoj životnoj neizvesnosti, Geza otvoreno priča o svom iskustvu beskućništva i ukazuje na to da je beskućništvo strukturni problem sistema u kom nema adekvatne socijalne pomoći i u kom ne postoje osnovna prava, poput sigurnog krova nad glavom. Kako i sam kaže, dok god stanovanje zavisi od platežne moći, beskućnika će biti sve više.


Razgovor sa Gezom Vereckei je vođen 17. januara u njegovom ateljeu u Kineskoj četvrti.

Urednik emisije: Ozren Lazić
Tehnička realizacija: Borislav Prodanović
Produkcija: Omladinski centar CK13

Mladom fašisti

Sre, 2021-02-10 15:38

Već decenijama živimo u urušenom i dezorijentisanom društvu gde su ljudski život i ljudsko dostojanstvo obezvređeni i negirani. Takva društvena stvarnost je sistemski proizvedena i održava se na podlozi održavanja anomije. U takvom društvu, fašizam je opcija koju sistem podržava/nudi/nameće pojedincima i grupama prijemčivim za manipulisanje, a radi daljeg širenja i produbljivanja te anomije.

U tom smislu, fašista nije rezultat spontanog razvoja ličnosti, a grupa mladih besomučenika ispred pravoslavne crkve, okupljenih na pomen jednog fašiste, nije incidentna, već strukturna pojava. Poruke mržnje, negiranje genocida u Srebrenici i veličanje zločinaca jesu eho zvanične državne politike. 

Fašista je proizvod obmana i manipulacija, proizveden sa ciljem reprodukcije sistema koji ga je stvorio: 

– Patrijarhalne porodice i militarizma koji su u stvari institucije suštinske nemoći muškarca i njegovog straha od žena i mržnje prema ženskoj seksualnosti; 

– Obrazovnog sistema koji obezbeđuje opstanak predrasuda i laži kojima se opravdava nejednakost u društvu; 

– Brutalnog ekonomizma tranzicije koji finansira nejednakost i koji se bogati na nejednakosti; 

– Bezbožne crkve koja decenijama nadahnuje mržnju i hrani nacionalizam i homofobiju;

– Zločinačke države/vlasti koja je organizovala, finansirala, sprovodila zločine i skrivala ili otvoreno slavila zločince.    

Zbog toga, upućujemo poruku i poziv zbunjenim mladićima koji smisao svoje egzistencije traže i potvrđuju dokazivanjem (kurčenjem) u svom društvu, da svoju frustraciju usmere prema navedenim institucijama i prepoznaju da je delovanje tih institucija neprijateljsko prema njima samima.

Unutrašnji nemir se neće razrešiti neprijateljstvom prema isprojektovanim neprijateljima (migrantima i strancima, Romima, ženama, gejevima – ili koga god da mrzite ili se plašite), nego jedino oslobađenjem od besa (potisnute nemoći), mržnje i straha, i prihvatanjem onih koje isključujemo.

Ako ste voljni tog podviga oslobađanja i ukoliko vam je u tome potrebna podrška, znate dobro gde je Omladinski centar CK13, tačno tamo gde projektujete svoj nemir.

Civilno društvo i mediji traže hitno izjašnjenje Uprave za sprečavanje pranja novca o nalazima FATF-a

Pet, 2021-01-29 13:32

Organizacije civilnog društva i mediji zahtevaju od Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma da se u što kraćem roku izjasni o nalazima Radne grupe za finansijsku akciju (FATF), da je u slučaju “Spisak” proverom 57 organizacija i pojedinaca iz medija i civilnog sektora bez odgovarajućeg pravnog osnova prekoračila svoja ovlašćenja i postupila suprotno preporukama i standardima ovog međunarodnog tela. Takođe, pozivamo ovaj organ da preduzme konkretne korake da sanira štetu koja je nastala organizacijama i pojedincima koji su neprimereno targetirani. Organizacije civilnog društva i mediji sa “Spiska” zahtevaju od Uprave za sprečavanje pranja novca i Vlade Srbije da javno objave ključne nalaze analize u kojoj je potvrđeno da organizacije i pojedinci sa Spiska posluju u skladu sa Zakonom, i da se odazovu pozivu građanskog društva da o ovome zajedno izveste komercijalne banke u Srbiji.

Izjašnjavajući se o ovom potezu Uprave u postupku koji je protiv Srbije pokrenut od strane Specijalnih izvestilaca Ujedinjenih nacija povodom slučaja “Spisak” FATF je ocenio da postoji sumnja da je Republika Srbija prekršila preporuku tog tela koja određuje granice ovlašćenja Uprave za sprečavanje pranja novca kao organa finansijske obaveštajne službe (preporuka 29).

Podsetimo, specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija su u saopštenju objavljenom 11. novembra 2020. godine zaključili da je Vlada Srbije zloupotrebila mehanizam za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma sa ciljem da zaplaši predstavnike civilnog društva i branitelje ljudskih prava, da ograniči njihov rad i da uguši kritiku vlasti kada je bankama u Srbiji poslala zahtev da dostave podatke o svim računima i novčanim transakcijama za 57 organizacija i pojedinaca iz medija i civilnog društva navedenih na takozvanom “Spisku”. Ovo telo je tada tim povodom pokrenulo postupak, koji je uključivao i zahteve za zvanično izjašnjenje Republike Srbije, ali i Radne grupe za finansijsku akciju (FATF), međunarodnog tela na čije preporuke se Uprava za sprečavanje pranja novca pozivala u obrazloženju svog postupanja, kao i Komiteta Saveta Evrope za evaluaciju mera za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma – MONEYVAL. Napominjemo da je ovaj slučaj našao svoje mesto i u izveštaju o napretku zemalja obuhvaćenih punim monitoringom o kome se raspravljalo na poslednjoj sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, održanoj 25-28. januara, kao jedna od najvažnijih tačaka za procenu napretka Srbije u toku 2020. godine.

Odgovarajući na zahtev Specijalnih procedura za izjašnjenjem, FATF se jasno ogradio od ovakvih postupaka Uprave, navodeći da deli zabrinutost Ujedinjenih nacija povodom navoda da je Srbija zloupotrebila Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma da vrši pritisak na civilno društvo i ograniči njegov rad, zbog njegove kritičke orijentacije prema vlastima. U odgovoru ove organizacije, se dalje ističe da je ovakvo postupanje Uprave u direktnoj suprotnosti sa standardima FATF-a, te da ovlašćenja data finansijskim obaveštajnim organima u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma ne uključuju neselektivne zahteve za informacijama za potrebe izrade analiza, nazivajući ih “ribolovačkim ekspedicijama” (fishing expeditions). Takođe, FATF je konstatovao da u izradi strateških analiza, finansijsko-obaveštajna tela, kakvo je Uprava za sprečavanje pranja novca nemaju pravo da traže podatke od svojih obveznika, tj. komercijalnih banaka i da je u suprotnosti sa njihovim standardima da se podaci o konkretnim  organizacijama i pojedincima prikupljaju bez osnova sumnje. Time je ukazano da je objašnjenje Uprave za sprečavanje pranja novca da je koristila član 73 Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma jer nije imala drugi način da prikupi podatke o donacijama organizacijama sa Spiska u direktnoj suprotnosti sa međunarodnim standardima.

Ovo objašnjenje ukazuje i da Uprava nije spremna za istinsko partnerstvo sa građanskim sektorom u borbi protiv terorizma, jer je do ovih podataka mogla da dođe i molbom prema organizacijama i ponudom da učestvuju u izradi dela analize. Takvi primeri dobre prakse partnerstva u primeni preporuke broj 8 FATF koja se tiče sprečavanja zloupotrebe neprofitnog sektora za finansiranje terorizma već postoje u Evropi.

Reagujući na objavljivanje spornog zahteva Uprave za sprečavanje pranja novca bankama u julu prošle godine, OCD i mediji sa spiska, ali i međunarodne organizacije uključujući Evropsku komisiju i Evropsku federaciju novinara, su uputile zahtev Upravi za sprečavanje pranja novca da razjasni osnov ove provere i kriterijume kojima se vodila u njenom sprovođenju. Ovakvim odgovorom FATF-a kao najpozvanijeg međunarodnog tela u ovoj oblasti ne samo da je potvrđena naša sumnja u osnovanost postupanja srpskih vlasti u ovom slučaju, već je jasnim određivanjem relevantnih međunarodnih institucija u ovom pogledu ustanovljen standard koji se može primenjivati u svim drugim slučajevima zloupotreba mehanizama za sprečavanje finansiranja terorizma u svrhu pritisaka na civilno društvo i medije u drugim zemljama.

Organizacije civilnog društva i mediji sa “Spiska” pozivaju Upravu za sprečavanje pranja novca da preduzme konkretne korake da sanira štetu koja je nastala organizacijama i pojedincima koji su neprimereno targetirani, kako bi povratila poverenje neophodno za nastavak saradnje u borbi protiv terorizma i ekstremizma.

Potpisnici:

  1. Građanske inicijative
  2. Business Info Group
  3. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)
  4. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
  5. Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA)
  6. Beogradski centar za ljudska prava
  7. Biro za društvena istraživanja (BIRODI)
  8. Centar za vladavinu prava
  9. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
  10. Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
  11. Omladinski centar CK13
  12. Evropski pokret u Srbiji
  13. Inicijativa mladih za ljudska prava
  14. CANVAS
  15. Libek
  16. Fond za humanitarno pravo
  17. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS)
  18. Centar za evropske politike
  19. BIRN
  20. Trag fondacija
  21. Novosadska novinarska škola

Svakodnevno je političko: O izbeglištvu našeg doba

Uto, 2021-01-19 12:26
Sagovornica: Frančeska Fornari

Slušate novo izdanje emisije “Svakodnevno je političko”, posvećeno migrantima, izbeglicama, onima koji beže iz svojih rodnih država u potrazi za boljim mestom za život. Pričamo o migracijama o kojima svedočimo živeći paralelno ili pored onih koji su u begu, dakle o migracijama našeg doba. Sintagma živeti-pored znači odsustvo situacije uzajamnosti u kojoj druge percipiramo kao ljude poput nas. Čini se da je upravo takva sudbina emigranata koji nailaze na znakovitu negaciju svojih prava, ali i života, kako kroz pravno-biroktarsku opstrukciju, tako i kroz fizičko zlostavljanje od strane zvaničnih i paradržavnih sktruktura bezbednosti poput takozvanih narodnih patrola. Krhkost ljudskih prava odražava zapravo selektivnost prava koja se suspenduju svaki put u korist takozvane “sigurnosti”. Diskriminišući tretman Evropske unije prema migrantima je pokazao krizu demokratskog kapaciteta unije, koja ovu situaciju licemerno predstavlja kao “migrantsku krizu”. Kriminalizacija onih koji su žrtve opštih kriznih tokova, pout ratova, terorizma, političkih progona, siromaštva, klimatskih i ekoloških katastrofa, trebalo bi da nam ukaže na to da svet nije ni predviđen da bude bezbedan za sve.

Motiv za ovu emisiju je pre svega u nastojanju da se doprinese humanizaciji migranata, i da se njihova sudbina prepozna kao naša. Sa Frančeskom Fornari, omladinskom radnicom i aktivistkinjom, razgovarali smo o savremenim migracijama, a s obzirom na, po njenim rečima, nepravdu sa kojom se suočavaju migranti na putu ka obezbeđivanju dostojanstvenog života u Evropi.

Urednik: Ozren Lazić
Tehnička realizacija: Aleksandra Pap
Produkcija: Omladinski centar CK13

2021 – godina borbe za prostor slobode

Čet, 2020-12-31 12:43

Za kraj ove teške i turbulentne godine, koju nećemo sumirati kroz brojke kao što smo to radili ranije, želimo da se još jednom zahvalimo svima koji su nam dali podršku u borbi za autonomnost i nezavisnost u radu, i koji su prepoznali značaj Crne kuće kao prostora slobodnog udruživanja.

I pored do sada najtežih napada na CK13, i pored svih ograničenja koje je donela pandemija, Crna kuća je tokom cele godine bila mesto okupljanja aktivista i aktivistkinja Novog Sada. Tako je nakon ukidanja vanrednog stanja formirana Kuhinja solidarnosti NS, dok je nakon jednog od seminara u Crnoj kući osnovana i neformalna grupa Solidarne drugarice. Oba ova kolektiva pomažu najugroženijim delovima stanovništva i naišla su na veliku podršku u lokalnoj zajednici, ali i šire od toga.

Takođe, u junu smo zajedno sa brojnim formalnim i neformalnim kolektivima, volonterima i volonterkama, organizovali ad hoc festival “Autonomna zona CK13”. U septembru smo otvorili izložbu političkih plakata na temu tolerancije, autora Mirka Ilića, koja je bila postavljena u prolazu Pavla Šosbergera kod Sinagoge i u dvorištu Crne kuće. Krajem godine smo neke od aktivnosti održavali online, među kojima i veliku regionalnu konferenciju “O čemu i zašto brinemo? Politika, ekonomija i etika brige u svetlu pandemije COVID-19”. 

Sledeće godine nastavljamo kao i do sada, solidarno i borbeno, a vaša podrška u očuvanju Crne kuće kao zajedničkog slobodnog prostora će nam biti i više nego značajna. Svi se nadamo da će 2021. biti moguće više koncerata i druženja u našem klubu i dvorištu i zato vam pre svega želimo dobro zdravlje.

Srećno!

Kolektiv CK13 

Kuhinja solidarnosti NS nastavlja sa radom i u 2021. godini

Sre, 2020-12-30 11:49

Kuhinja solidarnosti NS je i danas kuvala tople obroke koji su razdeljeni socijalno ugroženom stanovništvu u Novom Sadu. Od maja meseca, kada je kuhinja pokrenuta, skuvano je oko 1500 obroka, uz koje često idu i salate i dezerti. Danas su ovome dodati i “novogodišnji” paketi, koji sadrže osnovne životne namirnice.

Ovim smo zaokružili kalendarsku godinu koja je bila posebno teška za sve, a naročito za one najugroženije. To je bio i glavni pokretački motiv za osnivanje Kuhinje solidarnosti NS koju su zajednički pokrenuli Združena akcija Krov nad glavom Novi Sad, Omladinski centar CK13 i brojni volonteri i volonterke.

Osim angažmana nekoliko desetina ljudi u pripremi i distribuciji hrane, sve ovo ne bi bilo moguće bez vaše pomoći od koje smo nabavljali hranu i sve ostalo što je potrebno za funkcionsanje jedne ovakve kuhinje. Osim ukusne hrane, kod nas se stalno krčka solidarnost na svim nivoima, jer smatramo da je samo uz nju bolji i pravedniji svet moguć.

Da bi Kuhinja solidarnosti nastavila sa aktivnostima istom snagom i da bi hrana nastavila redovno da stiže do onih najugroženijih, potrebna nam je vaša kontinuirana pomoć u vidu donacija koje možete uplatiti na dinarski račun:

325-9500700045352-36 (Vojvođanska banka)
Svrha uplate: Kuhinja solidarnosti NS
Primalac: Udruženje „Omladinski centar CK13“ Vojvode Bojovića 13, Novi Sad
Šifra plaćanja: 289

Srećno i borbeno u Novoj godini žele vam:
Kuhinja Solidarnosti NS
Združena akcija Krov nad glavom Novi Sad
Crna kuća
Solidarne drugarice

Niko gladan! Niko bez doma!

Seminar alternativnih politika – Širenje prostora političkog: vanredna i svakodnevna participacija aktivista i društvenih pokreta

Uto, 2020-12-15 16:58

Omladinski centar CK13 vas poziva na seminar alternativnih politika Širenje prostora političkog: vanredna i svakodnevna participacija aktivista i društvenih pokreta koji će se održati u formi webinara 26. i 27. decembra

Seminar je namenjen svima koji veruju u slobodno političko subjektiviranje, udruživanje i samoorganizovanje.  

S obzirom na preovladavajuće nezadovoljstvo i nepoverenje u političke institucije i trenutno uređenje, kao i na to da je političko delovanje obesmišljeno i onemogućeno, neophodno je ponovo otkriti politiku kao mišljenje i delovanje u zajedništvu sa drugima.

Ako verujete u društvene promene i da je drugačiji svet moguć, ohrabrujemo vas da se prijavite za učešće na ovom seminaru.

Dobrodošli su srednjoškolci, studenti, kao i osobe koje ne studiraju; zaposleni u privatnom ili javnom sektoru, u organizacijama civilnog društva i nezaposleni, zainteresovani za promišljanje i izgradnju društvenih alternativa.

Prednost će imati mladi do 30 godina iz Novog Sada i okoline, a odabir će se vršiti na temelju motivacije i obrazloženju prijave. 

Seminar vodi Biljana Đorđević, docentkinja na Fakultetu političkih nauka i aktivistkinja.

Prijave se vrše putem online formulara kojem možete pristupiti klikom na sledeći link.

Rok za podnošenje prijava je sreda, 23. decembar.

Seminar je besplatan i sastoji se iz dva modula od kojih svaki traje jedan radni dan, sa početkom u 10 časova. Agenda i zoom link će biti dostavljeni polaznicima seminara na e-mail.

O webinaru:

Poslednjih decenija se i u teoriji i u praksi razotkriva da je ideja naroda kao demokratskog suverena – odnosno kao krajnjeg izvora legitimnih zakona u ustavnim demokratijama – samo ustavna fikcija. Opšta kriza demokratskog legitimiteta posebno je produbljena finansijskim i političkim krizama koje su stvorile uslove za pojavu antikriznih mobilizacija građana u zemljama pogođenim merama štednje, kao i društvenih pokreta koji se mobilišu oko odbrane postojećih ustavnih prava, borbe za uvođenje novih ustavnih prava ili borbe za odbranu i povraćaj zajedničkih dobara. Iako mnogi od ovih pokreta ne počinju sa idejom o izmenama ustava, oni su svojevrsni oblici konstitutivne moći naroda jer artikulišu razne neispunjene društvene zahteve na koje politički sistem nije adekvatno odgovarao.

Upravo različiti oblici protestnog delovanja građana slikovito pokazuju kako su postupci legitimisanja vlada i javnih politika koje vlade promovišu razdvojene od potreba, aktivnosti i pristanka ljudi koji su podvrgnuti ovim strukturama upravljanja. Jedno od ključnih teorijskih pitanja odnosi se na prirodu odnosa između konstitutivne moći i ustavne forme, odnosno onoga što je prepoznato kao konstitutivna moć, i kako funkcioniše interakcija među različitim oblicima političkog aktivizma i društvenog i političkog udruživanja  u okviru ali i protiv ustavne forme – drugim rečima, da li je delovanje društvenih pokreta sistemsko ili anti-sistemsko. Iako je za mnogo političke aktere, pa i za autore koji pišu o tome, reč o zauzimanju principijelnih strana između ove dve alternative, sve više se uvažava da to može biti stvar strateške orijentisanosti pokreta pre nego što postane dovoljno snažan da može da se efektivno uključi u borbu za moć. 

Bez obzira na opšti cilj i uspeh određenog društvenog pokreta (i da li se on može prepoznati kao konstitutivna moć), njegova artikulacija određenog neispunjenog društvenog zahteva može se usmeriti u formalniji proces konstitucionalizacije novog političkog poretka ili ustavne revizije. Ovi zahtevi za promenama mogu doći od društvenog pokreta ali ga mogu preuzeti i drugi politički akteri nadovezujući se na početne artikulacije i borbe aktivista, što sa sobom nosi različite rizike. Ovo je faza u kojoj su mogući različiti participativni i deliberativni demokratski eksperimenti – kako u pogledu internog funkcionisanja pokreta tako i u pogledu načina izgradnje mostova između društvenih i političkih aktera različitog nivoa institucionalizacije. Društveni pokreti mogu stvoriti nove aktere i nove načine političke borbe, promeniti teren i uslove konstituisanja subjekata i preferencija iz kojih mogu da izniknu nove političke organizacije. 

Cilj vebinara je da pruži uvod u teorijske rasprave o društvenim pokretima, konstitutivnoj moći, demokratizaciji autoritarnih struktura upravljanja i postizanju veće političke efikasnosti građanki i građana kroz aktivizam i političku participaciju, ali i da se na vebinaru govori o konkretnim političkim borbama, uspesima i porazima, političkih aktivista i društvenih pokreta u zemlji i u svetu.

O predavačici:

Biljana Đorđević je docentkinja na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu gde predaje kurseve Savremena politička teorija, Kultura ljudskih prava, Politička kultura i politički poredak i Političku filozofiju i pitanja roda na osnovnim i poslediplomskim studijama. Oblast njenog akademskog i aktivističkog istraživanja i delovanja su savremene teorije demokratije, aktivističko građanstvo, politička etika migracija, veza demokratije i feminizma, i socijalni konstitucionalizam. Članica je Predsedništva Udruženja za političke nauke Srbije i Srpskog udruženja za pravnu i socijalnu filozofiju, Upravnog odbora A11 – inicijative za ekonomska i socijalna prava, Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti – MASA i međunarodnog opservatorijuma municipalizma – Minim. Članica je Malog veća Ne davimo Beograd.

Program:

Subota, 26. decembar (10.00 – 16.30)

  • Ljudi su apatični zato što su nemoćni, a ne nemoćni zato što su apatični: o političkoj  efikasnosti i (ne)sposobnostima građanki i građana za bavljenje politikom 
  • Društveni pokreti kao konstitutivna moć
  • Participativni i deliberativni demokratski eksperimenti društvenih pokreta

Nedelja, 27. decembar (10.00 – 16.30)

  •  Od iniciranja protesta do formiranja političkog aktera 
  •  Aktivisti kao predstavnici: rad u grupama i diskusija
  •  Apstraktne ideje, konkretna politička tela: aktivizam i participacija u praksi – rad u grupama i diskusija

Beautiful shirts (12.12.2020.)

Ned, 2020-12-13 11:57

Protiv potčinjavanja

Čet, 2020-11-26 09:40

Organizacija “Omladinski centar CK13” nastala je na temelju potrebe da se iz “jednog jezgra” vodi Crna kuća. Tokom proteklih godina, mnogi su činili to jezgro i doprineli izgradnji Crne kuće kakva je danas, kao članovi organizacije ili kao naši saradnici i prijatelji. Ljudi su sami napuštali organizaciju, neko usled drugih ličnih stremljenja, neko zbog neslaganja ili razočaranosti, ali uvek se odluka o tome donosila samostalno i slobodno.

Naš zahtev za formalnim razlazom sa Kuda.org kao članovima UO i skupštine udruženja CK13 je proizašao iz suštinskog razilaženja upravo oko tog pitanja – šta jeste i šta bi trebalo da bude Crna kuća, i kako bi trebalo odlučivati u njoj i o njoj?

Naš stav je bio jasan i nedvosmislen – o kući bi trebalo da odlučuju oni koji zajedno, svakodnevno, rade na njenom razvoju i održivosti, kao i zainteresovana javnost kojoj Crna kuća znači. Drugim rečima, o Crnoj kući ne može da odlučuje onaj ko sa njom i nama nema aktivan odnos, a ko svoje mesto aktivira podsećanjem na to ko zapravo “poseduje” kuću, i sa te auto-rehabilitovane pozicije moći pokušava da isporuči novi pravac razvoja Crne kuće i zavede nove odnose u njoj.

Naime, kada je Kuda.org inicirala susret sa nama u maju 2019. godine, prišla nam je najpre pohvalama u vezi sa našim uspešnim radom i programima, da bi nam se potom obratila pozivom na obnovu komunikacije i saradnje. Zatim nam je iznela svoju prvenstvenu motivaciju u formi poziva da se priključimo njihovoj već formiranoj i formatiranoj “Inicijativi za Agrariju” koju čine Kuda.org sa još nekoliko strukovnih i reprezentativnih organizacija u kulturi, a koja je formirana radi pregovora sa gradom u cilju dobijanja na korišćenje prostornog kompleksa nekadašnjeg ‘Elektroluksa’. Prema predloženoj ideji, Crna kuća je trebalo da posluži kao materijalni i simbolički ulog u pregovorima sa gradom radi zadobijanja tog objekta.

Nismo se odazvali tom pozivu iz jednostavnog razloga jer se u ‘Inicijativi za Agrariju’ ne prepoznajemo: nismo videli ni jedan razlog da CK13 odustane od svog svojstva enklave programske nezavisnosti i političke i subkulturne autonomije, radi neizvesnog aranžmana sa gradom koji bi pretpostavljao stalnu zavisnost od političke volje grada, i u aranžmanu sa strukovnim i reprezentativnim udruženjima u kulturi čiji rad nama nije blizak. Njima smo poželeli sreću u nastojanju da zadobiju prostor za svoj rad, ali i pokrenuli preispitivanje pozicije Kuda.org kao vlasnika kuće. Zauzvrat smo dobili podsećanje šta to vlasništvo znači i pretnje sa pozicije moći.

Postojali su do sada mnogi napadi na kuću, ali ovaj iz pravca Kuda.org je izvesno najgori, jer dolazi iz redova onih koji su doprineli osnivanju i razvoju Crne kuće, a čije delovanje i govor više ne pripada polju civilnog društva. Teško je u potpunosti razumeti razloge i motive ovog zastranjivanja, ali je sada svakako lako uočiti konstantu u nizu transformacija Kuda.org – od (jednih od) osnivača CK13, preko mentora i partnera, preko nerazumevanja, do zavidnosti i prezira, i konačno otvorenog nasilja i beskrupuloznih sudskih tužbi. Ta konstanta je Kuda.org i Zoran Pantelić u svojstvu oca utemeljivača i gazde CK13. Dovoljno je uporediti izjave Kuda.org povodom ovog sukoba i videti kako im se menja narativ i pozicija u skladu sa odvijanjem procesa razilaženja dve organizacije. 

U tom svetlu, zaista, u sukobu CK13 i Kuda.org su sa jedne strane ljudi udruženi u organizaciju civilnog društva koji zajedno rade i stvaraju, a sa druge strane je pojedinac koji ne radi i koji po tipičnom svojstvu gazde nije udružen zajedno sa drugima u radu, nego drugima upravlja iz interesa prisvajanja ili zloupotrebe rezultata njihovog rada (gazda, po svom antropološkom svojstvu, jedino se može udružiti u grupu pojedinaca koji dele interes gazdovanja). 

Naš stav u ovom sukobu je bio isti od početka, a to je razilaženje

Prava priroda nasilnika se uvek ispolji u situacijama gde se od nasilnika traži razilaženje ili gde mu se staje na put. Iza tetralnosti ili mahnitosti uvređenog nasilnika (čemu svedoče brojne uvrede, pretnje i zastrašivanja kojima smo bili izloženi tokom sukoba) stoji suštinska nesposobnost da se sagleda realnost i čuje i prihvati stav drugog, koji ti saopštava da više niste zajedno. Naše udruženje je od svog osnivanja imalo zakonskog zastupnika iz redova Kuda.org, koji godinama nije učestvovao u radu udruženja, niti odlučivao u njegovo ime. Onog momenta kada mu se predočilo da to više ne može tako, da je prošlo vreme mentorstva, da se poverenje izgubilo, sledi talas nasilja i ultimatuma. Ta nesposobnost, zapravo, otkriva da nasilje i jeste bilo upisano u podlogu odnosa, da je odnos bio definisan, ne saglasnošću volja partnera, nego isključivo samovoljom i vlastitim interesom nasilnika i instrumentalizacijom partnera, u pokušaju da se obezbedi trajanje odnosa prikrivene dominacije, dokle god obezbeđuje nasilnikov interes.

Ovaj poriv i skrivena agenda kontrole i nadziranja su postali eksplicitni u formi ultimatuma kojima je Kuda.org uslovila naš ostanak u kući, a na temelju pozivanja na “osnivačka” i “vlasnička” prava – zahtev za potpunom kontrolom upravljanja organizacijom CK13, zahtev za većinom u upravljačkim telima CK13, zahtev za “pravom veta” u procesu donošenja odluka. Nakon našeg odbijanja ultimatuma, ovaj poriv je kulminirao u sumanutim postupcima podnošenja tužbi Kuda.org protiv Fondacije SHL, nemačke fondacije koja je finansijski pomogla osnivanje centra i sve ove godine podržavala naš rad, ali i protiv Omladinskog centra CK13. U slučaju razilaženja, poriv nasilnika je da te nasilno zadrži ako može, ili uništi.

“Princip” tog zlostavljačkog poriva je sumiran u iskazu koji nam je bio besno upućen: “tražili ste autonomiju, sada snosite konsekvence”. Sudeći po tužbenim postupcima koji su kasnije usledili, ovaj iskaz Zorana Pantelića je očigledno bio više od trenutnog afekta – on je izraz dosledno perverznog konsekvencijalizma: posledice se proizvoljno, svesno i namerno (doduše sumanuto) kreiraju kao nužne i neizbežne, kako bi se zadovoljili motivacija i poriv koji pokreću nasilničko delovanje.

Nerazumevajući, ili stvarno nepodnoseći, suštinsko svojstvo demokratije da iz sebe stvara različite vrste autonomnosti i podstiče sve veće stepene autonomije, ta obest ukazuje na stanje potpune suspenzije etičke provere, stanje koje je najčešće rezultat dugog obitavanja i srastanja sa korupcijskom situacijom i miljeom. Po prirodi stvari, o tom miljeu iz kojeg sada deluje Kuda.org, i o akterima u njemu, ne znamo ništa, ali postupci Kuda.org simptomalno ukazuju na rad političko-kriminalne agenture – aktera podmetnutih u prostor određenog polja koji rade za interese strane i suprotne interesima polja u kojem deluju. Dok GONGO i PONGO organizacije (government-organized-NGO i party-organized-NGO) simuliraju civilno društvo, Kuda.org svojim radnjama sada otvoreno poručuje ne samo da više nije deo civilnog društva, već da je njegov neprijatelj.

Zato nismo našli zajednički jezik sa Kuda.org, jer je to nemoguće sa onima koji nastupaju iz pozicije moći. U takvoj konstelaciji, naći zajednički jezik značilo bi priznavanje moćnika i podilaženje u korist diskriminatornom principu odlučivanja – potčiniti se. Smatramo da bi svi, a naročito organizacije civilnog društva, trebalo da neguju i praktikuju prakse slobode u svojim udruženjima. Navodna borba za privilegije radnih mesta, koju nam Kuda.org potura u javnom diskursu, nije naše polje interesa, već privilegija da radimo slobodni, slobodni od manipulacije i prinude. Zato je naša borba protiv Kuda.org borba protiv mehanizma koji nam se nudi i nameće – mehanizam korupcije i uslovljavanja, a koji se patvoreno natura kao kontrola i zaštita javnog interesa. 

Kao takva, Kuda.org u ovom zastranjivanju svoje pribežište traži na sudu. Mi svoje utočište nalazimo tamo gde smo sve ovo vreme i bili: u društvu onih koje dele vrednosti autonomije i slobode. U tom društvu i u toj zajednici će Omladinski centar CK13 nastaviti da gradi i širi prostor Crne kuće kao resurs sigurnosti, autonomije i slobode zajednice. A resurs bez zajednice je gazdinstvo, odvratno obličje neprijatelja zajedništva, koje proziremo/preziremo u svim pojavama i postupcima Kuda.org.

Ozren Lazić
Borislav Prodanović

Veselo nasilje

Pon, 2020-11-23 11:07

Omladinske politike su mere i aktivnosti vlada, institucija i organizacija usmerene ka poboljšanju položaja mladih. U skladu sa navedenim, Novi Sad je mogao da predstavlja školski primer definicije budući da je 2019. bio Omladinska prestonica Evrope, čiji projekat je sprovodio Savez udruženja OPENS, koji je osnovalo šest novosadskih nevladinih organizacija, a nosilac projekta je bio grad Novi Sad. 
 
Izveštaj OPENS-a o realizaciji ovog projekta se u velikoj meri bazirao na znakovitim kvantitativnim rezultatima – o velikom broju organizacija, projekata i programa usmerenih na veliki broj mladih. Što se strukturnih promena tilče, ističe se postojanje nekoliko instanci omladinske politike: lokalni akcioni plan za mlade, Gradonačelnikov savet za mlade, Savet za mlade pri skupštini grada, član u Gradskom veću za sport i omladinu, a najviše se ističe značaj postojanja Novosadskog omladinskog foruma (NOF), najvećeg saveza omladinskih udruženja za mlade koji postoji od 2016. godine. Značajan broj institucionalnih instanci omladinske politike bi trebalo da ukaže na postojanje sistemskog bavljenja mladima i njihovom inkluzijom u društvo, kao i postojanje javno-civilnog partnerstva u kom dolazi do političke sinergije vlade i civilnog sektora u pogledu na viziju razvoja omladinskih politika i zadovoljenje potreba mladih. Upravo geslo OPENS-a “Otvorili smo vrata, sad je red na tebe!” ukazuje da je uspostavljena institucionalna osnova za sve mlade koji žele da se aktivno uključe u društvo.

Idealizirana slika “otvorenih i sistemskih rešenih pitanja omladinske politike” ne odgovara realnosti koja pravi pukotine na fasadi šarenih boja i nasmejanih mladih lica u propagandnim materijalma OPENS-a. Za potrebe ovog teksta ćemo istaknuti samo nekoliko činjenica koje govore u prilog marginalizaciji mladih, političkoj podeljenosti među njima, i nasilju koje država sprovodi nad mladima u Novom Sadu.

Tokom 2017. godine, u okviru projekta Omladinski kreativni polis, koji predstavlja okosnicu stečenih titula Novog Sada kao Omladinske prestonice Evrope i Evropske prestonice kulture, počela je “rekonstrukcija” Kineske četvrti koja je do tada predstavljala oazu alternativne kulture. Mnogi mladi koji su samoorganizovano sprovodili svoje programe u prostorima koji su sami osposobili za javnu delatnost nisu dobili odgovarajuću zamenu da nastave svoje delovanje, iako su bili istisnuti u ime stvaranja “Omladinskog kreativnog polisa”. Takođe, tokom 2019. godine, brojni antirežimski protesti “1 od 5 miliona” bili su organizovani od strane studenata, ukazavši na političku podelu koja postoji među mladima u Novom Sadu. U toku protesta došlo je do zahteva studenata da dobiju vreme na Radio televiziji Vojvodine kako bi izneli svoje zahteve, prilikom čega su predstavnici Studentskog parlamenta okarakterisali studente prosvednike kao “politizovane”, uz opasku da se ne radi o pravim predstavnicima studenata. Nadalje, prošlu godinu su obeležile i brojne solidarne akcije mladih aktivista Združene akcije “Krov nad glavom”, koji su branili sugrađane od prinudnih deložacija i na taj način se izlagali riziku od policijskog progona. Dvojica aktivista, Mihajlo Nikolić i Marko Đelević, kao i student Dejan Bagarić (član DS-a i aktivista “1 od 5 miliona”) bili su pretučeni upravo u studentskom kampusu, a nalogodavci nikada nisu pronađeni. Ni Novosadski omladinski forum, ni OPENS nisu reagovali na počinjeno nasilje. Ovogodišnji julski protesti su pokazali policijsku brutalnost prema mladima na način koji se nije video od 90-ih, a najpoznatiji primer upotrebe sile u Novom Sadu je onaj od 8. jula, kada je policajac u civilu nasrnuo na dečaka na biciklu i šutirao ga dok je ležao na zemlji. Osim toga, mnogi mladi su privedeni i maltretirani od strane polciije, mada ne postoje zvanični podaci o tome. Najnoviji slučaj političkog nasilja nad mladima je zabeležen u avgustu ove godine kada je političkog aktivistu Demokratske mreže mladih, Milana Vujića, pretukao stari poznanik, inače njegov vršnjak, zbog političkog neistomišljenja. NOF i OPENS su se povodom julskih protesta oglasili pozivajući na smirivanje tenzija, i apelovali na učesnike protesta i policiju da ne posežu za nasiljem i da se poštuju zakoni Republike Srbije. Refleksija o motivima mladih za učestvovanjem u protestima, kao i osuda policijske brutalnosti, izostala je u potpunosti.

Zašto je teško osuditi nasilje bez apstrahovanja? Zašto je teško za Novosadski omladinski forum i OPENS da jasno istaknu ko je počinilac, a ko žrtva nasilja? U slučaju prebijanja aktivista “Krov nad glavom”, NOF je čak tražio od MUP-a statistiku o prijavljenim slučajevima nasilja mladih, ne bi li izvukao zaključak da ne postoji tendencija rasta nasilja mladih, i nasilja nad mladima!? Svaki pokušaj racionalizacije činjenice da se na našim ulicama i u policijskim stanicama događa policijska brutalnost prema mladima dovodi do skrivanja svih neprijavljenih slučajeva nasilja. U prilog manipulativnom karakteru ovakvog predstavljanja stanja stvari kada je u pitanju bezbednost mladih, govori do sada nerešen slučaj zataškavanja ubistva 28-godišnjeg Milovana Ivića, koji je 4. maja 2018. preminuo od posledica policijkog nasilja u Novom Sadu. Ovo je samo jedan primer statističkog skrivanja nasilja nad mladima. Umesto da se bave zvaničnom državnom statistikom, zašto NOF i OPENS ne pozovu mlade Novog Sada da otvoreno pričaju o iskustvima nasilja koje su doživeli i razlozima za učestvovanje u protestima? Rezultati bi bili poražavajući, ali bi bili i realna osnova za artikulisanje omladinskih politika. 

Sa jedne strane, ključni činioci omladinskih politika ističu ranjivost mladih, i to kada ih predstavljaju kao potencijalne eksponente komercijalizma, karijerizma i mejnstrim politike, sa druge strane, svaki vid delovanja mladih koji teži ka promeni života i kreiranju alternative biva sistemski potisnut, dezavusian i, kao što smo videli – otvoreno napadnut.

Nasleđene diskriminatorne i hijerarhijske podele među mladima se svakodnevno ponavljaju, a svojevrsna je manipulacija mlade i njihov život predstavljati kao pune izbora, dok je zapravo na delu dezorijentacija u kojoj nasilje često predstavlja odlučujući faktor u njihovom životnom gibanju. Međuvršnjačko nasilje, nasilje u porodici, nepoverenje u institucije, korumpirani politički sistem, rana mobilizacija u partijskom životu zarad obezbeđivanja egzistencije su odraz neprilika za mlade, zbog čega svedočimo njihovom dugogodišnjem egzodusu. U prilog ovakvom stanju stvari govori i činjenica da od 650.000 ljudi koji su napustili Srbiju od 2000. godine su većina mladi uzrasta od 16 do 24 godina, kao i da tri četvrtine mladih i dalje želi da napusti zemlju.

Zato smatramo da je bitno sa mladima misliti i razgovarati o sledećim temama: 1) o nedavnim slučajevima nasilja kao pretpostavci za dalji rad na artikulaciji omladinskih politika u Novom Sadu; 2) o njihovom shvatanju politike i odnosu prema institucijama; 3) o razlozima zbog kojih hoće da napuste zemlju; 4) da li i na koji način sebe video kao deo društva; 5) uključivanje u stvaranje njihovih prostora, kako fizičkih, tako i simboličkih. Od OPENS-a i NOFa-a ovo ne zahtevamo, niti očekujemo, jer oni idu na ruku dominatnoj političkoj kulturi nasilja i straha, bojeći je veselim bojama, i kao takvi predstavljaju instrument države u anesteziranju mladih na sve veći porast nasilja. 

Ozren Lazić

Potemkinova omladinska prestonica Evrope

Pet, 2020-11-20 12:20

Od EXIT-a do OPENS-a i nazad

Krajem 2016. godine Grad Novi Sad poneo je prestižnu titulu Omladinske prestonice Evrope 2019. Novi Sad je ovu titulu dobio iz drugog pokušaja, a prethodne 2015. godine ušao je u finale izbora. Inače, ova titula se dodeljuje na period od godinu dana. U toku tog perioda našem gradu pružila se prilika da kroz višenamenske programe unapredi i prikaže svoj kulturni, društveni, politički i ekonomski život i programe razvoja za mlade.

Kandidaturu za pobedničku titulu zajednički su podneli Grad Novi Sad i Inicijativa OPENS2019, potonji savez udruženja OPENS, dok je prethodnu godinu Gradu Novom Sadu partner bila EXIT fondacija, koja je inicirala i vodila proces kandidature Novog Sada za Omladinsku prestonicu Evrope 2018. godine i dovela Novi Sad do finala, u kojem je ova titula izostala. Podršku EXIT-ovoj kandidaturi dali su i nacionalni savezi omladinskih udruženja: Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) i Nacionalna asocijacija praktičara omladinskog rada (NAPOR). Na ovom, praktično prvom koraku, nastali su i prvi problemi. EXIT-ova inicijativa, osim što nije podrazumevala suštinsko konsultovanje i uključivanje etabliranih novosadskih omladinskih organizacija sa višegodišnjim iskustvom u radu sa mladima, posledirala je i kašnjenjem finansiranja redovnog rada desetina drugih omladinskih udruženja, koja su, zbog preraspodele i prenamene sredstava za potrebe EXIT-ove kandidature, bila prinuđena da svoje celokupne dvanaestomesečne programe sprovedu u jednom jedinom, poslednjem mesecu u godini (decembar 2015) usled kašnjenja redovnog godišnjeg konkursa. 

Postavlja se pitanje kako i na koji način su to KOMS i NAPOR, u skladu sa svojim proklamovanim misijama i ciljevima, zapravo štitili interese omladinskih organizacija i udruženja u Novom Sadu, dajući podršku inicijativi koja je upravo ove organizacije i udruženja dovela u težak i ponižavajući položaj. Samim tim što se sedište NAPOR-a nalazi upravo u Novom Sadu, a veliki deo članica KOMS-a takođe dolazi iz ovog grada, za očekivati je bilo da su ova dva krovna saveza upoznata sa lokalnom omladinskom scenom i ponudom u Novom Sadu, njenim kapacitetima i dometima u radu sa mladima, ili je ipak bilo teže reći „ne“ tako moćnim igračima poput EXIT-a i Grada Novog Sada? Odgovor se naravno nametnuo sam po sebi, davanjem podrške EXIT-ovoj kandidaturi.

Brojne novosadske omladinske organizacije izrazile su svoje nezadovoljstvo ovim procesom i sa njihove strane inicirani su razgovori na temu kako da mladi i njihova udruženja i organizacije zauzmu mesto i ulogu koja im prirodno i pripada, naročito kada je kandidovanje za jednu ovako prestižnu titulu u pitanju. Jedan takav sastanak, o kojem svedoči uredno kreiran zapisnik, krajem 2015. godine konačno je na jednom mestu okupio predstavnike značajnije aktivnijih omladinskih udruženja:  HMM Novi Sad, Volonterski centar Vojvodine, Udruženje mladih za društveni aktivizam, Inženjeri zaštite životne sredine, Centar za omladinski rad, Novosadska biciklistička inicijativa, PREVENT, Kulturanova, BalkanIDEA Novi Sad, Omladina JAZAS-a Novi Sad, SUS, zatim predstavnike KOMS-a i NAPOR-a, kao i predstavnika Grada. Prvi deo sastanka obilovao je poprilično kritičnim tonovima po određenim temama i problemima koji su ih pratili, a tiču se procesa kandidovanja pod EXIT-ovom štafetom. Osim gorepomenutog kašnjenja finansiranja projekata lokalnih omladinskih organizacija, uzrokovanog ad hoc i loše planiranom EXIT-ovom kandidaturom za omladinsku prestonicu Evrope i izostankom uključenosti gradskog omladinskog civilnog sektora u taj proces, i brojne druge teme su isplivale na površinu, i to:

  • Transparentnost finansiranja aktuelne (EXIT-ove) kandidature
  • Kvalitet aplikacije i pratećeg plana akcije
  • Komuniciranje javnosti 
  • Zatvorenost projektnog tima za učešće zainteresovane javnosti
  • Komunikacija u okviru samog omladinskog sektora
  • Kapaciteti i resursi za ovu vrstu kandidature uz prateću analizu troškova i koristi
  • Dalja uloga EXIT-a u narednoj kandidaturi

Drugi deo sastanka bio je posvećen definisanju budućih koraka za narednu kandidaturu za titulu 2019. godine, ali i funkcionisanje omladinskog sektora u celini, pa je tako između ostalog izneta ideja o formiranju NS omladinskog foruma – mesta/platforme koja bi okupljala omladinske organizacije koje bi diskutovale o omladinskoj politici u Gradu sa donosiocima odluka, a čiji bi rad, do osnivanja Kancelarije za mlade, administrirao budući projektni tim, formiran za potrebe kandidature. Bilo je reči i o potrebi programskog finansiranja omladinskih organizacija, i ideji redovnog dvomesečnog izveštavanja od strane ovog budućeg projektnog tima, kao i kreiranje posebnog tela koje će redovno pratiti rad projektnog tima i izveštavati NS omladinski forum o tome. Međutim, postavilo se i pitanje pozivanja na odgovornost nosilaca prethodne, neuspešne kandidature, kada je transparentnost i participativnost procesa kandidature bila u pitanju, zatim pitanje potrebe da se sredstva dodeljuju isključivo konkursno, te smislenoj ulozi i odgovornosti nacionalnih saveza KOMS-a i NAPOR-a na lokalnom nivou, načinu izbora članova projektnog tima kandidature i budućim sastancima ove vrste (prvom narednom koliko već za nekoliko dana). 

Do ovog narednog, dogovorenog sastanka, nikada nije došlo. Informacija o formiranju Inicijative OPENS2019, a kasnije i saveza udruženja OPENS (pun naziv:  Omladinski savez udruženja “Novi Sad omladinska prestonica Evrope – OPENS“) i njihovoj konačnoj odluci za pokretanjem procedure novog kandidovanja za titulu omladinske prestonice Evrope za 2019. godinu, zatekla je deo učesnika ovog sastanka, osim verovatno onih privilegovanih šest organizacija koje su postale formalnim delom ovog saveza, kao i onih koje su od ovog procesa odustale. Naime, svega šest organizacija, od preko 90 koliko je brojala Inicijativa OPENS2019, ispunjavale su postavljene kriterijume za koje se u stručnoj omladinskoj javnosti govorilo da su kreirani po meri ovih šest organizacija. To je u praksi suštinski značilo da je kandidatura dobijena na krilima podrške preko 90 lokalnih omladinskih organizacija i udruženja, a da je potonje faktično upravljanje procesom i, naravno, sredstvima od nekoliko stotina miliona dinara, pripalo sledećim (privilegovanim) članicama OPENS saveza: Savez studenata Univerziteta u Novom Sadu, Savez studenata Medicinskog fakulteta Novi Sad, Omladina Jazasa Novi Sad, Centar za omladinski rad, BalkanIDEA Novi Sad, Inženjeri zaštite životne sredine i Kulturanova. Umesto promene, dobijena je zamena – namesto protežiranog EXIT-a, „upražnjeno“ partnersko mesto kod Grada dobio je savez šest udruženja – OPENS, kojem u godinama koje su sledile nikakav problem i prepreka nije bilo da sarađuje upravo sa onima koji su inicijalnu kandidaturu otuđili i prisvojili od mladih ovog grada i koji su do pre samo nekoliko meseci bili predmet njihovih žestokih kritika – EXIT fondacijom. 

Obećanja i radovanja

Tri godine i 300 miliona dinara kasnije bilo bi uputno znati kako, na koji način i sa kakvim efektima su utrošena sredstva poreskih obveznika Grada Novog Sada, AP Vojvodine i Republike Srbije i u kojoj meri su postignuti ciljevi celokupnog programa Evropska prestonica mladih 2019 kojem je odobrena finansijska podrška iz budžetskih sredstava gorenavedenih organa, redom – Gradske uprave za sport i omladinu Novi Sad, Pokrajinskog Sekretarijata za sport i omladinu i Ministarstva omladine i sporta (procena kvaliteta, rezultata i uticaja programa po isteku ugovornog perioda; procena kvaliteta, rezultata i uticaja javnog konkursa analizirajući ocenu uspešnosti odobrenog programa; analiza podataka i izveštaj o proceni uspešnosti programa; analiza podataka i izveštaj o proceni uspešnosti konkursnog ciklusa; izveštaj o proceni uspešnosti programa u odnosu na ciljeve predviđene konkursom i objavljivanje na zvaničnoj internet stranici organa i na portalu e-Uprava; izveštaj o proceni uspešnosti realizovanog konkursa u odnosu na ciljeve predviđene programskim budžetom za godinu u kojoj je program realizovan i objavljivanje na zvaničnoj internet stranici organa i na portalu e-Uprava; procena uspešnosti programa dostavljanje i po zahtevu i drugim zainteresovanim stranama). Dobra praksa i propisi nalažu da se rezultati ove i ovakve evaluacije objavljuju na internet stranici nadležnih organa koji su u ovom slučaju pružili finansijsku podršku OPENS-u. 

Potreban uslov da bi se evaluacija, odnosno ocenjivanje kvaliteta, rezultata i uticaja OPENS-ovog trogodišnjeg programa sprovela u odnosu na postavljene ciljeve jeste javno dostupna aplikacija koja sadrži jasno definisane i merljive ciljeve, aktivnosti i pokazatelje. Takođe, uslov za uspešnu evaluaciju, odnosno ocenjivanje ovog programa jeste dostupnost izveštaja o svim sprovedenim aktivnostima. Analizirajući javno dostupna dokumenta na internet prezentaciji OPENS-a imali smo priliku da se upoznamo sa aplikacijom (prijavom) sa kojom je Grad Novi Sad 2016. godine u saradnji sa OPENS-om istakao kandidaturu za omladinsku prestonicu Evrope. Sam objavljeni dokument broji 42 strane od ukupno 200 koliko je navedeno. Izveštaji o sprovedenim aktivnostima na nivou programa, osnovne informacije o finansijskim sredstvima (iznosima i pružaocima finansijskih sredstava) itd, na ovoj internet prezentaciji nisu našle svoje mesto, odnosno, ili nisu javno dostupne, ili ne postoje. Iz ovog razloga, tačnije odsustva bilo kakve transparentnosti u radu OPENS-a, u ovom momentu, i u ovom vremenskom okviru, praktično je nemoguće dati makar i jednu opštu, površnu ocenu o uspešnosti programa kojeg su poreski obveznici Novog Sada, Vojvodine i Srbije finansirali sa najmanje 300 miliona dinara. 

Vrata blindirana za mlade

Trogodišnji program Omladinska prestonica Evrope 2019 sadržavao je sedam stubova, odnosno oblasti: 1) Slavljenje energije mladih ljudi; 2) Podsticanje inovacije i kreativnosti; 3) Promovisanje Evrope i evropske vrednosti; 4) Raznolikost ljudi i raznolikost društva; 5) Povećavanje učešća mladih; 6) Jačanje omladinskih nevladinih organizacija; 7) Razvijanje inkluzivnih omladinskih politika. U tom kontekstu, u nastavku teksta ćemo se baviti sa dvojakim aspektom funkcionisanja OPENS-a, transparentnošću i uključivošću, jer su sa naše strane prepoznati kao ponajviše manjkavi, kako tokom ove analize, tako i praćenjem rada ovog saveza unazad tri godine, a konkretne oblasti koje će biti predmet ove analize biće učešće mladih i inkluzivne omladinske politike. 

Novosadski omladinski forum

Prema aplikaciji, a na osnovu potrebe šireg učešća mladih i njihove veće liderske uloge, formirao se Novosadski omladinski forum (NOF), platforma koja je okupljala 105 omladinskih organizacija, uključujući i neformalne grupe mladih, koja bi u tzv. komenadžmentu sa organima Grada zajednički donosila odluke i kao takva predstavljala novi mehanizam učešća mladih u donošenju odluka na gradskom nivou. Aplikacijom je navedeno da je NOF izvršio registraciju u formi saveza udruženja njenih članica i tako postalo „legalno administrativno telo i zvaničan komenadžment partner Gradu Novom Sadu“. Aplikacijom je takođe planirano da NOF jednom mesečno razmatra izveštaje projektnog tima i ocenjuje ga.

Kako su se ovi planovi predviđeni aplikacijom operacionalizovali u praksi? Reklo bi se u skoro nikakvoj meri. Broj organizacija NOF-a vrlo brzo se višestruko smanjio, na svega nekoliko desetina. Naša procena je, s obzirom da javno dostupan spisak članica sa kontaktima nije dostupan nigde, da se ovaj broj kreće na nivou od 20 do 30 omladinskih udruženja, koliko je u proseku i prisustvovalo sednicama ovog tela. NOF koji je brojao 105 članica do dana današnjeg nije izvršilo registraciju, niti je bilo kojim dokumentom institucionalizovan partnerski odnos sa Gradom Novim Sadom. Kao što smo već istakli, umesto NOF-a se registrovao savez omladinskih udruženja OPENS, koji čini svega šest privilegovanih članica, i koji je kao takav u potpunosti preuzeo upravljanje svih aktivnosti planiranih aplikacijom, kao i pozamašnim budžetom. Izveštaji projektnog tima nikada za ove tri godine nisu se našli ni na jednoj od 15 sednica NOF-a, što osim netransparentnosti u radu OPENS-a govori i u prilog i nepolaganju računa javnosti o svom radu.  Sa druge strane, NOF kao takav prepoznat je kao referentno gradsko krovno telo mladih u aktuelnom lokalnom akcionom planu za mlade, i na osnovu neformalnog dogovora delegira dva od pet članova konkursne komisije za ocenu omladinskih projekata i nekoliko članova Gradonačelnikovog saveta za mlade. Postojanje dokumenta, odnosno Pravilnika o radu Novosadskog omladinskog foruma predstavljao bi primer dobre prakse u omladinskoj politici da su se njegove odredbe poštovale u potpunosti. Najeklatantniji primeri nepoštovanja sopstvenog dokumenta koji u praksi daje okvir za rad foruma su sledeći:

  • Nesprorovođenje sopstvenih, a na sednicama izglasanih odluka. Centar za razvoj demokratskog društva Europolis 2019. godine je predložio osudu fizičkog nasilja nad mladim aktivistima u Novom Sadu, što je tesnom većinom izglasano. Tadašnje predsedništvo ovo saopštenje medijima nikada nije poslalo. Razlozi tome verovatno su ležali u visokoj politizovanosti ovog tela i želji da se ne zamera gradskim i stranačkim funkcionerima, s obzirom na to da su vinovnici napada bliski desničarskim organizacijama, bliskim vladajućoj stranci.
  • Netransparentan rad foruma. Rad NOF-a generalno karakteriše apsolutno odsustvo javnosti u radu. Iako Pravilnikom predviđeno, javnost se ne informiše o radu ovog tela pozivanjem medija na sednice ili slanjem izveštaja. Na insistiranje Europolisa da se ova odredba poštuje i medijima omogući praćenje rada ovog tela, dobijen je negativan odgovor sa bizarnim obrazloženjem da se javnost o radu NOF-a već informiše putem medija – stranici na društvenoj mreži Fejsbuk. Kako je, prema rečima predsedništva, društvena mreža Fesjbuk jedna vrsta medija, ova odredba je samim tim i ispunjena. Informacije o radu i sastavu ovog tela ne mogu se pronaći ni na internet prezentaciji OPENS-a, niti na internet prezentaciji Kancelarije za mlade i Gradske uprave za sport i omladinu, a o sopstvenom web sajtu da i ne govorimo, pa se postavlja pitanje svrsishodnosti ovog tela. Situacija izazvana pandemijom iskorišćena je da se ne sazove niti jedna sednica u 2020. godini, dok je na naše insistiranje da se sednice održavaju putem dostupnih i besplatnih online servisa, posle nekoliko meseci, nesuvislo odgovoreno da je to nekakav „organizacioni izazov“.

Iako je, prema rečima Koordinatora Vukašina Grozdanovića, NOF jedna od najvećih tekovina OPENS-ovog programa, stekao se utisak da je ovo telo samo sebi svrha i da predstavlja jednu vrstu zatvorene interesne grupe, koja zastupa svoje partikularne, umesto interesa mladih u celini. Fingirani i unapred dogovoreni izbori za članove predsedništva i članova komisija za odabir omladinskih projekata, nepolaganje računa o svom radu, kako OPENS-a tako i pomenutih članova komisije i Gradonačelnikovog saveta za mlade, neučestvovanje predstavnika nadležnih organa i institucija za pitanja mladih i drugih relevantnih subjekata u radu foruma, sporni rezultati svih redovnih godišnjih konkursa za finansiranje omladinskih organizacija (od kojih dobar deo nema nikakvog traga o svom radu i postojanju), ponajbolje oslikavaju dosadašnji rad, ulogu i svrhu Novosadskog omladinskog foruma.

Savet za mlade bez mladih

Za razmatranje pojedinih pitanja iz nadležnosti Skupštine, davanje mišljenja na predloge propisa i odluka koje donosi Skupština i obavljanje drugih poslova u skladu sa Statutom i Poslovnikom, Skupština Grada Novog Sada osniva savete i komisije kao stalna radna tela Skupštine. Članovi radnih tela biraju se na vreme na koje je izabrana Skupština, iz reda odbornika, a mogu biti birani i iz reda građana, s tim da većinu članova stalnog radnog tela čine odbornici. Radno telo ima predsednika, zamenika predsednika i određen broj članova. Ova zakonska mogućnost biranja članova radnih tela iz reda građana predstavljalo je potencionalni mehanizam učešća mladih u radu nekih od 27 radnih tela koja su od neposrednog značaja za mlade, kao npr: budžet i finansije, životna sredina, obrazovanje, zdravlje, rodna ravnopravnost, sport i omladina. Učestvovanje mladih u procesima donošenja odluka, na ovom nivou i u okviru ovog mehanizma, u potpunosti je izostalo. Predstavnici mladih, odnosno Novosadskog omladinskog foruma, nisu našli svoje mesto niti u jednom od ovih tela, pa čak ni u savetu za mlade, odnosno savetu za sport i omladinu. Identična situacija je i kada su u pitanju povremena radna skupštinska tela, radne grupe, komisije i slično, gde je taj broj 0 (nula). 

Takođe, pompezno je najavljeno formiranje Gradonačelnikovog saveta za mlade, koji je trebalo da predstavlja novi mehanizam učešća mladih u donošenju odluka u savetodavnom telu pri Gradonačelniku. Članovi ovog tela dolazili su iz redova uprave, ali i iz Novosadskog omladinskog foruma. Međutim, svega jedna od tri predložene osobe predložene ispred Novosadskog omladinskog foruma suštinski je potpadala pod kategoriju mlade osobe uzrasta do 30 godina, pa je samim tim ta mlada osoba bila i jedina mlada osoba u ovom Gradonačelnikovom telu. Prilično nelogično, zar ne? Bilo kako bilo, institucionalizacija jednog ovako visoko postavljenog tela takođe bi mogla da predstavlja primer dobre prakse u lokalnoj omladinskoj politici da je ovo telo uopšte ikada i profunkcionisalo. Slično NOF-u, informacije o radu i sastavu ovog tela, delokrugu rada, pravima i obavezama, ne mogu se pronaći ni na internet prezentaciji OPENS-a, niti na internet prezentaciji Kancelarije za mlade i Gradske uprave za sport i omladinu, te se i u ovom slučaju postavlja pitanje dosadašnjih postignuća i svrsishodnosti i ovog tela. 

Lokalni akcioni plan za mlade – samo za odabrano društvo

Lokalni akcioni plan (LAP) nikako ne bi trebao da predstavlja spisak lepih želja, niti da bude doživljen kao magični štapić koji rešava sve probleme mladih u našem gradu. LAP kao takav je zvaničan gradski dokument koji sadrži precizno utvrđene uloge, odgovornosti nosilaca realizacije, kao i institucionalne mehanizme koji bi trebalo da omogućuju postizanje željenih rezultata i ostvarivanje njegovih ciljeva, a koji se tiču unapređenja položaja mladih. Zamislimo ga kao mapu puta koja ima utvrđene korake i aktivnosti koje će se ostvarivati u narednom četvorogodišnjem periodu, sa okvirnom projekcijom troškova. Za svaki od specifičnih ciljeva utvrđene su aktivnosti, očekivani rezultati ostvarivanja predloženih aktivnosti i pokazatelji (kvantitativni i kvalitativni) na osnovu kojih će se pratiti njegovo sprovođenje i meriti postignuti rezultati.

Vrlo važni subjekti ovde jesu Kancelarija za mlade i prateći Omladinski klub. Kancelarija za mlade, kao deo gradske uprave za sport i omladinu, a koja se između ostalog najdirektnije bavi podrškom i praćenjem sprovođenja LAP-a, uspostavljena je u okviru OPENS-ovog programa omladinske prestonice Evrope. Ovo se, uz Omladinski klub, koji se nalazi na SPENS-u i sa svim svojim prostorno-tehničkim kapacitetima koji stoje na raspolaganju svim omladinskim udruženjima i organizacijama, smatra najvećom OPENS-ovom tekovinom, zajedno sa dvostruko većim budžetom namenjenom mladima.

Dokumenta ove vrste trebalo bi da počivaju na određenim vrednostima poput odgovornosti, učešću građana i lokalne zajednice, efikasnosti i efektivnosti, proaktivnosti, itd. Jedna od takvih vrednosti jeste i transparentnost izrade jednog ovakvog dokumenta, koju ocenjujemo veoma niskom, naročito u pogledu finansiranja izrade.

Za potrebe izrade ovog dokumenta na javnom konkursu, koji ne samo što je objavljen na internet prezentaciji Kancelarije za mlade Grada Novog Sada, već su o njemu direktno obaveštene gotovo sve omladinske organizacije i udruženja u Novom Sadu, formirana je radna grupa za njegovu izradu koju su činili kako predstavnici Grada, tako i predstavnici mladih. Čak 25 od 26 članova bili su predstavnici mladih, što je bez sumnje dobar primer učešća mladih u donošenju odluka i propisa na lokalnom nivou. Za predsednika radne grupe izabran je Ognjen Cvjetićanin, član Gradskog veća za sport i omladinu, dok je za zamenika izabran Vukašin Grozdanović, koordinator Omladinskog saveza udruženja „Novi Sad omladinska prestonica Evrope – OPENS“, koji je suštinski operativno vodio proces izrade. Iako je tako značajan broj predstavnika mladih u ovom telu nagoveštavao nastavak dobre prakse i u samom njegovom radu, između ostalog i u pogledu transparentnosti i participacije, to se nažalost nije ostvarilo. Naime, rad tela nije bio uređen bilo kakvim dokumentom, kao npr. Poslovnikom o radu, a odluke su se pod izgovorom potrebe za efikasnošću donosile u proizvoljno određenom ili ni na kakvom dokumentu, ili odluci utemeljenoj uskom krugu ljudi koji su činili koordinatori tematskih grupa (bezbednost, zdravlje, itd). Informacija o radu ove grupe, u smislu objavljenih zapisnika i izveštaja sa održanih sednica, nema objavljenih na internet prezentaciji Kancelarije za mlade. Sama radna grupa u celini održala je svega dva protokolarna zasedanja. 

Još manje transparentan je bio konkurs za finansiranje izrade ovog dokumenta, o kome nije bilo više reči, osim šture informacije postavljene na internet prezentaciji Kancelarije za mlade. Neverovatno zvuči podatak da radna grupa za izradu LAP za mlade nije razmatrala ovako važan finansijski aspekt ovog dokumenta. Za razliku od poziva za učešće u radu radne grupe, o ovom konkursu na taj način nisu bile obaveštene omladinske organizacije i udruženja, niti od strane uprave, niti od strane radne grupe, niti od strane Novosadskog omladinskog foruma, koji je prema svom Pravilniku o radu imao obavezu da uoči konkursa sazove sednicu. Pretposlednjeg dana decembra 2018. godine Evropskom omladinskom centru Vojvodine, kao jedinoj prijavljenoj organizaciji, dodeljeno je 2.5 miliona dinara za ove potrebe. Iako je Europolis u više navrata zahtevao da u skladu sa dobrom praksom i Pravilnikom o radu NOF-a, Evropski omladinski centar Vojvodine na nekom od zasedanja foruma makar informiše članice o načinu utroška sredstava, to je sa njihove strane redovno odbijano. Inače, ova ista organizacija nekoliko godina unazad dobija pozamašna sredstva od oko 700 hiljada dinara na redovnim godišnjim konkursima za sprovođenje LAP-a, između ostalog i na osnovu zvanične preporuke OPENS-a i zvanične preporuke pokrajinske ustanove za prekvalifikovanje radnika.

Dane Pribić
Centar za razvoj demokratskog društva Europolis

Strane