centar za nove medije_kuda.org

Jonas Kocher > Muzičari su nedovoljno politični i često pomalo zatvoreni u svojoj mreži

Jonas Kocher, harmonikaš i sound artist iz Švajcarske, biće jedan od gostiju predstojećeg Festivala-u-Opoziciji koji se održava od 8. do 11. juna u KC Labu u Novom Sadu. Za razliku od njegovih brojnih prethodnih dolazaka u Srbiju kada je predstavljao svoje muzičke projekte, često i u saradnji sa muzičarima sa ovdašnje scene, ovoga puta fokus njegovog boravka biće na predstavljaju organizacije Bruit kojom rukovodi u svojoj zemlji. Festival-u-Opoziciji će, pored impro sesija i performansa, značajan akcenat staviti upravo na umrežavanje aktera nezavisne scene i razgovore o kulturnim politikama, zvuku, politici improvizacije, o čemu Kocher itekako ima šta da kaže.

Na Festivalu-u-Opoziciji, zajedno sa Gaudenzom Badruttom, predstavićete rad organizacije Bruit. Kako ste osnovali ovo udruženje i koji su bili ciljevi u početku?

Udruženje Bruit je osnovano 2013. godine. Bazira se u Biel/Bienu, malom multikulturnom gradu sa 55.000 stanovnika, koji ima snažnu proletersku istoriju i nalazi se na granici između francuskog i nemačkog govornog područja Švajcarske. Bruit je prvobitno osnovan kao zvanična organizacija za dobijanje subvencija radi realizacije mojih projekata i turneja. Od 2020. godine, Gaudenz Badrutt mi se pridružio kao umetnički ko-direktor. Tada smo dobili sredstva za profesionalizaciju ove strukture, koju smo takođe reorganizovali.

Trenutno, Bruit promoviše zvučne aktivnosti zasnovane na improvizaciji, eksperimentisanju i interdisciplinarnosti. Umetnici iz različitih evropskih zemalja gravitiraju oko aktivnosti udruženja, formirajući vrstu neformalne mreže gde su zajednički interesi, duh i prijateljstvo povezujuća snaga. Osim što pokreće sopstvene projekte, Bruit pokušava da poveže međunarodne i lokalne aktivnosti ovde u Biel/Bienu, kako bi cirkulisali umetnici i znanje, ali i da uspostavi praksu improvizacije među lokalnim stanovništvom. Bruit želi da pruži najbolju moguću vidljivost svim ovim zvučnim i improvizovanim aktivnostima koje često bivaju zapostavljene, u senci komercijalne ili akademske muzike.

Iz srpske perspektive, Švajcarsku vidimo kao "obećanu zemlju", ne samo u smislu životnog standarda, već i u pogledu podrške umetnosti, posebno "nekomercijalnim" sadržajima. Kako vi vidite poziciju Bruita u švajcarskom kulturno-političkom okruženju, uspevate li da organizujete svoj umetnički rad tokom cele godine?

Bruit ima sreću da ima redovnu podršku grada Biel/Bienne, kantona Bern, privatnih fondacija, a posebno Pro Helvetia, Švajcarskog umetničkog saveta, koji je ključni partner u ostvarivanju našeg rada, uglavnom u inostranstvu. Sve ove organizacije podržavaju nekomercijalne i eksperimentalne prakse jer znaju da su ovi prostori ključni kao umetnički inkubatori, ali i kao prostori slobode unutar populacije, i da čak iako su na marginama, čine deo balansa kulturne i umetničke ponude. Osobe zadužene za kulturu u institucijama imaju široku viziju, redovno smo u kontaktu, poznaju naš umetnički rad i naše ciljeve. Imamo sreće da možemo da sarađujemo na ovaj način u Švajcarskoj i da imamo ovu kulturu transparentnosti. Radimo na terenu, ali za to su nam potrebna javna sredstva, baš kao što smo mi njima potrebni da negujemo kulturno okruženje. Sve ovo vidim kao direktnu pozitivnu posledicu švajcarskog političkog sistema i obilja koje postoji u ovoj zemlji. Država nam pruža alate za rad sa javnim novcem na kreativan način, dok nam istovremeno ukazuje poverenje. Ova ideja poverenja između države i građana veoma je važna i zaista postoji u Švajcarskoj, za razliku od mnogih drugih zemalja. Zahvaljujući ovoj čvrstoj osnovi, možemo slobodno da obavljamo naše aktivnosti tokom cele godine. Mislim da smo veoma srećni što imamo takvu osnovu za naše aktivnosti, što nas još više motiviše da to radimo na najbolji mogući način. Organizujemo četiri ili pet događaja godišnje u Biel/Bienu, plus naše sopstvene turneje i nekoliko izdanja na CD-u. Ne dobijamo redovnu podršku, pa moramo da finansiramo svaki od naših projekata nezavisno. To je zahtevno, ali nam pruža veliku slobodu delovanja.

Posećivali ste Srbiju i ranije. Kakav utisak ste stekli o savremenoj muzičkoj/umetničkoj sceni u Srbiji, u pogledu muzičara, infrastrukture i drugih organizacija (poput Ring Ring festivala ili kuda.org-a, itd.)?

Od 2007. godine sam obilazio bivšu Jugoslaviju i sarađivao sa mnogim muzičarima iz Srbije, kao što su duo Blank Disc, Lukatoyboy, Marina Džukljev, Ansambl Studio 6, slovenački muzičari Tomaž Grom, Irena Tomažin i Samo Kutin. Takođe sam organizovao mnoge radionice, koncerte i festivale zajedno sa Bojanom Đorđevićem. Veoma cenim posvećenost muzičara i organizatora ovde, koji uprkos teškim uslovima zadržavaju strast prema onome što rade. Mnogo sam naučio iz svih ovih saradnji koje traju tokom godina.

Kako vidite značaj povezivanja sa umetnicima iz ovog dela Evrope?

Ova mreža prijateljstava i saradnje koja je uspostavljena tokom godina omogućila nam je da sprovedemo važne projekte u bivšoj Jugoslaviji i u Švajcarskoj. Razmene su veoma jasne i direktne, a rezultat, osim što je na najvišem umetničkom nivou, uvek je radostan i živahan, što je za mene odlučujući faktor. U stanju smo da prirodno sjedinjujemo naše znanje i resurse. Još jednom, mnogo sam naučio iz svih ovih iskustava i udruživanja snaga. Ovdašnja mreža je mnogo razređenija nego u Švajcarskoj i Evropi, ali kvalitet koji izbija posle svih ovih godina je jedinstven. Tokom godina sam uspeo da sprovedem velike projekte poput Šalter Ansambla (2017, 2023), projekta Belongings sa Ansamblom Studio 6 i brojnih spontanih saradnji, kako u bivšoj Jugoslaviji, tako i u Švajcarskoj. U svakom slučaju, to je zasnovano na iskrenoj želji za saradnjom s obe strane, a da to ne postane unapred definisan program tokom nekoliko godina, sa zacrtanim obavezama.

Sa Gaudenzom Badruttom sarađujete već neko vreme. Na Bandcampu sam pronašao vašu pesmu "Strategija ponašanja u neočekivanim situacijama" koja potiče iz 2012. godine. Dakle, da li je to samo zanimljiv naslov ili imate strategiju kada je u pitanju improvizacija uživo ili snimljena? Kako se odnosite prema improvizaciji u svom radu, na koji način joj pristupate?

Gaudenz Badrutt je moj dugogodišnji muzički partner. Razvili smo način sviranja i razmišljanja o muzici koji je zaista naš sopstveni. Naslov pesme, koji je preuzet iz eseja o improvizaciji poljskog muzičara Rafala Mazura, savršeno odražava ne samo stav prema improvizaciji koji je otvoren i spreman za sve, već se takođe odnosi i na život uopšte. Improvizacija je centralna aktivnost u mom životu kao muzičara. Slušanje, više nego izbor određene estetike, odlučujući je za mene u praksi improvizacije. Zahvaljujući slušanju, muzika se stvara u trenutku i često omogućava na prvi pogled različitim materijalima da koegzistiraju i stvaraju situacije pune tenzije i energije. Da se vratim na naslov iz 2012. godine: rekao bih da je slušanje sama strategija, tokom koncerata, snimanja i radionica.

Na koji način pristupate zvuku harmonike, koja se naročito u ovim predelima često vezuje za etničku muziku? Kakvo je mesto harmonike kao instrumenta na švajcarskoj muzičkoj sceni?

Pre otprilike 20 godina, ponovo sam “otkrio” harmoniku kroz praksu elektronske muzike. To mi je omogućilo da ponovo razmotrim instrument, koji može biti generator sinusnog zvuka, đavolska mašina, ali istovremeno i produžetak mog disajnog aparata. Klišei koji su često povezani sa etničkom muzikom potpuno nestaju i ostavljaju samo sliku harmonikaša na sceni, ali čije sviranje s tim nema nikakve veze. U poslednjih nekoliko godina sve više mladih harmonikaša je aktivno na improvizovanoj sceni u Švajcarskoj i Evropi. To je zaista interesantno i obećavajuće, jer još uvek ima mnogo toga da se istraži s ovim instrumentom. Osim nekoliko razuđenih imena, istorijske reference su minimalne u poređenju sa saksofonistima, pijanistima, itd. Postoji prostor da se uradi mnogo toga kako bi se izgradila istorija harmonike u ovom muzičkom okruženju.

Kako vidite misiju Festivala-u-Opoziciji i ovakav koncept "anti-festivala" uopšte uzev?

Takvi prostori susreta, muzičkog stvaralaštva i diskursa su od suštinske važnosti. Vrlo često, prisutna je samo muzika, a razmene se odvijaju neformalno u uglu nekog bara nakon koncerta. Pružanje prostora za diskurs i njegovo stavljanje u centar je važno. Sa mog stanovišta, muzičari su nedovoljno politični i često pomalo zatvoreni u svojoj maloj mreži. Potrebne su nam razmene, diskusije, da znamo kako ljudi žive drugde, kako se organizuju. U Švajcarskoj, uprkos obilju (ili možda upravo zbog toga), malo ili nimalo se ne razmišlja o muzici, politici, improvizaciji i sličnim temama. Postoji desetine festivala, neki sa zaista sjajnim programima, ali nažalost nema prostora za razmišljanje i razmenu o pomenutim temama. Paneli za diskusiju obično se vrte oko strategija promocije, autorskih prava ili menadžmenta, što je u potpunosti u skladu sa ekonomskom istorijom naše zemlje.

Foto: GBJK_Ljujbljana2022 @Marcandrea

Jonas Koher (Kocher) je umetnik zvuka i harmonikaš rođen 1977. godine. Veoma je zainteresovan za dela u kojima prevladava proces, nestabilne situacije i improvizacija. Aktivan je u brojnim umetničkim i društvenim kontekstima, a njegovi stalni saradnici su muzičari kao što su Joke Lanc, Aksel Dorner, Žak Demijer, Hans Koh, Gaudenc Badrut, Tomaž Grom, Radu Malfati, Kristof Kurcman, Kaj Fagašinski i mnogi drugi. Kao umetnik zvuka i kompozitor Jonas Koher je realizovao dela koja su negde na sredokraći između komponovanih pozorišnih, instalacijskih i koncertnih dela. Pozvan je da predstavi svoj rad kao harmonikaš ili kompozitor na velikim festivalima kao što su Festival Météo u Mulhausu, Festival Le Bruit de la Musique, Art Biennale u Solunu, Music Unlimited u Velsu, Ring Ring Festival u Beogradu, Konfrontationen u Nikelsdorfu, Unerhört Festival u Cirihu, Musik Festival u Bernu; Bijenale u Zagrebu; Festival Sonic Circuits u Vašingtonu i tako dalje. Dobitnik je stipendije za rezidencijalni boravak umetnika (Cité des Arts, Pariz) Kantona Bern 2004, priznanja od Kantona Bern 2010, a dobio je i bespovratna sredstva za kompoziciju od Švajcarskog saveta za umetnost Pro Helvecija 2012. i 2019. godine. Dobitnik je nagrade Lihti za umetnost 2020.

Gaudenc Badrut (Gaudenz Badrutt) je elektroakustični muzičar koji se bavi improvizovanom i komponovanom muzikom. Studirao je klasični klavir. Njegovu elektroakustičnu muziku karakteriše instrumentalna upotreba kompjuterskog/živog semplovanja i elektronskih uređaja. Takođe se bavi zvučnom i video-instalacijom i muzikologijom. Gaudenc Badrut je poznat kao solo izvođač, po saradnji sa Jonasom Koherom (Jonas Kocher) instrumentalistom na harmonici i Hansom Kohom (Hans Koch), bas klarinet, klarinet, sopran saksofon, kao i polovinom elektroakustičnog dua Strøm. Trenutno radi na projektima sa Žan-Lik Gioneom, Francom Loriom, Žakom Demijerom, Kristofom Kurcmanom, Kajem Fagašinskim, Iljom Belorukovim, Ursom Lajmgruberom, Alfredom Cimerlinom i Danijelom Studerom. Nastupao je na festivalima Zwei Tage Strom u Cirihu, Jauna Muzika u Viljnusu, RingRing u Beogradu, Music Unlimited u Velsu, Le Bruit de la Musique u Sen Silvan Su Tulu u Francuskoj; Sanatorium of Sound u Poljskoj, Irtijal u Bejrutu, Zwei Tage Zeit u Cirihu Transmediale u Berlinu, Taktlos/Tonart u Bernu itd.

Gaudenc Badrut & Jonas Koher. Ova dva muzičara već dugi niz godina sarađuju na interdisciplinarnim projektima sa drugim muzičarima ili plesačima, ali su pre svega duo u kome je improvizacija u srži njihovog muzičkog stvaralaštva. Muzika u kojoj harmonika i elektronika postaju jedno, muzika koja je istovremeno uznemirujuća (ne zna se kada i kako će se pojaviti zvučni događaji koje oni predlažu) i uzbudljiva, toliko da je kvalitet zvukova unetih u igru, njihov različitosti i njihovi prekidi pozivaju na razigrano iskustvo slušanja u kome uho otkriva dah, škljocanje, zvižduke, šuštanje i druge manifestacije sveta zvuka koji je koliko organski toliko i rezervisan.  Badrut i Koher su pozvani da predstave svoj rad na Festivalu Le Bruit de la Musique u Fancuskoj; Sokolovsko sanatorijumu zvuka u Poljskoj; festivalu JOLT u Švajcarskoj; Ring Ring Festivalu u Beogradu, Unlimited Vels u Austriji; a od 2012. godine su bili na velikim turnejama po Evropi i Rusiji. Trenutno blisko sarađuju sa muzičarima kao što su Hans Koh, Kristof Kurcman, Kai Fagašinski ili Ilja Belorukov.