Lokalne politike i urbana samouprava

Subscribe to Lokalne politike i urbana samouprava feed
Updated: 23 min 39 sec ago

OTVORENO PISMO Panelu nezavisnih eksperata projekta Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture

Čet, 2018-09-13 13:48

OTVORENO PISMO Panelu nezavisnih eksperata

projekta Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture

Članovima i članicama Panela nezavisnih eksperata:

Sylvia Amann, Cristina Farinha, Agnieszka Wlazel, Ulrich Fuchs, Aiva Rozenberga, Pauli Sivonen, Beatriz Garcia, Jiří Suchánek, Dr Suzana Žilič Fišer, Alain Hutchinson

e-mail: ecoc.panel[at]gmail.com

u Novom Sadu, 13. septembra, 2018.

Poštovani članovi i članice Panela nezavisnih eksperata,

Obraćamo vam se kao udruženje građana iz Novog Sada otvorenim pismom kojim želimo da vas obavestimo da u ovom trenutku, Fondacija „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture” realizuje projekat „Nova mesta” u lokalnim i mesnim zajednicama, oglušujući se na činjenicu da su one zatvorene za nezavisno organizovane građane, njihove inicijative i za organizacije civilnog društva. Ovim putem vas pozivamo da se uključite u rešavanje problema koji se tiče političkih uslova rada i učešća organizacija civilnog društva u društvenom i kulturnom životu zajednice u kojoj živimo i koja nosi titulu Evropske prestonice kulture (EPK), a čiji rad vi kao nezavisno ekspertsko telo pratite i korigujete.

Ovim otvorenim pismom želimo da vas obavestimo o specifičnoj situaciji u Novom Sadu, jer upravo u njoj i iz nje svedočimo uskraćivanju podrške ovog projekta razvoju civilnog društva i odsustvu političke volje da se njime unaprede ukupni kulturni, ekonomski, politički i društveni potencijali razvoja Novog Sada za sve ljude koji u njemu žive i stvaraju.

S obzirom da dugi niz godina kao organizacija civilnog društva delujemo na planu građanskog aktivizma i demokratije, ali i u polju nezavisne savremene kulturne produkcije, upravo sa ovih pozicija stičemo uvid i saznanje da Fondacija „Novi Sad 2021“ kao realizator projekta EPK 2021. godine u ovom gradu, nema kapacitet ni neophodan stepen političke autonomije da odbrani civilno društvo, niti da uvaži ukupan značaj kulture u procesima integracije i demokratskog razvoja Novog Sada, pa samim tim ni šireg evropskog okruženja.

Svedoci smo urušavanja institucija saradnje vlasti i civilnog društva na nivou lokalne samouprave i neposrednog učešća građana i njihovih udruženja u upravljanju stvarima od javnog značaja, a na kojem smo se sreli upravo sa nosiocima projekta EPK. Naime, Fondacija „Novi Sad 2021“ baš u ovom trenutku – trenutku kada su za građane i njihova udruženja zatvorene institucije i javni prostori lokalne samouprave (mesne zajednice) – razvija projekat decentralizacije kulture („Nova mesta”) i ulazi u polje lokalnih zajednica sa željom da u njima otkrije i podrži lokalne inicijative, dok na našu ne odgovara ni kada je pozvana da je podrži. Primarno iskustvo smatramo važnim elementom svakog suda i mišljenja koje je upućeno javnosti, a pošto je reč o evropskom projektu, i javnosti daleko široj od lokalne, obraćamo se vama i svim nezavisnim akterima, ne samo u kulturi, nego i akterima u polju građanskog aktivizma i organizacija koje stvaraju demokratski prostor za sve procese i aktivnosti koje ljudi preduzimaju kako bi odgovorili na zahteve savremenosti.

Fondacija „Novi Sad 2021“ je pozvana da podrži naš zahtev za otvaranje institucija i javnih mesta za komunikaciju i susret vlasti sa građanima i organizacijama civilnog društva, ali ona na taj poziv odgovara povlačenjem i ograđivanjem od svakog učešća u lokalnoj političkoj inicijativi koja, između ostalog, otvara i pitanje uslova rada organizacija koje deluju u kulturi i kulturnoj politici grada. To možemo ilustrovati arhivom prepiske i dokumentovanih pregovora koje smo vodili sa organima lokalne vlasti i samouprave, ali i sa predstavnicima Fondacije „Novi Sad 2021“. Partijska uzrupacija svakog javnog prostora i institucije u Novom Sadu prelila se kako na mesne zajednice tako i na prostore kulturne produkcije, i smatramo da je autonomno delovanje nezavisno organizovanih ljudi u Novom Sadu ozbiljno ugroženo, dok je integritet nosioca projekta EPK pod velikim znakom pitanja.

Budući da su poslednji prigovori panela (Izveštaj panela nezavisnih eksperata, Sastanak povodom prvog monitoringa, oktobar 2017.) bili usmereni na nedovoljno osmišljenu i razrađenu stvaralačku i umetničku stranu projekta Novog Sada kao Evropske prestonice kulture, te na festivalski karakter većeg dela njegovih programa i aktivnosti, skrećemo vam pažnju na strukturu takvog festivalskog karaktera kulture u našem gradu. U njegovoj osnovi je simulacija stvarnih stvaralačkih procesa i nemar prema realnim kreativnim potencijalima stanovnika ovog grada koji se manifestuju i političkim zahtevima za ravnopravnim učešćem u njegovom društvenom i kulturnom životu. Iza festivalske kulture stoji festivalizacija stvarnog društvenog i političkog života kako bi se u lažnom svetlu predstavilo evropskoj javnosti i stekao legitimitet za vlast koja sistemski ignoriše stvarne potrebe građana i društva.

*

Otvoreno pismo pišemo još uvek iz uverenja da delimo mišljenje da se samo jasno izraženom političkom voljom može ići u susret izazovima sa kojima se suočavaju savremena evropska društva i ljudi koji u njima žive. Ali i sa uverenjem da su ljudi država koje su u procesu pridruživanja EU ostavljeni sebi ukoliko evropska zajednica sa njima ne deli politiku hrabrosti i uvažavanja političkih i kulturnih raznolikosti kojima je potreban slobodan pristup institucijama upravljanja i odlučivanja, i koji se ne svodi na prazne deklamacije i simulacije demokratskog života.

Koristimo ovu priliku i da vam saopštimo da se i u kritičkoj javnosti naše sredine formira mišljenje da EU podržava aktuelnu vlast jer se ova obavezala da će izvršiti zadatke koje je međunarodna zajednica pred nju postavila, a prvi među njima je priznanje nezavisnosti Kosova. Podrška vlasti koja guši sve oblike slobodnog izražavanja i udruživanja sistemskom kontrolom medija i stvaranjem odijuma prema civilnom društvu ne može biti u interesu građana ni jedne evropske zemlje, a kamoli one koja je na putu priključivanja Evropskoj uniji, i pred koju je stavljen tako težak politički zadatak.

Obaveštavamo vas da je Novi Sad grad koji nosi titulu Evropske prestonice kulture, istovremeno grad u kome ne postoji mogućnost političkog prisustva i pristupa civilnog društva institucijama upravljanja i odlučivanja u lokalnim zajednicama i lokalnoj samoupravi. Iako je uslov za kandidaturu za prestonicu kulture bila saradnja sa nezavisnim akterima u kulturnoj produkciji, gradske vlasti odbijaju da otvore vrata svojih institucija za aktivno učešće nevladinih udruženja i to na sve moguće načine prikrivaju od evropske javnosti i institucija koje su zadužene za praćenje aktivnosti projekta EPK.

Uvereni smo da evropska kulturna politika počiva na učešću ljudi koji se autonomno i slobodno udružuju i organizuju jer ona nije samo uslov za demokratsku kulturnu politiku, već i za ukupnu demokratizaciju društva i vladavinu prava.

*

Naš interes i namera u ovom trenutku je da vas pozovemo da se uključite u pregovore koje vodimo sa nosiocima kulturne politike grada, čiji strateški dokumenti i projektni predlog za prestonicu EPK ne bi bili ni sačinjeni niti usaglašeni sa vrednostima ove Akcije Evropske komisije bez civilnog društva, sa kojim oni odbijaju da komuniciraju.

Ovim Otvorenim pismom vas pozivamo na realizaciju nekoliko konkretnih koraka:

  • na odgovor putem mejla kojim potvrđujete prijem ovog Otvorenog pisma;

  • na zajednički sastanak prilikom zvanične posete Novom Sadu koja je po našem saznanju planirana tokom tekuće 2018. godine, kako bismo javno i otvoreno razgovarali o problemu o kome svedočimo primarnim iskustvom;

  • na razmatranje problema na narednom sastanku Panela i uvrštenje predloga za njegovo rešenje u zvanični izveštaj sa sastanka.

Srdačno,

Grupa za konceptualnu politiku

udruženje građana

Novi Sad, Srbija

web: www.gkp.org.rs i www.detelinara.org

Decentralizacija kulture u evropskoj prestonici bez lokalne samouprave

Čet, 2018-09-13 13:46

Decentralizacija kulture u evropskoj prestonici bez lokalne samouprave

Grupa za konceptualnu politiku

Zašto smo poslali otvoreno pismo Panelu nezavisnih eksperata za EPK – Novi Sad 20211

Prošlo je pet meseci od kada je različitim instancama vlasti u Novom Sadu, od mesnih zajednica do gradonačelnika, upućeno Otvoreno pismo i apel za otvaranje mesnih zajednica za građane i njihova udruženja na teritoriji opštine Novi Sad, koje je sadržalo konkretne predloge i rešenja za unapređenje rada ovih institucija lokalne samouprave, ali ni jedna instanca na njega nije odgovorila. Istim povodom je upućeno posebno javno obraćanje i poziv na sastanak Daliboru Rožiću, Članu veća za kulturu Novog Sada. Zašto njemu kada on upravlja samo resorom kulture u gradu i kakve veze kultura ima sa mesnim zajednicama? Upućeno mu je, jer je on takođe predsednik Nadzornog odbora Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“. Da veza između kulture i mesnih zajednica u Novom Sadu postoji, pokazuje projekat „Nova mesta“ koji pomenuta Fondacija sprovodi upravo u mesnim zajednicama i putem kojeg poziva njihove građane da se u njima aktiviraju i participiraju u realizaciji projekata uređenja javnih prostora kojim bi trebalo da oplemene svoje lokalne zajednice i komšiluke. Iz tog razloga je Otvoreno pismo poslato i Fondaciji „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“, koja je na njega odgovorila, održan je sastanak i njeni predstavnici su se izjasnili da ne mogu da pomognu, pa čak ni kada su pozvani da to učine. Razlog obraćanja ovim pismom nije beznačajan. Naime, njegovi pisci, udruženja građana2, a zatim i druge inicijative građana, u poslednjih godinu dana nailaze na zatvorena vrata mesnih zajednica, na uzurpaciju zakonima zagarantovanih instrumenata učešća građana u radu ovih lokalnih institucija samovoljnim raspuštanjem ili pak nezakazivanjem zborova građana. U pitanju je ozbiljno kršenje ljudskih prava, pa je i pitanje sasvim jasno: ko može da koristi prostorije i resurse mesnih zajednica, i još jasnije, ko u Novom Sadu ima moć da okuplja i organizuje građane u okviru ovih institucija lokalne samouprave?

Podsetićemo da zatvaranje mesnih zajednica ipak ima svoju početnu tačku, a to su izbori za njihove Savete koji su održani u julu 2017. godine, od kada gotovo sve Savete mesnih zajednica u Novom Sadu čine članovi većinske vladajuće Srpske napredne stranke. Partijska pripadnost članova Saveta mesnih zajednica nije novina, ali njihova pripadnost jednoj partiji i zatvorenost za inicijative samoorganizovanih građana i udruženja jeste. I na ovom nivou lokalne, odnosno mesne samouprave, svedočimo centralizaciji vlasti partijskom poslušnošću, što za posledicu ima zatvorenost institucija države za građane i njeno odvajanje od ljudi i njihovih autentičnih potreba. Ovim sama lokalna samouprava ne poštuje Zakon o lokalnoj samoupravi niti Saveti mesnih zajednica poštuju statute mesnih zajednica, a unisono se oglušuju o osnovni princip postojanja i funkcionisanja lokalnih samouprava koji u Srbiji podrazumeva njihovu nezavisnost i autonomno delovanje u odnosu na centralnu državnu vlast. Ova dešavanja u Novom Sadu svedoče o njegovom uzurpiranju i poništenju, odnosno o visokom stepenu centralizacije koji je suprotan Evropskoj povelji o lokalnim samoupravama, koju je Zakonom iz 2007. godine Republika Srbija ratifikovala. Iako potvrđena, Evropska povelja je izneverena, jer mi ne možemo svedočiti o očuvanju niti unapređenju lokalne samouprave zasnovane na principima demokratije i decentralizacije vlasti, niti o osnaženju prava građana da učestvuju u stvarima od javnog značaja, koja bi trebalo najneposrednije da se ostvaruju na lokalnom nivou.

Dakle, mesne zajednice i svi njeni resursi u Novom Sadu su na raspolaganju onima koji su većinsko-partijski organizovani, koji su pobedili na izborima za Savete i koji partijski organizuju i mobilišu egzistencije ljudi, što predstavlja simulaciju političkog života. Ko još u Novom Sadu pored partijski organizovanih ljudi ima otvorena vrata mesnih zajednica i slobodno komunicira sa članstvom njihovih Saveta? Neposredno pred održavanje pomenutih izbora za Savete mesnih zajednica u leto 2017. godine, Fondacija „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ imala je privilegiju i mogućnost da u Skupštini grada okupi predstavnike mesnih zajednica da bi im predstavila svoje planove za decentralizaciju kulture u okviru ovog evropskog projekta, čiji se deo realizuje u okviru pomenutih „Novih mesta“. Međutim, za udruženja građana i autentične inicijative ljudi u lokalnim zajednicama, koje su godinama koristila iste resurse mesnih zajednica, u istom ovom trenutku ta mogućnost je uskraćena – njima se predstavnici mesnih zajednica ne odazivaju na pozive na sastanke i opstruiraju svaku komunikaciju, pa tako i javnost rada ovih institucija. Jasno je da skupštinsko okupljanje predstavnika mesnih zajednica na inicijativu nezavisno organizovanih ljudi nije moguće, jer su za udruženja građana i autentične inicijative i vrata mesnih zajednica zatvorena, a instrumenti učešća građana zagarantovani statutima mesnih zajednica – opstruirani. Ovim ujedno dobijamo odgovor na pitanje ko ima moć da organizuje ljude u ovim institucijama lokalne samouprave, i vidimo da se moć države sprovodi na način nepoštovanja zakona, isključivanja i suspenzije svake nezavisne inicijative od strane vlasti i privilegovanih aktera.

U ovoj konstelaciji, negativan odgovor Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ na apel za otvaranje mesnih zajednica za udruženja građana, utvrdio je nedostatak autonomije njenog delovanja u odnosu na vlast i interese većinske političke partije, a to nikako ne osnažuje učešće građana, njihovih inicijativa i udruženja, inkluziju i jednake mogućnosti za sve, a što su proklamovane evropske vrednosti u gradu koji nosi titulu Evropske prestonice kulture. Ovim konstatujemo da Fondacija kao realizator projekta Novog Sada Evropske prestonice kulture 2021. godine nema kapacitet niti neophodan stepen političke autonomije da podrži razvoj kulture u procesima integracije.

Iz tog razloga smo uputili otvoreno pismo članovima Panela nezavisnih eksperata koje su angažovali Evropski parlament, Savet Evrope, Evropska komisija i Komitet evropskih regiona u svrhu praćenja i korigovanja razvoja projekta Evropske prestonice kulture u Novom Sadu, kako bi ih obavestili o problemu o kome je reč i pozvali ih na zajednički sastanak tokom planirane posete Novom Sadu u 2018. godini. Ova gesta je zasnovana na uverenju da angažovana i kvalitetna participacija građana u kulturnim programima nije moguća ukoliko je participacija građana u društvenom i političkom životu grada suspendovana.

Šta da radimo sa evropskim vrednostima?

Evropske vrednosti proklamovane u brojnim agendama i dokumentima EU, kao što su garantovana ljudska prava, demokratije i stabilnosti, vladavina prava, održivi inkluzivni razvoj i učestvovanje građana u stvarima od javnog značaja – da li one imaju svoje mesto u okviru projekta Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture? Imaju li one svoje mesto ukoliko je u pitanju grad u zemlji-kandidatu za pristupanje EU? Vlada Republike Srbije je ovaj projekat 2016. godine proglasila kulturnim projektom od nacionalnog značaja3, a u ciljevima programa Evropske prestonice kulture (EPK) videla je jedinstvenu priliku za grad Novi Sad i Srbiju da se priključi slavljenju kulturne raznolikosti Evrope i da osnaži kulturnu vitalnost grada, da omogući urbanu regeneraciju i održivi razvoj koji podrazumeva strukturne promene, kao i da poboljša međunarodni ugled grada i države. Skupština Grada Novog Sada iste je godine donela odluku o realizaciji ovog projekta, a zatim i o osnivanju Fondacije koja treba da realizuje projekat EPK u Novom Sadu. Dakle, sve instance vlasti, od najviše do najnižih, donošenjem niza odluka obavezale su se na poštovanje onoga što EU smatra kulturom i evropskim vrednostima kojima kultura doprinosi. Spektar kulturnih aktivnosti definisan u mnogim dokumentima (jedan od njih je Joint Communication to the European Parliament and the Council – Towards the EU’s Strategy for international cultural relations, 2016) u kulturu uključuje mnoštvo oblasti i to se smatra intersektorskim pristupom kulturi, po kojem se ona ne tiče samo umetnosti i književnosti, već podrazumeva širok spektar politika i aktivnosti: od interkulturnog dijaloga do turizma, od obrazovanja i istraživanja, zaštite nasleđa do promocije novih tehnologija i razvojne saradnje. No, da li srpske državne instance i sprovodioci projekta EPK poštuju vrednosti na koje su se obavezali odlukom o značaju i podršci projekta EPK u Novom Sadu? Da li se slažu oko široko postavljene definicije kulture koja može da uključi mnoge oblasti i realizuju li ovaj projekat imajući u vidu svu njenu kompleksnost? Ili pak vešto žongliraju ovim mnoštvom oblasti da ni zainteresovani akteri ne mogu proniknuti ispod koje kutije šibica se nalazi vrednost na koju se mogu pozvati, i čijim poštovanjem bi se ostvarila definicija kulture o kojoj je ovde reč. Kada govorimo o vrednostima, mi mislimo na principe, budući da je reč o političkim dokumentima. Dostupnost javnog prostora za sve građane i poticaj razvoja aktivnog civilnog društva su dva principa koja su izneverena, i nisu jedini.

U odluci Evropskog parlamenta vezanoj za koncept Evropske prestonice kulture za period od 2007. do 2019. godine, jasno je naglašeno da programi u okviru EPK treba da osnažuju učešće građana koji žive u gradu i njegovoj okolini tako što će raditi na ostvarenju njihovih interesa i potreba. Takođe, u odluci Evropskog parlamenta za EPK projekte u periodu od 2020. do 2033. godine, jasno je naznačeno da je za gradove koji nose titulu važno da nastave da promovišu socijalnu inkluziju i jednake mogućnosti, te učine sve kako bi osigurali što šire moguće uključivanje svih komponenti civilnog društva u pripremu i implementaciju ovog programa. Ukoliko je „Novim mestima“ i omogućeno učešće građana u ovom projektu kroz saradnju sa mesnim zajednicama, uključivanje potreba organizacija civilnog društva je zanemareno sve dok one nemaju ravnopravan pristup ovim institucijama lokalnih samouprava. Ovo ukazuje na generalno lošu poziciju civilnog društva o čemu svedoči i godišnji Izveštaj Evropske komisije o Srbiji 2018. u procesu pristupanja, gde je jasno navedeno da nije postignut napredak u uspostavljanju povoljnog okruženja za razvoj i finansiranje civilnog društva. Na opštijem planu procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, projekat Novog Sada Evropske prestonice kulture 2021 propušta šansu da u njima učestvuje.

Akcija koju trenutno preduzimamo jeste slanje otvorenog pisma Panelu nezavisnih eksperata budući da je on instanca koja prati razvoj projekta Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture i koriguje njegovu realizaciju. Koriguje, ali u skladu sa čim?

Predlog članovima Panela je da se pri njihovoj planiranoj poseti Novom Sadu susretnemo na zajedničkom sastanku, i to će biti prilika da vidimo da li je korigovanje u skladu sa evropskim vrednostima dostupnosti javnih prostora za sve i poticanja razvoja civilnog društva za koje se zalažu – moguće. Naš zahtev na kome i dalje insistiramo je jednostavan: mi tražimo proizvodnju dokumenta-preporuke kojom udruženja građana tj. organizacije civilnog društva mogu slobodno da deluju u mesnim zajednicama na teritoriji Novog Sada, uz podjednak pristup njihovim resursima i na ravnopravnim osnovama sa svim ostalim akterima, koji su u ovom trenutku privilegovani i isključivi. Da li za njegovu realizaciju postoji politička volja sada i šire uključenih instanci od lokalnih, sigurno ćemo saznati.

1https://www.gkp.org.rs/lokalne-politike-i-urbana-samouprava/otvoreno-pismo-panelu-nezavisnih-eksperata-projekta-novi-sad-2021-evropska-prestonica-kulture/

2Otvoreno pismo i apel za otvaranje mesnih zajednica za građane i njihova udruženja na teritoriji opštine Novi Sad: https://www.gkp.org.rs/lokalne-politike-i-urbana-samouprava/gkpck13-otvoreno-pismo-i-apel-za-otvaranje-mesnih-zajednica-za-gradjane-i-njihova-udruzenja-na-teritoriji-opstine-novi-sad/

3http://www.seecult.org/vest/novi-sad-2021-projekat-od-nacionalnog-znacaja

#6 bilten STANAR, inicijative građana i mesne zajednice u lokalnoj samoupravi – Video prilog

Čet, 2018-09-13 10:45

Video prilog je snimljen tokom promocije #6 broja biltena STANAR u produkciji GKP i tribine „Stanar – stanovnik mesne zajednice“, gde je takođe bilo reči o odnosu institucija lokalne samouprave prema građanima, njihovim udruženjima i inicijativama, o pravima građana na lokalnu samoupravu, o nedavno usvojenom Zakonu o izmenama zakona o lokalnoj samoupravi, koji će značajno izmeniti pravo ljudi na neposredno učešće u upravljanju stvarima od javnog značaja i značaja za njihove živote u lokalnim zajednicama.

Sagovornici: Savo Romčević – kourednik biltena STANAR, Ozren Lazić – kourednik biltena, član Omladinskog centra CK13 i učesnik Inicijative „Ne damo Livadicu!“, Danilo Ćurčić – pravnik i programski urednik A11 inicijative za socijalna i ekonomska prava iz Beograda i Zoran Gajić – Grupa za konceptualnu politiku.

Produkcija: Marko Jakovljev i Aleksandar Ljiljak, 2018.

Video prilog i dokumentacija tribine „Stanar – stanovnik mesne zajednice“ održane 29. juna 2018. godine u Medija centru Vojvodine, deo je projekta „Lokalne politike i urbana samouprava“ koji realizuje Grupa za konceptualnu politiku iz Novog Sada, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.

www.gkp.org.rs

www.detelinara.org

Bilten STANAR #6: Projektno konkursno finansiranje mesnih zajednica u Požegi, Zdenka Kovačević

Čet, 2018-07-05 08:24

PARTICIPATIVNO BUDŽETIRANJE – Projektno konkursno finansiranje mesnih zajednica u Požegi

Zdenka Kovačević

Udruženje građana “Sretenje” iz Požege godinama radi na pokretanju građana i građanki Srbije i institucija da zajedno rade na kreiranju transparentne, efikasne i odgovorne vlasti i zajednice. Naročitu pažnju “Sretenje” usmerava ka institucijama lokalnih samouprava, opštinama i mesnim zajednicama. Programi “Razvojno planiranje” i “Projektno konkursno finansiranje” su posvećeni animiranju žitelja i organa lokalnih samouprava da zajednički stvaraju programe održivog razvoja njihovih zajednica. Prilikom koncipiranja ovih programa vitalnu ulogu imaju stanovnici/građani budući da se polazi od toga da je inkorporiranje njihovog životnog iskustva lokalnih problema ono na osnovu čega se može govoriti o transparentnosti i participativnosti. U ovom procesu građanima se pruža podrška da sami artikulišu prioritet razvoja, a kroz edukaciju o pisanju strateških i akcionih planova. Na osnovu takvih planova građani mogu da se prijavljuju za opštinske budžete putem jasno definisanih projekata, a što je usko povezano sa participativnim budžetiranjem. Međutim, da bi ovaj proces bio uspešan neophodno je animiranje i edukacija predstavnika organa lokalne samouprave, odnosno rad na otvaranju lokalnih samouprava. “Sretenje” radi na osnaživanju predstavnika mesnih zajednica da sami prave svoje strateške planove, a što naročito dolazi do izražaja u manjim opštinama gde je njihova uloga od velike važnosti za lokalni razvoj. Daleko od toga da ovakav pristup nije važan i za veće opštine, jer mnoge mesne zajednice u gradovima ne raspolažu adekvatnim sredstvima za rad, niti imaju ljudskih resursa da preuzmu veću ulogu u sprovođenju nadležnosti opština. U ovom tekstu zastupnica udruženja “Sretenje”, Zdenka Kovačević, podrobno izlaže hronologiju razvoja navedenih programa, kao i zakonski okvir koji je neophodan za njihovo sprovođenje.

Zakon o budžetskom sistemu Republike Srbije je uveo programsko finansiranje budžetskih korisnika, kao jedan od mehanizama za planiranje i kontrolu budžetskih sredstava. Primenjujući taj novi mehanizam, Udruženje„Sretenje“ Požega je, u 2012. godini, započelo realizaciju projekta Programsko/projektno konkursno finansiranje (u daljem tekstu: PPKF) mesnih zajednica (u daljem tekstu: MZ) u opštini Požega. Cilj nam je bio da oslanjajući se na tadašnji zakonski okvir u Republici Srbiji, uz aktivno učešće predstavnika MZ, pokrenemo proces uvođenja i implementacije modela PPKF MZ u opštini Požega.

Tokom 2012. godine, urađena je analiza pravnog okvira na nacionalnom i lokalnom nivou za uvođenje modela PPKF MZ.

U 2013. i 2014. godini, Udruženje “Sretenje” Požega radilo je na jačanju kapaciteta kako MZ, tako i lokalne vlasti u opštini Požega, čime je doprinelo uspešnom uvođenju i primeni PPKF MZ.

U 2015. godini, implementiran model iz opštine Požega sa stečenim iskustvom, Udruženje “Sretenje” Požega prenosi u Južnobački okrug, u opštine Bački Petrovac i Žabalj sa ciljem da se u sličnim opštinama usvoji ovakav način finansiranja.

U 2016. godini, stečena iskustva iz opština Požega, Bački Petrovac i Žabalj, Udruženje “Sretenje” Požega implementira u Istočnoj Srbiji u Zaječarskom okrugu, u opštinama Soko Banja i Knjaževac. Na uvođenju modela PPKF MZ u Soko Banji i Knjaževcu, pored Udruženja “Sretenje” Požega uključeni su bili i Centar za održivi lokalni i regionalni razvoj – Šušeoka – Slobodan Ilić, Marija Žikić (zaposlena u opštinskoj upravi Soko Banje – Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj) i Dragan Spirić (zaposlen u gradskoj upravi Vranja – ekspert za programski budžet. Svi pomenuti su dali veliki doprinos da ovakav način finansiranja MZ zaživi i u opštini Soko Banja). S obzirom da su u realizaciji ovog projekta bili većinom uključeni ljudi iz ruralnih područja, oni su dobili i dragocena iskustva i znanja koja sada mogu da primene kada žele da apliciraju za dobijanje sredstava iz IPARD fondova (imaju znanje šta su planovi, projekti, uslovi konkursa, održivost i slično).

Nakon četvorogodišnjeg rada na uvođenju PPKF MZ stečena su velika znanja i iskustva koje UG „Sretenje“ želi da podeli sa svim zainteresovanim sa namerom da se olakša rad lokalnim samoupravama u Srbiji u procesu uvođenja ovog modela finansiranja MZ i na taj način, lokalne javne finansije učine transparentnijim, a lokalne samouprave otvorenijim za stvaranje uslova za održiviji razvoj.

Pravni okvir upućuje na relevantne zakone kojih se kreatori, donosioci odluka i izvršioci u procesu uvođenja i implementacije modela PPKF MZ moraju pridržavati u svom radu. U tom smislu posebnu pažnju treba usmeriti na odredbe koje proizlaze iz Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o lokalnoj samoupravi.

Za uspešnu implementaciju predmetnog modela značajni su i drugi propisi od kojih posebno izdvajamo Uredbu o budžetskom računovodstvu. Naravno, ne sme se zaboraviti ni Uputstvo za izradu programskog budžeta.

Na lokalnom nivou za uspešno uvođenje i implementaciju modela PPKF MZ vrlo je važno poštovati odredbe statuta opštine, odgovarajućih poslovnika o radu nadležnih organa i tela, kao i pravnih akata koji se odnose na rad saveta MZ. Uz ove lokalne propise ne sme se izgubiti iz vida ni značaj odgovarajućih pravilnika, kao što su Pravilnik o budžetskom računovodstvu i Računovodstvene politike, a kao posebno važno želimo da naglasimo donošenje Pravilnika/ Odluke o sufinansiranju projekata koji doprinose unapređenju života građana u mesnim zajednicama na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

Od institucija, koje su bitne na državnom nivou, posebno naglašavamo: Ministarstvo finansija, Državnu revizorsku instituciju i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Njima bi mogli pridružiti i Stalnu konferenciju gradova i opština (SKGO) s obzirom na poverene poslove u vezi sa uvođenjem i implementacijom programskog budžeta u jedinice lokalne samouprave, kao i NALED.

Na lokalnom nivou veliki značaj za uvođenje imaju: saveti MZ, organizacione jedinice opštinske uprave nadležne za budžet i finansije (sektori, službe, odeljenja…) i kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (LER) u jedinicama lokalne samouprave, opštinsko veće, predsednik opštine, skupštinski odbor za budžet i finansije i skupština opštine.

Pored njih, odgovarajuću ulogu u ovom procesu imaju različita udruženja građana / NVO, koja su zainteresovana za uspešno uvođenje i implementaciju predmetnog modela sa realnim kapacitetom da u tom procesu daju značajan doprinos.

Svaki od navedenih subjekata, kako na državnom, tako i na lokalnom nivou ima svoje mesto i ulogu u pogledu uvođenja i implementacije modela PPKF MZ, na osnovu svojih redovnih nadležnosti i odgovornosti.

Na sledećem linku može se pronaći publikacija sa detaljnim uputstvima i potrebnim dokumentima za uvođenje PPKF MZ. http://www.sretenje.org.rs/files/PUBLIKACIJA.pdf

U pet opština i tri regiona u Srbiji u kojima je UG „Sretenje“ radilo na uvođenju PPKF samo su dve opštine usvojile i u praksi primenile ovakav način finansiranja. To su Opština Požega i Opština Soko Banja. U ostalim opštinama Bački Petrovac, Žabalj i Knjaževac su se u međuvremenu promenile lokalne vlasti i nove vladajuće strukture nisu bile zainteresovane da primene ovakav način finansiranja MZ. Zanimljivo je da su u opštinama Knjaževac i Žabalj na vlasti ostali isti predsednici opština, ali na čelu nove političke partije SNS. Mi iz Udruženja „Sretenje“ očekivali smo da će nov način finansiranja MZ zaživeti i u ovim opštinama, ali nije. A, recimo Opština Knjaževac je usvojila set dokumenata za PPKF MZ i objavila ga u Službenom listu opštine još 2016. godine.

U opštini Požega je 2013. godine raspisan prvi konkurs za MZ na koji su se prijavile one MZ koje je UG „Sretenje“ pripremilo za konkurisanje, upoznalo ih sa procedurom i pisanjem projekata. Zanimljivo je da su se na prvi konkurs javile samo seoske MZ i to tako traje godinama unazad.

Naime MZ Požega koja se sastoji od 11 rejona čini jednu MZ koja broji 14 000 stanovnika. U poslednjoj deceniji prošlog veka čak nije dobijala iz opštinskog budžeta sredstva namenjena MZ (MZ su se u Požegi finansirale, a i danas se finansiraju po modelu: broj stanovnika i veličina MZ). Ovakav način finansiranja MZ u Požegi se primenjuje samo u seoskim MZ. MZ Požega je za svoje funkcionisanje koristila sredstva od samodoprinosa i zakupa prostorija kojima je raspolagala u zgradi u kojoj je funkcionisala.

Poslednji sastanak Saveta MZ Požega u punom sastavu je održan 30.06.2002. godine na kome je tadašnji predsednik nezadovoljan odnosom lokalne vlasti prema MZ podneo ostavku. Na istom sastanku je izabran novi predsednik koji je, evo već 16 godina na toj funkciji. Prostorije koje su joj pripadale su joj oduzete i dodeljene političkim strankama, a zakupnina od prostorija koje su joj pripadale prebačena na opštinski budžet. Tako da već 16 godina ne raspolaže ni sa kakvim sredstvima za rad.

U period od 2002. do ove 2018. godine su se smenjivale različite političke strukture koje su više puta pokušavale da realizuju izbore za Savet MZ Požega i nisu uspevale da to realizuju.

„Sretenje“ je od 2016. započelo realizaciju projekta koji se bavi strateškim razvojem 11 rejona MZ Požega sa krajnjim ciljem da se do 2019. godine formira više MZ na uskogradskom području koje naseljava 14 000 stanovnika ili da joj se vrati funkcija kako bi i ona mogla da konkuriše na raspisani konkurs namenjen mesnim zajednicama u Opštini Požega.

Do sada smo uradili strateške planove za 8 rejona uz pomoć građana i došli do poražavajućih saznanja. Problemima gradske mesne zajednice, koja ne funkcioniše skoro dve decenije niko se ne bavi: postojanje 32 kilometara dotrajalih vodovodnih azbestnih cevi u kojima se gubi velika količina vode i najskuplje plaćamo komunalne usluge u Zapadnoj Srbiji, jedna smo od retkih opština koja nema uređeno priobalje reke Skrapež koja delom protiče kroz MZ Požega, neuređeni trotoari van samog centra opštine, nepostojanje ni jednog dečijeg igrališta, zagađenost životne sredine itd.

U 2017. godini Udruženje „Sretenje“ je pokrenulo narodnu inicijativu za uređenje priobalja reke Skrapež koja protiče kroz usko gradsko područje, tačnije kroz MZ Požega. Prikupili smo 7% potpisa od ukupnog broja birača, a po Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi bilo je potrebno 5%. Lokalna vlast je zakazala javnu raspravu na kojoj su se najmanje čuli građani. Izneli su svoje planove po tom pitanju koji su bili nejasni i nedorečeni smatrajući da su formalno ispoštovali zakonsku odredbu narodne inicijative.

Jedan deo nevladinog sektora u Srbiji se bavi decentralizacijom i mislimo da je to ključan problem u našem društvu. O svemu se odlučuje na nacionalnom nivou, lokalni nivo sprovodi nacionalnu politiku, a mesne zajednice su skoro izgubile funkciju koja bi trebalo da im pripada, a one su najniži oblik lokalne samouprave i trebalo bi da, zajedno sa građanima, učestvuju u radu lokalne samouprave i zajedno sa njom donose odluke o održivom razvoju svojih zajednica. Jedino tako se može brže i efikasnije napredovati.

Lokalne vlasti, između dva izborna ciklusa, u Požegi se bave planiranjem i promovisanjem planova, malo toga se uradi ili se samo započne sa radovima. Trgnu se pred izbore i puno toga obećaju, a u praksi se malo uradi.

Građani su još uvek u većini slučajeva pasivni i teško ih je pokrenuti da se uključe u ostvarivanje prava koja im po zakonima pripadaju.

Početkom ove 2018. godine stanovnici iz 11 rejona Opštine Požega su započeli svakodnevno okupljanje na gradskom trgu. Organizovali su do sada četiri protesta sa ciljem da se trenutna situacija promeni.

Iskreno se nadam i u tom pravcu delujem sa svojim saradnicima da se trenutno stanje, a u vezi mesne zajednice Požega promeni i da će se njeni građani izboriti da joj se vrate sve funkcije koje joj pripadaju.

Zdenka Kovačević, predstavnica UG ‘Sretenje’

Fotografija: Inicijalni sastanak u Požegi, 2014.

Tekst je objavljen u #6 biltenu STANAR koji objavljuje Grupa za konceptualnu politiku u okviru projekta „Lokalne politike i urbana samouprava„, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija. Ukupan tiraž biltena je 25.000 primeraka.

JAVNI INTERES U UPRVLJANJU STAMBENIM ZAJEDNICAMA I LOKALNA SAMOUPRAVA – video prilog, GKP

Sub, 2018-06-23 11:32

Ljubinka Pejčić je profesionalna upravnica stambenih zajednica i aktivistkinja Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, koja govori o svom iskustvu sticanja licence profesionalnog upravnika, motivima za odluku da profesionalizuje svoj rad na vođenju stambenih zajednica kao predsednik svoje skupštine stanara i pokušaju udruživanja licenciranih upravnika na distanci prema udruženjima koja uspešno i brže prave poslodavci u ovoj novoj ekonomskoj sferi, a koju čine „organizatori upravljanja“.

Stanar i/ili stanovnik mesne zajednice? Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o stanovanju – šta nam je donelo njegova dosadašnja primena? Mnoštvo nameta i individualne odgovornosti, dok je pravo slobodnog organizovanja garantovano Zakonom o lokalnoj samoupravi ukinuto.

Autor video priloga: Marko Jakovljev; kamera: Aleksandar Ljiljak i Omladinski centar CK13

Video prilog i dokumentacija tribine „Javni interes u upravljanju stambenim zajednicama“ održane 25. januara 2018. godine u Omladinskom centru CK13 u Novom Sadu, deo je projekta „Lokalne politike i urbana samouprava“ koji realizuje Grupa za konceptualnu politiku iz Novog Sada, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.

 

www.gkp.org.rs

www.detelinara.org

ZAŠTO SU VAŽNE MESNE ZAJEDNICE? – Video prilog, Grupa za konceptualnu politiku

Pon, 2018-06-18 08:16

Video prilog o značaju mesnih zajednica za građane u lokalnim zajednicama u Novom Sadu i šire, i o partijskoj uzurpaciji ovih osnovnih organa lokalne samouprave, koji bi trebalo da su na raspolaganju građanima, a ne samo onim koji su partijski organizovani.

Sagovornici: Zoran Gajić GKP, Radomir Lazović Ne da(vi)mo Beograd, Dragana Rakićodbornica u Skupštini grada Vršca, Maja Mrkić stanovnica mesne zajednice „Jugovićevo“ u Novom Sadu i inicijatorka zbora građana u toj mesnoj zajednici.

Produkcija: Grupa za konceptualnu politiku, Marko Jakovljev i Aleksandar Ljiljak, 2018.

Video prilog i dokumentacija tribine „Partijska uzurpacija mesnih zajednica“ održane 26. februara 2018. godine u Medija centru Vojvodine, deo je projekta „Lokalne politike i urbana samouprava“ koji realizuje Grupa za konceptualnu politiku iz Novog Sada, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.

www.gkp.org.rs

www.detelinara.org