Lokalne politike i urbana samouprava

Subscribe to Lokalne politike i urbana samouprava feed
Updated: 2 hours 24 min ago

Zašto zadruge? – tekst Noe Treister u 5. broju biltena STANAR

Čet, 2017-06-22 08:42

Noa Treister

Zašto zadruge?

Živimo u društvu u kojem su stanovnici, kao deo tranzicije ka perifernom kapitalizmu, obespravljeni kroz rat i privatizaciju, i kao radnici i kao građani. Radnički protesti i građanske akcije su uglavnom ignorisani i mnogo puta direktno potisnuti. Zapošljavanje je, i kada je dostupno, pod kontrolom različitih stranaka i najvećim delom je na nivou radničkog siromaštva – nesiguran posao za platu dovoljnu tek za opstanak bez ikakvih radnih prava, često u sivoj i crnoj ekonomiji. Većini ljudi nedostaje početni kapital za otvaranje malih i srednjih preduzeća, koja su takođe veoma često pogođena korupcijom i pod partijskom kontrolom. Atomizacija i osiromašenje radničke klase i niže srednje klase učinili su gotovo nemogućim organizovanje da bi se stvorila kritična masa za političke promene. Zbog de-industrijalizacije i zapošljavanja na ugovor, sindikati su izgubili veliki deo svojih članova, jer se obraćaju ljudima koji su zaposleni na neodređeno vreme, pa se zato danas fokusiraju na javni sektor. Većina nevladinih organizacija nije zasnovana na članstvu i funkcionišu kao profesionalne organizacije koje pružaju društvene ili socijalne usluge tamo gde ne postoji politička volja da ih država obezbedi bez obzira na to koja stranka je na vlasti. Osim toga, efektivna moć građana je ograničena činjenicom da su partije i „izabrana“ vlada mnogo više posvećene međunarodnim finansijskim institucijama kao što su MMF i Svetska banka; EU, kao i svetskim silama kao što su SAD i Rusija, nego svojim građanima i biračima.

Oni su razočarani u demokratski sistem u kojem nijedna stranka ne razmatra njihove potrebe i težnje a kamoli vrednosti kao što su sloboda i participacija. Ekonomska tranzicija, koja je obećavala šire učešće u upravljanju kompanijama kroz vlasništvo, zapravo je poražavajuće lišila radnike njihovih prava i privatne svojine. Na globalnom nivou konstantovano je u Smernicama MOR-a (Međunarodna organizacija rada) za zadružno zakonodavstvo: „Mi doživljavamo neviđeno socijalno, društveno i političko isključivanje velikog broja ljudi širom sveta. Sredstva za proizvodnju i vlasništvo nad drugim sredstvima su koncentrisani na globalnom nivou u rukama sve manje ljudi i anonimnih lica kao rezultat komunikacionih tehnologija i deregulacije tržišta“.

Ljudi danas traže ekonomsko-društveno-politički „izlaz“ u pukom postojanju, odnosno u težnji da zarade za pristojan život na osnovu sopstvenog rada, i u povratku svoje moći kao radnika i kao građana u interakciji sa svojim neposrednim okruženjem na više ili manje predvidiv način. Drugim rečima, ljudi traže ekonomsko-društveno-političku bezbednost i blagostanje, u kojima zadruge imaju za cilj da obezbede svojim članovima artikulaciju u „vrednostima zadruga za samopomoć, samoodgovornost, demokratiju, ravnopravnost, vrednost i solidarnost; kao i etičke vrednosti iskrenosti, otvorenosti, društvene odgovornosti i brige za druge“ a kako se u Smernicama MOR-a izjavljuje: „Princip otvorenih vrata omogućava stvaranje ekonomije obima imajući u vidu ciljeve zadruga, kao i njihove modele distribucije viškova, za širu raspodelu bogatstva i time društvene jednakosti. Ovo je strukturno sredstvo za efikasnu materijalizaciju prava na učešće u političkim procesima odlučivanja: stvaranje neophodne ekonomske moći za najveći mogući broj građana, što je neophodno da se omogući ljudima da svrsishodno koriste ova ljudska prava“.

Iako se u Srbiji zadruge smatraju zastarelim poslovnim oblikom i delom socijalističkog režima, statistike iz celog sveta pokazuju suprotno: u Francuskoj 21.000 zadruga zapošljava preko milion ljudi što je 3,5% radno aktivnog stanovništva (Izvor: Coop FR, Top 100 des Entreprises Coopératives et panorama sectoriel, 2010); u Danskoj su potrošačke zadruge u 2007. godini okupile 36,4% potrošača maloprodajnog tržišta (Izvor: Coop Norden AB Godišnji izveštaj 2007); u Japanu poljoprivredne zadruge prijave proizvodnju od 90 milijardi dolara sa 91% svih japanskih farmera, a u 2007. godini potrošačke zadruge su prijavile ukupan promet od 34,048 milijardi dolara ili 5,9% učešća na tržištu hrane (Source: Co-op 2007 Facts & Figures, Japanese Consumers’ Co-operative Union); u Sjedinjenim Američkim Državama 30.000 zadruga obezbeđuje više od 2 miliona radnih mesta (National Co-operative Business Association /http://ica.coop/en/whats-co-op/co-operative-facts-figures/). Generalno, popis Ujedinjenih nacija iz 2014. Godine u 145 zemlje je pokazao: 2,6 miliona zadruga imaju više od milijardu članova i klijenata; 12,6 miliona zaposlenih radi u 770.000 zadružnih službi i biroa; 20 triliona dolara zadružne imovine generišu 3 triliona dolara godišnjeg prihoda (http://www.un.org/esa/socdev/documents/2014/coopsegm/grace.pdf).

Zadruge su poslovni oblik u kojem su rad, finansijski i društveni kapital udruženi i koji ne zahteva veliki početni kapital, a na radnom mestu je moguće sticanje veština. Zadruge su, kao prilično lako dostupan organizacioni oblik, registrovane kao pravno lice i noseći element stabilnosti. Zadruge osim toga imaju idealno ugrađen sistem ranog upozorenja kroz redovno kooperativano određene finansijske, menadžment/performanse, socijalne, društvene revizije i profesionalni savet.

Univerzalno prihvaćena definicija zadruge je navedena u MOR R. 193, stav 2: „Zadruga je autonomna asocijacija ljudi ujedinjenih dobrovoljno da ispune svoje zajedničke ekonomske, društvene i kulturne potrebe i aspiracije kroz zajedničko vlasništvo i demokratski kontrolisano preduzeće“. U MOR R.127 stav 12 glasi: „[Zadruge su] udruženja lica koji su se dobrovoljno okupili radi postizanja zajedničkih ciljeva kroz formiranje demokratski kontrolisane organizacije, unošenje jednakih delova potrebnog kapitala i prihvatanje fer učešća u riziku i beneficijama od preduzeća u kojem su aktivni članovi“.

Obe definicije zadruga naglašavaju svoju posvećenost slobodi okupljanja, a prvi zadružni princip (načela i vrednosti zadruga su preuzeti od Međunarodnog zadružnog saveza: Izjava o zadružnom identitetu) naglašava: „[Zadruga je] otvorena za sva lica koja mogu da koriste njene usluge i spremna su da prihvate odgovornosti članstva, bez rodne, socijalne, rasne, političke ili verske diskriminacije“; o demokratiji i učešću kao drugom zadružnom principu kaže se: „Zadruge su demokratske organizacije kontrolisane od svojih članova, koji aktivno učestvuju u određivanju svoje politike i u donošenju odluka. Muškarci i žene koji služe kao izabrani predstavnici odgovaraju članstvu. U osnovnim zadrugama članovi imaju jednaka prava glasa (jedan član, jedan glas), zadruge na drugim nivoima su takođe organizovane na demokratski način“. Dakle, učešće i prava na kontrolu imaju svi članovi, a njihove obaveze nisu povezane sa iznosom njihovih finansijskih ulaganja.

Jer, ljudi su u centru zadruga, član-korisnik pokreće, određuje transakcione odnose, oni ne služe kapitalističkim ekonomskim interesima, odnosno dobiti, ali „zajedničke ekonomske, društvene i kulturne potrebe“ dele sa okolnom zajednicom (7. zadružni princip: „Zadruge rade za održivi razvoj svojih zajednica kroz politike odobrene od strane njihovih članova“), zadruge su pre svega posvećene dobrobiti i održivom razvoju svojih članova i njihovom neposrednom okruženju, kao i širenju građanskog aktivizma za demokratiju, različitosti i građanska prava – osnovnih sloboda i socio-ekonomskih prava u okviru zajednice u celini i poslovne zajednice sa kojom rade. To znači da zadruge imaju poseban način raspodele prihoda, a pored toga su posvećene i dobrobiti svojih članova na manje monetaran način u oblastima kao što su uspostavljanje programa za obrazovanje, uzajamna podrška i solidarnost, razvoj zajednice, rodna ravnopravnost, omladina, ekologija ili bilo kojoj drugoj na koju se članovi demokratski odluče.

Za razliku od akcionarskih društava, zadružni kapital, sastavljen od ulaganja članova, varira sa brojem članova. Obrazloženje je da se time izbegava konflikt između interesa investitora i interesa članova i omogućuje karakter udruženosti članova, dakle zadružni odnosi imaju prednost nad mogućim dodatnim ugovornim odnosima. U „rast ili imovina“ alternativi zadruge naginju prema imovini, a neutrališe se uloga kapitala. Pored toga, karakteristike glavnih sastavnih delova kapitala, ulaganje članova i rezerve, sprečavaju dislokaciju i samim tim omogućuju bolje izračunavanje lokalnih socijalnih potreba.

Četvrti kooperativni princip glasi: „Članovi doprinose ravnopravnosti i demokratski kontrolišu kapital njihove zadruge. Barem deo tog kapitala je obično zajedničko vlasništvo zadruge. Članovi obično dobijaju ograničenu naknadu, ako je ima, na kapital upisan kao uslov za članstvo. Članovi izdvajaju višak za neke ili sve od sledećih potreba: razvijanje zadruge, moguće uspostavljanje rezervi, najmanji deo koji će biti nedeljiv; izdaci članovima srazmerno njihovim transakcijama sa zadrugom; i podržavaju druge aktivnosti koje je odobrilo članstvo“. I smernice MOR-a: „Zadruge bi trebalo da razlikuju sastavne delove ovog pozitivnog rezultata, t.j. profit (potiče od transakcija sa ne-članovima) i višak (dobijen prema zadružnim principima iz transakcija sa članovima). Prema strogim zadružnim principima, dobit će biti prebačena na nedeljiv rezervni fond; višak treba raspodeliti među članovima, barem delimično, u srazmeri sa svojim transakcijama sa zadrugom tokom određenog vremenskog perioda“. Zaključanom kapitalu zadruga (nedeljive rezerve), dok je pod kontrolom članova, ne može se pristupiti“.

Postoje različita tumačenja termina zadružna svojina. U nacrtu zakona o zadrugama koji je Učitelj neznalica i njegovi komiteti sastavio 2016. definisana jena sledeći način: „Zadružna svojina je zajednička i nedeljiva svojina zadrugara, koja kao takva služi očuvanju održivosti i kontinuitetu zadruge kao ekonomskog poduhvata i koja zastupa svoje članove i posluje u skladu sa zajedničkim ekonomskim, društvenim, kulturnim i drugim potrebama“ (član 63), […] „U zadružnoj svojini su sredstva ostvarena radom zadrugara, poslovanjem zadruge, poklonima“ (član 65), […] „U zadružnoj svojini su i nematerijalna dobra kao na primer ‘dobra volja’, ugled, komercijalna prepoznatljivost, itd. kao i društveni kapital stečen društvenim angažmanom i obrazovanjem.“ (član 65).

Nedeljive rezerve, odnosno zadružna svojina služi tekućim i budućim članovima. Ovaj međugeneracijski aspekt je takođe u osnovi rasprave o održivom razvoju i dodaje se u većini slučajeva na ekonomsku sigurnost lokalnih zajednica. Sa uvođenjem neoliberalizma 1980-ih, posebno u Evropi, od zadruga je traženo da postanu više kapitalističke, odnosno na dobit orijentisane, konkurentne i efikasne. Zatim, mnoge su se odrekle principa nedeljivih rezervi i principa dobrobiti članova i demokratskih principa. Međutim, 2007. svetska ekonomska kriza je pokazala da zadruge koje su se održavale na ovim principima bile manje pogođene i da se regenerišu brže, tako da danas mnoge zadruge obnavljaju ove nedeljive rezerve i vraćaju ove principe. Nažalost, novi zakon o zadrugama u Srbiji 2015. godine, iako citira zadružne principe, i dalje se drži neoliberalnih vrednosti i dizajnira zadruge kao kapitalistička društva. Iz tog je razloga „Učitelj neznalica i njegovi komiteti“ video da je neophodno da se pripremi novi nacrt zakona koji bi bio posvećen principima zadruge i posebno se obraćao specifičnim potrebama radničkih zadruga, kao i mogućnostima upravljanja zajedničkim dobrima kao zadrugama. Nastaviće se…

Noa Treister je umetnica, kuratorka, teoretičarka i aktivistkinja koja od 2011. godine deluje u okviru udruženja i platforme za samo-obrazovanje „Učitelj neznalica i njegovi komiteti“ iz Beograda.

Mesna zajednica: mesto ili zajednica?, tekst Dobrice Veselinovića u novom broju biltena STANAR

Sre, 2017-06-21 20:58

Mesna zajednica: mesto ili zajednica?

Dobrica Veselinović

Меsnа zajednica niје pre svega institucija, organizacioni mehanizam, teritorijalna jedinica. Ona је zajednica ljudi i od toga trеbа uvek polaziti. Zato ona nе trpi shemu ni u pogledu teritorijalnog оdrеđеnја, ni metoda funkcionisanja, ni organizacionih formi, niti рlапirаnја. Ako је to tako, onda је svaka zajednička ljudska aktivnost u nаsеlјu, а ne samo politička u užem smislu reči, koja zbližava ljude, razvija solidarnost i samopomoć, svest о zajedništvu (kulturna, sportska, humаnitаrnа, socijalna, zabavna) od značaja za ostvarivaпje mesпe zajedпice i trеbа је podizati.”

Edvard Kardelj – “O komuni”

Polazeći od osnovne hipoteze da se kroz stepen uključivanja građana u procese odlučivanja o pravcima razvoja jedne zajednice može pokazati i demokratičnost takvog društva u celini, želja nam ja da u ovom tekstu proučimo i osvetlimo praksu organizovanja građana u lokalnoj zajednici kroz format mesne zajednice. Mesne zajednice predstavljaju specifični oblik lokalne samouprave koji je imao veliki uspon u periodu samoupravnog socijalizma, ali i veliki pad po kolapsu državnog sistema i raspadu države koja je ovaj model “patentirala”.

Koncept mesnih zajednica je donekle inovatorski sa aspekta političke teorije i prakse, no različiti koncepti upravljanja ispod opštinskih struktura ili na nivou komšiluka postoje i kroz drugačije modalitete i organe pa su tako primeri takvih praksi evidentni u Velikoj Britaniji, Americi, skandinavskim zemljama. Lowndes i Sullivan, u knjizi “How low can you go” donose šematski prikaz nekih tipova uprave i njihovih ciljeva na nivou lokalne zajednice (ili kako oni nazivaju “komšiluka”).

Osnaživanje lokalne zajednice

Partnerstvo u lokalnoj zajednici

Vlast u lokalnoj zajednici

Upravljanje lokalnom zajednicom

Primarna svrha

Građanska

Društvena

Politička

Ekonomska

Ciljevi

Aktivni građani i povezane zajednice

Prosperitet i obnova u društvu

Aktivno i odgovorno donošenje odluka

Efektivnije pružanje usluga u lokalu

Tip demokratije

Participativna demokratija

Demokratija zainteresovanih strana

Predstavnička demokratija

Tržišna demokratija

Uloga građana

Građanin: reč

Partner: lojalnost

Glasač: glas

Potrošač: izbor

Institucionalni okvir

Forumi, koperative – zadruge

Odbori za usluge, lokalna partnerstva u manjem obimu

Gradska veća, mesni odbori

Ugovori, sporazumi

Tabela: Tipovi uprave na lokalnom nivou

Koncept “partnerske države” koji zagovara jedan broj teoretičara okupljenih oko koncepta “zajedničkih dobara” (eng. commons) insistira na novom pristupu i novim politikama, kao odgovoru na krizu postojećih demokratskih poredaka, te traga za rešenjima za probleme koji nastaju u trouglu: država-tržište-građani, baš kroz promociju saradnje između civilnog sektora i građana na najnižem, lokalnom nivou i stvaranje novih odnosa i institucija koje bi u proces donošenja odluka uključili što širi krug građana. Ove teorije iako predstavljaju nova strujanja u političkoj teoriji, zapravo se nastavljaju na liniju samoupravljanja i “obrnutog” principa upravljanja, gde je lokalna zajednica i građanin na prvom mestu i gde “moć” izvire iz njih, ali se ne prepušta drugim strukturama, već ostaje na mestu izvora.

Poenta ovog teksta leži u želji da se predloži mnogo šira transformacija međuljudskih odnosa i odnosa moći na relaciji – nosioci političkih i administrativnih funkcija – građani. To zahteva promenu koja dolazi odozgo tj. veru da je delegiranje odgovornosti na niže instance odlučivanja poželjno, ali i možda još veću promenu koja dolazi odozdo – promenu u svesti građana i preuzimanje stvarne, a ne prepuštanje i delegiranje odgovornosti, za sopstveni život i okolinu u kojoj se taj život odvija.

No, da uđemo u konkretizaciju – oblast rada mesnih zajednica detaljnije je određena nizom pravnih akata koji su na snazi u Republici Srbiji, a to su pre svega:
Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o glavnom gradu, Zakon o finansiranju lokalne samouprave

Svaka lokalna samouprava svojim posebnim pravnim aktima, uglavnom statutima, detaljnije reguliše delokrug rada i načine upravljanja i odlučivanja za mesne zajednice. Osnovni akt kojim se uređuju svi poslovi tj. poslovi koji su od neposrednog i svakodnevnog značaja za život stanovnika mesne zajednice, mesnih zajednica je statut. U tom dokumentu koji mora biti u skladu sa statutom opštine, odnosno grada i aktom o osnivanju, utvrđuju se poslovi koje vrši, organi i postupak izbora, organizacija i rad organa, način odlučivanja, finansiranje, nadležnosti i druga pitanja od značaja za rad mesne zajednice.

Postoje brojni problemi koji su vezani za rad i regulativu oko mesnih zajednica, koji su kompleksni i može se reći strukturalni, a nedostatak dubinskih istraživanja o ovoj tematici dodatno komplikuje situaciju i proces saznavanja. Polazišna tačka i najsveobuhvatniji izvor predstavlja istraživanje javnog mnjenja Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESiD) u okviru projekta “Podizanje kapaciteta mesnih samouprava” koje pokazuje da čak 63 % ispitanika nije uopšte obavešteno o radu saveta, 24% je delimično obavešteno, dok samo 13% ispitanika smatra da jeste obavešteno o radu osnovnog organa mesne zajednice, a u skladu sa ovim nalaz je i da gotovo četiri petine ispitanika (78%) uopšte nije aktivno u radu mesne zajednice. Zbog svega ovoga ne čudi ni podatak da je svega 23% ispitanika učestvovalo na izborima za savet mesne zajednice, naspram 77% onih koji nisu pokazali spremnost da biraju svoje predstavnike u MZ. Ovo ukazuje da je poverenje i stepen uključenosti građana u rad mesne samouprave na jako niskom nivou, što se preslikava i na aktivnosti koje realizuju mesne zajednice. Kao zabrinjavajuć donosimo podatak da se 76% ispitanika nikada nije obraćalo mesnoj zajednici, dok su se ostalih 24% obraćali jednom ili više puta (od toga 8% njih se obraćalo jednom, a 16 % više puta).


Imajući u vidu sve ovo gore navedeno, može se reći da se glavni nalazi mogu sabrati u nekoliko glavnih pravaca, koji su:

  • Mala transparentnost rada

  • Niska participacija građana u radu mesnih zajednica

  • Nedovoljno jasna procedura i način izbora organa mesnih zajednica

  • Finansijska i imovinska nezavisnost od nadređene lokalne samouprave

  • Nedovoljno razrađen delokrug rada i podela nadležnosti

  • Loša percepcija od strane jednog broja građana (možemo reći da je ovo povezano sa svim gore navedenim problemima)


A kako se sve ovo može promeniti? Povećanje participacije, po našem mišljenju moguće je ostvariti kroz tri paralelna procesa:

  1. Informisanje

Potrebno je više poraditi na kanalima distribucije informacija, a na tom polju kao rešenja nameću se oglasna tabla ispred objekta, jedinstvena prezentacija (formiranje uniformnog sajta ili pak stvaranje posebnog dela zvanične prezentacije opštine) na kome bi mogle da se nađu sve informacije (kao na primer: http://mesnazajednica.rs ) pozivi, obaveštenja, i izveštaji o radu.

Uvođenje obavezne javne prezentacije rada opštinskih i organa mesne zajednice (u statutima već postoji funkcija zbora građana koji se može zakazati od strane organa mesne zajednice).
Obavezno informisanje o aktivnostima mesnih zajednica putem opštinskog lista.

Godišnja prezentacija plana i programa rada, i izveštaja o realizovanim aktivnostima građanima mesne zajednice.
Približavanje procedure izbora za organe mesne zajednice građanima.

2. Konsultovanje i zajedničko donošenje odluka

U nekim jedinicama lokalne samouprave uobičajeno je organizovanje javnih uvida i prezentacija urbanističko-arhitektonskih konkursa, no nažalost to ne predstavlja pravilo, već izuzetak. Da bi se ovo unapredilo potrebno je modifikovati pravilnik o Načinu i izradi planskih dokumenata, kao i pravilnike o radu Komisija za planove lokalnih samouprava na čijoj teritoriji se nalaze mesne zajednice.
Ovakav jedan iskorak bi predstavljao značajnu promenu u odnosu vlast-građani u smislu da bi na mala vrata doneo promenu paradigme da je građanin-podanik koji mora da dođe „na noge” donosiocima odluka, i to u jednom vrlo konkretnom i životnom polju, kao što je urbanistički razvoj.

3. Neposredno učestvovanje

Mišljenja smo da bi smanjivanje kvote za građansku inicijativu na 5% ili čak 3% broja birača na teritoriji imalo za rezultat povećanje broja inicijativa koje dolaze od strane građana. Polazeći od sveopšteg pada participacije, i neučestvovanja, kvotu bi trebalo spustiti i na taj način omogućiti širu diskusiju o raznim pitanjima u lokalnoj zajednici.

U pojedinim statutima predviđena je obaveza mesnih zajednica da podnose finansijski izveštaj jedinici lokalne samouprave.

Finansijska održivost

Potrebno je razviti veću finansijsku i imovinsku nezavisnost od nadređene lokalne samouprave, kroz promociju samodoprinosa i drugih inovativnih modela sakupljanja sredstava, ali i kroz uključivanje građana u rasprave o budžetu, primenu participativnog budžetiranja kao forme zajedničkog planiranja troškova u lokalnoj zajednici.

Jedna od preporuka koja je izneta u publikaciji “Neposredno učešće građana u upravljanju lokalnom zajednicom – problemi, izazovi i preporuke za unapređenje procesa” je da je potrebno početi sa detaljnijom razradom drugih oblika mesne samouprave (osim mesnih zajednica), koji mogu da odgovore na potrebe različitih tipova naselja, posebno gradskih, što nam se takođe čini kao logičan predlog.

Na kraju šta možemo zaključiti? Ili da preformulišemo pitanje – šta možemo učiniti?
Po našem skromnom mišljenju ostaje nam da u našem svakodnevnom delovanju pokušamo da oživimo koncept mesnih zajednica, i da u aktivnostima koje imamo probamo da dobre strane ovog oblika teritorijalne organizacije i lokalne samouprave iskoristimo.

Generalna opservacija, i preporuka koja naravno ostaje na najopštijem i političkom nivou, je promena pristupa upravljanju i transformacija odnosa države i građana iz podaničkog u partnerski. Po našem mišljenju, domen lokalne samouprave je polje gde treba isprobati drugačije modele i učiti iz tih iskustava.

To znači da svaki dan moramo vežbati dugačije međuljudske odnose u zgradi, u komšiluku.

To znači da se moramo organizovati u bloku, u kraju u kome živimo i tu pokušati da nagomilane probleme, a verujemo da ih svuda ima, rešimo zajedničkim snagama.

Jer to su naše mesne zajednice, i one pripadaju nama!

Dobrica Veselinović je jedan od pokretača Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ i član Ministarstva prostora, u okviru kojeg je upravo objavio i širu studiju o mesnim zajednicama i njihovim potencijalima: https://issuu.com/ministarstvoprostora/docs/mz_3_

Hrabrost da se počne iznova (Politika na strani ljudi) – Tekst uredništva 5. broja biltena STANAR

Sre, 2017-06-21 11:54

Ulazak u četvrtu godinu rada na projektu „Lokalne politike i urbana samouprava“ donosi nam nove uvide i pozicije, dok neki ostaju nepromenjeni. Ono što je konstanta jeste uvid u partijsko premrežavanje institucija lokalne samouprave – mesnih zajednica takođe – gde se favorizuju partijski interesi koji nemaju političku i javnu dimenziju, što za posledicu ima zatvorenost ovih institucija za lokalne zajednice i ljude u njima. Povratno, ovakva situacija utiče na pasivizaciju građana, koji i ako žele nešto da urade za boljitak lokalne zajednice, vrlo brzo bivaju obeshrabreni neprijemčivošću institucija lokalne samouprave i procedurama države koje su ispražnjene od političke volje da se sa ljudima bilo šta uradi ukoliko nisu članovi partijske koalicije na vlasti. Ljudi su time najčešće obeshrabreni a često de-subjektivirani da misle o mogućnostima novih oblika samoorganizovanja koji bi imali distancu prema državi, iako sa njom na različite načine komuniciraju povodom rešavanja problema sa kojima se suočavaju, ali upravo iz pozicije udruženih građana koje nije okupila država već su oni sami organizovani oko problema, formirajući sopstvene principe i argumente za sopstveno delovanje. „Ljudi ne vole da se samoorganizuju“ je stav koji smo jednom prilikom izneli i treba ga shvatiti kao polaznu tačku za promišljanje daljeg delovanja, a ne kao deskripciju nepromenljive situacije kojom se ukida kapacitet ljudi za nove oblike političkog organizovanja.

U tome smo mišljenja da ljude treba ohrabriti na udruživanje povodom rešavanja svakog singularnog problema sa kojima se suočavaju. Njihova istrajnost u subjektivaciji tokom tog procesa je jedno, dok je reakcija države na delovanje udruženih građana odvojena stvar. Često se dešava da zakonskim i institucionalnim procedurama država osujećuje pokušaje ljudi da pristupe rešavanju problema, a to što je osujećenje na stolu ne znači nužno da politika na strani ljudi „porazom“, tj. zagušena upravo tim procedurama, nikada nije ni postojala. U tome uvek ima prostora za početak iznova i u tome je novo ohrabrenje i pozivanje na udruživanje ljudi potrebno. Tokom prethodne i tekuće godine u tu svrhu smo razvili još jednu, ovim procesima paralelnu liniju komunikacije sa već organizovanim ljudima: u inicijative, udruženja građana, proteste i asocijacije. Njima je zajedničko to što pokušavaju da razvijaju sopstvena mesta mišljenja pozicionirajući se prema državi, a po nama takve prakse mogu da predstavljaju civilno društvo u današnjim uslovima postavljeno na nove osnove.

U više navrata smo govorili da skupštine stanara već jesu mesta učešća ljudi, stanara, u procesima odlučivanja, na taj način ih politizujući. Međutim, njihova situacija danas jeste izmenjena jer su u međuvremenu skupštine stanara postale „stambene zajednice“ a predstavnici skupštine (često licencirani i profesionalni) upravnici „stambene zajednice“, što već ukazuje na depolitizaciju polja učešća stanara u procesima odlučivanja kada su njihovi životni prostori u pitanju. Mišljenja smo da je u ovim uslovima potrebno proširiti mesto diskusije i odlučivanja stanara u javni domen, u mesne zajednice kao osnovne organe lokalne samouprave, putem „javnih skupština stanara“, kako bi se na organizovan način pristupilo rešavanju kompleksnih problema vezanih za stanovanje i održavanje zgrada, takođe za lokalnu zajednicu u širem smislu.

Učešće građana u političkom životu najčešće je svedeno na glasanje na izborima, što je i legitiman i najčešće jedan od retkih načina njihovog uključenja u politički sistem države znan kao parlamentarna demokratija. Međutim, predstavnički karakter vlasti u korumpiranoj perifernoj državi poput Srbije, na dnevnoj bazi pokazuje da nije u stanju da odgovori na potrebe građana i da učestvuje s ljudima u rešavanju njihovih nagomilanih problema. Štaviše, u najvećem broju slučajeva ih ignoriše i opstruira. Zbog toga smatramo da je važno ohrabriti ljude na pokretanje drugačijih oblika učestvovanja u procesima donošenja odluka, kakvo je neposredno odlučivanje građana u mesnim zajednicama. Jedan takav oblik jeste zbora građana – institucija mesne zajednice za učestvovanje građana u procesima odlučivanja u lokalnoj samoupravi, povodom problema koje organizovani nameravaju da reše.

Svedoci smo sve češćoj pojavi izlaska građanskih inicijativa na izbore, već organizovanih građana koji smatraju da će im ulazak u vlast pružiti legitimitet i obezbediti mesto sa kojeg će moći dugogodišnjim prisustvom da izbore mesto upravljanja javnim dobrima, što se predstavlja narednim prirodnim korakom za organizacije civilnog društva. Iako se mnoge takve inicijative upravo oslanjaju na dotadašnjim radom stečenu bazu, bilo da je ona mreža udruženja građana, aktivistička scena ili direktan kontakt sa građanima, mišljenja smo da mogućnosti direktnog rada s ljudima nisu iscrpljene. Jer upravo je to mesto generisanja problema, njihove artikulacije i rešenja koje može da ohrabri ljude na izumevanje različitih oblika organizovanja, sticanje ekspertize po svakom pojedinačnom problemu, intervenisanja u institucije, odlučivanja na zajedničkim osnovama i međusobnog povezivanja, što i čini politiku koja je na njihovoj strani.

U prilog ohrabrivanja ljudi, naših komšija, da se samoorganizuju, ovaj broj “Stanara” posvećujemo nekim od postojećih inicijativa i protagonista koji na organizovan način pristupaju rešavanju problema i komunikaciji sa predstavnicima državnih struktura, a sa kojima smo sarađivali i podelili poglede i mišljenja. Cilj nam je bio da sakupimo različite uvide i nadamo se doprinesemo boljem pregledu trenutne situacije kada je u pitanju mišljenje ljudi povodom vlastitih praksi i njihovog organizovanja. Biltenu su doprineli članovi i predstavnici različitih inicijativa i udruženja: “Ne(da)vimo Beograd”, “Pametnija Zgrada”, “Učitelj neznalica”, “Društvo arhitekata Novog Sada”, “Inicijativa nezavisne kulturne scene Novog Sada”, “Udruženi pokret slobodnih stanara Niš”, “Omladinski centar CK13”, “Centar za zaštitu potrošača Begej” i “Nezavisna kulturna scena Srbije”. Naravno da smo ovim brojem obuhvatili samo deo postojećih inicijativa, ali utoliko nam ostaje prostor da vas tokom narednog perioda izvestimo i o drugima u novom broju našeg biltena.

Udružujte se i solidarno rešavajte probleme u komšiluku!

Video i foto dokumentacija sa javne diskusije o Inicijativi Neda(vi)mo Beograd, u Novom Sadu, 11.05.2017.

Pet, 2017-05-26 16:09

Četvrta u nizu javnih diskusija posvećenih načinima organizovanja građana u okviru projekta „Lokalne politike i urbana samouprava“, ugostila je Radomira Lazovića i Dobricu Veselinovića iz Beograda, dvojicu među mnogim inicijatorima Inicijative Ne da(vi)mo Beograd.

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd okuplja organizacije i pojedince zainteresovane za urbane i kulturne politike, održivi razvoj grada, pravično korišćenje zajedničkih resursa i uključivanje građana u razvoj svog okruženja.

Na tribini smo razgovarali o protestnoj organizaciji, da li je ona potrebna u organizovanju protesta ili postoje drugi načini organizovanja koje protesti najavljuju i pokreću? Pokušali smo da razjasnimo kako jedni drugima možemo pomoći u zaštiti javnog dobra i javnih sredstava. Kako smo došli do toga da se javno dobro mora štititi i ko je taj kome je ono smetnja? Ako je plen u pitanju, ko su pljačkaši javnog dobra i šta o tome može da kaže javnost? Postoji li mogućnost organizovanja javnosti koja bi bila nešto više od zainteresovane i posmatračke, i koja se najčešće dovršava u glasačkoj?

Više o Inicijativi NDMBGD:

www.nedavimobeograd.wordpress.com

Video zapis sa javne diskusije:

Foto dokumentacija sa javne diskusije:

Video i foto dokumentacija sa javne diskusije o NKSS – Asocijaciji Nezavisna kulturna scena Srbije, u Novom Sadu, 28.04.2017.

Uto, 2017-05-09 08:42

Treća u nizu javnih diskusija posvećenih načinima organizovanja građana u okviru projekta „Lokalne politike i urbana samouprava“, ugostila je Milicu Pekić i Darku Radosavljević iz Beograda, jedne od osnivača i aktivnih učesnika Asocijacije Nezavisne kulturne scene Srbije (NKSS).

Sa njima smo razgovarali o motivima za osnivanje i delovanje Asocijacije NKSS, kao i načinima rada u komunikaciji sa mrežom udruženja građana u kulturi u Srbiji i regionu, a onda i podršci koju asocijacija pruža udruženim organizacijama. Dotakli smo se i pitanja i rada Inicijative nezavisne kulturne scene Novog Sada i NKSS, koje dele iskustvo rada u nezavisnoj kulturnoj produkciji, pokušavaju da naprave mesto politike na distanci prema deregulisanoj i perifernoj državi, a u okviru oslabljenog civilnog društva i situaciji obeshrabrenog samoudruživanja ljudi.

Asocijaciju Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) osnovalo je tridesetak aktera iz kulturnog polja, maja 2011. godine, vođeni željom da valorizuju postojeće aktivnosti i značaj novih načina rada na polju savremene kulture, kao i da svoje znanje i iskustvo ustupe društvenoj zajednici na polju kulturne politike. Danas NKSS broji oko 80 članica – udruženja građana u kulturi. Asocijacija deluje u pravcu jačanja sopstvenih kapaciteta i kapaciteta svojih članica, kao i kroz dijalog sa donosiocima odluka na svim nivoima, teži da promoviše razvoj inovativnih i kritičkih umetničkih praksi, da utiče na kulturnu politiku i druge javne politike koje su s njom u vezi. Asocijacija NKSS je takođe među organizacijama koje vode borbu za očuvanje prostora kulturnog centra Magacin u Beogradu.

Više o Asocijaciji NKSS: www.nezavisnakultura.net

Video zapis sa javne diskusije:

Foto dokumentacija sa javne diskusije:

 

 

 

 

Video i foto dokumentacija sa javne diskusije „UPSS – Udruženi pokret slobodnih stanara“ Niš, u Omladinskom centru CK13, 30.03.2017.

Pet, 2017-04-21 15:23

Druga u nizu javnih diskusija u okviru projekta „Lokalne politike i urbana samouprava“ ugostila je Sašu Kostića i Đokicu Jovanovića, članove Upravnog odbora i predsedništva UPSS-a, Udruženja pokreta slobodnih stanara i vlasnika privatnih zgrada iz Niša.

Na javnoj diskusiji, koju su moderirali Branislav Kozarčić iz Inicijative za udruživanje predsednika skupština stanara iz Novog Sada i Zoran Gajić iz Grupe za konceptualnu politiku, bilo je reči o nastanku ovog pokreta i njegovom radu u periodu od 2015. godine do danas koji je obeležen mnoštvom akcija samo-organizovanih građana Niša. Takođe je bilo reči o njihovim načinima političkog organizovanja, o protestima koje redovno organizuju i realizuju, kao i o zahtevima koje redovno upućuju vlasti i javnosti, a koji se tiču transparentnosti rada javnih preduzeća, poboljšanja položaja građana i njihovog učestvovanja u donošenju odluka koje ih se direktno tiču. Pokret u svoj rad uključuje i povezivanje sa drugim udruženjima i organizacijama u Srbiji, kao što je „Građanski front“, i podržava kandidaturu jednog predsedničkog kandidata na narednim izborima.

UPSS je iniciran zajedničkom diskusijom i analizom oko 100% uvećanih računa za grejanje na sastanku sa 25 predsednika skupština stanara, zbog upućivanja zajedničke peticije vlastima i JKP Toplani za smanjenje cene grejanja, jer mnogi stanari nisu u stanju takve cene da plaćaju, zbog izuzetno niskog standarda i loše socijalno-ekonomske situacije u Nišu. Sastanak je organizovan u zajedničkim prostorijama zgrade u ulici Braće Krsmanović 29, poznatijem kao „podrumče“, a ubrzo je prebačen na ulicu gde je bilo oko stotinu građana zainteresovanih za problem koji svi dele. Tada je peticiju potpisalo 104 predsednika skupština stanara, a organizovanom akcijom još oko 400 njih.

Više o UPSS-u:

http://www.upss-nis.org/

https://www.facebook.com/upss.nis/

Video zapis sa javne diskusije:

Foto dokumentacija sa javne diskusije:

Poseta Nišu i podrška protestu UPSSa – Udruženog pokreta slobodnih stanara, 1. mart 2017.

Sre, 2017-03-22 08:12

Inicijativa za udruživanje predsednika skupština stanara iz Novog Sada, Grupa za konceptualnu politiku i kuda.org posetili su Niš 1. marta, da bi dali podršku UPSSu – Udruženom pokretu slobodnih stanara, njihovim zahtevima i protestu. Ovde možete videti foto-dokumentaciju posete i protesta, a uskoro ćemo sa članovim UPSS-a održati tribinu i javnu diskusiju u Novom Sadu.