Kreirali smo i plasirali android aplikaciju za slušanje Radija zajednice CK13.

Aplikacija je besplatna i sigurna, jednostavna je za instaliranje i korišćenje. Osim radijskom programu, omogućava pristup i arhivi emisija.

Preuzmite je i instalirajte je na vašem uređaju preko ovog linka.

Zapratite Radio zajednice CK13 na društvenim mrežama Facebook i Instagram

#slusajradiozajedniceck13 tvoja zajednica.tvoj glas
ck13.space/radio

Pozivamo vas da se prijavite za učešće na Seminaru alternativnih politika “Čitanje političkih mitova o naciji” koji će se održati 9. i 10. decembra u Omladinskom centru CK13.

Seminar vodi politički antropolog Ivan Čolović.

 

U političkom životu savremene Srbije velik značaj ima politički imaginarijum (simboli, rituali i mitovi). Naročito važnu ulogu imaju politički mitovi, među njima u prvom redu mitska naracija o bici na Kosovu 1389. godine.  Borci za političku vlast  i za pozicije moći u  društvenom i  kulturnom životu  najčešće sebe predstavljaju kao autentične zastupnike i čuvare „kosovske svetinje“. 

U predavanjima i razgovorima na seminaru biće reči o dva povezana kruga pitanja: Šta danas znamo o  političkim mitovima i nacionalizmu i problemima sa kojima se suočavaju njihovi kritičari i Kad se u Srbiji pojavio kosovski mit i koje funkcije on ima danas.

Dobrodošle su osobe svih generacija iz Novog Sada i okoline : srednjoškolci, studenti, kao i osobe koje ne studiraju; zaposleni i nezaposleni, aktivni u organizacijama civilnog društva, neformalnim kolektivima, političkim partijama, pokretima i inicijativama.

Prijave se vrše putem online formulara kojem možete pristupiti preko linka.

Odabir učesnika će se vršiti na temelju motivacije i obrazloženja prijave.

Rok za podnošenje prijave je nedelja, 3. decembar u ponoć.
Potvrdu o učešću sa agendom seminara dostavićemo na e-mail u utorak, 5. decembra.

PROGRAM SEMINARA

subota | 9. decembar | 11 – 17č

• Predavanje i razgovor:  Šta su politički mitovi? (Mitov i nacionalizam. Kratak pregled tumačenja političkih mitova)
• Predavanje i razgovor: Problemi kritike političkih motiva. (Ima li u demokratskom društvu mesta za mitove?)
• Projekcija filma „Boj na Kosovu“ (1989) sa razgovorom

nedelja| 10. decembar | 11 – 17č

• Predavanje i razgovor: Nastanak kosovskog mita u XIX veku (Kosovska tradicija i kosovski mit.  Revizija „kosovskog opredeljenja“. Kosovski mit u služi izgradnje nekoliko nacija.)
• Predavanje i razgovor: Kosovski mit u savremenoj Srbiji (Kosovski mit i ratovi devedesetih.    Između nebeske i zemaljske Srbije. Da li je kosovski zavet isto što i kosovski mit?)
• Kviz: Šta znamo o  Kosovskoj bici i kosovskom mitu? ( Ekipe od 3 do 5 polaznika zaokružuju jedan od tri odgovora na 10 pitanja. Članovi ekipe sa najviše tačnih odgovora dobijaju po jednu knjigu o Kosovu iz Biblioteke XX vek).

 

Ivan Čolović (Beograd, 1938) je politički antropolog, izdavač i pisac. Objavio je oko dvadeset knjiga, a poslednjih godina ove: Smrt na Kosovu polju. Istorija kosovskog mita (2017), Slike i prilike. Redom koji su se ukazivale (2018) i Virus u tekstu. Ogledi o političkoj antropologiji 4 (2020) Neke njegove knjige prevedene su na engleski, francuski, grčki, italijanski, makedonski, nemački, slovenački i poljski jezik.  Čolović je osnivač i urednik (1971), a od 1989. godine i izdavač serije knjiga Biblioteka XX vek. Dobio je nekoliko priznanja, među kojim Herderovu nagradu (2000), orden viteza Legije časti (2001), zvanje počasnog doktora Varšavskog univerziteta (2010) i nagradu « Mirko Kovač » za knjigu  Smrt na Kosovu polju  (2017). 

 

 

U ime oslobođenja žena, pozivamo vas da na Radiju zajednice CK13 poslušate radijski serijal “Govorila sam samo istinu i ništa nisam prećutala. Govori Sojourner Truth”.

Serijal se sastoji od 6 polučasovnih epizoda i sadrži ukupno 18 nadahnutih govora bivše ropkinje Sojourner Truth (1797-1883), afroameričke putujuće propovednice, borkinje za ljudska i ženska prava, abolicionistkinje.

Serijal emitujemo u okviru 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, a započinjemo ga u nedelju, 26. novembra, na dan kada se neumrla Došljakinja Istina preselila u Drugi svet, odakle nam se kroz sve vekove, dok postoji bilo koji oblik duhovnog i fizičkog ropstva i eksploatacije žena i drugih Drugih, njene reči obraćaju, radikalno istinite i oslobađajuće.

Serijal će biti emitovan od nedelje, 26. novembra do petka, 1. decembra u 21č na Radiju zajednice CK13.

Govore je govorila Tatjana Bajić, prema prevodu sa engleskog Ivane Maksić za štampano izdanje pod nazivom “Govorila sam samo istinu i ništa nisam prećutala. Govori Sodžerner Trut”, unutar edicije “Hrabrost je zarazna” Omladinskog centra CK13.

*Radijski serijal “Govorila sam samo istinu i ništa nisam prećutala. Govori Sojourner Truth” je nastao u okviru projekta “HRABROST JE ZARAZNA: Jačanje feminističke svesti i aktivizma u Novom Sadu i Srbiji” uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država.

Omladinski centar CK13 vas poziva na Seminar alternativnih politika Previše vremena je prošlo: radikalni feminizam za muškarce koji će se održati 2. i 3. decemba u prostoru “Ostavinska” u Beogradu (Kraljevića Marka 8).

Dvodnevni program seminara Previše vremena je prošlo: radikalni feminizam za muškarce sastoji se od predavanja, razgovora, radionica, i temelji se na konceptu neformalnog obrazovanja kao procesa kroz koji učimo zajedno – jedni od drugih, o drugima i o sebi. U ovom slučaju, učićemo jedni o drugima i o sebi kao muškarcima. Naime, da li je u pitanju prirodno ili identitetsko svojstvo? Odakle izvesnost tog svojstva? Odakle izvesnost prava i privilegija pripisanih muškarcima/muškosti? Šta muškost znači, kome i zašto?

Kroz takav proces preispitivanja (sebe), nastojaćemo dostići verodostojniju perspektivu sagledavanja i razumevanja patrijarhalnog sveta i našeg saučesništva u njemu, i našeg učešća u naporu oslobođenja od patrijarhata.

Samu reč ‘patrijarhat’ muškarci najčešće ne susreću u svom svakodnevnom životu, niti im je poznato samo značenje pojma, na šta se tačno odnosi i šta označava – iako ta reč imenuje upravo ono što kao muškarci svakodnevno živimo i činimo. Prema uvidu američke feministkinje bell hooks – ‘ništa više ne pokazuje trajno prisustvo i dejstvo antifeminističke predstave muškaraca kao svemoćnih od same nesvesnosti i neznanja muškaraca o glavnom aspektu političkog sistema koji oblikuje i ispunjava muški identitet i osećaj sopstva od rođenja do smrti’.

Kroz program seminara obradiće se pitanja društveno-istorijskog konteksta nastanka i razvoja feminizma kao političkog pokreta za oslobođenje žena, učenja i praksi radikalnog feminizma, patrijarhalnog sistema i njegovih institucija, ideologije muške nadmoći i seksualnog nasilja kao osnovnog principa sprovođenja muške nadmoći, politike savezništva muškaraca u feminističkom pokretu i ostvarenju feminističke vizije sveta bez patrijarhata. Ako želimo otkriti/povratiti dobrotu, otvorenost i iskrenost u odnosima i izražavanju sopstvenih osećanja, poručuje bel huks – moramo izumeti alternative patrijarhalnoj muškosti. Seminar je namenjen muškarcima koji veruju da je drugačiji svet moguć i da je drugačiji muškarac moguć.

Seminar vode Miloš Urošević (Žene u crnom) i Borislav Prodanović (CK13).

Seminar će biti održan 2. i 3. decembra, u prostoru “Ostavinska” (Kraljevića Marka 8) u Beogradu. Seminar je besplatan, obezbeđeni su ručak i osveženje. Okvirno trajanje programa oba dana je od 10.00 do 17.30č, a detaljna agenda će biti dostavljena učesnicima na e-mail.

Prijave se vrše putem online formulara kojem možete pristupiti preko linka.

Odabir učesnika će se vršiti na temelju motivacije i obrazloženja prijave. Rok za podnošenje prijave je nedelja, 26. novembar u ponoć. Obaveštenje o učešću će biti dostavljeno u utorak, 28. novembra.
__________________________

Miloš Urošević – Aktivista feminističko-antimilitarističke organizacije Žene u crnom u Beogradu. Radikalni feminizam upoznao kroz lik i delo Andree Dvorkin, kada se zemlja pomerila i od tada pa na dalje stoji u toj tački. Kao i ona „ne veruje da je mučenje muškaraca u zatvorima gore od mučenja žena u krevetima“. Zajedno sa Sanjom Pavlović, 2017. godine uredio čitanku Oslobođenje žena: feministički tekstovi (1964-1975); sa Nelom Pamuković, 2019. čitanku Oslobođenje lezbejki: feministički tekstovi (1968-1980); sa Nikolom Tucakovim, 2021. čitanku Oslobođenje pedera: tekstovi (1951-1981); sa Borislavom Prodanovićem, 2023. čitanku Previše vremena je prošlo: radikalni feminizam za muškarce – tekstovi.

Borislav prodanović – Putnik, umetnik i teolog, radnik Omladinskog centra CK13 u Novom Sadu. Radikalni feminizam upoznao kroz delo filozofkinje i teološkinje Meri Dejli; iskustvo susreta sa njenim radom smatra svojim korenitim preobraćenjem. Bavi se feminističkom teologijom.

*Seminar “Previše vremena je prošlo: radikalni feminizam za muškarce” Omladinski centar CK13 organizuje u okviru projekta “HRABROST JE ZARAZNA: Jačanje feminističke svesti i aktivizma u Novom Sadu i Srbiji” uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država.

Pozivamo vas da se prijavite za učešće na Radijskoj školi Radija zajednice CK13 “Tvoja zajednica.Tvoj glas” koja će se održati u 2 modula tokom novembra, Modul1 : 03-04.11; Modul2 : 11-12.11. u prostorijama Omladinskog centra CK13 u Novom Sadu.

Voditelji radijske škole su Ivan Poljičanin i Kristina Tešija (KLFM, Split) i Vladimir Radinović i Jovana Tripunović (Podcast.rs).

Cilj radijske škole je pružiti polaznicima osnovna znanja o konceptu i načinu funkcionisanja radija zajednice, radio tehnologiji i radijskom novinarstvu, kao i o osnovama podkastinga i uključivanju zajednice.

Dobrodošle su osobe svih generacija iz Novog Sada i okoline : srednjoškolci, studenti, kao i osobe koje ne studiraju; zaposleni i nezaposleni, aktivni u organizacijama civilnog društva, neformalnim kolektivima, pokretima i inicijativama, zainteresovani za koncept i funkcionisanje radija zajednice (Community radio), radijsku produkciju i/ili učestvovanje u radu Radija zajednice CK13.

Učešće je besplatno. Predznanje nije neophodno.

Prijave se vrše putem online formulara kojem možete pristupiti klikom na sledeći link.

Rok za podnošenje prijave je nedelja, 29. oktobar u ponoć.
Potvrdu o učešću sa agendom škole poslaćemo na e-mail najkasnije u utorak, 31. oktobra. Za dodatne informacije u vezi sa školom, pišite nam na mail : office@ck13.space.

PROGRAM ŠKOLE

Modul 1 | petak -subota | 03-04.11.| Voditelji: Ivan Poljičanin i Kristina Tešija (KLFM, Split)

petak | 03.11.| 18č Predavanje : Koncept i misija radija zajednice (Ivan Poljičanin)

– Koncept medija zajednice (Community media) s naglaskom na radio zajednice (Community radio) i na primeru rada radija KLFM
– Motivi, filozofija, način rada i proces postavljanja i pokretanja radija zajednice
– Svrha postojanja u ‘online’ i FM segmentu
– Zakonski, pravni i finansijski okviri funkcionisanja

subota | 04.11.| 11č Radionica radijskog novinarstva (Kristina Tešija)

– Proces produkcije radijske emisije: od početne ideje do finalizacije na primerima iz radijske prakse
– Značaj produkcije sadržaja za zajednicu
– Pristup i tretiranje tema
– Radijski formati
– Diseminacija i arhiviranje radijskog sadržaja

Community radio KLFM iz Splita deluje od 2012. godine kao online streaming radio čiji program proizvodi tridesetak volontera i volonterki. Od samog početka svog delovanja, KLFM sprovodi neformalne edukativne programe “Radio škola” i “Radio out of the box”.

Ivan Poljičanin je od 2015. član KLFM radio kolektiva i od tada aktivno učestvuje u skoro svim radijskim aktivnostima u organizacijskom, logističkom i muzičkom smislu. Od 2017. je sekretar udruženja “KLFM – radio u zajednici”. S KLFM kolektivom uspešno sprovodi koncertne turneje “Radio na cesti” i učestvuje u realizaciji projekata “Radio škola”, “Radio u kvartu”, “Radio u suton” i dr. Od 2018. redovno realizuje live muzičke selekcije i gostovanja kao deo Eclectiko kolektiva, a od 2023. godine Spektrum, kao govornu live jednosatnu emisiju “glazbenog šaranja na platnu”.

Kristina Tešija radi kao nezavisna novinarka u kulturi i pozorišna kritičarka od 2015. godine. U 2017. godini pridružuje se KLFM-u na kojem uređuje i vodi emisiju “Medley”, posvećenu nezavisnoj kulturnoj sceni Splita, a koja je tokom četiri godine emitovanja u razgovorima uživo okupila više od 150 aktera na lokalnoj i nacionalnoj sceni. Od 2021. godine koauturka je emisije “Slobodno lajanje”, koja kroz dijalošku formu obrađuje različite kulturne fenomene te kritički pristupa književnosti, filmu, pozorištu i muzici. Kristina je na KLFM-u trenutno deo užeg uredničkog tima, voditeljka praktičnog dela KLFM-ove Radio škole.
Osim radijskog i pisanog novinarstva, od 2018. godine radi kao moderatorka različitih događanja u kulturi (razgovori s umetnicima, predstavljanja književnih dela, okrugli stolovi, panel rasprave…).

Modul 2 | subota-nedelja | 11-12.11.| Voditelji: Vladimir Radinović i Jovana Tripunović (Podcast.rs).

subota | 11.11.| 11č Radionica : Podkast 101 (Vladimir Radinović)

– Koncipiranje podkasta
– Podkast u mediju zajednice
– Ideacija podkasta

nedelja| 12.11.| 11č Radionica : Uključivanje zajednice /uspostavljanje komunikacije s zajednicom (Jovana Tripunović)

– Razumevanje potreba zajednice
– Rad na projektima zajednice (Uključivanje zajednice u stvaranje sadržaja)
– Procena i unapređenje (Provera koliko dobro sarađujete sa zajednicom, traženje povratnih informacija i pravljenje promena)

Udruženje Podkast Podrška je osnovano 2019. godine u cilju promocije, razvoja i unapređenja podkast zajednice u Srbiji i regionu. Njihova vizija je bolja pozicija nezavisnih i društvenih medija kao i njihova profesionalizacija i garancija medijskih sloboda u cilju unapređenja medijskog pluralizma u Srbiji.

Vladimir Radinović ima više od 15 godina iskustva u oblastima digitalnih medija i radija, sa posebnim fokusom na medije zajednice. Član je upravnog odbora Evropskog goruma medija zajednice (CMFE). Suosnivač je platforme podcast.rs koja okuplja više od 400 podkasta iz Srbije i regiona.

Jovana Tripunović je angažovana u civilnom društvu od 2009. godine i bavi se razvojem organizacija, planiranjem programa i projekata. Dodatno se bavi obrazovanjem, uključujući formalno i neformalno obrazovanje pojedinaca i grupa, kao i razvojem zajednica.

Džemal Sokolović, sociolog iz Sarajeva, gostovao je na Regionalnoj političkoj školi o devedesetim “SPASIT ĆE NAS LJUBAV!. Tom prilikom smo sa Džemalom Sokolovićem razgovarali za emisiju “Svakodnevno je političko” o odnosu ličnog, etničkog i nacionalnog identiteta,, o načinima na koji se ova tri momenta međusobno prepliću, i kako ih razlikovati. Sokolović izlaže teorijski ubedljivo i hrabro, budući da o ovim temama misli i govori iz iskustva rata u Bosni i Hercegovini tokom 90-ih.

Džemal Sokolović je sociolog iz Sarajeva. Pre rata redovni profesor na Univerzitetu u Sarajevu. Nakon rata živi i radi u Bergenu. Posle rata objavljene su mu sledeće knjige na engleskom: ”Reconstructing Multiethnic Societies: the Case of Bosnia-Herzegovina” (sa Florianom Bieberom), ”The Balkans: Searching for Solutions” (sa Steinom Kuhnleom). Knjiga ”Nation vs. People: Bosnia is just a case”, je izašla u izdanju Cambridge Scholars Publishing, UK. Knjiga “Nacija protiv naroda” je prvi put objavljena u Oslu, na bosanskom, a drugo izdanje je objavljeno u izdanju “Biblioteke XX vek”, u Beogradu. Posljednja knjiga: “Aporije demokratije”, Sarajevo, 2018. Neposredno posle rata, Sokolović osniva Institut za demokratiju, sa sedištem u rodnom Konjicu. Institut organizuje konferencije, seminare, letnje škole. Uz pomoć Univerziteta u Bergenu i Istraživačkog saveta Norveške, više godina je radio na projektu ”Istraživanje dobra u Bosni i izgledi za pomirenje”. Rezultat istraživanja je preko 500 sakupljenih svedočanstava o međuetničkim i međureligijskim dobrim delima koje su ljudi svih naroda i vera u Bosni i Hercegovini učinili jedni drugima tokom posljednjeg rata 1992-1995, kao i film ”I bi svjetlost…”, nastao na osnovu istraživanja.

Regionalna politička škola za mlade o devedesetim “Spasit će nas ljubav! u organizaciji Omladinskog centra CK13 održana je od 18. do 24. septembra 2023. godine u Ekološkom centru Radulovački u Sremskim Karlovcima. Škola je okupila 23 mladih između 18 i 28 godina iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine koji su se za učešće prijavili iz potrebe za verodostojnijim kontekstom razumevanja društveno-političkih i kulturnih zbivanja tokom devedesetih u bivšoj Jugoslaviji.

Program škole je bio organizovan da obuhvati i ponudi znanja i svedočanstva o tom vremenu kao dva neodvojiva aspekta istine u političkom smislu: zaista znamo ono što smo iskustvom spoznali, dok doživljeno iskustvo razumemo kada ga kritički shvatamo kao pripadajuće istorijskom, društveno-političkom kontekstu. Stoga su predavanja koja su vodile osobe posvećene angažovanoj naučnoj, umetničkoj, medijskoj i aktivističkoj praksi — Džemal Sokolović, Radina Vučetić, Ana Đorđević, Sanja Radović, Vesna Janković, Dinko Gruhonjić, Dalibor Stupar, Marijana Stojčić i Ivan Čolović — o procesima koji su prethodili i doveli do krvavog raspada Jugoslavije, o konstrukciji nacionalnih mitova i kolektivnih nacionalnih identiteta, produkciji ‘drevne etničke mržnje’, velikosrpskom projektu i političkoj, kulturnoj i medijskoj represiji Miloševićevog režima, o ratovima i zločinima na prostorima bivše Jugoslavije, bila praćena svedočenjima osoba koje su lično proživele ili svedočile ratnim stradanjima, logorima, izbeglištvu, represiji režima, i svoj život posvetile otporu nacionalističkom zlu i izgradnji mira — Staša Zajović, Janja Beč-Neumann, Edin Ramulić, Dejan Kožul, Maja Weiss, Marija Gajicki, IgorTodorović Zgro i Srđan Veljović. Ideja takvog programa je bila da, dobijanjem empirijsko-analitičke mozaičke slike o zbivanjima devedesetih, mladi postanu bolje osposobljeni da razumeju političko i strukturno poreklo izazova sa kojima se i sami danas suočavaju u svojim društvima. 

Naziv škole (podsećanje na antiratni grafit iz Zagreba iz 1992. godine) i teme predavanja su provocirali ispitivanja pojma i iskustva ljubavi u vremenima mržnje i zla: da li je, kada, koga, kako i koliko moguće voleti? Na ova pitanja ne postoje pretpostavljeni odgovori već jedino činjenični — ono što je učinjeno, ono što činimo, ono što ćemo učiniti. Analizom nacionalističke suspenzije ljudskog potencijala za dobrotu, ali i sećanjem na činjenja dobra usred rata, Ivan Čolović i Džemal Sokolović su nam ukazali da je naša škola upravo događanje postjugoslovenskog prostora, i da je kao takvo ona i “pravo mesto za iznošenje patnji” o kojem piše Aleksandar Tišma u predgovoru knjizi “Pucanje duše” Janje Beč-Neumann, da je ono, to “pravo mesto”, ‘sredina iz koje su patnje ponikle…’, “jer upravo u njoj može da se javi onaj jedan ispovestima pogođen koji će odlučiti da patnju ne nanosi”.

To je suština političke transformacije za koju verujemo da se dogodila svima nama tokom trajanja škole: obećanje mira posejano u pukotini duše pomilovanoj uljem smilja niklog i procvetalog iz pepela. ‘Kako se odnosimo jedni prema drugima’ je suštinsko političko pitanje. Ljubavni odgovor na ovo pitanje se ne događa sam od sebe, nego je jedino moguć kada se svesno i posvećeno stvara. 

Ljubav kao pojam političke prakse podrazumeva oslobođenje drugog bića. U tom smislu je posvećenosti slobodi inherentna saosećajnost sa nevolj(e)nim (“širite kapacitet za plakanje”, poručuje nam Janja Beč-Neumann, “plačite; pogotovo vi muškarci”) i, istovremeno, prezir i odbijanje svega što zarobljava, dok kultivacija vrline prijateljstva i ljubavi podrazumeva proziranje struktura, mehanizama i agenata neslobode u njihovom onemogućavanju demokratije i mira, kao i u njihovoj mržnji prema pristojnosti i dobroti.

Odatle, u svetlu uvida, novih pojmova i alata analize koje su nam preneli predavačice i predavači na školi, razumemo osećaj anksioznosti u “sopstvenoj” kulturi i društvu u koje smo u-rođeni, i ovu anksioznost prihvatamo kao simptom želje za slobodom, ponovnim rođenjem. Ponovo rođeni, u kulturnom i političkom smislu, mi smo izrodi. Svoju požudu za slobodom, kako nas uče Žene u crnom, artikulišemo u “slobodu za one koji misle drugačije” (Rosa Luxemburg) i kultivišemo je u vrlinu ksenofilije i praksu kulturnog i duhovnog promiskuiteta nasuprot ksenofobne isključivosti i zatvorenosti u navodno čisto jedinstvo kulturne zajednice kojoj rođenjem “pripadamo”. Nasuprot van-istorijskog, “prirodnog” pra-porekla našeg organskog zajedništva, za nas je stvarno radosni i stvarno istorijski događaj — događaj drugačije budućnosti koja se stvara Sada i Ovde — svaki put kada istupamo iz primarne zajednice i odlazimo u prostranstva Ničije šume koja ne pripada nijednoj naciji, državi i crkvi, gde lutamo šumskim stazama do otkrića skrivenih čistina gde se zabranjen susret sa drugim i drugačijim slobodno i neizvesno zbiva u strasti za spoznajom i stvaralačkim uzbuđenjem. Za naciju, državu i crkvu je “promiskuitetno” kada slobodno činimo ono što je zabranjeno (jer se naciji, državi i crkvi pripada kroz vernost ogradama i zabranama): odbijanje da druge percipiramo u projekcijama vrednosnih razlika i sudimo prema pretpostavljenim kategorijama pripadnosti kolektivnim identitetima je “greh” kulturnog i duhovnog neverstva zbog kog nas naša zajednica (država i crkva) ne podnosi, odbacuje, mrzi i proklinje. Mi smo u Ničijoj šumi “goli” u svom ne-identitetu, ‘bez obličja i lepote’, i to je besprizornost koje se duh patrijarhata, nacionalizma i ortodoksije plaši. Poreklo tog straha je u nemogućnosti dosezanja apsolutnog jedinstva i čistote zajednice. Stoga se pribežište traži i nalazi u nasilju propisanih obličja i kanonske lepote nacionalističke ili religijske dogme koje mora postati apsolutno (mržnja, ekskomunikacija, anatema, rat, etničko čišćenje, genocid) da bi se u stvarnosti dostiglo (i dalje imaginarno) apsolutno pripadanje. Nasuprot tome, naš ne-identitet je za nas pretpostavka slobodnog sopstva i pretpostavka susreta i promiskuitetnog/stvaralačkog prijateljstva sa drugim Drugim. 

Zajedno sa novostečenim znanjem iz potisnutih i nepoželjnih perspektiva, prema rečima samih učesnica i učesnika, tokom škole su se među njima zbile otvorenost, prijateljstvo, prihvatanje, razumevanje, nežnost i ljubav. “Odaberi ljubav” je bila završna poruka polaznika škole kojom su se opraštali jedni od drugih: osmeh, topla/nežna reč, dodir ruke, zagrljaj, poljubac. Mnogi od učesnika su izrazili bojazan da će se ‘povratkom u stvarnost’ udaljiti od ovih ‘nestvarnih’ doživljaja. Ipak, ove kvalitete međuličnih odnosa razumemo upravo kao kvalitete politike prijateljstva i ljubavi, i u tom smislu su neprolazni sve dok ih praktikujemo. Kako nas Vesna Janković upućuje, antiratni aktivizam je za nju i njenu generaciju bio i jeste radikalni habitus, inicijacijsko iskustvo koje nas ponovo rađa za-uvek. U tom smislu su prijateljstvo i ljubav, kao aktivistička praksa, radikalni habitus koji otelotvoravamo uvek i svuda gde smo i u odnosu na sve oko nas: potičemo iz Ničije šume. Naša nada kao organizatora škole je da je ona postala jedno od rodnih mesta učesnika škole — mesto ponovnog rođenja, gde smo, pogođeni ispovestima patnje, obećali da patnju ne nanosimo, i gde smo, pogođeni dobrotom, obećali da uvek činimo dobro.

Žensko, 39 kilograma – kažu da je najidealnije… Ova izjava koja nas uvodi u epizodu “Jagnjijada u Jagnjilu” emisije Marka Žvaka (24. avgust 2023; emitovana na Insajder televiziji 27. avgusta) izražava sav sadizam politički i duhovno izopačenog društva u stanju kolektivne ritualizovane nekrofilske euforije pri svetkovini masovnog ubijanja. Producentski i rediteljski autori emisije Marka Žvaka su dokumentaristi Dušan Šaponja i Dušan Čavić – koji su, inače, za svoju dvadesetogodišnju istrajnost u ‘izgradnji, stvaranju i odbrani građanskog društva i njegovih vrednosti’, 2020. godine dobili nagradu pokreta Novi optimizam, za “autentičnu” ‘beskompromisnu borbu protiv različitih vrsta ekstremizama’ i ‘podizanje svesti o važnim ali zaboravljenim temama’. Prilikom dodele nagrade, na Međunarodni dan ljudskih prava, za njih i njihov rad je još rečeno da “otvaraju oči svim ljudima koji još uvek ne vide šta se oko nas dešava”. Objašnjavajući njihov autorski pristup, Šaponja ističe: “Vidi se uglavnom sve što snimamo i to je to. Pokušavamo da prenesemo maksimalno realno, odnosno kako jeste. Nekada je to možda preterano ogoljeno”.

Generalni koncept emisije Marka Žvaka njeni autori opisuju na sledeći način: “Ljudi, životinje, pojave i društvene vrednosti ovog podneblja. Preciznije: red kršenja zakona, red krkanja, red nepravdi, red krkanja, red problema malog čoveka… red krkanja čisto da se lakše svari sunovrat društva.” 

Ne znam kako su navedeni pristup (najčešće opisan kao gonzo novinarstvo) i misija podizanja društvene svesti inače sprovedeni kroz druge epizode Marka Žvaka emisije. Epizoda “Jagnjijada u Jagnjilu”, međutim, osim što verno prenosi realnost sunovraćenog društva, predstavlja i eksplicitnu ličnu, političku, kulturnu i profesionalnu saglasnost njenih autora sa društvenim sunovratom. 

Istina, njihov prikaz jeste sasvim “autentičan” – verodostojan i uzoran u svojoj nepatvorenosti: autori sami uživaju, dok kamerom prate nekrofilske užitke “stručnog konsultanta” koji se oseća “sve bolje i bolje” kako se manifestacija “jagnjijade” polako i “bez forsiranja” približava vrhuncu užitka, od trenutka kada pokazuje krvavo jagnje, uz reči “ovako izgleda na samom početku”, do trenutka kada pred prizorom desetine jagnjadi probodenih na ražnjeve u oduševljenju izgovara “sama su se poređala kako treba”. “Mene ovo odmara… Smiruje… već sam u nekoj nirvana fazi”, umobolno saopštava nekrofil. Jedan od autora se iza kamere saglašava: “Milina”. 

Proces kulturno-ideološkog i jezičkog apstrahovanja životinja u ‘meso’ – pretvaranje ‘jagnjeta’ u ‘jagnjetinu’ – se u ovoj epizodi pokazuje u svojoj izvornoj materijalnosti i očiglednosti nekrofilskog poriva u krupnom planu, kao ubijanje sa uživanjem. Meso (“jagnjetina”) se, od nepostojećeg referenta, ovde vidi ‘maksimalno realno, odnosno kako jeste’, kao stvarno, do jutros živo, ubijeno, pečeno, raskomadano telo mladunčadi ovaca. I vide se ljudi – zapravo: muškarci, razgolićeni i uglavnom polupijani, u besvesnom stanju besomučnog krkanja, što je u opisu autorskog koncepta emisije autoironijski eufemizam za uživanje u ubijanju životinja. Deca, devojke i žene su folklorni dekor koji služi da podrži tradiciju normalizovanog seksualizovanog nasilja koje ova manifestacija svetkuje. Žene pored ražnja poziraju kameri. Kamera snima. Ko nabije taj i dobije, saopštava nam jedan od lokalnih nekrofila. 

Moguće je da sama očiglednost prikazanog zla može biti dovoljna da nekome ‘otvori oči’. Možda toj mogućoj spoznaji može doprineti čak i ta apsolutna depolitizacija ‘ljudi, životinja, pojava i društvenih vrednosti ovog podneblja’ koju autori sprovode u svom prikazivanju stvarnosti sa pozicije aktivnog učestvovanja sa pornografskim posmatranjem. Ipak, takva pornografska depolitizacija je operativna i suštinski smrtonosna: “Jagnjijada u Jagnjilu” upravo sama proizvodi razvraćeno društvo proizvodeći i šireći masovno ubijanje u obliku medijske prerađevine za lakše/nesvesno varenje mesa/ubistva. Ove godine pećiće se preko sto jaganjaca… Moralo se samo sačekati da prođu dani žalosti. Kao u pornografiji, gde proizvođenje žena u meso, u tela za jebanje, biva bezosećajno sprovedeno u potpunosti, veličano u krupnom planu, i ostavljeno sasvim bez odgovora, epizoda “Jagnjijada u Jagnjilu”, po istoj logici anestetizacije u krupnom planu, jednako depolitizuje proizvođenje životinja u meso, u tela za jedenje, i proizvodi društvo gde su ta ideja i ta praksa učinjeni normalnim i prihvaćenim, poželjnim i neodoljivim.

Životinje nisu meso; potrebno ih je ubiti da bi “postale” jestive. Slike ubijenih jagnjadi, tela probodenih ražnjem koje pijani muškarci – eksperti klanja – komadaju i jedu u duševnom miru i sa uživanjem, prate iskazi koji autentično svedoče da su smrt ubijanjem i ubijanje sa uživanjem suštinske “društvene vrednosti ovog podneblja”. “Ovo podneblje” je, naravno, univerzalno: prostire se planetarno, svuda gde vlada patrijarhat. Naše podneblje samo karakterišu “brojni specijaliteti iz srpske kuhinje” i “bogat kulturno umetnički program”. ‘Izložba ovaca’ u jutarnjem programu Jagnjijade, ‘popodnevni program za decu’ i ‘večernji muzički program u šatoru’. Ili višestruko ubistvo u blizini Jagnjila. Ili, upravo Marka Žvaka, na primer, i razne –ijade. Nema ničeg “autentičnog”.

Jedan od autora, Dušan Čavić, u njegovoj prefinjenoj nekrofiliji, ipak “preferira sač”; “ražanj obično skinu ranije, unutra bude ovako, onako…”. Kamera ga prikazuje kako sa uživanjem jede jagnjeću kožu i saopštava “moje je dobro… dobro je, dobro je, uh”. Potom se autori i njihov sagovornik, dok se ‘zagrevaju za pravu stvar’, u vickastoj izopačenosti u krupnom planu ismevaju životinjama: evo dragi vegani, jedan kupus… izgovara nekrofil dok jede salatu ‘da lakše svari ubijanje’. Autor velikodušno dodaje: “Mora jedna Marka Žvaka sa vege hranom da padne”. (Kao da se zaista radi o veganima i veganskoj ishrani a ne o životinjama. Potom se autori i njihov ekspert nekrofil ipak prisećaju svoje nedavne velikodušnosti. Vaš omiljeni trio zna da riba nije meso, tako da je odlučio da vam predstavi praktično vegansku epizodu! – tako glasi sprdnja kojom se najavljuje epizoda “Tri muškarca i suši” od 11. maja 2023.)  

Izopačenost ovog sarkazma ukazuje na to kako se duboko normalizovano nasilje sarkofagije i mesni dogmatizam, koji se nesvesno tj. habitualno reprodukuju kroz kolektivističke ritualizovane kulturne forme, ipak uvek iznova moraju potvrđivati svakodnevnim i svesnim nasiljem normalizacije, kroz društvenu komunikaciju i kulturnu produkciju. “Radimo u cilju zdravog razuma”, objašnjava Dušan Čavić. 

Kroz kognitivne šeme “zdravog razuma”, ipak, simptomalno, probija u svest očigledna istina da životinje nisu meso, ali je u nemoći racionalizacije sarkazam sigurno pribežište zdravog razuma od disonantne istine.  Jeste vi ostavili da živi nešto? – sarkastično retorički pitaju autori iza kamere. Jesmo, plećku – odgovara nekrofil. Potpuna saglasnost zdravorazumskih svesti. 

Marka Žvaka istražuje drugu stranu Srbije i čuva od zaborava ljude, životinje, pojave i fenomene našeg društva. Budi deo priče, podrži i učestvuj! Žensko, 39 kilograma, idealno. Vidi se uglavnom sve, i dovoljno ogoljeno. Marka Žvaka vam preporučuju gde da jedete.

Gost emisije “Svakodnevno je političko” bio je Peter Nikitin, antiratni aktivista i jedan od osnivača Ruskog demokratskog društva. Sa Peterom Nikitinom smo razgovarali o tome zašto su antiratni aktivisti iz Rusije na meti državnih bezbednosnih službi, o delovanju Ruskog demokratskog društva u Srbiji, o rusko-ukrajinskom ratu i Putinovom režimu.

Sa Janjom Beč Neumann razgovarali smo o genocidu, “zločinu nad zločinima”, o genealogiji pojma genocid i njegovom značenju, o tome zašto je važno znati šta se može nazvati genocidom, a šta ne, kao i o tome zašto je Srbija post-genocidno društvo.

Janja Beč Neumann je sociološkinja i istraživačica genocida. Dimplomirala je tehonologiju u Beogradu, doktorirala sociologiju u Zagrebu i Kembridžu. Članica je Međunarodnog udruženja istraživača i profesora genocida. Autorka​ je MA kursa Ratni zločini, genocid i sećanja: Koreni zla – želim da razumem”. Autorka je publikacije “Pucanje duše” i nominovana je 2005. za Nobelovu nagradu za mir.