new media center_kuda.org

Zrenjaninski klub „Klupče“, poznat po afirmaciji različitosti mišljenja, ukusa i stilova života. U poslednje tri godine bio je nebrojeno puta meta napada neonacističkih grupa i skinhedsa. Vlasnica Danijela Jelisavac borac je za ljudska prava i osnivač nevladine organizacije ,,Reaguj’’

Ponoć razbudjuju zvona katoličke crkve na glavnom Zrenjaninskom trgu. Zvukovi se odbijaju sa desna na levo, prvo od zgrade opštine zatim muzejskog zdanja na koju se naslanja zgrada najstarijeg vojvodjanskog pozorišta ,,Toša Jovanović’’ tačno naspram crkve, zaobilaze nezgrapnu zgradu vodotornja izgradjenu u stilu soc-realizma. Onda se razilaze ulaskom u glavnu ulicu sa gradskom bibliotekom na početku. Savršeno akustični krug. Trg je popločan izrazito žutim oblim pločama koje se savrseno utapaju u rum braon boju osvetljenja na starim zdanjima. Iako je subotnje veče, ovaj grad opravdavajući neslavnu titulu usnulog grada, otkriva tek po kojeg prolaznika. Figure brzo prolaze kao da im je hladno ili da se bore sa vetrom, a temperatura prelazi 20ti podeok. Vojvodina u sebi stapa 25 različitih nacionalnosti. U Zrenjaninu, gradu sa oko 50 000 stanovnika, polovinu čine mladi i različiti ljudi. Različiti po nacionalnosti, veroispovesti, polu , seksualnom opredelenju i svemu ostalom ne navedenom. Razglednice ovog grada otkrivaju protivurečnosti ljudske priode da izmešta tok reke ne bi li centar grada ukrasio barama starog korita. Da zamak ostavljen nikom u nasledje proglasi muzejom destrukcije i ostavi ga da se samouništi. Ovde čak i postoji most na suvom , pa ko neće preko može i ispod njega. Da li je različit most lakše trpeti od različitog čoveka?!
Jedan od puteva koji vodi preko ili ispod mosta je i put do kulturnog centra Zrenjanin, džinovskog asimetričnog zdanja na obali jedne od gore pomenutih bara. Program ovog centra se ne može porediti sa njegovom veličinom. Povremeno funcioniše. I tako već 20 godina. Iza kulturnog centra se prostire ozloglašeni park. Noću je potpuno ne osvetljen. Čuva tajne mnogih generacija. Na obodu parka, potpuno urbanistički nesrazmerno stoji spratna kuća. Deset puta manja od kulturnog centra pored kojeg se nalazi. Može joj se prići sa sve četiri srane. Neko ju je nazvao ,,Klupče’’. O ovm okupljalištu mladih i onih koji se tako osećaju se u poslednje vreme dosta priča. Mnogi ga nazivaju novim kulturnim centrom Zrenjanina. Nalazi se u ulici Carice Milice broj 1.
Mnoštvo figura zaklanjaju pogled na kucu -,,Klupče’’. Svi stoje u grupama. Rokeri i hipici. Skejteri i štreberi. Čuje se opuštajući rege zvuk od kojeg vidljiva većina, prateći ritam, počinje da cupka . Izbliza se jasno vidi da je išarana grafitima, sa betoniranom terasom, ne ogradjenom, na koju se stiže posle par preskočenih stepenica. Na treasi su stolovi i klupe od drveta popunjeni sve do jednog mesta. Prednji deo kafica je u staklu pa je atmosfera dostupna i onima kojima je draži svež vazduh. Na staklu je na parčetu hartije istaknuto obaveštenje – Svi koncerti i žurke u zrenjaninskom klubu ,,Klupče’’ do daljnjeg su otkazani zbog čestih uznemiravanja osoblja i posetilaca kluba od strane grupa mladića. Pogled na šank su zaklanjala tela i gusti dim neprijatnog mirisa. Pored šanka i razbacanih šankerskih stolica, miksete i zvučnika iz kojih je dopirao sad već nešto jači ritam drum n bass a, nije bilo više ničega od rekvizita. Zidovi su okrečeni u tamno smedje i izlepljeni raznim plakatima domaćih bendova, jamajčanskim zastavama, omotima long plej ploča Doorsa, Bitlsa,Boba Marlija i drugih , crtežima, karikaturama i ponekim akvarelom. Iza šanka je veliki odštampani slogani ,,Neću u rat’’ i ,,Reaguj, interaguj’’. Vlasnica kluba, Danijela Jelisavac objašnjava da su uznemiravanja počela nakon nemira u Beogradu vezanih za proglašenje nezavisnosti Kosova. Neonacisti su pretili da će zapaliti klub, a okupljene nazivaju Jevrejima, Muslimanima i homoseksualcima i govore kako ovde nema mesta ,,za vas i vašu demokratiju’’. Dečko za miksetom pojacava Stonse. Daniela kaže i kako ju je jedan od njih jednom prilikom udario kada ga je zamolila da spusti stolicu, i da je joj je prećeno da će na njen stan biti bačen Molotovljev koktel. ,,Policija je više puta intervenisala, i trenutno čekam reakciju javnog tužioca. U koliko ne bude zadovljavajuća, podneću privatnu tužbu. Do daljnjeg, Klupče će funkcionisati samo kao kafić i izložbeni prostor. Valjda im izložbe neće smetati”, odbrusila je Daniela.
Klub ,,Klupče’’ već decenijama promoviše različitost i toleranciju. Ovde su se mogli čuti prvi zvuci alternativne muzike u vreme kad je bila skoro pa cenzurisana. Vojvodjanski režiseri i novinari, bivši djaci Zrenjaninske gimnazije, lokalni umetnici su prezentovali tada malobrojnoj publici dokumentarne filmove i tribine o nekada tabu temama ,a današnjoj stvarnosti. Na pitanje: ,,Zašto dolaziš u klupče?’’, momak u crveno- zeleno- žutoj majci i kosom upletenom u dredove, očigledni pristalica Rastafari pokreta je odgovorio: ,,Ovo je uvek bilo mesto za odrasle. Kad počneš da primećuješ loše stvari u ovoj maloj zrenjaninskoj sredini, dodješ ovde i upoznaš ljude koji koji su došli do istog zaključka. Onda smišljate strategiju kako stvari promeniti na bolje’’. Ljudi su se u početku delili na one koji su za ,,Klupče’’ i koji su protiv njega. Kasnije su ga svi prihvatili kao činjenicu.
Dok su gosti djuskali uz disko house, broj ljudi ispred kluba se utrostručio iako je počelo da sviće. Nekolicina njih na centralnom stolu na terasi je raspravljala o raspodeli zaduženja pre početka snimanja zajedničkog filma. Na stolu do je devojka crvene kose i zelenih šišaka u ciganskoj haljini nudila 2 polovne Fenderove gitare. Mora da skupi dovoljno novca da plati zakup galerije za prvu samostalnu izložbu grafika. Grupica na stepenistu je prepricavala raspravu na blogu o tome da li je bolje koristiti digitalne fotoaparate ili one sa filmom. U pozadini se atmosfera privodila kraju opuštajućim jazz instrumentalom. Na svetlu se jasno videlo da je ispred kluba parking na kojem su sada stajala tri crvena vozila taksi službe. Sva tri su ubrzo krenula niz ulicu.
„Klupče“ spaja nespojive univerzume Zrenjanina u nekoliko desetina kvadratnih metara. Romi, siromašni, lečeni od psihoza, homoseksualci, nacionalne manjine… ,, Suština je da stvari počnemo da nazivamo svojim imenom, a da nikom ime ne odzvoni u ušima’’ , kaže Danijela. U ovoj kuci nema mesta za distinkcije ja-ti-on. Kad se razmota ,,Klupče’’ od njega ostaje samo –mi.