Omladinski centar CK13

Subscribe to Omladinski centar CK13 feed Omladinski centar CK13
Updated: 1 hour 12 min ago

Veče Dron Muzike 31 (08.08.2020.)

Sun, 2020-08-09 20:58

Zvučna komora #8: Nikola Kašaš

Fri, 2020-08-07 16:19

Nikola Kašaš (1994) je pijanista iz Zrenjanina. Kao solista za klavirom nastupa aktivno od 2014. godine. Bio je polaznik radionice Izvođačka praksa “Nova Muzika”, čije umetničko vođstvo pripada renomiranoj pijanistkinji savremenog klasičnog zvuka Branki Parlić, na kojoj je imao priliku da se upozna sa stvaralaštvom autora kao što su Erik Sati, Džon Kejdž, Arvo Pert, Filip Glas i ciklusi ovih kompozitora čine neizostavnim Kašašev program sve do danas. Prvi solistički nastup održao je u rodnom gradu u Savremenoj galeriji, nakon čega se sugrađanima predstavio još i u Kulturnom centru, kao i u Narodnom Muzeju. Učesnik je festivala u zemlji i regionu kao što su “Piano city” i “Dunavska sonata” (Novi Sad), Krov fest (Banja Luka, Republika Srpska). Svoj prvi nastup u Beogradu održao je u kafe galeriji Polet i iste godine bio je svrstan u program Noći muzeja galerije ŠTAB. Kao prateći program svirao je na promocijama knjiga “Morfijum” Nemanje Dragaša, “KunBaja” Tanje Pavšić, otvaranju izložbe “Slikati prirodom” Đorđa Stanojevića u galeriji Progres. Učesnik je projekta iz oblasti kreativnog preduzetništva “Inclusive art” prekogranične saradnje Rumunije i Srbije i voditelj prve umetničke intervencije realizovane u Zrenjaninu, maja 2018. godine.

Zvučna komora je emisija posvećena alternativnoj muzici. U emisiji govore protagonisti alternativne muzičke scene iz zemlje, regiona i šire. U žanrovskom smislu, bavimo se andergraund muzikom, bendovima, načinima stvaranja muzike, uslovima rada, scenom i drugim srodnim temama.

Emisija je nastala iz potrebe da se nadomesti najčešće faktografsko pisanje i izveštavanje o muzici i bendovima. Praksa komodifikacije muzike kroz mejnstrim medije i događaje je u velikoj meri uticala kako na diskurs o muzici, tako i na njeno stvaranje.

Želja nam je da neizvesnost i otvorenost koju nekada osetimo na koncertima prenesemo i na nivo govora i mišljenja o muzici, a kroz pružanje prilike muzičarima da govore o svom radu.
Ako uspevamo u tom, pa makar i minimalno, smatraćemo da emitovanje ovih emisija ima smisla.

Uredništvo: Aleksandra Pap i Ozren Lazić
Tehnička realizacija: Aleksej Vislavski
Produkcija: Omladinski centar CK13

Konkurs za izradu dizajnerskog rešenja scenskog ambijenta književnih večeri

Fri, 2020-08-07 14:08

Omladinski centar CK13 raspisuje konkurs za izradu dizajnerskog rešenja scenskog ambijenta književnih večeri koje se održavaju u Crnoj kući.

Poziv je pre svega namenjen mladim umetniciima i umetnicama, studentima i studentkinjama scenskog dizajna, kao i učenicima i učenicama završnih razreda Srednje škole za dizajn “Bogdan Šuput”.

Obezbeđena su sredstva za materijal i izradu scenskog ambijenta, kao i honorar za osobu čije rešenje bude izabrano.

Književni program u CK13 već duži niz godina okuplja pisce i spisateljice, pesnike i pesnikinje iz celog regiona, mahom predstavnike novije generacije. Od 2018. godine program književnih večeri se održava pod nazivom “Tekst je prisutan” i podrazumeva razgovre u kojima književnici i književnice predstavljaju svoj rad i aktuelna izdanja.

Predloge možete poslati na e-mail adresu: office@ck13.org 
(subject: scenski ambijent književnih večeri)

Rok za prijavu: 31. avgust

U prijavi je potrebno priložiti:

  • Predlog rešenja u jpg formatu
  • Kratko objašnjeje
  • Tehnički opis (tehnologija izrade)
  • Kratku biografiju
  • Kontakt telefon

Svi prijavljeni biće obavešteni o odluci o odabranom rešenju do 7. septembra.

————————————

Književni program CK13 će u narednom periodu biti podržan od strane Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada i od Gradske uprave za sport i omladinu – Kancelarija za mlade.

Trovanje korupcijom u zarobljenoj državi

Fri, 2020-08-07 13:25

U Omladinskom centru CK13 u Novom Sadu 6. avgusta je održana tribina pod nazivom “Da li dišemo isti vazduh?”. Povod za razgovor je izgradnja fabrike guma kineske kompanije “Shandong Linglong” u Zrenjaninu, gde su do sada uočene brojne nepravilnosti, što je izazvalo uznemirenje kod stanovništva ovog grada koji je jedan od simbola ekoloških problema u Srbiji poslednjih decenija.

Na tribini su govorili Jovan Rajić i Mirko Popović iz organizacije RERI (Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu), aktivistkinja Zorica Radišić, kao i Dušan Kokot iz zrenjaninskog Građanskog preokreta, dok je moderatorka bila Renata Eremić iz Zrenjaninske Omladinske Razvojne Organizacije (ZORO).

Sporazum o izgradnji ove fabrike potpisan je pre dve godine, uz ceremoniju kojoj je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a ceo projekat je dobio epitet “od nacionalnog značaja”. Međutim, organizacije i građani koji detaljnije prate ceo proces vide u njemu brojne probleme: “Karakteristično za sve sumnjive državne projekte jeste nedostatak informacija, svi državni organi se trude da vas drže u mraku što automatski budi sumnju da tu nešto nije u redu. Kada su u pitanju građevinske dozvole, ovde su uključeni Grad Zrenjanin, AP Vojvodina i Republika Srbija, i oni su svi u otvoreno na strani investitora, u smislu da se tolerišu sve nezakonitosti koje investitor čini na terenu.” – kaže advokat Jovan Rajić (RERI).

Ono što je dodatno problematično jeste činjenica da je građevinska dozvola izdata samo par dana nakon uvođenja vanrednog stanja u Srbiji, marta ove godine. “Zrenjanin je grad koji već skoro 20 godina nema vodu za piće, a izgleda da uskoro neće biti ni vazduha. Mi smo istog dana kada je položen kamen temeljac poslali dopis i tražili da nam se dostavi Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, naročito zbog činjenice da je tih 90 i nešto hektara poklonjeno. Kako možete da poklonite nešto ako ne znate šta će tu da bude?” – pita se Dušan Kokot iz Građanskog preokreta.

“Preporučujem svima da se što bolje informišu o problemu kako ne bi mogli da im pričaju bajke. Evo mi i posle dve godine od potpisivanja ugovora ne znamo zašto je ovo projekat od nacionalnog značaja. Zašto je problem da to bude na sajtu Vlade? Mi ne možemo očekivati da neko sa strane, nekakvi lobisti iz Evrope dođu i zabrane dalju izgradnju. Moramo da se organizujemo i udružimo i da tražimo da se poštuju propisi. Ima puno pitanja na koje donosioci odluka nemaju odgovor.” – smatra aktivistkinja Zorica Radišić.

Sagovornici su se složili da živimo u zarobljenoj državi i da je zato jako bitno što veće uključivanje javnosti u ovakve procese. Postavlja se pitanje i šta građani Zrenjanina mogu da očekuju od projekta u koji je investirano toliko bezakonja: “Grad Zrenjanin ne može biti nadležan za izdavanje integrisane dozvole, jer je za nju nadležna AP Vojvodina. Ti organi na lokalnom nivou izdaju takve upravne akte kojih bi se najneukiji službenik javne uprave postideo i odrekao, ja to u svom životu nisam video. Ne možete vi u jednoj brljotini odbaciti 215 prijavi građana, to je bahato i bezobrazno, njega zakon obavezuje da to obrazloži.” – poručuje Mirko Popović (RERI).

Procena uticaja na životnu sredinu je preuzeta iz zakonodavstva EU, ali se kod nas sprovodi krajnjne problematično. Sagovornici su se složili da je upravo korupcija u javnim institucijama jedan od najvećih “trovača” našeg društva. 

Podsećamo, u prethodnih godinu dana se u okviru prve faze već pristupilo izgradnji kilometarskog zida ograde oko buduće fabrike, na osnovu građevinske dozvole i rešenja kojim se odobrava početak radova, izdatog od Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, gde se navodi da se ograda ne nalazi na listi objekata za koje je potrebna studija o uticaju na životnu sredinu. Nakon toga, usledila je druga faza izgradnje gde takođe nije tražena studija, kako bi se ubrzo došlo do postojeće treće faze, koja podrazumeva izgradnju ”kompleksa objekata proizvodnih pogona za proizvodnju pneumatika sa pratećom infrastrukturom”. Na kraju, postavlja se pitanje šta će biti sa započetim radovima ako se ispostavi da igradnja fabrike nije po propisima i da se projekat obustavi. Takođe, nameće se i pitanje da li je moguće da svi ljudi koji dišu isti vazduh ne mogu da pronađu zajednički interes u temama koje se tiču opšteg javnog dobra?

—————————————————

Ova tribina je realizovana u okviru projekta “Svakodnevno je političko: repolitizacija i demokratizacija društvene svakodnevice kroz javnu reč, edukaciju i aktivizam” koji sprovodi Omladinski centar CK13, a koji je podržao Fond za otvoreno društvo, Srbija i National Endowment for Democracy, USA.

Tribina “Da li dišemo isti vazduh?”

Fri, 2020-07-31 15:52

Omladinski centar CK13 vas poziva na tribinu pod nazivom “Da li dišemo isti vazduh?” o problemu zagađenja životne sredine na aktuelnom primeru Zrenjanina. Tribina će se održati u četvrtak, 6. avgusta od 18h u dvorištu Crne kuće. Broj mesta će biti ograničen zbog epidemiološke situacije.

Sporazum o izgradnji fabrike guma kineske kompanije “Shandong Linglong” u Zrenjaninu potpisan je pre dve godine, uz ceremoniju kojoj prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Planirano je da izgradnja fabrike zvanično započne u aprilu 2019. i da se odvija u tri faze, pri čemu bi poslednja faza bila okončana u martu 2025. godine.

Ovaj pompezno najavljivani projekat odmah je izazvao kontroverze jer od samog početka nisu postojale kredibilne procene o uticaju na zaštitu životne sredine, što je samo još jedan u nizu primera gde se ekonomija stavlja ispred ekologije i zdravlja ljudi. Zaobilaženjem propisa pokušava se izgradnja gigantske fabrike automobilskih guma, u neposrednoj blizini prirodnog rezrevata Carska bara. Dodatno je problematično to što se radi o Zrenjaninu, gradu koji već godinama ima problem sa smardom iz kafilerije “Prekon”, međutim obim proizvodnje guma koju kompanija Linglong planira govori da to neće biti samo lokalni problem.

U prethodnih godinu dana se u okviru prve faze već pristupilo izgradnji kilometarskog zida ograde oko buduće fabrike, na osnovu građevinske dozvole i rešenja kojim se odobrava početak radova, izdatog od Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, gde se navodi da se ograda ne nalazi na listi objekata za koje je potrebna studija o uticaju na životnu sredinu. Nakon toga, usledila je druga faza izgradnje ”kompleksa objekata za poslovanje u slobodnoj zoni”, gde takođe nije tražena studija, kako bi se bez problema došlo do postojeće treće faze, koja podrazumeva izgradnju ”kompleksa objekata proizvodnih pogona za proizvodnju pneumatika sa pratećom infrastrukturom”.

Gradska uprava Grada Zrenjanina je postupak odlučivanja o potrebi procene uticaja za pomoćne objekte započela tokom vanrednog stanja, uskratila građanima mogućnost uvida u dokumentaciju u prostorijama nadležnog organa, a zatim, bez ikakvog utemeljenja u propisima, obustavila postupak odlučivanja, pri tome odbacivši 215 primedbi građana „jer su neosnovane“. Na taj način lokalna vlast u Zrenjaninu je investitoru omogućila da suprotno propisima nastavi realizaciju projekta, a građanima uskratila pravo na žalbu, jer učesnike u javnom uvidu nije ni obavestila o ishodu postupka.

Na tribini će biti reči o tome šta sve nije u skladu sa zakonom od samog početka izgradnje fabrike guma i koji su koraci povodom toga već preduzeti. Razgovaraće se i o mehanizmima uključivanja javnosti u procese donošenja odluka koji građanima stoje na raspolaganju, sa posebnim osvrtom na skorašnju javnu raspravu o Studiji procene uticaja na životnu sredinu. Tribina će biti i svojevrsni uvod u kampanju širenja vidljivosti problema vezanih za ovu investiciju.

Panelisti/kinje:
Jovan Rajić, RERI
Zorica Radišić, aktivistkinja
Dušan Kokot, Građanski preokret
Mirko Popović, RERI

Moderatorka:
Renata Eremić, ZORO – Zrenjaninska Omladinska Razvojna Organizacija

Ovaj program se realizuje u okviru Autonomna zona CK13.

———————————-
Ova tribina se realizuje u okviru programa “Svakodnevno je političko: repolitizacija i demokratizacija društvene svakodnevice kroz javnu reč, edukaciju i aktivizam” koji sprovodi Omladinski centar CK13, a koji su podržali Fond za otvoreno društvo, Srbija i National Endowment for Democracy, USA.

Pokrenuta kampanja za pomoć kulturnim radnicima i radnicama u okviru Fonda solidarnosti

Thu, 2020-07-30 15:54

Crowdfunding kampanja u saradnji sa donacije.rs pokrenuta je u cilju sakupljanja novčane pomoći za 20 kulturnih radnika i radnica, a u okviru Fonda Solidarnosti.  

Fond Solidarnosti je odgovor kulturnih radnika i radnica u Srbiji na aktuelnu pandemijsku krizu u kojoj je veliki broj naših kolega ostao bez posla i sredstava za život. Fond je naš odgovor i na nedostatak sveobuhvatnih mera države za pomoć različitim kategorijama kulturnih radnika i radnica.

Fond Solidarnosti kulturnih radnika i radnica Srbije osnovali su Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), Udruženje likovnih kritičara AICA Srbija, Stanica – Servis za savremeni ples, BAZAART i Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS)

Za vrlo kratak vremenski period pristiglo je preko 1000 zahteva za jednokratnu pomoć. Zahvaljujući podršci međunarodnih donatora, obezbeđena je pomoć od 30 hiljada dinara za 150 umetnika i umetnica, kulturnih radnika i radnica koji su ostali bez većeg dela ili svih prihoda u ovom periodu, a nisu obuhvaćeni merama Vlade Republike Srbije i ostalih državnih organa.

Fond je namenjen svim radnicama i radnicima u kulturi i umetnicima koji su zbog vanrednog stanja i krize izazvane pandemijom ostali bez ikakvih primanja, ali i onima od čijeg neposrednog radnog angažovanja zavisi kulturna i umetnička produkcija (u ovu kategoriju spadaju modeli, statisti, tehničari, itd) i koji nemaju nikakvih zagarantovanih radnih prava. 

Za korišćenje sredstava Fonda mogu da se prijave i umetnici i kulturni radnici koji nisu članovi udruženja koosnivača, a prioritet za dodelu jednokratne pomoći imaće oni koji se nalaze u najtežoj socijalnoj i ekonomskoj situaciji. Posebno želimo da pomognemo onim kulturnim radnicima i radnicama koji su nezaposleni, koji plaćaju rentu za stan, koji imaju penziju ispod proseka i koji izdržavaju porodice bez drugih primanja.

Cilj ove kampanje je da se obezbedi pomoć za bar još 20 kulturnih radnika i radnica kojima je u periodu pandemije osporeno pravo na rad, pa samim tim ugrožena egzistencija, kao i egzistencija njihovih porodica. 

Zato pozivamo građane Srbije, pojedince, grupe i pravna lica, da doniraju sredstva koja će biti upotrebljena za ovu namenu. Iznos je manje važan, važnija je spremnost da budemo solidarni. 

Sredstva možete donirati preko web stranice Donacije.rs, preko žiro računa Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (za FOND SOLIDARNOSTI): Komercijalna banka, broj 205-351975-08, a donacije od 200 dinara preko SMS poruke na broj 7300. 

Civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju

Tue, 2020-07-28 22:13

Mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka. Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma. Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg  urušavanja vladavine prava u Srbiji.

Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja. Vlast u Srbiji već godinama je suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode. Ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni je argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji. Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države.

Mediji i organizacije preduzeće sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe. Podsećamo javnost da su organizacije i mediji  sa spiska izložene različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od  poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora. Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija – borba za demokratsku i pravno uređenju državu.

Potpisnici saopštenja:

  1. A1 Novi Pazar
  2. Akademija ženskog liderstva
  3. Dr Srećko Djukić, Forum za medjunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji (FMO)
  4. Anja Anđušić, FM
  5. AS – Centar za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om
  6. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija – ANEM
  7. Asocijacija online medija
  8. ASTRA, Beograd
  9. Autonomni ženski centar
  10. BeFem
  11. Beogradska otvorena škola
  12. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
  13. Beogradski centar za ljudska prava
  14. Beogradski fond za političku izuzetnost
  15. BIRN
  16. BIRODI
  17. Boom93
  18. CANVAS
  19. Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije
  20. Centar za evropske politike
  21. Centar za nenasilnu akciju
  22. Centar za praktičnu politiku
  23. Centar za razvoj lokalnih medija
  24. Centar za regionalizam Novi Sad
  25. Centar za unapređenje društva
  26. Centar za ženske studije
  27. CINS
  28. City radio
  29. Civil Rights Defenders
  30. CK13
  31. CRTA
  32. Daca Jović, aktivistkinja
  33. Dajana Đedović, Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji (FzK)
  34. Danas
  35. Dijalognet Valjevo
  36. Djordje Popović, FMO
  37. Dr Aleksandra Bosnić Đurić, kulturološkinja
  38. Dr Milorad Đurić, politikolog
  39. Dr Sonja Avlijaš, FzK
  40. Dragan Srećković
  41. Društvo za obrazovanje odraslih
  42. Evropski pokret u Srbiji
  43. Evropski pokret Valjevo (Slavica i Vladimir Pantić)
  44. Evropskog pokreta u Srbiji
  45. Fond B92
  46. Fond za humanitarno pravo
  47. Fondacija Ana i Vlade Divac
  48. Fondacija Catalyst Balkans
  49. Fondacija Pons Niš
  50. Fondacija Propulsion fond
  51. Fondacija za slobodu štampe- Senta
  52. Goran Cetinic, član FMO
  53. Građanske inicijative
  54. Građanski stav
  55. Hartefakt Fond
  56. Helsinški odbor za ljudska prava
  57. Humani centar Mitrovica
  58. Impuls – Tutin
  59. Inicijativa A11
  60. Inicijativa mladih za ljudska prava
  61. Institut za evropske poslove
  62. InTER
  63. Internet portal “Medijska kutija”, Niš
  64. Transparentnost Srbija
  65. ISAC Fond
  66. Ivana Jovanović, Forum mladih Evropskog pokreta u Srbiji (FM)
  67. Južne vesti
  68. Koalicija PreUgovor
  69. Kolubarske.rs
  70. Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM
  71. Konsultacije za lezbejke
  72. KRIK
  73. Libek
  74. Link plus
  75. Lokal press
  76. Milivoj Bešlin, FMO
  77. MillenniuM
  78. Mreža Nove solidarnosti
  79. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS
  80. Ne davimo Beograd
  81. Nedim Sejdinović, novinar
  82. Nenad Šebek, Konsultant za medije i OCD
  83. Nezavisno društvo novinara Vojvodine
  84. NON-ALIGNED FILMS
  85. Nova Ekonomija
  86. Novi optimizam
  87. Novosadska novinarska škola
  88. Novosadski humanitarni centar
  89. NUNS
  90. NVO Aktiv
  91. Odbor za ljudska prava Negotin
  92. Odbor za ljudska prava Niš
  93. PATOS, Smederevo
  94. Podrinjski Antikorupcijski Tim Pakt
  95. Proaktiv
  96. Protecta
  97. Radio Zlatousti
  98. Regionalna informativna agencija JUGpress
  99. Rekonstrukcija Ženski fond
  100. Re-Kraft
  101. Remark DPCM
  102. Res Publuca Kragujevac
  103. Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda
  104. Sanja Ivačić, FMO
  105. Slavica Stojanović
  106. Slavko Ćuruvija Fondacija
  107. Slobodan Georgiev
  108. Smart kolektiv
  109. Students for Liberty – Srbija
  110. Timočki omladinski centar – TOC, Zaječar
  111. Trag fondacija
  112. Udruženje “Kutija”, Niš
  113. Udruženje Fenomena
  114. Udruženje građana AIM Centar
  115. Udruženje građana za borbu protiv trgovina i svih oblika nasilja nad ženama “Atina”
  116. Udruženje građana”NE-BO” , Negotin
  117. Pakt Loznica
  118. Bečejsko Udruženje Mladih
  119. Udruženje žena Peščanik Kruševac
  120. UG Centar gradjanskih vrednosti iz Subotice
  121. Urban In – Novi Pazar
  122. Viktimološko društvo Srbije
  123. Vojvodina recommended
  124. Vojvođanski građanski centar
  125. Vukašin Obradović
  126. Zaječarska inicijativa
  127. Žene u crnom
  128. Žene za mir Leskovac
  129. Nacionalni konvent o Evropskoj uniji
  130. Centar za istraživanje u politici Argument
  131. Mreža za politike prema drogama u jugoističnoj Evropi
  132. Partneri Srbija
  133. Alternativni centar za devojke
  134. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
  135. Odbor za ljudska prava Valjevo
  136. Asocijacija medija
  137. Peščanik
  138. Fondacija Jelena Šantić
  139. Žensko udruženje kolubarskog okruga
  140. UG Ravangrad
  141. UG Kreni-Promeni
  142. Centar modernih veština

Zvučna komora #7: Gerecki

Sat, 2020-07-25 06:10

U sedmoj emisiji Zvučne komore ugostili smo novosadski bend Gerecki!

Zvučna komora je emisija posvećena alternativnoj muzici. U emisiji govore protagonisti alternativne muzičke scene iz zemlje, regiona i šire. U žanrovskom smislu, bavimo se andergraund muzikom, bendovima, načinima stvaranja muzike, uslovima rada, scenom i drugim srodnim temama.

Emisija je nastala iz potrebe da se nadomesti najčešće faktografsko pisanje i izveštavanje o muzici i bendovima. Praksa komodifikacije muzike kroz mejnstrim medije i događaje je u velikoj meri uticala kako na diskurs o muzici, tako i na njeno stvaranje.

Uredništvo: Aleksandra Pap i Ozren Lazić
Tehnička realizacija: Aleksej Vislavski
Produkcija: CK13

Kako artikulisati bunt, buku i bes?

Fri, 2020-07-24 14:12

U Omladinskom centru CK13 u Novom Sadu 23. jula je održana tribina pod nazivom “Sistemska represija i odgovor javnosti”. Povod za ovu tribinu bili su nedavni građanski protesti širom Srbije i sve učestalija brutalnost policije, ali i sistemska represija u kojoj učestvuju i pravosudni organi. Na tribini su govorili aktivistkinja Marija Papić Đurić iz Panonske Antifašističke Organizacije (PAOR), jedan od učesnika protesta protiv diktature i sistema Miran Pogačar i novinar Dejan Kožul, dok je moderator bio Damir Bojić iz CK13.

Miran Pogačar je na početku istakao da se nakon ovih protesta vodi hajka protiv aktivista Združene akcije Krov nad glavom, od kojih su neki još uvek u pritvoru, dok su protiv mnogih podignute neosnovane optužnice. Poslednjih nekoliko okupljanja u Beogradu bila su organizovana upravo da bi se zatražilo njihovo oslobađanje, kao i odbacivanje tih optužbi. Sa druge strane, u Novom Sadu su poslednja dva protesta organizovana kako bi se skrenula pažnja na policijsku brutalnost i zatražila odgovornost za konkretne slučajeve. Pogačar je bio jedan od uhapšenih prve večeri protesta u Novom Sadu.

“Prvog dana je bilo više indicenata, to je trajalo satima, policija je bila nevidljiva za to vreme, mi smo jedini odvraćali ljude koji su lomili. Kad sam ja bio uhapšen, od 50 privedenih samo nas 3-4 nismo imali nikakve fizičke ozlede. Za većinu njih mogu da tvrdim da nisu pravili nikakve probleme tokom protesta. To se slično desilo i u Beogradu.” – navodi Pogačar.

Sličan utisak podelila je i Marija Papić Đurić, dugogodišnja aktivistkinja i učesnica brojnih protesta: “Tog 9. jula se organizovano nasilje desilo gotovo istovremeno i u Beogradu i u Novom Sadu. Ovi protesti jesu kulminirali nasiljem, ljudi su izašli napolje spontano, nije bilo organizacije. Svako je došao iz svog ličnog razloga, a trebalo bi da nas pokreću zajedničke stvari kao što su društvena jednakost i ravnopravnost.”

Novinar Dejan Kožul pratio je proteste u Beogradu od prvog dana i svojom kamerom zabeležio obimni materijal, čiji je jedan deo prikazan juče na tribini u Crnoj kući. Kožul smatra da su masovna hapšenja koja su se desila bila neka vrste probe da se vidi koliko daleko mi možemo da idemo povodom represije. 

“U Beogradu se samo trećeg dana protesta pokušalo sa mirnim protestom, kako bi se na taj način oterali oni koji su tu došli iz drugih pobuda. Bes koji trenutno tinja nije iskazan u toj meri kao reakcija na najavu novog zatvaranja Beograda. Mislim da će sledeći izlazak na ulice biti praćen još gorim scenama. Ovo što sam imao priliku da vidim prethodnih dana u Beogradu, to do sada nisam viđao u svojoj novinarskoj karijeri.” – rekao je Kožul.

Sagovornici su tokom diskusije istakli da kod nas opozicija praktično ne postoji, kao i da su ovo bili narodni protesti, ali i da se moramo bolje organizovati na levici kako nam ti protesti ne bi bili preoteti. “Ja verujem u bunt, protest je samo jedan element. Važan, ali nije dovoljan da bi se nešto ovde promenilo. Potrebna je politička artikulacija da bi ljudi shvatili da je bolji svet moguć i kako bi stali iza te borbe. Mi ne smemo da pristajemo na Vučićevu igru, trebalo bi ga ignorisati i na taj način ga eliminisati. Minimum političke artikulacije bi bio da se usklade zahtevi protesta u različitim gradovima. To su donekle uspeli medicinari sa zahtevom za raspuštanje Kriznog štaba, što je sada i najurgentnije pitanje. Nama nije potreban pojedinac, ili par njih, već ozbiljna organizacija koja će početi da menja stvari na bolje u ovoj zemlji.” – smatra Pogačar.

Marija Papić Đurić smatra da se vlast neće zaustaviti na ovome, naprotiv: “”Vlast neće stati nikako, stezaće nam obruč oko vrata dok god mi to dozvolljavamo. Pitanje je da li ćemo mi uspeti da se organizujemo, trebalo bi da pravimo paralelne strukture, između ostalog videli smo sada svi da policija nije naša već da su to poslušnici.”

Dejan Kožul se osvrnuo i na situaciju sa medijima, čija je polarizacija sve izraženija: “Polarizacija medija postoji, ali je ona slična kao na niovu pozicija-opozicija. I ti mediji prave neke slične greške koje pravi i opozicija. Promenu pravimo sami, potrebno je da počnemo da pravimo i naše medije onakvim kakvim ih želimo.”

Ova tribina održana je uz ograničen broj prisutnih ljudi u dvorištu Crne kuće zbog mera zaštite, uz živi prenos na FB stranici CK13. U diskusiji sa malobrojnom publikom bilo je reči i o širem udruživanju levičarskih snaga.

“Nama preostaje solidarnost, imamo svež primer zajedničke platforme levičarskih partija iz Slovenije, Hrvatske i Srbije. Ali možemo očekivati i soidarnost među evropskim liderima kakvi su Makron, Orban, Vučić i slični, kojih je Evropa nikad punija.” – smatra Kožul.
 
Miran Pogačar je u zaključku naveo da smatra da će se protesti nastaviti i u narednom periodu: “Promena kod nas se ne može izvršiti na nivou izbora, to je svima jasno, tako da nam ostaje ulica i ja mislim da će to biti sve i ozbiljnije i masovnije.”

—————————————————

Ova tribina je realizovana u okviru projekta “Svakodnevno je političko: repolitizacija i demokratizacija društvene svakodnevice kroz javnu reč, edukaciju i aktivizam” koji sprovodi Omladinski centar CK13, a koji je podržao Fond za otvoreno društvo, Srbija i National Endowment for Democracy, USA.

Tribina “Sistemska represija i odgovor javnosti”

Fri, 2020-07-24 08:36
Na tribini u dvorištu Crne kuće su učestvovali: Marija Papić Đurić, aktivistkinja Panonske antifašističke organizacije (PAOR); Miran Pogačar, učesnik protesta Protiv diktature i sistema i Dejan Kožul, novinar, K.U.P.E.K. Moderator: Damir Bojić, član CK13

(ONLINE) Tribina “Sistemska represija i odgovor javnosti”

Sat, 2020-07-18 17:50

U četvrtak, 23. jula od 19 časova održaće se tribina pod nazivom “Sistemska represija i odgovor javnosti”. Tribina će se održati u Omladinskom centru CK13, uz ograničen broj ljudi, ali će biti obezbeđen i živi prenos razgovora preko FB stranice Crne kuće, dok će kompletan snimak naknadno biti dostupan na našem YouTube kanalu.

Nakon građanskih protesta širom Srbije svedoci smo sve učestalije brutalnosti policije, ali i sistemske represije u kojoj učestvuju i pravosudni organi. Spontani protesti nastali su kao izliv nezadovljstva zbog očiglednog obmanjivanja cele javnosti u vezi sa korona virusom, gde su mere od jednih od najrestriktivnijih u Evropi tokom vanrednog stanja, nakon njegovog ukidanja, svedene na minimum, kako bi se stvorili uslovi za održavanje izbora.

Realna situacija je demantovala zvanične podatke momentalno nakon izbora, a ispostavilo se da je situacija bila dosta kritičnija nego što se javnosti prezentovalo. Nakon obraćanja predsednika Vučića od 7. jula i svaljivanja krivice na stanovništvo uz najavu novih restriktivnih mera i potencijalno uvođenje policijskog časa u Beogradu, građani su izašli na ulice da izraze svoj revolt ovakvom politikom. Iako se u delu javnosti ovi protesti pokušavaju predstaviti kao pobuna protiv novih epidemioloških mera, jasno je da je u pitanju izraz nepoverenja u državno rukovodstvo i Krizni štab, koji su izgubili svaki kredibilitet zbog načina na koji rukovode ovom krizom.

Proteste je od prvog dana pratila brutalnost policije koja je upotrebljavala suzavac, prebijala ljude koji nisu pružali nikakav otpor, prebijala i hapsila čak i osobe koje nisu imale nikakve veze sa protestima. Takođe, građani su neosnovano privođeni, zadržavani u pritvoru i protiv njih su podignute kirivične prijave sa očiglednom političkom pozadinom, a neki od njih su i osuđeni po kratkom postupku na zatvorske kazne. 

Nepostojanje dijaloga u javnom prostoru stvorilo je klimu dubokog nepoverenja u donosioce odluka, što je čak i u ovakvoj situaciji, koja donosi zdravstveni rizik, dovela do masovnog izlaska ljudi na ulice u prvim danima protesta. Na predstojećoj tribini bavićemo se i odnosom medija i šire javnosti prema narastajućoj sistemskoj represiji i sve ogoljenijoj nesposobnosti vladajućih struktura, koje brane svoje pozicije upotrebom fizičke sile nad nezadovoljnim stanovništvom.

Na tribini govore:

Marija Papić Đurić, aktivistkinja Panonske antifašističke organizacije (PAOR)

Miran Pogačar, učesnik protesta Protiv diktature i sistema

Dejan Kožul, novinar, K.U.P.E.K.

Moderator: Damir Bojić, član CK13 

***
Tribina se realizuje u okviru projekta “Svakodnevno je političko: repolitizacija i demokratizacija društvene svakodnevice kroz javnu reč, edukaciju i aktivizam” koji je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija i National Endowment for Democracy, USA.

Obeležavanje 25 godina od genocida u Srebrenici

Sat, 2020-07-11 08:57

Danas obeležavamo 25 godina od genocida koji se desio u Srebrenici. 

Ovaj zločin se sastojao od masovnih, planski sprovedenih ubistava zarobljenih bošnjačkih muškaraca i dečaka starosti između 12 i 77 godina. Masakr su izvršile Vojska Republike Srpske pod komandom generala Ratka Mladića, uključujući i paravojnu formaciju “Škorpioni”, pod kontrolom Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

Ovo se smatra jednim od najvećih ratnih zločina u Evropi nakon Drugog svetskog rata, a ubijeno je preko 8.000 ljudi. General Ratko Mladić i grupa oficira Vojske Republike Srpske u međuvremenu su optuženi za ratne zločine, uključujući i genocid, pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, koji je doneo i pravosnažnu presudu u kojoj masakr u Srebrenici kvalifikuje kao čin genocida.

Osećaj stida je jedino što nas danas čini ljudima, nakon događaja koji poništava ljudskost.

Stid me je.

Pages