Omladinski centar CK13

Subscribe to Omladinski centar CK13 feed Omladinski centar CK13
Updated: 44 min 25 sec ago

Svakodnevno je političko: O društvenim i ekološkim aspektima pandemije virusa COVID-19

Čet, 2020-05-21 19:04

Sagovornik: Predrag Momčilović, platforma Zajedničko i portal Mašina

U vremenu pandemije sve ljudske, svakodnevne aktivnosti, pa tako i privredne, smanjenje su na minimum. Imali smo priliku da vidimo kako bi naše okruženje izgledalo kada bi čovek značajno smanjio negativni uticaj na životnu sredinu ili kada ga uopšte ne bi bilo. Prizori tihih pustih gradskih ulica i trgova kojima lutaju divlje životinje potvrdili su da su naši gradovi deo prirode.

U nekoj zamišljenoj budućnosti bez čoveka, za samo nekoliko godina nestali bi gradovi kakve poznajemo. Biljke bi počele nicati kroz rupe u asfaltu i zidovima. Nakon 20 godina zgrade bi već bile razrušene, a unutar njih vegetacija bi bujala.  Za šest meseci velike bi gradove naselile divlje životinje. Za sto pedeset godina Novi Sad i London bi postali močvara, Beograd šuma. Amsterdam bi odavno bio potopljen. Las Vegas bi bio pustinja.

Za 25.000 godina priroda bi izbrisala svaki trag ljudskog postojanja.

Kako to pokazuju ruševine ukrajinskoga grada Pripjata, koji je napušten 1986. zbog černobiljske katastrofe, kada su ljudi otišli s tog područja, napravili su preduslov da se priroda obnovi.

Danas, 34 godine posle nuklearne nesreće, okolina Černobilja predstavlja prirodni rezervat. Populacije mnogih biljnih i životinjskih vrsta su veće nego što su bile pre katastrofe. 

Čini se da je odsustvo čoveka presudno za regeneraciju prirode pa čak i tamo gde je visok nivo radijacije. 

Može li se najveća ekološka katastrofa u ljudskoj istoriji misliti istovremeno kao distopija i utopija? Černobilj kao mesto kojeg više nema predstavlja ekološku katastrofu usled koje je nestao jedan svet, ali i kao mesto obnove prirode usled nepostojanja ljudske aktivnosti. Čini se da prirodne katastrofe koje se ne mogu kontrolisati stavljaju čoveka pred zadatak da radikalno preispita svoje mesto i način postojanja u svetu.

Ekološki aktivisti i borci protiv klimatskih promena upozoravaju nas na sve veći ekološki otisak. Pitanje je zašto su nam potrebne ekološke katastrofe da bi smo se zapitali o našem odnosu prema prirodi i posledicama tog odnosa. 

Da li je i na koji način moguće bivanje čoveka koje neće imati devastirajuće posledice po naše okruženje i planetu? Ako je slučaj pandemije pokazao našu nespremnost na virus koji odražava nepredvidivost prirode u širem smislu, da li nas trenutna suspenzija i suzdržavanje od dosadašnjeg načina života može podstaći na građenje jednog drugačijeg sveta?

O društvenim i ekološkim uzrocima i posledicama pandemije virusa COVID-19 razgovarali smo sa Predragom Momčiliovićem, članom platforme za teoriju i praksu društvenih dobara Zajedničko, novinarom portala Mašina, studentom doktorskih studija na Geografskom fakultetu u Beogradu i istraživačem u oblasti političke ekologije i odrasta. 

Pokrenuta “Kuhinja solidarnosti NS”

Pon, 2020-05-18 20:01

“Kuhinja solidarnosti NS” pokrenuta je zajedničkim snagama Združene akcije Krov nad glavom Novi Sad, Omladinskog centra CK13 i aktivista koji na volonterskoj bazi kuvaju hranu kojom se pomaže najugroženijim delovima stanovništva u našem gradu.

Formiranje ovakve inicijative vidimo kao udruživanje prirodnih saveznika sa zajedničkim ciljem. Kuva se u Otvorenoj kuhinji CK13, koja već skoro deset godina funkcioniše na principima solidarnosti i samoorganizovanja, a obroke ugroženima distribuiraju aktivisti i aktivistkinje Krov nad glavom. 

Prve porodice kojima smo nosili hranu bile su one koje su se javile na stranici Združene akcije tokom vanrednog stanja tražeći pomoć u vidu hrane i higijene. Ohrabrujemo sve kojima je ovakva pomoć potrebna, a do kojih ovaj poziv dođe, da nam se slobodno jave. Takođe, svi vi koji želite da se priključite akciji možete poslati poruku na fejsbuk stranicu Crne kuće, bilo da želite da se priključe kuhinjskom timu, donirate namirnice ili pomognete na neki drugi način. Ukoliko želite da se uključite u distribuiranje obroka, ili ako znate ljude kojima je hrana potrebna, pišite na stranicu ZA Krov nad glavom Novi Sad.

Planiramo i proširenje aktivnosti, ali to je direktno uslovljeno vašim donacijama i brojem volontera/ki koji učestvuju u različitim segmentima ove akcije. Na taj način ćemo moći da se rotiramo i u kuvanju, nabavci namirnica i distribuciji hrane. Naš cilj je da ova akcija bude održiva na duže staze i da postane sastavni deo života ovog grada.

NIKO GLADAN!

Kuhinja solidarnosti NS 
Združena akcija Krov nad glavom Novi Sad
Omladinski centar CK13

Račun za vaše dinarske donacije:

325-9500700045352-36 (Vojvođanska banka)

Svrha uplate: Kuhinja solidarnosti NS

Primalac: Udruženje građana “Omladinski centar CK13”
Vojvode Bojovića 13, Novi Sad

Šifra plaćanja: 289 


Autor nije prisutan: Latinska Amerika

Sub, 2020-05-16 10:55

Današnja emisija je posvećena latinoameričkoj književnosti, što je dosta širok pojam koji ipak obuhvata samo dva i to vrlo slična jezika, ali da bismo malo suzili stvari posvetićemo se kratkim pričama. Najpre ćete čuti priču “Ženska ruka” brazilskog pisca Rubema Brage, koji se smatra jednim od najvećih majstora kratke priče na portugalskom jeziku. Posle toga sledi kod nas nešto poznatiji autor, radi se o Urugvajcu Mariju Benedetiju, čućete njegovu priču “Nevinost”. Zajedničko za njih dvojicu je što su bili i novinari, i obojica su imali problema sa vojnom huntom u svojim zemljama. Za kraj ove emisije možete poslušati jednu vrlo zabavnu eksperimentalnu priču meksičkog autora Horhe Volpija, koji pripada tzv. Krek generaciji, pokretu koji je 90-ih formirala grupa mlađih pisaca iz Meksika, a koja se distancirala od prepoznatljivog magičnog realizma.

Urednik emisije: Đorđe Majstorović
Tehnička realizacija: Aleksej Vislavski
Produkcija: Omladinski centar CK13

Svakodnevno je političko: Ljudska prava tokom vanrednog stanja

Pet, 2020-05-15 19:17

Sagovornik: Vladica ilić, Beogradski centar za ljudska prava

Istraživanja agencije Ipsos Stratedžik marketing pokazala su da 92% građana podržava mere koje je Vlada Republike Srbije donela tokom pandemije. Čini se da je strah od pandemije konsolidovao ljude u poverenju prema državi. Zaista, nakon uvođenja vanrednog stanja sve oči bile su uprte u predsednika, premijerku i članove kriznog štaba. Teren je čist za vlast, jer svi smo zajedno u borbi protiv nepoznate zaraze. I sada, nakon ukidanja vanrednog stanja, ljudi se samoinicijativno pozivaju na distanciranje, disciplinu i razumno ponašanje koje se tiče očuvanja zdravlja i života.

Svaka kritika upućena načinu uvođenja vanrednog stanja i sadržaju vanrednih mera dočekana je izrazito negativno i odbačena, jer kome je još do propitivanja ustavnosti i kršenja ljudskih prava kada se borimo za ljudske živote. Dominantna tema pandemije preusmerila  je interes ljudi na očuvanje života. U skladu sa tim, možemo se pitati do koje mere su ljudi spremni da se odreknu vlastitih prava kako bi sačuvali vlastiti život. A možemo se pitati i o prirodi života koji se čuva, jer prava nisu privilegije. 

U prilog tezi da je došlo do izjednačenja prava i privilegija istaknućemo dva primera javnog govora o načinu življenja u vreme vanrednog stanja. Oba primera nalazimo u medijskom javnom servisu. Prvi se tiče opaske voditelja jedne radijske emisije da je pandemija podelila ljude na one koji imaju najviše i najmanje. Najviše imaju oni koji imaju vikendice, manje oni koje imaju terase, a najmanje oni koji nemaju terase. Drugi se tiče TV priloga u kom se prikazuje kako jedna porodica izvodi numeru Ko nekad u osam uz pratnju klavira, na šta voditeljka primećuje kako je potrebno malo truda da bismo se zabavili tokom policijskog časa. Nespominjanjanje onih koji nemaju ni krov nad glavom samo govori u prilog tezi da nam nije stalo toliko do prava i sloboda, koliko do očuvanja onoga čime raspolažemo, do statusa koji nas drži iznad linije marginalizacije. Zato geslo “ostani kod kuće, misli na sebe i druge”  možemo da razumemo i kao poziv na očuvanje postojećeg stanja – stanja političke apatije, izolovanosti i nespremnosti na udruživanje,  u kom su osnovna prava postala privilegije, u kom životi mnogih nemaju važnost.

Iako je neprikosnovenost života elementarno pravo, ono se ne sme koristiti kao sredstvo autoritarne politike. Pravo na život pripada pravnom poretku koje je stub svakog državnog uređenja, naročito demokratskih. Nije li vreme neizvesnosti pravo vreme za traženje načina postupanja u pravnom poretku: Ustavu, zakonima, podeli vlasti, institucijama, jemstvu prava? Nisu li ovi činioci pravnog poretka demokratski dizajn državnih uređenja i plod promišljanja o tome kako je moguće sabivstvovanje ljudi u neizvesnosti?

Proglašenje vanrednog stanja otvorilo je niz pitanja u stručnoj i široj javnosti: ko je proglasio vanredno stanje i doneo saobrazne mere, da li su one u skladu sa ustavom i da li su na razumljiv i jasan način došle do građana?

Budući da vanredno stanje podrazumeva odgovor na vanredne situacije, zašto bi bilo sporno pitati se o  mnogostrukim mogućnostima delovanja i tumačenja. Ako zaista postoji nepredvidiva opasnost, zar nije neophodna promišljena i inkluzivna srategija delovanja, naročito s obzirom na mogućnost proglašenja vanrednog stanja? Jer, vanredno stanje ima pravnu i političku težinu – stanovnike stavlja u položaj izrazite ranjivosti zbog proširenja ovlašćenja vlasti, a sa rastom nadležnosti vlasti dolazi do zloupotrebe moći i autoritarnih tendencija. Tako su u vanrednom stanju i zbog vanrednog stanja ljudi bili izloženi zastrašivanjima, nametnutoj izolaciji, hapšenjima, fizičkom zlostavljanju i netransparentnim sudskim procesima.

Uerdnik emisije: Ozren Lazić

Tehnička realizacija: Aleksej Vislavski

Produkcija: Omladinski centar CK13

Zvučna komora 2: Polywhy

Sre, 2020-05-13 12:18

Drugu emisiju Zvučne komore posvećujemo bendu Polywhy.

Zvučna komora je emisija posvećena alternativnoj muzici. U emisiji govore protagonisti alternativne muzičke scene iz zemlje, regiona i šire. U žanrovskom smislu, bavimo se andergraund muzikom, bendovima, načinima stvaranja muzike, uslovima rada, scenom i drugim srodnim temama.

Emisija je nastala iz potrebe da se nadomesti najčešće faktografsko pisanje i izveštavanje o muzici i bendovima. Praksa komodifikacije muzike kroz mejnstrim medije i događaje je u velikoj meri uticala kako na diskurs o muzici, tako i na njeno stvaranje.

Želja nam je da neizvesnost i otvorenost koju nekada osetimo na koncertima prenesemo i na nivo govora i mišljenja o muzici, a kroz pružanje prilike muzičarima da govore o svom radu.

Ako uspevamo u tom, pa makar i minimalno, smatraćemo da emitovanje ovih emisija ima smisla.

Uredništvo: Aleksandar Pap i Ozren Lazić
Tehnička realizacija: Aleksej Vislavski

Produkcija: CK13

Autor nije prisutan: Dan pobede (Kovačić, Breht, Vonegat)

Sub, 2020-05-09 09:26

Današnja epizoda emisije “Autor nije prisutan” biće nešto drugačija nego većina prethodnih, neće biti posvećena jednom autoru ili autorki, već Danu pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Zato ćete danas imati prilike da čujete dve poeme, autora Ivana Gorana Kovačića i Bertolta Brehta, kao i jedan odlomak iz romana Kurta Vonegata. 

Tema borbe protiv fašizma obeležila je dobar deo književnosti u drugoj polovini dvadesetog veka, a ona je naročito bitna danas, kada svedočimo usponu neofašista svuda u svetu, od Amerike i Brazila, pa sve do nekih zemalja članica Evropske unije, a činjenica je da poslednjih godina ponovo imamo bujanje i negovanje nacista i ekstremne desnice od strane vlasti, i u Srbiji.

Ovu emisiju otvara čuvena poema “Jama” Ivana Gorana Govačića. On u svom najpoznatijem delu upravo opisuje ustaške zločine nad srpskim stanovništvom, počinjene 1942. godine u okolini Livna, a samo godinu dana kasnije Kovačića su, kao pripadnika partizanskih snaga, u blizini Foče ubili četnici. Bilo je to tokom pete neprijateljske ofanzive, poznate i po razoružavanju četničkih odreda od strane Nemaca, bez ikakvog otpora, ali i po probijanju nemačkog obruča od strane partizana, nakon bitke na Sutjesci. 

Nakon toga, imaćete prilike da čujete i jednu poemu Bertolta Brehta koja govori o prvoj fazi Drugog svetskog rata. Breht je nemački pesnik i dramaturg, poznat po utemeljenju epskog teatra. On je bio deklarisani marksista i jasno je bilo da sa usponom nacista na vlast za njega nije bilo mesta u takvoj Nemačkoj državi, gde su njegova dela bila zabranjivana, pa čak i spaljivana. Breht je 1933. napustio svoju domovinu, i vratiće se tamo tek nakon rata, i poslednje godine života će provesti u Nemačkoj demokratskoj republici, poznatijoj u istoriji kao Istočna Nemačka. Danas ćemo čitati njegovu poemu koja nosi naziv “Krstaški pohod dece 1939”.

A upravo ovaj naslov se krije i u podnaslovu romana Kurta Vonegata “Klanica 5”, iz koga ćete jedan kratki odlomak moći da čujete ako ostanete do kraja emisije. Za one koji možda ne znaju, Kurt Vonegat je američki pisac, poznat po svojim satiričnim i crnohumornim romanima u koje je često ubacivao i naučnofantastične motive i “Klanica 5” je upravo jedan od takvih romana, a glavna tema je savezničko bombarodvanje Drezdena 1945. koje je Vonegat preživeo upravo u tom gradu, s obzirom da je bio u nemačkom zarobljeništvu. Ovaj period u mnogome će obeležiti njegov život i rad, a on će kasnije, naročito sedamdesetih, postati jedan od najznačajnijih američkih antiratnih pisaca, i upravo se “Klanica 5” smatra jednom od njegovih najznačajnijih knjiga u tom pogledu, s obzirom da je objavljena 1969. godine.

U svim ovim tekstovima opevani su slični užasi, sa istim uzročnikom – fašizmom, samo što je to svako od ove trojice autora uradio na sebi svojstven način… Poslušajte.

Urednik emisije: Đorđe Majstorović
Tehnička realizacija: Aleksej Vislavski
Produkcija: Omladinski centar CK13


Autor nije prisutan: Školokrečina Nenada Veličkovića

Pon, 2020-05-04 18:46

Ovonedeljna emisija “Autor nije prisutan” je posvećena knjizi koja nosi naziv “Školokrečina” autora Nenada Veličkovića. Knjiga nosi podnaslov “Nacionalizam u bošnjačkim, srpskim i hrvatskim čitankama”, iz edicije “Lektira narodu”, a izdavači su Mas Media Sarajevo i Fond za otvoreno društvo BiH. Knjiga je nastala nakon upoređivanja čitanki za osnovne i srednje škole sva tri konstitutivna naroda u BiH, sa delovima iz udžbenika prenesenim onakvim kakvi zapravo jesu, a priče su umnogome inspirisane Viktorom Ivančićem i njegovim, sad već čuvenim likom, Robijem K.

Književnost se u ovoj knjizi razotkriva kao jedan moćan oblik indoktrinacije, jer sve što nacija vidi kao element svog određenja pokriveno je književnošću, a to su: jezik, tradicija, simboli, teritorija, istorija, mitovi i religija. U tom smislu književnost prednjači u odnosu na druge umetnosti, ali i na druge nastavne predmete, jer ima na neki način povlašćeno mesto u obrazovnom sistemu, i zbog broja nastavnih sati, zbog tretmana na prijemnim ispitima, kao i zbog samog imenovanja škola.

“Školokrečina” takođe obrađuje i brojne fenomene, karakteristične za BiH, kao što su dve škole pod jednim krovom, ali i sam sistem odabira udžbenika, koji su krajnje problematični i koji se umnogome razlikuju, u zavisnosti od toga o kom delu ove države pričamo. Osim već pomenutih sveprisutnih temelja svake nacije, kroz kratke priče u ovoj knjizi možemo videti i kako se rodni stereotipi i patrijarhat dodatno učvršćuju u društvu. U sadržaju čitanki moguće je, takođe, prepoznati i ključne tačke političkih programa svakog od tri bosanskohercegovačka konstitutivna nacionalizma.

Emisiju uređuje i odlomke čita Đorđe Majstorović, dok je za zvuk ponovo bio zadužen Aleksej Vislavski.

Svakodnevno je političko: Položaj i uloga civilnog društva u vanrednom stanju

Uto, 2020-04-28 13:21

Sagovornica: Bojana Selaković, Građanske Inicijative

Najnoviji izveštaj Nezavisne međunarodne organzacije Freedom House koja se bavi monitoringom stanja ljudskih prava i sloboda u svetu, objavljen je 4. marta. Izveštaj pokazuje da je demokratija i dalje u padu, a politička i građanska prava i slobode ugrožene u zemljama širom sveta. Najveći pad zabeležen je i u Srbiji, čime je Srbija potvrdila status delimično slobodne države.

Nedelju dana kasnije, 11. marta, Svetska zdravstvena organizacija proglasila je pandemiju virusa Covid-19, nakon čega su države iz celog sveta donele određene mere u cilju sprečavanja širenja i suzbijanja ovog virusa. Način donošenja mera, kao i same mere, reflektuju političku kulturu zemalja pre pandemije.

U Srbiji je proces donošenja i sprovođenja ovih mera potvrdio da je moć vlasti koncentrisana u jednoj figuri. Oklevamo da je okarakterišemo kao političku, jer politike ne može da bude tamo gde vlada i odlučuje samo jedan, tamo gde je narušen princip podele vlasti, a demokratske institucije urušene i tamo gde se guši politički potencijal građana.

Na početku borbe protiv pandemije, čelnici države i krizni štab su prema građanima zauzeli izrazito negativan stav, označavajući naše ponašanje isključivo kao rizično i neodgovorno, negirajući pri tom našu racionalnost, potrebe i predloge za rešavanje krize.

Zbog toga držanje vlasti i stručnjaka možemo da shvatimo kao nastavak trenda distanciranja države od građana, a time i od civilnog društva i njihove uloge u procesima donošenja odluka, kreiranju i sprovođenju javnih politika.

Vlast se osamila u borbi protiv pandemije. U sprovođenju mera suzbijanja pandemije, kao i mera podrške i pomoći, lokalni krizni štabovi se oslanjaju isključivo na postojeće kapacitete vladajuće partijske strukture i snaga bezbednosti, pri čemu se ove često zloupotrebljavaju u propagandne svrhe.

Paralelno sa državnim akcijama teku autentične i samoorganizovane akcije građanskih inicijativa i organizacija koje izveštavaju o situaciji na terenu, ukazuju na propuste, nezakonitosti i probleme, sprovode aktivnosti pomoći za najugroženije do kojih vladine mere podrške neće doći i osmišljavaju strategije saradnje i održivosti u novonastalim okolnostima.

Ovu emisiju “Svakodnevno je političko” posvećujemo ulozi i položaju civilnog društva u vreme vanrednog stanja, o čemu smo razgovarali sa Bojanom Selaković, programskom koordinatorkom Građanskih incijativa, udruženjem građana koje već 20 godina radi na izgradnji i jačanju građanskog društva i demokratije u Srbiji.

Autorka nije prisutna: Olga Tokarčuk

Sub, 2020-04-25 12:07
U novoj književnoj emisiji na Radion Karantinu CK13 donosimo vam tri kratke priče poljske nobelovke Olge Tokarčuk.

Tokarčuk je prevođena na 37 svetskih jezika, aktivistkinja je, levičarske orijentacije, feministkinja i zaštitnica prava životinja. Po njenom eko trileru “Vuci svoje ralo po kostima mrtvih” snimljen je film “Trofejna divljač” koji je dobio Srebrnog medveda na Berlinalu 2017. godine.

U ovoj epizodi imate prilike da čujete njene tri kratke priče iz zbirke “Bizarne priče”, što je njena za sada poslednja objavljena knjiga. Tokarčuk nas i u svojim pričama izbacuje iz tzv. zone komfora, podseća nas na svet koji se sve ubrzanije menja, aludira na demokratiju koja se neopaženo pretvara u diktaturu, stare hrišćanske ideje iznosi u novom ruhu, jer umetnost i postoji zato da bi provocirala ono na šta se bojimo i da pomislimo.

Emisiju uređuje i odlomke čita Đorđe Majstorović, dok je za zvuk ponovo bio zadužen Aleksej Vislavski.
Produkcija: Omladinski centar CK13

Zvučna komora #1: Projections

Pet, 2020-04-24 14:56
Prvu emisiju Zvučne komore posvećujemo subotičkom bendu Projections.

Zvučna komora je emisija posvećena alternativnoj muzici. U emisiji govore protagonisti alternativne muzičke scene iz zemlje, regiona i šire. U žanrovskom smislu, bavimo se andergraund muzikom, bendovima, načinima stvaranja muzike, uslovima rada, scenom i drugim srodnim temama.

Emisija je nastala iz potrebe da se nadomesti najčešće faktografsko pisanje i izveštavanje o muzici i bendovima. Praksa komodifikacije muzike kroz mejnstrim medije i događaje je u velikoj meri uticala kako na diskurs o muzici, tako i na njeno stvaranje.

Želja nam je da neizvesnost i otvorenost koju nekada osetimo na koncertima prenesemo i na nivo govora i mišljenja o muzici, a kroz pružanje prilike muzičarima da govore o svom radu.

Ako uspevamo u tom, pa makar i minimalno, smatraćemo da emitovanje ovih emisija ima smisla.

Uredništvo: Aleksandar Pap i Ozren Lazić
Tehnička realizacija: Aleksej Vislavski
Produkcija: Omladinski centar CK13

Svakodnevno je političko: Saša Perić (Krov nad glavom)

Uto, 2020-04-21 16:55
Emisija “Svakodnevno je političko” je posvećena repolitizaciji svakodnevnice kroz aktualizaciju društvenih problema i promišljanje mogućih alternativa.

Prve emisije posvećujemo krizi koja je zahvatila ceo svet izazvana pandemijom virusa Covid-19.

Pokušaćemo da, kroz seriju razgovora sa angažovanim građanima, istaknemo i obrazložimo mnogostruke aspekte ove krize: pravne, političke, socijalne, ekonomske, ekološke, medijske i dr.

Namera nam je da afirmišemo alternativna mišljenja i stavove koji najčešće ne korespondiraju ili su kritički nastrojeni prema državi, vlasti, insitucijama i ekspertizi, načinu njihovog tumačenja, rešavanja i izveštavanja o krizi.

U ovome ne bi trebalo videti prosto oponiranje vlasti i državi, već širenje polja razumevanja situacije koja se tiče svih nas. Naš pristup proizilazi iz mišljenja da država svojim mehanizmima upravljanja nema kapaciteta da sama reši krizu, a zbog interesa koji se tiču obezbeđivanja uslova vladanja i potrebe da se iz pandemije po svaku cenu izađe u predstavi pobednika. Iz tog razloga pandemija se tretira kao zdravstveni problem koji zahteva određene restriktivne mere čije se negativne posledice predstavljaju kao nužni nus efekti.

Namera ovih emisija je da ovu krizu shvatimo ne kao višu silu koja nas je zadesila niotkuda, već kao krizu intrinsičnu našim društvima i državama koja sada pokazuje svoj potencijal. 

U prvoj emisiji razgovaramo sa Sašom Perićem, aktivistom inicijative Združena akcija Krov nad glavom.
 
Urednik emisije: Ozren Lazić
Tehnička realizacija: Aleksej Vislavski
Produkcija: Omladinski centar CK13

Autori nisu prisutni: Pisma o slobodi

Sub, 2020-04-18 11:50
U novoj epizodi emisije “Autor nije prisutan” na Radio Karantinu CK13 imate prilike da čujete četiri originalna pisma, koja su iz različitih razloga postala dostupna široj javnosti. Pisma govore o raznovrsnim nivoima slobode, a za vas ih je odabrao i pročitao Đorđe Majstorović.

Kako sačuvati mentalno zdravlje u uslovima izolacije

Pon, 2020-04-13 14:21
Nova emisija na Radio Karantinu CK13! Naš kolega Damir Bojić razgovorao je sa psihološkinjom Slavicom Ranisavljev Kovačev o očuvanju mentalnog zdravlja u novonastalim okolnostima.

Autorka nije prisutna: Jasna Dimitrijević

Pon, 2020-04-13 14:18
U trećoj emisiji na Radio Karantinu CK13 možete poslušati dve kratke priče spisateljice Jasne Dimitrijević, u izvođenju Katarine Savkov i Đorđa Majstorovića.

Autor nije prisutan: Milenko Bodirogić, “Po šumama i gorama”

Pon, 2020-04-13 14:15
U drugoj epizodi emisije “Autor nije prisutan” na Radio Karantinu CK13 možete poslušati celo prvo poglavlje romana “Po šumama i gorama” Milenka Bodirogića.

Autor nije prisutan: Danilo Kiš

Pon, 2020-04-13 14:08
Prva emisija Radio Karantina CK13 je književni format “Autor nije prisutan” i u njoj imate prilike da čujete tri kratke priče Danila Kiša u izvođenju Đorđa Majstorovića.

Odstupanja od ljudskih prava u vreme vanrednog stanja nisu u skladu sa Ustavom, Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima

Pon, 2020-03-30 17:32

U Beogradu, 30. mart 2020, A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava delujući kroz svoj Program solidarnosti izradila je Analizu odstupanja od ljudskih prava u vreme vanrednog stanja izazvanog epidemijom zarazne bolesti COVID-19.

Polazeći od Ustava Republike Srbije, kao i Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koji su sastavni deo pravnog poretka u Srbiji, može se zaključiti da nije bilo potrebe da se u Srbiju uvodi vanredno stanje, kao ni derogabilne mere koje su usledile u odnosu na pravo na slobodu i bezbednost ličnosti, pravo na slobodu kretanja i princip ne bis in idem (zabrana suđenja dva puta za isto kazneno delo). Rizici koje nosi epidemija zarazne bolesti COVID-19 mogli su se tretirati gotovo na istovetan način Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i pratećim podzakonskim propisima koji se mogu doneti tokom postojanja vanredne situacije.

Uredba o merama za vreme vanrednog stanja i Naredba o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije nisu na jasan način označile od kojih se to Ustavom garantovanih ljudskih prava odstupilo, niti da li u odnosu na navedena odstupanja i potencijalne povrede postoji mogućnost sudske zaštite. Ova dva nova propisa:

  • ne pružaju adekvatan odgovor na pitanje da li je i zašto je uvođenje vanrednog stanja i mera derogacije bilo opravdano, neophodno i legitimno;[1]
  • ne predviđaju eksplicitno koja su to ljudska i manjinska prava garantovana Ustavom derogirana;[2]
  • ne definišu na dovoljno precizan način koje su sve mere derogacije uvedene, kakva je njihova priroda i sadržina;[3]
  • ne pružaju detaljno obrazloženje zašto je bilo koja od mera uvedena u odnosu na određene kategorije stanovništva, ranjive grupe, određeno geografsko područje ili određene pravne institute, što otvara pitanje upotrebe diskriminatornih kriterijuma;[4]
  • ne predviđaju mogućnost pojedincima da protiv mera derogacija koje ih lično pogađaju ulože efikasno i delotvorno pravno sredstvo nadležnom sudskom telu;[5]
  • ne propisuju eksplicitno da je pravo na efikasan i delotvoran pravni lek ukinuto u odnosu na mere derogacije koje pogađaju svakog pojedinca ponaosob.[6]

Uprkos dominantnom diskursu da se odstupilo isključivo od prava na slobodu kretanja, uvođenjem vanrednog stanja i pratećim propisima odstupilo se kako od prava na slobodu kretanja, tako i od prava na slobodu i bezbednost ličnosti, na način koji stvara stanje pravne neizvesnosti i nepredvidljivosti. Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava i Komiteta za ljudska prava, sve osobe kojima je zabranjeno napuštanje doma 24 časa, lišene su slobode u smislu člana 27 Ustava, člana 5 Evropske konvencije o ljudskim pravima i člana 9 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Prema tome, termin „ograničenje ili zabrana kretanja“ je pogrešan jer se on odnosi na pravo na slobodu kretanja, dok su efekti pojedinih mera derogacije jednaki lišenju slobode.

S druge strane, Uredbom o prekršaju za kršenje Naredbe ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije propisano je da se za isto delo učinilac može kazniti kako u prekršajnom tako i u krivičnom postupku. Time je odstupljeno i od principa ne bis in idem, što je direktno u suprotnosti sa čl. 202 stav 4 Ustava, kojim je propisano da se od ovog principa ne može odstupiti ni u kom slučaju.

Na kraju, posebno je važno istaći da Srbija nije ni obavestila depozitare međunarodnih ugovora koje je potpisala o odstupanjima od ljudskih prava u vreme vanrednog stanja, što dodatno otvara prostor za pravnu nesigurnost i potencijalno dodatna ograničenja ljudskih prava o kojima građani nisu još uvek obavešteni.

Uz puno razumevanje složenosti situacije prouzrokovane borbom protiv epidemije zarazne bolesti COVID-19, pozivamo Vladu Republike Srbije da hitno pristupi izmenama važećeg pravnog okvira uspostavljanjem mehanizama za zaštitu ljudskih prava od kojih se odstupilo, da stavi van snage Uredbu o prekršaju za kršenje Naredbe ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije kojom se krši načelo ne bis in idem, te da bez odlaganja obavesti depozitare međunarodnih ugovora o ljudskim pravima od kojih se odstupa za vreme vanrednog stanja.

—–

[1] ECtHR, Mehmet Hasan Altan protiv Turske, predstavka br. 13237/17, par. 94.

[2] Komitet za ljudska prava, Opšti komentar br. 29: Vanredno stanje (član 4), 31. avgust 2001. godine, CCPR/C/21/Rev.1/Add.11, par. 10.

[3] Ibid.

[4] A. i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, predstavka br. 3455/05, par. 190.

[5] Aksoy protiv Turske, predstavka br. 21987/93, par. 76 i par. 78; Brannigan i McBride protiv Ujedinjenog Kraljevstva, par. 59.

[6] Ibid.

Počeo sa radom Radio Karantin CK13

Pon, 2020-03-30 15:02

Počeo je sa radom Radio Karantin CK13 koji možete pratiti na našem mixcloud nalogu.

Pošto je vrlo izvesno da će vanredno stanje potrajati, izvesno je i da neće biti javnih programa u Crnoj kući pa smo mi rešili da na ovaj način ostanemo u kontaktu sa svima vama koji nas pratite.

Na Radio Karantinu CK13 možete očekivati kulturne i društveno angažovane programe, a za početak možete poslušati emisiju “Autor nije prisutan” posvećenu Danilu Kišu.

NOVI SAD SOLIDARNO ZA SVE #2

Pon, 2020-03-30 14:35

Udruženje građana “Patrija” organizuje prikupljanje pomoći za ugrožene sugrađane i sugrađanke.

Zbog nastale situacije sa Korona virusom svima nam je teško, ali postoje oni posebno ranjivi koji zavise od naše solidarnosti. Ljudi kojima Patrija pruža podršku (prodavci magazina Liceulice i korisnici kluba Kompas) su trenutno u vrlo nepovoljnoj situaciji te im svaka pomoć veoma znači.

Kako bismo im olakšali ovaj težak period, prikupljaće se sredstava za ličnu higijenu, maske, rukavice i dezinfekcionih sredstva u sredu od 11 do 13h u prostoru Patrije, u Kraljevića Marka 1.

U periodu prikupljanja biće prisutna dva predstavnika udruženja, a kako je lokal ulični, donacija se može predati i ispred na otvorenom uz neophodne mere zaštite.

Kako nemaju svi adekvatne uslove za pripremu i skladištenje hrane molimo vas da namirnice budu konzervirane i nekvarljive.

Hvala na solidarnosti!

Strane