new media center_kuda.org

Zoran Pantelić > Iniciramo susrete umetnika kojima se omogućava iskorak iz svakodnevnog pritiska

Kako se prvobitno javila ideja za nastanak Festivala-u-opoziciji i koliko je ona evoluirala od prve realizacije do danas?

Od svog osnivanja kuda.org je usmeren ka kritičkom sagledavanju fenomena kojima se bavi, i suštinski smo opredeljeni za odbranu i razvoj drugosti u odnosu na dominantne obrasce u društvu. Tako i novomilenijumski prenaglašen karakter komercijalizacije u sferi kulture neminovno priziva reakcije na opštu festivalizaciju kulturnog sektora, i jedna od takvih refleksija je i format ‘Festivala-u-Opoziciji’. Pokretanje ove platforme je nastao spontano kroz interakciju sa saradnicima i partnerskim organizacijama koji su se takođe zatekli nezaštićeni u prekarnom ambijentu. Karakter i sadržaji okupljanja se razlikuju po senzibilitetu, nije nužno programski utvrđen, ali je nedvosmislen motiv i intencija da se omogući iskorak ka novim modelima i formatima stvaralaštva.

Da li je „razuđenost“ održavanja od 2016. do danas rezultat okolnosti ili možda svesne namere distanciranja od klasične festivalske dinamike?

Tehnički je ovo treći događaj u ovom formatu, ali smo od početka rasterećeno pokrenuli razvoj programa sa jasnom distancom od tradicionalne festivalske strukture, što smo naglasili i u samom nazivu. Možda je moglo biti i više prilika, ali su okolnosti, uključujući i pandemiju, uticale takođe na mobilnost i mogućnost fizičkog okupljanja.

Festival-u-opoziciji progovara o improvizacionoj praksi koja radi/proizvodi u zvuku, sa zvukom i oko zvuka. Kako vidite ovu slojevitost odnosa prema zvuku, koja nadilazi njegov konvencionalni doživljaj u kontekstu muzike?

Ceo program koji se razvio u domenu zvučnog eksperimenta nije nužno mišljen samo kroz muziku, već je usmeren na aspekt kolektivne produkcije, zajedničkog procesa rada, unutrašnje grupne dinamike, igre i eksperimenta. Muzika i zvučna improvizacija se uspostavila kao logično ishodište jer u sesijama improvizovane muzike istovremeno nastaju nova dela, i stoga smo uvrstili i ovaj format važnim i dragocenim za razvoj celokupne ideje sa fokusom na međusobno slušanje.

Vidite li umetnika/cu u improvizaciji kao nekoga čije delovanje u/sa/oko zvuka nužno podrazumeva i teorijsko/filozofsko promišljanje aktivnosti, koju slušaoci često doživljavaju veoma apstraktnom i intuitivnom?

Umetnički svet je šaren, vrlo često su umetnici neurotici, često spontano intervenišu. Nije nužan isti stepen umetničkog angažovanja i promišljanja, a često je podsvesno integrisan. U odnosu na kontekst, upravo umetnost nudi intuitivne i autentične reakcije. Različitim nivoima artikulacije se provociraju i pokreću drugačiji oblici promišljanja i reakcija kroz koje se dolazi i do novih rešenja. To je značajna komponenta, jer se često rešenja naziru u procesima interakcije koji se kroz kolektivnu improvizaciju pokreću. A te nove prakse omogućavaju i nove valorizacije i teorijska utemeljenja.

Kada govorite o “politici improvizacije”, koje bi bilo glavno usmerenje te politike?

Umetnost slušanja, strpljivost, povišena senzibilnost za osluškivanje konteksta. Pravovremena inicijacija stavova, razvoj dijaloga, harmonizacija grupne interakcije, sve su to procesi kojima se pojačava atribut političkog delovanja. Takođe, važna komponenta je i sposobnost da se kroz proces uočavaju iznenađenja kojima se menja pravac ili da se omogući kontekstulani iskorak, da se ukoliko je potrebno transformišu ciljevi.

U eksplikaciji događaja govorite o prostoru za igru, inovaciju, lucidno lutanje. Na koji način vidite potencijal festivala i organizacije kuda.org da obezbedi infrastrukturu i tokom čitave godine za ove kreativne procese, mimo imperativa tržišta i svakodnevne borbe za egzistenciju umetnika-improvizatora?

Kroz svoju praksu uočavamo i ukazujemo na prekarni karakter rada, posebno u polju umetničke produkcije - sa jedne strane se očituje devastacija čitavog sektora, nedostatak infrastrukture, umetničke kritike, medija koji omogućavaju transmisiju sadržaja u društvu, sa druge strane, novomilenijumski kontekst pojačava konzumentski karakter života sa sve manjim prostorom za otklon. Upravo iz tog razloga iniciramo susrete umetnika kojim se omogućava iskorak iz svakodnevnog pritiska, da se omogući razmena iskustava, autorefleksija sopstvenih praksi, osvrt na drug(ačij)e koncepte koji omogućavaju razvoj igre koje je sve manje.

Rock-in-opposition kao svojevrsni “uzor” i inspiracija Festivala-u-opoziciji nastao je u pre nekoliko decenija, kao opozicija mejnstrim muzičkoj industriji, a bio je usmeren i na promovisanje muzičara/bendova koji nisu bilo toliko poznati u središtima muzičke industrije, odnosno koji dolaze iz zemlja Istočne Evrope. Kako danas vidite odnos “centra” i “poluperiferije” u odnosu prema improvizovanim praksama?

Sa nazivom događaja smo nedvosmisleno referisali na Rock-in-opposition, ali je komponenta koja objedinjuje ovaj istorijski primer i našu inicijativu u karakteru drugosti i jasnom iskoraku od mainstreama. Drugi aspekt je sam karakter improvizacije koji je iz sfere zvučne improvizacije transferisan u širi spektar stvaralaštva i društveni angažovan koncept. U novom post-kolonijalnom geopolitičkom kontekstu reprodukuju se i iznova dominiraju pozicije moći kroz prizmu centara i poluperiferija, a upravo se kroz improvizaciju omogućava da se takve strukture drugačije posmatraju, provociraju, poremete, ponište.

Novi Sad je godinama veoma važan centar improvizovane muzike u Srbiji, često i aktivniji od Beograda. Kako vidite situaciju na lokalnoj sceni po pitanju prostora i logistike danas?

Lokalni kontekst i značaj scene u Novom Sadu je bitno izmenjen geopolitičkom transformacijom regiona. Nažalost tmurna i depresivna transformacija u kapitalizam je našu scenu drastično oslabila, suštinski živimo i stvaramo u periferijalnoj kulturi, ali potencijali ravnopavnih inicijacija se nalaze u umetničkim iskoracima na kojima želimo da istrajemo.

Kada govorite o istraživanjima novih oblika muzičkog obrazovanja, vidite li domete tog istraživanja u okvirima nezavisne / NVO umetničke scene ili u perspektivi i kroz saradnju sa zvaničnim obrazovnim institucijama i institucijama kulture?

Uočava se da je obrazovanje ključni segment za društvo, a začetak novih metoda je lakše započeti u manjem obimu, kroz vannastavni proces, i ukoliko se razviju svakako bi bilo dragoceno integrisati ih u sistemski proces. Često ekperiment može da se tumači kao dopunjujuća metoda formalnom obrazovnom sistemu. U našim uslovima je veoma kompleksna situacija, jer su obrazovni sistem i projektna nezavisna produkcija permanentno u kriznom menadžmentu. Potrebna je velika želja, snaga, vreme i posvećenje da se iz malih eksperimentalnih sesija obrazuje dugoročan oblik rada. Mi za sada sprovodimo ove ekperimentalne događaje koji se uporedo neguju kroz partnersku saradnju, i kapilarno se menja horizont saznanja, a time se pojačava uzbuđenje i entuzijazam za nove procese.

Kako dopreti do mladih umetnika/ca u njihovim formativnim godinama, odnosno da li je važno upoznati ih sa ovim vidovima obrazovanja u tom razdoblju, ili tek kad su prošli kroz čitav sistem “klasičnog” institucionalnog obrazovanja?

Iskustva pokazuju da postoje različiti pristupi, i da nije nužno proći klasični oblik obrazovanja za dalju nadgradnju, već isto tako, kroz igru i eksperiment je moguće doseći neke neočekivane rezultate, stoga smo mi i započeli ovaj format da omogući iskorak kroz autorefleksivni proces kod profesionalaca i da rasterećeno omogući interakciju sa autodidaktima, sa učesnicima koji imaju potpuno drugačija iskustva.

Foto: Zoran Pantelić @Vanja Babić

Zoran Pantelić je umetnik, producent i istraživač, aktivan od sredine 80-ih godina, osnivač više inicijativa. Tokom 90-ih osnovao grupu APSOLUTNO, koja je politički bila orijentisana na interdisciplinarni umetnički rad i medijski pluralizam. U kontekstu otpora ratu i nacionalizmu, 1995. producirao sa Igorom Antićem simpozijum “Moral i mitologija u savremenoj umetnosti”. Osnovao Centar_kuda.org (https://kuda.org) u Novom Sadu 2000. posvećenog tehnologijama, umetnosti i politici. Član je Evropskog foruma za napredne prakse (European Forum for Advanced Practices) u okviru COST mreže (COST | European Cooperation in Science and Technology)