new media center_kuda.org

Past • An Introduction to the Problem

Želimir Žilnik on Film, Communism, and Former Yugoslavia

Ko može znati šta je u prošlosti? Da li je to ono što nam istoričari mogu reći? Da li treba da verujemo i onome čega se sećamo? Past • An Introduction to the Problem predlaže da se problem prošlosti sada tiče svih nas. Vizije drugačije, svetlije budućnosti poražene u Hladnom ratu i njegovim uzavrelim zagrobnim životima, prošlost nam se nudi kao jedini horizont mogućnosti. I šta treba da nađemo u toj prošlosti? Filozof Boris Buden razmatra ova pitanja u seriji eseja i razgovora sa režiserom Želimirom Žilnikom, jednim od najistaknutijih filmskih stvaralaca „Crnog talasa” socijalističke Jugoslavije 1960-ih. Dete komunista i međunarodno uspešan mladi umetnik koji koristi resurse dostupne svima u socijalističkoj državi, Žilnik ostaje stalni kritičar političkih sistema koji nastoje da obuzdaju refleksije umetnika o svetu koji se gradi. Tretirajući Žilnika kao retkog svedoka prošlosti za koju je njegov rad neuobičajena dokumentacija, ova knjiga postavlja ključna pitanja o tome kako možemo da spoznamo prošlost, kako ona daje informacije o našem iskustvu i definiše naš osećaj mogućnosti.

Knjiga je originalno objavljena 2013. godine na srpskohrvatskom jeziku pod naslovom “Uvod u prošlost” i ove godine objavljena na engleski jezik, te dopunjena novim predgovorom Borisa Budena i dodatnim multimodalnim sadržajem.

Knjigu su proizveli skupa:
Boris Buden, koji je pisao eseje i vodio razgovore sa Želimirom Žilnikom
Želimir Žilnik, koji je usmeno i pismeno odgovarao na pitanja Borisa Budena
Hito Štajerl, koja je snimala razgovore između BB i ŽŽ
Olivera Jokić, koja je prevela knjigu na engleski jezik, preuredila i značajno unapredila tekst
kuda.org, koji je inicirao ideju o knjizi - uredili, redigovali i koordinirali 

Izdavači:
Centar za nove medije_kuda.org; Novi Sad, Srbija, ISBN 978-86-88567-41-1
Multimedijalni institut — MaMa, Zagreb, Hrvatska, ISBN 978-953-8469-13-8
Iskra Books, Medison, Viskonsin, SAD, ISBN 979-8-8691-9071-0

Savetnici u istraživanju:
Emil Kerenji, Holocaust Memorial Museum, Washington, DC
Sarita Matijević Žilnik, Playground produkcija Novi Sad
Korektura teksta: Tailor R. Genovese, Iskra Books
Dizajn & prelom: knjige Dejan Kršić
Tipografija: Bara Micro • Chairman • Link [autor Nikola Đurek / typotheque]
Štampa: Tiskara Zelina, Zagreb
Ova publikacija je licencirana pod Creative Commons CC BI-NC-SA 4.0

Knjigu na engleskom jeziku možete besplatno preuzeti u PDF formatu na ovom linku.

Knjigu u štampanom formatu za sada možete nabaviti u:

Superknjižara.hr

Knjižara Vuković & Runjić, Teslina 16, Zagreb

Multimedijalni institut MaMa, Preradovićeva 18, Zagreb

Štampana knjiga će uskoro biti dostupna i u Centru kuda.org i preko drugih distributera.

Knjiga je proizašla kao deo projekta „Periferne vizije – ka trans(l)nacionalnoj izdavačkoj kulturi” koji partnerski realizuju: Udruga za promicanje kultura Kulturtreger, Maska Ljubljana, eipcp. europäisches institut für progressive kulturpolitik, Udruženje gradjana Kuda.org, Association of citizens Kontrapunkt Skopje, Multimedijalni institut, sa pridruženim partnerima Kulturföreningen glänta Ekonomisk förening i Eurozine – Gesellschaft zur Vernetzung von Kulturmedien mbH, a finansiraju Evropska unija, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Gradska uprava za kulturu grada Novog Sada i Fondacija za umetničke inicijative.

Knjiga je deo i istraživačkog programa Centra_kuda.org i saradnika koji se bavi društvenim, kulturnim i intelektualnim nasleđem bivše Jugoslavije, Vojvodine i Novog Sada. Ovaj rad se realizuje kroz projekte „Trajni čas umetnosti“, „Medijska ontologija“ i „Političke prakse u (post-)jugoslovenske umetnosti“. Ovim projektima se uspostavlja novo čitanje progresivnih praksi neoavangarde danas i otvara se novi put komunikacije između ovih praksi i savremene umetničke produkcije.

Finansira Evropska Unija. Izražena stajališta i mišljenja u okviru projekta su samo autorova i ne odražavaju nužno mišljenje Europske unije ili Europske izvršne agencije za obrazovanje i kulturu (EACEA). Za njih se ne mogu smatrati odgovornima ni Europska unija ni telo koje dodjeljuje finansijsku podršku.