Unutar Turingove galaksije, Stanje zajedničkih digitalnih dobara, Volker Grassmuck (2005)
Folker Grasmuk je istrazivač medija pri Helmholc centru za kulturne tehnologije Humbolt univerziteta u Berlinu. Jedan od najznačajnijih teoretičara digitalnih tehnologija, istražuje fenomene digitalne revolucije, intelektualne svojine i slobodnog znanja. Prethodna polja njegovog istraživanja uključuju vestačku inteligenciju, informacijsko smeće, istoriju medija i identitet diskursa. Grasmuk je takodje vodi projekat iRights.info i serije konferencija "Wizards of OS", freelance pisac i aktivista. Kao jedan od inicijatora privatkopie.net vodi kampanju za promociju prava i sloboda korisnika u tekućim reformama zakona o zaštiti autorskih prava. Jedna od njegovih publikacija je i "Freie Software zwischen Privat- und Gemeineigentum," Bundeszentrale für politische Bildung, Bonn 2002. linkovi: http://waste.informatik.hu-berlin.de/Grassmuck/ http://www2.rz.hu-berlin.de/hzk/ http://iRights.info http://wizards-of-os.org http://privatkopie.net
Tokom predavanja Grasmuk je predstavio sadašnje stanje softvera, kako softvera vlasništvu tako i javnog softvera. Ako pogledamo na prve tri decenije softverskog razvoja videćemo da je u to vreme postojala slobodna razmena programa, iskustava i koda. Početkom osamdesetih neke grupe su počele da zatvaraju programe i kodove koji su prethodno bili u javnom domenu, a Folker Grasmuk je posebno pomenuo kompaniju Microsoft kao primer takve prakse. Zajednička dobra su nastala pre privatne svojine, a znanje kao zajedničko dobro jos je i starije, dok je intelektualna svojina relativno mlada institucija. Digitalna revolucija oslobađa znanje njegovih materijalnih prepreka, vodi nas od Gutenberga do Turingove galaksije, od masovne potrošnje do "proizvodnje informacijskih dobara na temelju zajedničkih dobara uz ucešće ravnopravnih aktera" - Johai Benkler (Yochai Benkler). Roba široke potrošnje i reciklirani računari približavaju svima sredstva simbolične proizvodnje a pristup robi putem interneta i slobodne bežične mreže čine isto kada je reč o sredstvima distribucije. Ključni element digitalnih zajedničkih dobara su licence koje čuvaju slobodnim ono sto želi biti slobodno, dok 'kontrarevolucija' međutim, brani stečene interese uz pomoć restriktivnih zakona i tehnologije. U tom smislu Grasmuk je ukazao na ideju slobodnog softvera i softvera otvorenog koda, tvrdeći da se sve više i više korisnika a posebno evropskih vladinih tela sele na open source i free software rešenja. Kao efikasan način pravne zaštite Grasmuk je apostrofirao projekat Creative Commons koji se ne bazira samo na softveru već obuhvata i širu kulturnu produkciju.