new media center_kuda.org

Razgovor sa Markom Pogačnikom (OHO grupa), Ljubljana, oktobar 2018.

Marko Pogačnik umetnik, osnivač pokreta i umetničke grupe OHO, Kranj-Ljubljana, nakon toga inicijator transformacije ove grupe u novu umetničku inicijativu Družina u Šempasu (Družina v Šempasu), danas je umetnik istraživač aktivan u internacionalnoj mreži.

OHO grupa, slovenački umetnički kolektiv koji je aktivan u periodu 1966-1971 u Ljubljani. Članovi su bili Marko Pogačnik, Iztok Geister Plamen, Marjana Ciglič, Milenko Matanović, Andraž Šalamun, Tomaž Šalamun, David Nez, Matjaž Hanšek, Naško Križnar, Vojin Kovač Chubbi, Aleš Kermavner, Franci Zagoričnik, Marika Pogačnik, Zvona Ciglič, Nuša i Srečo Dragan.

Članovi OHO grupe razvili su različite strategije i pristupe koje su prvo nazvali „reizam“, vrsta arte povere, land art i bodi art, procesna i konceptualna umetnost. Oni su težili da „oslobode“ situacije i predmete i predstave ih javnosti izvan svojih fiksnih funkcija. Izraz "Oho" odnosi se na posmatranje oblika (okom, "oko" i uhom, "uho") u njihovoj neposrednoj prisutnosti, a takođe je uzvik iznenađenja, rekao je Marko Pogačnik, vođa grupe: "Zato kada otkrijemo suštinu neke stvari, to je kada uzviknemo "oho". " Specifičan pristup objektima, udaljen od težine smisla, očigledan je u Ediciji Oho (Oho izdanje), gde se književnost i vizuelna umetnost svode na objektivnost. Umetnici poput Pogačnika, Geistera, Hanžeka, Matanovića, Dreje i drugih stvorili su svoje „knjige“ štampanjem predmeta, crteža i rečenica na pojedinačnim stranicama postavljenim u male kutije. Te su knjige predmeti, na njihovim stranicama su različiti obrasci kojima se može rukovati, pomiješana slova koja moraju biti složena da formiraju rečenicu. Knjigu treba čuti, pogledati je. To je „otvoreno delo“, koje, pokazujući „realističnu“ tautologiju, sugeriše igru.

Umetnička organizacija (pregled istorijskih praksi kroz XX vek do danas), istraživački projekat kuda.org

Umetnička organizacija analizira fenomen umetničkog (samo)organizovanja i relacije untar umetničkih grupa i kolektiva u postjugoslovenskoj regiji u poslednjih pedesetih godina, i načini na koje je ona uticala na profil i kvalitet njihove umetničke produkcije. Istraživanje u okviru projekta Umetnička organizacija je usmereno ka grupnim i kolektivnim procesima stvaralaštva i unutrašnje dinamike između umetnika i drugih učesnika u njima. Fokus je usmeren ka samoorganizovanim inicijativama izvan okvira oficijelnih institucija. Kroz fenomene samoorganizovanja projektom se propituje uloga organizacija civilnog društva kao potencijalnih progresivnih mesta u društvu kroz bavljenje umetnošću. 

Uvod u istraživanje grupnog rada, zajedničkog autorstva, uslova rada, je sproveden tokom 2017. godine kroz intervjuisanje učesnika i protagonista savremene umetničke scene sa prostora Jugoslavije, i nastavljeno je i tokom 2018/2019. godine. Istraživački tim je sastavljen od članova kuda.org sa saradnicima iz Beograda teretičarima i istoričarima umetnosti Milicom Pekić i Stevanom Vukovićem i Anom Peraicom iz Splita. Tokom 2019. godine sagovornici u razgovorima na snimanju intervjua su bili kolektivi i grupe u polju savremene umetnosti, teoretičari i istoričari umetnosti, i umetnici protagonisti koji su svoju praksu realizovali kroz grupni umetnički rad.

Umetnička organizacija je deo šireg projekta Vektori kolektivne imaginacije na kojem kuda.org sarađuje sa partnerima: Multimedijalni institut mi2 i Kulturtreger-Booksa, Zagreb (HR); Glänta, Gothenburg (SE); Kontrapunkt, Skopje (MK) i Berliner Gazette, Berlin (DE).