centar_kuda.org

Okrugli sto: Hronika represije – kultura i odbrana prava na rad svakog od nas

U ponedeljak, 09. marta 2026. održan je u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu okrugli sto: 

Hronika represije – kultura i odbrana prava na rad svakog od nas u organizaciji Zajednice umetnosti i kulture – ZUK.

Direktan povod za razgovor bili su objavljivanje i prezentacija rezultata prve faze prikupljanja svedočanstava o oblicima političke represije u kulturi, na osnovu Upitnika koji je pokrenula i sprovela Zajednica umetnosti i kulture – neformalna inicijativa umetnica i umetnika i radnica i radnika u kulturi, osnovana sredinom 2025. godine radi jasnije artikulacije aktuelnih procesa u polju kulture i društva. Hronika političke represije u kulturi od početka studentskih i građanskih protesta ima za cilj, pored beleženja svedočanstava, povezivanje borbi koje se aktuelno vode na različitim frontovima kulture, umetnosti i obrazovanja. 

Okrugli sto je u prvom delu tematski povezao iskustva represije, organizovanje otpora, javne konkurse i visoko obrazovanje pod pritiskom, a učesnice i učesnici bili su: Virdžinija Đeković Miketić, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije – NKSS, koja je ukratko predstavila Hroniku represije, Miloš Vojnović, Šabačko pozorište, Momir Pejatović, koji je nakon 22 godine rada na mestu direktora tehnike u Narodnom pozorištu u Leskovcu dobio otkaz, Gordana Vukov Ciganjik, Udruženje Klara i Rosa, Subotica, Igor Ranković, Beogradska filharmonija, Darko Tomović, Narodno pozorište u Beogradu, Saša Ilić, Narodna bibiloteka Srbije, Estela Radonjić Živkov, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Borisav Matić, Ne:Bitef, Pavle Pekić, Udruženje dramskih umetnika Srbije – UDUS, Bojana Maljević, glumica i producentkinja, Tatjana Rosić, kritičarka i teoretičarka književnosti, Katarina Jovanović, Fakultet muzičke umetnosti i Milena Dragićević-Šešić, prof. emerita, Univerzitet umetnosti u Beogradu.

U drugom delu okruglog stola, podvučena je bitnost proaktivnosti u delovanju polja kulture i umetnosti. Kao primer je navedeno podnošenje tužbi i krivičnih prijava – model otpora koji će zahtevati i kontinuiranu i organizovanu pravnu pomoć i sugestije zasnovane na iskustvu.

U pogledu organizovanja, naglašen je značaj sindikalne borbe i jačanja sindikata, ali i značaj udruživanja u širem smislu. Dat je predlog organizovanja scene pobunjene kulture.

U pogledu linija povezivanja, podvučena je bitnost decentralizacije delovanja, povezivanje sa studentima i studentskom borbom, i internacionalizacija, ne samo kao obaveštavanje koleginica i kolega u inostranstvu, već kao udruživanje radi deljenja međunarodnih iskustava otpora.

Pitanje beleženja i analize stanja prošireno je na predlog formiranja komisije za analizu sistemskog pada kulture i umetnosti (uključujući i akademsku zajednicu/visoko obrazovanje), kao i na stvaranje dva tipa otvorenih arhiva: arhive represije i arhive otpora.

Okrugli sto su ko-moderirale Ana Sladojević, gostujuća kustoskinja CZKD, i Tatjana Nikolić, naučna saradnica Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, koja je učestvovala i u obradi rezultata hronike.