centar za nove medije_kuda.org

Marcell Mars je predstavio festival “Sloboda Stvaralaštvu” koji se održao u Zagrebu u januaru ove godine. U okviru prezentacije je predstavljen i hrvatski prevod knjige Lorensa Lesiga (Lawrence Lessig) “Kôd i drugi zakoni kiberprostora” (Code and Other Laws of Cyberspace), kao i lokalizacija Creative Commons licence u Hrvatskoj. U sklopu festivala “Sloboda Stvaralštvu” službeno se pokrenuo hrvatski sistem Creative Commons licenciranja, a uvodni govor održao je predvodnik globalnog pokreta za slobodno stvaralaštvo, profesor prava na Univerzitetu Stanford, Lorens Lesig. Creative Commons su prošlogodišnji dobitnici nagrade festivala Ars Electronica, a pod Creative Commons licencama zadnjih meseci su objavljivale i muzičke veličine kao što su Dejvid Birn (David Byrne), Bisti Bojs (Beastie Boys), Tiveri Korporejšn (Thievery Corporation), L’Tigr (Le Tigre) i bliski saradnik Creative Commonsa, brazilski ministar kulture i velika muzička zvezda Žilberto Žil (Gilberto Gil). Nakon predavanja, na Gradilištu su nastupili DJ-evi iz Zagreba koji nastupaju pod etiketom EGOBOO.bits (http://www.egoboobits.net ). To je izdavački projekat i produkcijski kolektiv elektronske muzike koji je pokrenuo Multimedjalni institut 2001. godine. Zajednički imenitelj EGOBOO.bitsa je GNU Opšta javna licenca (GNU GPL) koja dopušta svakome da slobodno kopira, distribuira i modifikuje objavljene radove uz uslov da originalni ili modifikovani rad zadrži dostupnim javnosti pod istim uslovima.

Read more:

“O dojavama o smrti autorskog prava:
… Autorsko pravo daje nositelju autorskoga prava pravo da nadzire kopiranje onoga na što se pravo proteže. Ja imam autorsko pravo na ovu knjigu. To znači da osim nekih vaznih iznimaka, vi ne možete kopirati ovu knjigu bez moje dozvole. Pravo je zaštićeno u mjeri u kojoj zakoni (i norme) to podupiru, a ono je u opasnosti u onoj mjeri u kojoj tehnologija olakšava kopiranje. Ojačajte tehnologiju, zadržavajući zakon nepromijenjenim, i pravo je slabije. U tom je smislu autorsko pravo uvijek bilo u ratu sa tehnologijom… Ali sve do sada zakon je mogao odgovoriti sasvim lako. Ako su strojevi za fotokopiranje u knjižnicama predstavljali novu prijetnju tom pravu, onda se zakon mogao izmijeniti da se bolje uhvati u koštac sa strojevima za fotokopiranje. Ako je video traka omogućavala TV gledateljima da snime emisiju da bi je gledali u drugo vrijeme, zakon se mogao promijeniti da se uhvati u koštac s pomacima u vremenu. U svim tim slučajevima, stvarna zaštita dodijeljenja vlasništvu je zbir tih različitih vrsta ograničenja; možemo vidjeti da povećanje zakonske zaštite, kao odgovor na povećane prijetnje kopiranja, može jednostavno povratiti moć koju je neki autor nekada imao, a ne povećati autorovo pravo… “
Iz knjige Lawrenca Lessiga “Kôd i drugi zakoni kiberprostora”, izdanje Multimedijalnog instituta, Zagreb, 2004.

" ... Inicijativa “Creative Commons” je zamišljena kao pravni instrument koji bi stvaraocima iz sfere kulture omogućio da iskorače iz sistema autorskih prava kakav danas postoji. Da bi se to postiglo, ova inicijativa nudi lak način za dobijanje pravne dozvole koja je u skladu sa stepenom kontrole nad delom koje neko želi da zadrži i prava koja je neko spreman da odobri, bez da se posebno traži lično odobrenje. Ovakav pristup je bio podstaknut Pokretom za besplatni softver (The Free Sofware Movement), koji je razvio nesvojinsku alternativu monopolu koristeći “Opstu javnu dozvolu” (General Public License)...

"... Ja smatram da je osmišljavanje novih prava korišćenja u ovom času imperativ. Priroda digitalne informacije ovo čini izvodljivijim nego ikad, jer razni ljudi mogu da koriste iste stvari u isto vreme, a da jedni drugima ne smetaju. Pri tom je cena reprodukovanja gotovo jednaka nuli. Međutim, stvarno pravo korišćenja treba da bude potpuno slobodno, a to se može postići eliminacijom kontrole i proizvoljnog isključivanja. Autorska prava kao paket ekskluzivne svojine tiče se kontrole i prava da se odbijaju predlozi čak i ako potiču od onih koji su voljni da plate. Na primer, ako tražite dozvolu za korišćenje scene iz filma ili nekog muzičkog dela, nosioci autorskih prava nemaju nikakvu obavezu da prihvate vašu ponudu. Vrlo često se dešava, naročito kada su u pitanju proizvodi velikih medijskih kuća, da oni uopšte nisu zainteresovani. Tu se jednostavno radi o monopolu, kontroli i ekstremno produbljenom vidu trgovine. Ako uzmemo, na primer, kompaniju Dizni, onda je tu zaista reč o činjenici da su oni vlasnici naših uspomena iz detinjstva. Svaka generacija dece gleda Diznijeve filmove. Dizni se podjednako tiče i medijskog poslovanja, kao i dečje industrije. Oni ne žele da Mala sirena ili Miki Maus ljudima pričaju kako je homoseksualnost normalna i zdrava pojava, niti da se treba boriti protiv sticanja profita na račun našeg života i životne sredine. Ali, pošto su to proizvodi koji se konzumiraju u okviru porodice, priče koje likovi u njima pričaju moraju ostati u okvirima pristojnosti i bezazlenosti..." Alan Toner, istraživač na Institutu za informaciona prava u Njujorku u intervjuu “Stvaralačko pravo na korišćenje informacija i distopija kontrole« objavljenom u zbirci tekstova »Trans_evropski forum: Umetnost i mediji u tranziciji«, edicija »kuda.read« Centra za nove medije kuda.org, 2004.
http://kuda.org/_kuda_read.htm