Omladinski centar CK13

Subscribe to Omladinski centar CK13 feed
Omladinski centar CK13
Updated: 24 min 7 sec ago

MESNE ZAJEDNICE U BORBI PROTIV GRAĐANA

Čet, 2018-07-19 09:34

Šta donose izmene Zakona o lokalnoj samoupravi i da li će one imati dodir sa stvarnošću

Građani Novog Sada, organizovani kroz inicijative i udruženja građana, u poslednje vreme vode bitku za zelene površine i promene urbanističkih planova. Čini se međutim da su institucionalne prepreke ogromne, da ih je nemoguće preskočiti, a sa lokalnom samoupravom skoro da nema nikakve komunikacije. Građani tako ostaju potpuno isključeni iz procesa donošenja odluka, iako Zakon o lokalnoj samoupravi propisuje nešto sasvim drugo.

Taj Zakon je ove godine pretrpeo izmene, koje bi teorijski mogle u budućnosti da pomognu lokalnim incijativama i aktivistima u borbi za participaciju u odlukama i životu gradova i opština. Izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi, između ostalog nalažu da će od 28. juna (od kada je novi zakon na snazi) građani imati veće zakonsko pravo da aktivno učestvuju u donošenju odluka na lokalnom nivou. Broj potpisa za građansku inicijativu sada iznosi fiksnih pet odsto od ukupnog broja građana sa biračkim pravom na toj teritoriji. Poređenja radi, Zakon o lokalnoj samoupravi iz 2007. godine predviđao je da referendum o pitanju iz svoje nadležnosti, skupština jedinice lokalne samouprave mora da raspiše na predlog koji podnese najmanje 10 odsto birača od ukupnog biračkog tela u jedinici lokalne samouprave. Ovo su samo neke od izmena Zakona o lokalnoj samoupravi koje bi, bar na papiru, trebalo da pomognu građanima u samoorganizovanju i olakšaju im komunikaciju sa savetima mesnih zajednica i gradskim odborima.

Ozren Lazić: Kontinuitet zatvaranja institucije mesne zajednice za građane (foto: MCV)

O institucionalnoj borbi sa donosiocima odluka na lokalnom nivou najviše može da posvedoči član inicijative “Ne damo livadicu” i Omladinskog centra CK13 Ozren Lazić, koji navodi da će zapravo najvažnije biti pratiti njegovu primenu i odnos sa stvarnoću. Kako je rekao, u Novom Sadu je dugo godina primetan, baš suprotno zakonima – “kontinuitet zatvaranja institucije mesne zajednice za građane”, a samim tim i urušavanje lokalne samouprave i prava ljudi, građana, stanovnika Novog Sada, da ona služi u njihovom interesu.

– Lokalna samouprava upravo postoji da bi se decentralizovala vlast, odnosno da bi omogućila više prostora za veće učešče građana u vlasti i odlučivanju – izjavio je Lazić na nedavno održanoj tribini u Medija centru Vojvodine, koja se ticala upravo izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi.

Građani govore – nema ko da sluša

Lazić je član inicijative “Ne damo livadicu”, koja je pokrenuta početkom 2018. godine i čiji je cilj zaštita zelene površine na uglu Kisačke i ulice Jovana Subotića u Novom Sadu. U pitanju je građevinsko zemljište koje je sada prostor za istrčavanje pasa. Park za pse je nakon što su građani saznali za namere da on bude pretvoren u još jednu zgradu, vrlo brzo postao “mnogo više od još jedne zelene površine u gradu”, odnosno postao je prostor za odbranu prava građana. Detaljnim planom regulacije predviđeno je da se tu izgradi devetospratnica, a kako su mediji ranije preneli, ta ideja je navodno deo starijeg urbanističkog plana.

– Mi smo za ovu odluku saznali preko medija, dakle ne preko mesne zajednice, iako bi ona, kao najbliži organ građanima, trebalo da bude prvo mesto gde saznajemo ovakve informacije. Urbanistički planovi jesu izloženi u njihovim prostorijama, ali problem je u načinu njihovog rada koji je na jako niskom nivou”, kaže Lazić i dodaje da ako se građani ne prošetaju do mesne zajednice i ne pogledaju njihovu oglasnu tablu, najverovatnije neće nikad biti kontaktirani, niti će nadležni iskoristiti bilo kakvu drugu mogućnost, pa recimo i one koje pruža i moderno, informaciono doba, da svoje sugrađane obaveste i podele sa njima informacije koje ih se tiču.

Inicijativa “Ne damo livadicu”: Mesna zajednica Žitni trg nikada nije sazvala Zbor koji su građani tražili

Članovi inicijative “Ne damo livadicu” za svega nekoliko meseci pokrenuli su veliki broj aktivnosti. Uspeli su da skupe potpise za peticiju protiv izgradnje zgrade na zelenilu, da artikulišu primedbe na pomenuti urbanistički plan, kao i da sakupe potpise za inicijativu za sazivanje Zbora građana na teritoriji mesne zajednice Žitni trg. Kako su objasnili aktivisti, plan je bio da se na Zboru građana razgovara o problemima i zahtevima koje stanari imaju kada se radi o spornoj zelenoj površini, te da se javnim glasanjem odbaci urbanistički plan, ali mesna zajednica Žitni trg ga nikada nije sazvala.

Po slovu zakona, Savet mesne zajednice Žitni trg bio je u obavezi da po statutu sazove Zbor građana u roku od mesec dana od podnošenja inicijative, ali se to do danas nije desilo. Ozren Lazić objašnjava da su potpise, odnosno inicijativu za saziv Zbora građana, predali 9. maja, a odgovor nikada nisu dobili.

Inicijativa nije dobila odgovor ni od predsednika Skupštine grada Novog Sada Zdravka Jelušića, sledećeg nadležnog, koji se podnosiocima incijative obratio, za razliku od ostalih nadležnih, i rekao da će zbor građana biti sazvan, ali “da ne zna tačno kada”, što su aktivisti ocenili kao “susretanje sa institucionalnim zidovima”.

Novi zakon predviđa i sankcije – da li će biti primene?

Prema izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, razrešenje predsednika i Saveta mesne zajednice biće moguće ukoliko “savet ne zaseda duže od tri meseca, ne izabere predsednika saveta u roku od mesec dana od izbora ili od dana njegovog razrešenja, odnosno podnošenja ostavke”. Takođe, razrešenje Saveta i predsednika može se tražiti i ukoliko organi ne donesu finansijski plan u roku određenom odlukom skupštine opštine, odnosno skupštine grada. Ovu odluku o raspuštanju saveta “donosi skupština opštine, odnosno skupština grada na predlog nadležnog organa opštine”. Nakon toga, predsednik lokalne skupštine imaće rok od 15 dana od stupanja na snagu odluke, da raspiše izbore za savet mesne zajednice.

Uprkos ovakim odrednicama novog zakona, Savet mesne zajednice Žitni trg, kao ni njen predsednik, nisu doževili nikakve sankcije. Na izborima za mesne zajednice 2017. godine apsolutnu “pobedu” na lokalnom nivou odnela je Srpska napredna stranka koja je osvojila 123 mesta u savetima i 39 mesta u nadzornim odborima. Između ostalog, SNS je pobedio i na Žitnom trgu, na čijem čelu je Radojka Jokanić

Zoran Gajić: Definitivno je sve pretvoreno u izbornu kampanju (foto: MCV)

Član Grupe za konceptualnu politiku Zoran Gajić, smatra da je to primer kako zakoni, iako solidni i primenjivi, ne odražavaju stvarnu situaciju sa terena, pogotovo kada se radi o participaciji građana. Prema njegovim rečima, na primeru incijative “Ne damo livadicu” iz Novog Sada, može se videti “pravi odnos lokalnih nosioca vlasti”.

– Dakle, aktivisti su nakon ne sazivanja Zbora građana od strane Saveta mesne zajednice, u skladu sa statutom mesne zajednice Žitni trg, pozvali predsednika Skupštine Novog Sada da sazove Zbor, a on umesto da po automatizmu sazove, on govori ‘videćemo kad će to da bude’. Dakle, taj čovek isto ne radi po zakonu i ko će sada njega da smeni – zapitao je Gajić.

On smatra da lokalna samouprava treba da počiva na tome da obični građanin ne mora da se kandiduje i da izlazi na izbore i pobeđuje ukoliko želi da učestvuje u donošenju odluka u javnom interesu, već da može da upražnjava svoja prava i bez upliva u politiku, već kao svesno političko biće u svojstvu građanina.

Pobeda inicijative “Sačuvajmo park kod Muzeja Vojvodine”

Da komunikacija između mesne zajednice i građana gotovo uopšte ne postoji, svedoči i Marijana Mutavčijeva koja je bila deo uspešne inicijative “Sačuvajmo park kod Muzeja Vojvodine” vođene od 2015. do 2017. godine.
– Intenzivno smo radili tri meseca, pratili smo sve planove u kojima je bilo garaža. Skupili smo više od tri hiljade potpisa, predali više od 80 primedbi na javni uvid. Zahtevali smo da nas gradnonačelnik primi i to se nije desilo, niti smo dobili neku drugu informaciju – ispričala je Mutavčijeva.
Prema njenim rečima, aktivisti koji su dve godine vodili bitku sa insitucijama i pokušavali sa nadležnima daostvare bilo kakvu komunikaciju kao ravnopravni partneri u planiranju zajedničkog javnog prostora u Novom Sadu, nisu bili čak ni obavešteni o promeni planova za izgradnju i vest da garaže neće biti su čuli iz medija.
– Tako smo konačno saznali da garaže neće biti. Nikada nismo dobili nikakvu informaciju od bilo koje institucije da su naše žalbe uvažene – dodaje Mutavčijeva i ocenjuje da problem leži u tome što komunikacija ka institucijama nije masovna i što broj ljudi koje interesuje lokalna politika ne raste, već se uvek svede na “par istih grupacija koji se bune”.

– Definitivno je sve pretvoreno u izbornu kampanju i definitivno smo mi jedno mobilisano društvo u kojem je ovaj Zakon o lokalnoj samoupravi – zapravo zakon o prinudnoj upravi – zaključuje Gajić i dodaje da su u neoliberalnom sistemu tržišta i konkurencije, ljudi navikli da “nešto što je nepravedno može biti po zakonu i može biti u skladu sa pravom”.

Gajić takođe smatra da je Zakon o lokalnoj samoupravi zanimljiv, jer se već na samom početku, brisanjem tačke 6., člana 20. vidi da se lokalna samouprava neće baviti stanovanjem. Staranjе i održavanje stambenih zgrada i bezbednosti njihovog koriščenja i utvrđivanje naknade za održavanje zgrada više neće biti obaveza lokalne samouprave. Zakon o lokalnoj samoupravi iz 2007. godine u okviru Nadležnosti opštine, članu 20, tački 6. propisivao je da će se lokalna samouprava starati o “održavanju stambenih zgrada i bezbednosti njihovog korišćenja” i utvrđivati “visinu naknade za održavanje stambenih zgrada”. U novim izmenama i dopunama tačka 6. je izbrisana, a nju su zamenile obaveze poput onih da lokalna samouprava mora da donosi i realizuje programe za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja, preduzima aktivnosti za održavanje postojećih i privlačenje novih investicija i unapređuje opšte uslove poslovanja.

– Jedna od bitnih izmena jeste da se novi Zakon o lokalnoj samoupravi neće baviti stanovanjem, i ako se Zakon o stanovanju upravo poziva na njega. Ovaj Zakon o lokalnoj samoupravi potpuno briše lokalnu samoupravu –dodaje Gajić.

Danilo Ćurčić: Nije jasno da li su izmenama zakona nadležnosti lokalnih samouprava smanjene ili povećane (foto: MCV)

Sa tim se delimično slaže advokat i član Inicijative za ekonomska i socijalna prava Danilo Ćurčić,koji kaže da je zapravo glavno pitanje kako će i da li će se uopšte ove nove izmene sprovoditi u praksi.

– Među glavnim nedoumicama jeste upravo odrednica o nadležnostima, jer nije jasno da li su one smanjene ili ukrupljene, i šta je sa onima koji su evidentno uklonjene – kaže Ćurčić. On je dodao i da će jedno od ključnih pitanja, pored stanovanja, biti i mogućnost pokretanja javnih rasprava. – Iskustvo koje mi imamo sa javnim raspravama, a koja su jako loša, dovode nas da postavimo pitanje da li će se ti procesi konačno poboljšati u budućnosti pomoću ovih novih izmena – kaže Ćurčić.

 

Preneto sa sajta www.autonomija.info

Autorka teksta: Lea Kotlica

Art bioskop: Playtime (1967.)

Uto, 2018-07-17 23:00

Francuski film iz 1967. godine u režiji Žaka Tatija (Jacques Tati), francuskog Čarlija Čaplina.

Najambicioznja komedija ikada snimljena. Snimljen na veštačkom setu grada koji je izrađen samo zbog filma. Zgrade, saobraćaj, mase ljudi, restorani i prodavnica cveća, svi igraju svoju ulogu u nečem većem. Žak Tati nam pokazuje male svakodnevne radnje na neverovatno komičan i precizan način. Svaki auto, svaki statista, svako svetlo, svaki zvuk su uvežbani do najveće preciznosti, što nam daje osećaj da smo u jednom dobro nauljenom satu.

Ovaj film je poznat i po tome što je režisera uvukao u dugove koje je otplaćivao do kraja svog života. Rizikovao je celu svoju karijeru da napravi Playtime. U njemu on glumi glavnu ulogu, Gospodina Iloa, koji poput Čaplinovog lika uvek upada u neke nevolje i avanture svojim komičnim radnjama. Tati nam prikazuje moderni svet koji je poput igrališta, a nas sve kao decu koja se igraju u tom megalopolisu, iako se trudimo da izgledamo ozbiljno. Playtime nije samo obična kritika modernog sveta već i proslava njegove apsurdnosti i ljudi u njemu.

Letnji Žur Buvljak

Pon, 2018-07-16 21:00

Posle nekoliko meseci pauze, Žur Buvljak je ponovo tu sa letnjom ponudom iz naše Besplatne radnje.

Ukoliko imate bilo šta što vam više ne treba, a nekome može da zatreba (odeća, obuća, knjiga, društvena igra, alat, igračka) donesite na naš buvljak.

Možete doneti sve što vam padne na pamet i odneti sve što vam se svidi, ili samo doneti, ili samo odneti. Ovde je novac bezvredan!

Žur buvljak znači: poklanjamo, razmenjujemo, recikliramo, družimo se u našem klubu i dvorištu uz muziku i piće.

Raskrčite vaše ormane, tavane i ostave!

Sve što je ispravno, upotrebljivo i u dobrom stanju je dobrodošlo. Zbog kapaciteta Besplatne radnje nismo u prilici da smestimo kabaste stvari.

Ideja o besplatnim radnjama se rodila u zapadnoj Evropi krajem prošlog veka, kada u mnogim zemljama dolazi do smanjenja količine novca koji država izdvaja za najugroženije slojeve stanovništva. Pokretači besplatne radnje dolaze do zaključka da, iako se zemlja ekonomski razvija, raste i broj ljudi koji ne uspevavaju da zadovolje svoje najosnovnije potrebe. Ideja vodilja je da svog suseda ne gledamo kao konkurenta, već da pokušamo da pronađemo načine komuniciranja u društvu koji se ne zasnivaju na profitu.

Besplatna radnja u Omladinskom centru CK13 nastala je kao odgovor na sveprisutno štancanje svega, u svim veličinama, bojama, oblicima i materijalima, što rezultira gomilanjem i zatrpavanjem stvari koje će na kraju završiti u kontejnerima, umesto u nečijoj sobi, polici, ormanu. U uslovima konstantne ekonomske krize, nastale kao posledica divljanja neoliberalnog kapitalizma, u svetu su sve zastupljeniji ovakvi alternativni ekonomski principi. Oni nam pokazuju da je moguća humanija ekonomija, zasnovana na solidarnosti, samoodrživosti i najširoj mogućoj dostupnosti.

Intervju sa Tatjanom Suhajček Đukić

Pon, 2018-07-16 09:16
Građanska incijativa Nova varoš pokazala je da se dobrom voljom, željom i organizacijom može postići mnogo

 

Uspjeh Građanske inicijative Nova varoš. Nakon priče o Boriku i očuvanju dječijeg igrališta još jedna građanska inicijativa dobija pozitivan ishod i postaje primjer kako se građani mogu aktivirati i spasiti svoje naselje.

Javna rasprava o Nacrtu regulacionog plana za interpolaciju objekata društvenog sadržaja na užem području grada Banjaluke održana je juče u Banskom dvoru, a sama rasprava privukla je veliki broj građana koji su zainteresovani za ovu temu.

O dešavanjima na samoj Javnoj raspravi, temama koje su obrađivane, uspjehu inicijative iz Nove varoši razgovaramo sa Tatjanom Suhajček Đukić, predstavnicom Građanske inicijative Nova varoš.

 

Tatjana, kakvo je tvoje mišljenje o Nacrtu regulacionog plana dijela centralnog područja Banjaluke? 

Grad Banja Luka generalno ima problem u pripremi regulacionih planova, a to je što prilikom njihove izrade uglavnom ne razmišlja kako da planiranu namjenu prostora uklopi sa potrebom grada i građana, nego se prvenstveno trudi zadovoljiti interese privatnih investitora. To je samo posljedica odsustva vizije Gradske uprave o tome kako Banjaluka treba da izgleda da bi bila jedan funkcionalan grad i ugodan za život svojim građanima. Banjaluka je trebala da donese novi Urbanistički plan, ali je prije toga „uletila“ u izradu regulacionih planova, a ako kuću gradimo od krova, a ne iz temelja, nećemo je nikad ni završiti, jer nemamo dobru osnovu.

Sa kojim utiscima si otišla nakon Javne rasprave koja je juče održana? 

Javna rasprava o Nacrtu regulacionog plana za interpolaciju objekata društvenog sadržaja na užem području grada Banjaluke je bila specifična po tome jer nacrt Regulacionog plana koji je bio tema ove rasprave obuhvata 7 lokacija na području Banjaluke. U toku javnog uvida, ne samo na ovaj RP, nego uopšte, proces informisanja građana jedva da ispoštuje formu, te javnost uglavnom ne bude dovoljno informisana o tome šta se planira u njihovim mjesnim zajednicama. Za jedan ovako kompleksan nacrt plana, bilo je neophodno dobro informisati građane u toku javnog uvida i predstaviti im plan za lokacije koje se tiču njihove mjesne zajednice. Na taj način bi se već odgovorilo na pitanja građana i dale moguće smjernice za korekcije, a javna rasprava bi bila prostor isključivo za raspravu o primjedbama pristiglih u toku uvida, a ne prezentacija samog plana koja dobije prostor više nego sama rasprava.

Foto: Javna rasprava, 12. 7. 2018.

Drago mi je da se na javnu raspravu pojavilo dosta ljudi i da je zahtjev koji smo uputili Gradskoj upravi za termin nakon radnog vremena i u većoj sali nego što je vjećnica Banskog dvora usvojen, te se pokazao opravdanim. Grad treba da obezbjedi uslove za uključivanje građana u proces donošenje odluka, te se nadamo da će propusti koje je Gradska uprava pravila do sada, vremenom nestajati i da će građane aktivnije uključiti u ove i slične aktivnosti. Jako sam ponosna kad vidim svoje sugrađane da se bore za svoje naselje, za svoj prostor u gradu i da vrlo odlučno brane svoje stavove koji su u interesu društva, a ne pojedinaca.

Usvojena primjedba mještana naselja Nova varoš da gradnje na lokaciji između Ulica Tina Ujevića i Dragiše Vasića neće biti je velika pobjeda u borbi za očuvanje zelenih površina u naselju i nadamo se da će i ostali građani Banjaluke pratiti ovaj primjer i na vrijeme se uključivati u procese planiranja prostora u svom naselju.

Koji komentari su ti bili najzanimljiviji? 

Ono što je kod javnih rasprava u planiranju prostora meni značajan momenat, a kada se govori o specifičnim lokacijama, jeste emotivna veze ljudi s nekim dijelom naselja. Iako se ovakvi komentari posmatraju više kao lični osvrt i u samoj pravnoj proceduri sprovođenja procesa nemaju značaj, jedno je sigurno, a to je da građane do pobjede upravo vodi srce i ona najiskrenija želja da sačuvaju uspomenu i dio sebe kroz neku livadu, drvo ili klupu.
Predstavnici Odjeljenja za prostorno uređenje Grada Banja Luka izjavili su kako je u toku javnog uvida na Nacrt RP bilo dostavljeno 20 000 informativnih letaka građanima, međutim, ove letke niko od građana nije nikad ni vidio. Jedan od komentara mještana iz Ulice Cara Lazara je bio „Gdje je naših 20 000 primjedbi koje smo poslali, kao što ste i vi 20000 letaka?“. Ovo je pokazatelj da Gradska uprava loše sprovodi proceduru uključivanja javnosti i da su građani malo bolje informisani i da ova komunikacija nije često jednosmjerna, mnogo više bi bilo reakcija građana i konstruktivnih komentara i prijedloga.

Predstavnici Urbis centra koji je nosilac izrade ovog nacrta Regulacionog plana, a po smjernicama Grada Banja Luka, su predstavljali plan i odgovarali na pitanja građana, iako je većina ovih pitanja zapravo bila upućena  predstavnicima Gradske uprave kao naručiocima ovog Nacrta. Predstavnici Odjeljenja za prostorno planiranje Grada Banjaluka su bili prisutni na javnoj raspravi, ali nisu davali odgovore na sva pitanja koja su bila upućena njima, jer je većina komentara građana otvarala stalno aktuelno pitanje „U kom pravcu Grad Banja Luka ide, ima li plan i viziju?“

Koji dijelovi ovog Nacrta regulacionog plana su najproblematičniji, na koje probleme želiš da ukažeš? 

Ključni problem ovog Nacrta je taj što se izgradnja planiranih objekata želi predstaviti kao društveno značajna, ali to u praksi, a i samom nacrtu Regulacionog plana ne izgleda tako. U pitanju su uglavnom višespratni objekti koji bi manjim dijelom imali neku javnu namjenu, a zapravno su stambeno-poslovni objekti od kojih najveću korist imaju privatni investitori, a ne građani. Grad Banja Luka ovim planom te projekte predstavlja kao javna-privatna parterstva, ali od tog partnerstva najveću korist imaju privatni investitori, a građani vrlo malu ili gotovo nikakvu.

Ukoliko dođe do usvajanja ovog Regulacionog plana koji dijelovi grada će pretrpiti najveće promjene, o čemu je konkretno riječ? 

Na lokaciji između Ulica Cara Lazara, Brace Potkonjaka i rijeke Vrbas, na kojoj se trenutno nalaze prostorije Omladinskog centra “Zdravo da ste”, planirana je izgradnja poslovnog objekta – hotela, spratnosti P+4. Da li postoji rješenje za nove prostorije za udruženje koje već preko 20 godina aktivno radi na poboljšanju položaja mladih u društvu i svakako treba da predstavlja organizaciju od značaja za Grad još uvijek ostaje otvoreno pitanje. Da li je Grad planirao smjestiti prostorije organizacije koja kao ključne korisnike ima pripadnike mlađe populacije u ugostiteljski objekat, ako je u ovom slučaju interpolacije to društveni sadržaj ovog objekta, su samo neki od pitanja koja ostaju neodgovorena kada je u pitanju ova lokacija.
Tu je još i lokacija između Aleje Svetog Save, Ul. Vase Pelagića i ogranka Ul. Nikole Pašića na kojoj je planirana izgradnja  stambeno-poslovnog objekta spratnosti P+3 koji bi ugrozio životni prostor mještana okolnih zgrada, te dodatno opteretio potrebom za parking prostore već pretrpani dio grada.

Koliko će se narušiti izgled centralnog dijela Banjaluke? 

Gore navedene dvije lokacije su one koje se po ovom nacrtu Regulacionog plana nalaze u centralnom području Banjaluke. Sama izgradnja dodatnih stambeno-poslovnih objekata uz već postojeće, te planirane Regulacionim planom za dio centralnog područja Banjaluke je veliko opterećenje za grad, a posljedice će se tek vidjeti kroz nekoliko godina. U Aleji Svetog Save se nalaze zgrade koje predstavljaju spomenike kulture i arhitektonsku ambijentalnu vrijednost, a i izgradnjom novih objekata u njihovoj blizini ovi objekti bivaju potisnuti.
Izgradnja hotela će iz pravca Mejdana prema Gradskom mostu zakloniti dva najveća simbola Banjaluke, tvrđavu Kastel i rijeku Vrbas koje Grad promoviše kao prirodnu i kulturnu istorijsku vrijednost.

Šta se dešava sa zelenilom u centru grada, imajući u vidu da Banjaluka sa ponosom ističe da je „grad zelenila“? 

Svjedoci smo da se zeleni pojasevi u Banjaluci već zadnje dvije decenije gube, ne samo u centralnom području, nego u čitavom gradu. Većina urbanog zelenila u Banjaluci je ono što je sađeno prije nekoliko decenija i što imamo u naslijeđu. Međutim, kada se govori o konceptu zelenog grada, on ne uključuje samo parkove i drvorede. Svakako da je to bitan segment u jednom gradu, jer ima višestruku ulogu u održavanju mikroklime u naseljima, ublažava zagađenje, itd., ali pored neophodnih zelenih zona koje treba da ima svaki grad, koncept „zelenog grada“ podrazumijeva ozbiljan, dugoročan i održiv pristup u planiranju javnog prostora i sadržaja koji su od društvenog značaja. U „zelenom gradu“ politika transporta ide u cilju povećanja biciklističkog saobraćaja i organizaciju javnog prevoza, a smanjenje saobraćaja za automobile. Održivo upravljanje otpadom, te prelasci na obnovljive izvore energije, smanjenje buke i zagađenja vazduha su segmenti koje jedan grad mora da ispoštuje da bi nosio epitet „zeleni“. Banjaluka je daleko od ovog koncepta, a sa ovakvim planiranjem prostora i nedostacima strategija i konkretnih planova upravljanja transportom, otpadom i energijom u gradu, još neko vrijeme neće moći doći do te titule.

Prema novom Regulacionom planu predviđeno je proširenje stanovnika u užem centru, a imajući u vidu da je centar i sad zagušen saobraćajem, kako će se ovo proširenje odraziti na kvalitet života u ovom dijelu grada?

Regulacioni plan centralnog područja Banjaluke, uz nove stambene jedinice, svakako da dovodi i novi broj stanovnika u uže područje grada. Povećan broj stanovnika i time potreba za komunalnim uslugama, opterećenje grada automobilskim saobraćajem, nivo buke i zagađenja, sigurnost pješaka, a naročito djece u saobraćaju, su samo neki od razloga zbog čega ovi planovi nisu dobra rješenja za bilo koji grad.  Tako da se ovdje ne priča o proširenju, nego više o sužavanju grada, jer mu oduzimamo sve vrijednosti koje jedan grad treba da ima, a to je prostor za život. I nije niko protiv razvoja grada, naprotiv, Banjaluci je sad više nego ikad potreban dobar plan razvoja, ali trenutni planovi gotovo da uopšte ne nude nikakav društveni sadržaj i ne posmatraju grad kao jednu cjelinu koja mora imati svoj urbanistički identitet, nego se uporno zadovoljavaju potrebe i lični interesi privatnih investitora.

Šta konstantno gubljenje zelenih površina znači za jedan grad, koliko to utiče na kvalitet života? 

Zelene zone u gradovima imaju višestruk značaj. Dodatno sprečavaju prašnjavu i suhu mikroklimu i poboljšavaju mikroklimu unutar naselja generalno. Da bi se proizvelo dovoljno kisika za jednog stanovnika u centru grada potrebno je oko 30 do 40 m2 zelene površine. Zelene površine apsorbuju dio sunčeve toplote (naročito krošnje drveća). Smanjuje snagu i brzinu vjetra (vjetrozaštitni pojas), te predstavljaju barijeru u smanjenu buke. Zadržavaju zagađujuće materije (do 42% manje nego u okolini). Gradsko zelenilo suzbija hladnoću i krutost urbane arhitekture, održava biološku raznolikost u urbanim sredinama, ima rekreativni značaj, itd.
Zelene površine u gradu imaju svoj ekološki, biološki, zdravstveni i socijalni značaj, te gubitak bilo kog pozitivnog aspekta, ugrožava kvalitet života u jednom naseljenom području.

Kakva je situacija sa Inicijativom Nova Varos, jeste li zadovoljni ishodom? 

Građanska incijativa Nova varoš je pokazala da se dobrom voljom, željom i organizacijom može postići mnogo. U toku javnog uvida, pristiglo je ukupno 936 primjedbi što se mislim, nije nikad desilo u istoriji Gradske uprava Banja Luka, odnosno da toliki broj primjedbi pristigne na jedan regulacioni plan ili bilo koji dokument koji je u javnom uvidu. Odlučnost mještana Nove varoši je rezultovala i da se borba za zelenu površinu u naselju na kojoj je planirana interpolacija petospratnog stambeno poslovnog objekta, na ovoj javnoj raspravi i ozvaniči. Potvrđeno je da se od plana izgradnje na uglu Ulica Tina Ujevića i Dragiše Vasića odustaje, te da će se praviti idejno rješenje za hortikulturalno uređenje ove površine i postavljanje mobilijara, stalaka za bicikle, itd. Konačni prijedlog mještana Nove varoši jeste da se ova zelena površina proglasi parkom, te da se u drugu svrhu ne može koristiti, a to nam je cilj za sve zelene površine u naselju.

Koja je, prema tvom mišljenju, alternativa ovom Regulacionom planu?

Alternative samom planu nema. Jedino što je moguće, jeste da ukoliko se prijedlog značajno izmjeni u toku javnog uvida, onda se ponavlja postupak izrade nacrta i javnog uvida i svih koraka kako slijede ili da  čitav plan ne prođe na Skupštini i da se ide u proceduru izrade novog plana.

Razgovarala Maja Isović Dobrijević

Preuzeto sa portala www.6yka.com

Roger F. – Sensitive Punksongs

Sub, 2018-07-14 23:00

Roger F. je iz Švajcarske i svira pank/rok na akustičnoj gitari. Trenutno je na turneji ka Grčkoj i 14. jula će zasvirati i u Novom Sadu.

Ako ove subotnje večeri budete tražili izlaz kroz tužne priče i jednostavne pesme, kroz tiha šaputanja i glasne krikove, onda je Crna kuća pravo mesto za vas.

Ulaz na ovaj koncert će biti besplatan.

Love the world and smash capitalism!

Roger F. nastupa pod ovim imenom od 2014. godine, pre toga je bio član sastava “Cherry On The Top”. Povremeno nastupa i sa bubnjarem Andrejem Marfijem. Njegov prvi album “The Rich Are The Problem” je izašao 2016. godine i možete ga poslušati na bandcamp stranici.

DJ Predrag Đuran u dvorištu Crne kuće

Pet, 2018-07-13 23:00

Let’s dance!

DJ Predrag Đuran pušta rege, soul, fank, sving, rokabili, ritam i bluz, pank rok u dvorištu CK13!

Ulaz je besplatan.

Sati građana

Čet, 2018-07-12 19:00

Sati građana svakog četvrtka od 17 do 19č u Omladinskom centru CK13.

Sa kojim problemima se suočavamo na lokalu?
Da li imamo dovoljno prešačkih staza, parking mesta, zelenila?
Ko su nam komšije i da li ima komšijske solidarnosti?
Da li smo zadovoljni komunalnim uslugama i radom javnih preduzeća?
Da li nam u rešavanju lokalnih problema mogu pomoći mesne zajednice?
Koja su naša prava kao stanovnika mesnih zajednica?
Šta znamo o Zakonu o stanovanju?
Šta znamo o Zakonu o lokalnoj samoupravi?
Kako se komšijski organizovati?
Uprava ili samouprava?

Omladinski centar CK13 poziva sve građane MZ “Žitni trg”, kao i ostale zainteresovane sugrađane, aktiviste mesnih zajednica i organizacija civilnog društva na otvorene razgovore o temama od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalnu zajednicu.

Sati građana su format susreta kojim intervenišemo u prostor lokalne samouprave, izumevajući nove vidove udruživanja, organizovanja i zajedničkog delovanja nasuprot komplikovanim državnim procedurama u kojima smo često sami.

Želja nam je da se okupimo, otvoreno razgovaramo, međusobno ohrabrimo za uključivanje u procese odlučivanja i udruživanja, što nam može pomoći – svima zajedno – da kreiramo nove građanske inicijative i na taj način rešavamo probleme i stvaramo pozitivne promene u svojim zajednicama.

Dođite da javno razgovaramo o javnim stvarima!

————————–——–
Sati građana su deo projekta “Naša samouprava” u okviru kojeg se bavimo animiranjem građana za aktivno učešće u lokalnoj samoupravi i zagovaranjem prava na autonomno odlučivanje o lokalnim pitanjma kao jednog od osnovnih preduslova demokratizacije društva.

Zajednička veganska večera

Sre, 2018-07-11 22:00

Iako svaki aktivistički angažman zahteva psihički i fizički napor, veganstvo ima tu sjajnu komponentu da doslovno svaki put kad sedneš za sto, sudeluješ u mikrorevoluciji.

Jedi kao revolucionar/ka!
Bez ubijanja i iskorišćavanja životinja.

U Otvorenoj kuhinji pripremamo vegansku hranu, jer proizvodnja i upotreba životinjskih proizvoda kao što su meso, mleko i jaja, podrazumeva porobljavanje, prisilno razmnožavanje, mučenje i egzekuciju životinja, eksploataciju prirode i zagađenje životne sredine.

Pripremamo zajedničke večere sredom i kao priliku da se ljudi međusobno druže i upoznaju.

Događaj je namenjen svima koji žele da probaju raznolika veganska jela, da se priključe zajedničkoj pripremi veganske hrane, da saznaju više o veganstvu, susretnu se i razgovaraju sa ljudima sa kojima će sesti za isti sto.

Ideja Zajedničke veganske večere je stvoriti neku vrstu društvenog prostora u kom su svi jednaki, kreirati prostor solidarnosti. U ovom prostoru briše se granica između organizatora i posetilaca i između njih se gradi aktivističko savezništvo. To je mesto koje prožima i stvara svaki pojedinačni rad. Kako će da izgleda, zavisi od svih nas.

Ako dolaziš na Zajedničku vegansku večeru sredom u Crnu kuću – upoznaj principe njenog funkcionisanja.

BUDI SOLIDARAN – Neka vaše porcije budu odmerene, tako da hrane bude dovoljno za sve.

Solidarnost je spona koja ujedinjuje ljude i protivna je ideji moći i dominacije.

NE OSTAVLJAJ HRANU U TANJIRU – Ne bacaj hranu, pojedi je!

Rasipanje hrane je društveno, moralno i ekonomski neprihvatljivo, i u suprotnosti sa principima Otvorene kuhinje CK13.

Svake godine se u svetu baci ili propadne 1,3 milijarde tona hrane ili trećina ukupne globalne proizvodnje, dok 900 miliona ljudi širom sveta pati od gladi, pothranjenosti ili nema osiguranu prehranu. Svaki put kad bacimo hranu sa svog tanjira, kršimo nečije pravo na hranu.

POSPREMI ZA SOBOM – Ne ostavljaj prljavo suđe za sobom, operi ga!

Otvorena kuhinja CK13 ne funkcioniše kao servis ili restoran, već kao aktivistička kuhinja, zahvaljujući volonterskom angažmanu. Aktivistička znači da zajednički održavamo njen rad i promovišemo njene principe. Volonteri/ke planiraju i pripremaju obroke, organizuju nabavku, čišćenje i promociju, ali mi zavisimo i o vašoj aktivnoj pomoći u tome da cela stvar radi.

 

 

DONIRAJ – Podrži ideju u kojoj i sam/a sudeluješ!

Otvorena kuhinja CK13 održava svoj rad zahvaljujući donacijama. Prikupljen novac ulaže se u nabavku materijala za pripremu hrane i neophodna sredstva za rad. Ostavljanjem preporučenog, većeg ili manjeg iznosa, pomažeš opstanak Otvorene kuhinje CK13.

Naša preporučena donacija služi kao vodič: Ko ima manje, može dati manje; oni koji imaju više, mogu dati malo više. Donacija se  zasniva na poverenju, zavisno o samoproceni i finansijskim mogućnostima svakoga od nas, ali novac nije prepreka da bi se jelo u Otvorenoj kuhinji, jer hrana mora biti dostupna svima bez obzira na finansijsku moć.

* Želiš da se priključiš kolektivu Otvorene kuhinje CK13? Poziv za volontere/ke je uvek otvoren! Pronađi nas na sajtu CK13, FB stranici Otvorene kuhinje CK13 ili sredom na Zajedničkoj veganskoj večeri u CK13.

Mi smo otvorena grupa i veselimo se kad novi ljudi dolaze.

Stammtisch

Sre, 2018-07-11 22:00

Učili ste nemački jezik u školi, na kursu, privatno, ali niste imali priliku da progovorite na času?

Učite trenutno nemački, ali niste imali priliku da se sretnete sa puno Muttersprachler-a sa kojima biste provežbali jezik i ispravili greške?

Nalazite se u Novom Sadu, a potičete sa nemačkog govornog područja i treba vam grupa mladih opuštenih ljudi koja bi vam objasnila šta znači na srpskom “teško žabu u vodu naterati”?

Ne želite čas gramatike?

Onda je Omladinski centar CK13, sredom uveče od 20h, pravo mesto za vas!

Pridružite se opuštenoj atmosferi konverzacije na nemačkom i srpskom jeziku, predložite temu za razgovor, ili se jednostavno upoznajte, vernetzujte sa ljudima sličnim vama i razmenite mišljenja.

Konverzacije se održavaju u prostorijama Omladinskog centra CK13, nije neophodno da prijavite dolazak na konverzaciju.

Učešće je besplatno!

Ciklus filmova Rajnera Vernera Fasbindera – “Nada i strah“

Pon, 2018-07-09 23:00

Art bioskop CK13 vas poziva na ciklus filmova posvećen režiseru Rajneru Verneru Fasbinderu koji se smatra začetnikom i najznačajnijim predstavnikom nemačkog novog talasa.

Fasbinder je jedan od najplodnijih i najproduktivnijih režisera u istoriji filma, budući da je tokom svoje karijere koja je trajala 15 godina, uspeo da snimi preko 40 filmova, dve TV serije i tri kratka filma. Iako su njegovi filmovi tematski raznovrsni, kao lajt motiv u svim filmovima javlja se pitanje identiteta u poslerantoj Nemačkoj. Protagonisti njegovih filmova često predstavljaju metaforu nemačkog društva, koje se i dalje suočava sa duhovima prošlosti u pokušaju da za sebe izgradi bolju budućnost.

Urednik ovog filmskog ciklusa je Bojan Bojić. Ulaz na sve projekcije je besplatan.

Svi filmovi biće prikazani na otvorenom, na letnjoj pozornici CK13.

Program:

Ponedeljak, 09. jul
21.00 Zašto je poludeo gospodin R? (1970) – 1h28min

Gospodin R. je sredovečni Nemac čiji je život ispunjen dosadom i tihim očajanjem. Monoton, neinspirativan posao koji obavlja, udružen sa brojnim razočaranjima u porodičnom životu dovode glavnog junaka u neodrživo stanje frustracije i besmisla. Kada ova tenzija dostigne svoj vrhunac, gospodin R., reaguje na veoma miran, ali izuzetno brutalan način.

Utorak, 10. jul
21.00 Svi drugi se zovu Ali (1973) – 1h34min

Film prati priču o zabranjenoj ljubavi udovice Emi, simpatične žene u šezdesetim godinama, i Alija, marokanskog imigranta, koji je 25 godina mlađi od nje. Nakon slučajnog susreta u jednom baru, njih dvoje ubrzo započinju zajednički život, a nedugo zatim iznenada odlučuju i da se venčaju, što dovodi do snažne reakcije okruženja i zgražavanja Emine porodice i prijatelja.

Četvrtak, 12. jul
21.00 Brak Marije Braun (1978) – 2h

Hana Šigula tumači ulogu Marije, čiji suprug Herman nakon venčanja odlazi na front, gde ubrzo pada u zarobljeništvo. Iako će Herman uspeti da se vrati živ iz rata, Mariji je rečeno da je on poginuo. Suočena sa gubitkom muža, ona nastoji da se pilagodi životu u posleratnoj Nemačkoj i započinje karijeru poslovne žene. U tom periodu upoznaje Osvalda, bogatog industrijalca, te postaje njegova ljubavnica.

Očekujemo vas,

Art bioskop CK13

Čitalište

Pon, 2018-07-09 21:00

Pozivamo vas na javno čitanje radova nastalih na radionici kreativnog pisanja “Pisalište”, koje su se od februara do juna ove godine održavale subotom u Omladinskom centru CK13.

Polaznici i polaznice radionice predstaviće vam se svojim pričama, pesmama i ostalim zapisima koji su nastajali na samim radionicama.

“Čitalište” će se održati u ponedeljak, 9. jula od 19 časova u dvorištu Crne kuće.

Propuštena prilika za unapređenje ekonomskih i socijalnih prava u Srbiji

Pon, 2018-07-09 13:13

Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11 izdala je saopštenje povodom još jedne propuštene prilike za unapređenjem ekonomskih i socijalnih prava u Srbiji. Saopštenje prenosimo u celosti:

Srbija na sednici Saveta UN za ljudska prava odbila preporuku da unapredi zaštitu ekonomskih i socijalnih prava

U Beogradu, 6. jula 2018. godine

Na poslednjoj sednici Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava Republika Srbija prošla je kroz treći ciklus Univerzalnog periodičnog pregleda u kom je prihvatila 175 preporuka zemalja članica a odbila 15 preporuka koje se tiču unapređenja zaštite ljudskih prava.

Republika Srbija je odbila preporuku da potpiše i ratifikuje Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima koji otvara mogućnost pojedincima koji smatraju da su žrtve kršenja ekonomskih i socijalnih prava da po iscrpljivanju svih pravnih lekova u domaćem pravnom sistemu, traže zaštitu Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava. Ovaj Protokol nezaobilazan je instrument za zaštitu ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava širom sveta, a potpisalo ga je 45 zemalja članica Ujedinjenih nacija, dok su ga 23 zemlje članice ratifikovale. Njegova primena počela je u maju 2013. godine a u dosadašnjoj praksi Komitet je pružao zaštitu ženama u slučajevima nezakonitog ukidanja penzije kao i u slučajevima iseljenja koja su dovodila do povrede prava na adekvatno stanovanje.

Nezavisne državne institucije za zaštitu ljudskih prava godinama unazad izveštavaju Narodnu skupštinu Republike Srbije o povećanom broju pritužbi koje građani i građanke podnose u oblasti ekonomskih i socijalnih prava. S druge strane, Ustavni sud u dosadašnjoj praksi nije pokazao da na adekvatan način štiti ekonomska i socijalna prava, što se može ilustrovati odbacivanjem inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, neopravdano dugim vođenjem postupaka za ocenu ustavnosti odredbi zakona kojima se uvodi oporezivanje socijalnog stanovanja, stanovanja izbeglica i interno raseljenih lica i Uredbe o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći.

Imajući ovo u vidu, posebno zabrinjava to što je odluka o odbijanju preporuke doneta bez bilo kakvog dijaloga sa sindikatima, predstavnicima udruženja koja okupljaju i zastupaju posebno ugrožene kategorije stanovništva i stručnom javnošću. Pored toga, ova odluka ukazuje nam i na to da ratifikacija Opcionog protokola neće biti razmatrana sve do 2023. godine i sledećeg ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava.

Neprihvatanjem ove preporuke Republika Srbija je propustila priliku da unapredi pristup pravdi žrtvama kršenja ekonomskih i socijalnih prava, kao i da kroz dijalog sa Komitetom pojasni obaveze koje ima u pogledu ostvarivanja ekonomskih i socijalnih prava što će se posebno negativno odraziti na ostvarivanje ovih prava najugroženijih kategorija stanovništva.

Interaktivna igrica “Bila jednom jedna trava”

Pon, 2018-07-09 13:01

Predstavljamo vam interaktivnu igricu “Bila jednom jedna trava” koju je kreirala naša saradnica Sanja Anđelković.

Ova igrica je nastala kao simboličan odgovor građanskih inicijativa sa Rotkvarije i Limana, i svih ostalih koji se u gradu bore za zeleniju okolinu. Kroz primer aktivnosti Inicijative “Ne damo Livadicu!” prikazana je aktuelna borba za očuvanje zelenih površina u Novom Sadu, zašto su one bitne, kao i kako se možemo organizovati i okupljati po ovom pitanju. Odvojite malo vremena za par klikova, pokažite svojim komšijama i svima koje znate, uživajte i učite decu o travi i drveću.

 

Link za igricu:
http://cod3d.si/trava/v2/

CRNA OVCA benefit show

Sub, 2018-07-07 23:00

Novi Sad muzička underground scena za socijalne promene, nikada za profit. Benefit svirka za klub subkulture Crna Ovca.

BECOME AS ONE | hardcore
GUNSALE | rock n’ roll
VRŠNJAČKO NASILJE | street punk
TRI KAPLJICE | rock till you drop
SEX OR SUICIDE | pop punk

Subota, 07. JUL | CK13 21h | Ulaz 300rsd

Saopštenje Crne Ovce prenosimo u celosti:

Pre sedam godina, prilikom pritisaka od strane državnih službi na naš klub subkulture Crne Ovca, zatražili smo vašu podršku i pomoć. Nismo uspeli u realizaciji tog događaja, ali smo uspeli da sačuvamo Crnu Ovcu kroz sve ove godine.

Danas, posle sličnih pritisaka, mi se okupljamo ponovo i pozivamo sve naše drugare i drugarice da se pridruže ovoj akciji kao podršci očuvanju i funcionisanju Crne Ovce. Keep the good fight

Osnovali smo klub 2011. godine. Ciljevi su unapređenje kulture i umetnosti, podsticanje stvaralaštva,najviše u oblasti nezavisne autorske muzike i strip kulture, zaštita životne sredine, prevencije bolesti zavisnosti.
U Ovci realizujemo deo naših aktivnosti kao što su promocije, predavanja, projekcije, radionice, izložbe i ostalo.
Prostor je opremljen bibliotekom stripova, knjiga, tematskih časopisa, fanzina, gramofonskih ploča koje su slobodne za korišćenje, a sve u cilju da zainteresujemo mlađe naraštaje za alternativne oblike kulture i razvoj kreativnosti.
U sopstvenoj produkciji smo takođe organozovali više od stotinu muzičkih manifestacija – koncerata, festivala na kojima smo predstavili novosadskoj omladini oko dve stotine aktuelnnih evropskih i svetskih autorskih muzičkih grupa i domaćih bendova. Tom prilikom smo omogućili upoznavanje, saradnju i razmenu iskustava lokalnih i stranih autora i publike. Neki od naših gostiju su bili i muzički sastavi iz Amerike (Shai Hulud, Between Earth & Sky, Noose, BANE, Pulling Teeth, Seraphine, Arms Aloft, Wrong Answer, Kingdom, Spirits, Test of Time,…) i Meksika (Jolliete), Kanade (Todos Caeran), Ukrajine (Bluesbreaker, Reminded) , Poljske (Heatseeker, Vicious Reality), Portugala (Critical Point), Španije (Collapse), zemlje Beneluksa i Skandinavije (No Omega, Landverraad, A strenth within, To the test, Cornered, Lifelong, Hexis,Grieved, Gust, Agent Attitude, Hawser), Velike Britanije (Bastions, Gnarwolves, Pijn, Cavalcades, Together, Almost Home), Nemačke (Out of step, Alpinist, Gram, 52 Hertz, The Storm, Stand der Dinge, Finisttere, Wolf Down, Bussines as Usual, Relfections), Italije (Attrito, La prospetiva, Strange Fear, Caino, Lineout, My own voice), Fancuske (Guerilla Poubelle, Gerranium, Heavy Hearts, Chavire, No guts no glory, Birds in Row, Nine Eleven, The rodeo idiot Engine, Fire at will, 12XU), Bugarske (Them Frequencies, Expectations, Last Hope), Grčke (Bandage, Wish upon a star, Allecto, Insect Radio, I want you dead, Blame Kandinsky, King Medicine, Ruined Families, Despite Everythin, Endsight, Vodka juniors, Last rizla), Argentine (Reconcile, Carl Seagan), Republike Češke (Manon Meurt, Dusty Kate), Hrvatske (Ponor, Sentence, Black sails, Stronghold, Dying in this place), Bosne i Hercegovine (Gloves off, Hobsons Choice, Deer in the headlights), Makedonije (Culture Development, Fonija), Slovenije (In-sane), Mađarske (Wrooong, Cult of Grace, Exterminating Angel, Have no clue), Austrije (Lorraine, Five minute fall)

Takođe smo samostalno organizovali više od 50 izložbi nezavisnih autora, promocija novih strip izdanja, domaćih izdavačkih kuća, među kojima bi napomenuli dugogodišnju saradnju sa novosadskom izdavačkom kućom Komiko i Orfelin, zatim Besna Kobila, Makondo, Phoenixx press, System comics, predstavljanje Zrenjaninskog strip festivala i magazina Strippolis, Kragujevačkog strip festivala Comicon, Izdavaštva doma kultura Žabalj, novosadskih autora Baneta Kerca, Sibina Slavkovića, Toze Obradovića, Dejana Nenadova, Đorđa Milovića, pisca i kritičara Dejana Ognjanovića, Zorana Stefanofića, prof. Ivice Stevanovića, saradnja sa USUS, SKC NS, CK13.

Posebno bi napomenuli predavanje (spoken word) i motivacioni govor lica koje je prepoznatljivo na muzičkoj sceni. U pitanju je gostovanje Grega Benika (gregbennick.com), pevača američkog benda Trial, koji je pored toga i dugogodišnji angažovan humanitarni aktivista u organizaciji (One Hundred For Haiti), motivacioni govornik i režiser filmova Flight from Death, The Philosopher Kings, Omphalos.
Takođe smo organozovali seriju promocija, predavanja i druženja sa novosadskim autorima stripa Veliki Blek u jugoslovenskoj produkciji novosadskog dnevnika. Reč je o proboju domaćih autora na evropsku strip scenu kojim je kasnije uspostavljena novosadska škola stripa kao prepoznatljiva i u svetskim okvirima.
Predstavili smo izdavački poduhvat Doma Kulture Žabalj,sa njihovim izdanjima,Istorija Šajkaškog odreda i istorijskim stripom Zerb i Zrenjaninske škole strpa sa njihovom izdanjem Strip polis.
Dejan Ognjanović, prvi doktor književnosti horora u Srbiji, je predstavio svoj roman ”Zavodnik” novosadskoj publici u našem prostoru.

Izdali smo dva broja nezavisnog magazina ”Rebuild” koji se bavi promocijom subkulture i nezavisnom muzičkom scenom u regionu i svetu, promocijom ljudskih i životinjskih prava.
Takođe smo izdali 12 ’’Rebuild newsletter” u kojim smo upoznavali domaću publiku sa autorima koje smo ugostili i njihovim stvaralaštvom i informisali ih o najnovijim svetskim dešavanjima iz oblasti subkulture.

U našem klubu Crna Ovca, omogućili smo likovne izložbe mnogim mladim, neafirmisanim umetnicima, kao i onim poznatijim domaćoj javnosti. Kao što su Dragan Jandrić, Milivoj Kostić, Vanja Urukalo, Ivica Stevanović, Aleksandar Zolotić.

U oblasti filma smo organizovali ”Festival kondenzovanog filma” u saradnji sa istoričarem filma Rastkom Perišićem, “Festival kratkog podvodnog filma” u saradnji sa beogradskom Školom ronjenja CEDIP, i “Filmozofiju strave” u saradnji sa autorima istoimenog sajta Aljošom Tomićem i Nenadom Lančuškim, predavanje i projekcije “Alien – Odiseja strave i eksploatacije”, predavača Jovana Ristića, kao i predavanje i prikazivanje filmova “Pepeo nuklearne vatre” Jovana Ristića. Redovni program uključuje klasike filmske umetnosti kao i dokumentarni film sa naglaskom na aktuelne probleme održivog razvoja i zaštite zdravlja.

Smatramo da je nephodno omogućiti novim generacijama osnovne uslove za kreativno izražavanje i podsticati ih u istom kao alternativu štetnom uticaju medija i prevencija bolesti zavisnosti,tako što ćemo podsticati postojeće i stvarati nove inicijative.

Hvala vam

Pneumatik Trio + Ex You

Pet, 2018-07-06 23:00

Bend Pneumatik Trio čine Vladimir i Aleksej Ivančev, Nebojša Vukašinović i Gavra Dražić. Započeli su sa radom tokom osamdesetih godina prošlog veka, kroz saradnju sa tada aktivnim novosadskim umetnicima i umetnicama performansa. Bend eksperimentiše sa bukom kroz spoj instrumenata kao što su bubnjevi, gitara i bas gitara i elektronike, matrica, te povremeno i alata poput, na primer brusilice.

Ex You je muzički sastav posvećen improvizovanoj i eksperimentalnoj muzici, osnovan 2014. godine u Novom Sadu. Čine ga Laslo Lenkeš (gitara), Filip Đurović (trombon, bubnjevi) i Milan Milojković (elektronika).

Cena karte za ovaj koncert biće 100 dinara. Kupovinom karata za koncerte u CK13 podržavate izvođače i nezavisnu muzičku scenu.

Sati građana

Čet, 2018-07-05 19:00

Sati građana svakog četvrtka od 17 do 19č u Omladinskom centru CK13.

Sa kojim problemima se suočavamo na lokalu?
Da li imamo dovoljno prešačkih staza, parking mesta, zelenila?
Ko su nam komšije i da li ima komšijske solidarnosti?
Da li smo zadovoljni komunalnim uslugama i radom javnih preduzeća?
Da li nam u rešavanju lokalnih problema mogu pomoći mesne zajednice?
Koja su naša prava kao stanovnika mesnih zajednica?
Šta znamo o Zakonu o stanovanju?
Šta znamo o Zakonu o lokalnoj samoupravi?
Kako se komšijski organizovati?
Uprava ili samouprava?

Omladinski centar CK13 poziva sve građane MZ “Žitni trg”, kao i ostale zainteresovane sugrađane, aktiviste mesnih zajednica i organizacija civilnog društva na otvorene razgovore o temama od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalnu zajednicu.

Sati građana su format susreta kojim intervenišemo u prostor lokalne samouprave, izumevajući nove vidove udruživanja, organizovanja i zajedničkog delovanja nasuprot komplikovanim državnim procedurama u kojima smo često sami.

Želja nam je da se okupimo, otvoreno razgovaramo, međusobno ohrabrimo za uključivanje u procese odlučivanja i udruživanja, što nam može pomoći – svima zajedno – da kreiramo nove građanske inicijative i na taj način rešavamo probleme i stvaramo pozitivne promene u svojim zajednicama.

Dođite da javno razgovaramo o javnim stvarima!

————————–——–
Sati građana su deo projekta “Naša samouprava” u okviru kojeg se bavimo animiranjem građana za aktivno učešće u lokalnoj samoupravi i zagovaranjem prava na autonomno odlučivanje o lokalnim pitanjma kao jednog od osnovnih preduslova demokratizacije društva.

Poziv za učesnike za “Youth for Sharr”

Čet, 2018-07-05 15:05

Omladinski centar CK13 i partnerska organizacija GAIA – SCI Kosovo raspisuju otvoreni poziv za učesnike/ce iz Srbije na omladinskom okupljanju na Brezovici, koje će se održati u periodu od 31. jula do 14. avgusta.

Ovog leta GAIA organizuje drugi po redu BREfest i omladinsko okupljanje na Šar-planini. BREfest je festival na otvorenom koji okuplja mlade ljude se Balkana u ski centru na Brezovici. Prošlogodišnje premijerno izdanje je na istom mestu okupilo oko 150 ljudi, koji su zajedno uživali u planinskom krajoliku kroz istraživanje, muziku i radionice u interkulturalnom okruženju. Ove godine će se BREfest proširiti dvonedeljnim omladinskim okupljanjem na Brezovici, gde će učešće uzeti oko 40 mladih sa Balkana. Oni će biti podeljeni u 4 tematske grupe, a to su:

 

–          Umetnička kolonija (Likovna umetnost inspirisana Šar-planinom i kreiranje radionica za BREfest)

–          Priroda i biodiverzitet – (Dokumentovanje divljeg života, pejzaža, vodenih površina i ekosistema Šar planine)

–          Radionice pripovedanja (Prikupljanje priča ljudi i planine kroz video, fotografije, zapise, dizajn, blog, nove medije)

–          Terenska putovanja kroz tradiciju (Istraživanje lokalnih običaja, dokumentovanje tradicije)

Ideja okupljanja je da mladi ljudi istraže Šar-planinu kroz različite uglove i da pokušaju da predstave sliku trenutnog stanja i višeslojne priče koju ovo mesto sa sobom nosi. Svaka od ove četiri grupe će rezultate svog rada predstaviti tokom BREfesta.

 

USLOVI PRIJAVLJIVANJA ZA UČESNIKE/CE IZ SRBIJE:

  • Da imate između 18 i 30 godina
  • Da ste u mogućnosti da prisustvujete okupljanju od početka do kraja (od 31. jula do 14. avgusta)
  • Poželjno je da ste umetnik/ca, ekološki radnik/ca, mlada osoba koja se bavi književnošću, fotografijom, kulturologijom, etnologijom, itd.
  • Poželjno je da imate avanturistički duh i spremnost da učite od drugih ljudi i prirode

Smeštaj je u okviru ski centra Brezovica (4-6 ljudi po sobi), troškovi smeštaja i ishrane su pokriveni u potpunosti (hrana će biti vegetarijanska), dok se putni troškovi pokrivaju u iznosu do 50€.

Učesnici/e će biti iz 8 zemalja: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Kosovo i Srbija. 

Možete se prijaviti najkasnije do 16. jula u podne, a svi prijavljeni će biti obavešteni o rezultatima selekcije najkasnije do 20. jula. Prijavljivanje se vrši putem ovog formulara.

Zajednička veganska večera

Sre, 2018-07-04 22:00

Zamenite obrok s nogu veganskom večerom u društvu.
Pridružite se pripremi od 16č ili dođite na Zajedničku vegansku večeru u 20č.

U Otvorenoj kuhinji pripremamo vegansku hranu, jer proizvodnja i upotreba životinjskih proizvoda kao što su meso, mleko i jaja, podrazumeva porobljavanje, prisilno razmnožavanje, mučenje i egzekuciju životinja, eksploataciju prirode i zagađenje životne sredine.

Pripremamo zajedničke večere sredom i kao priliku da se ljudi međusobno druže i upoznaju.

Događaj je namenjen svima koji žele da probaju raznolika veganska jela, da se priključe zajedničkoj pripremi veganske hrane, da saznaju više o veganstvu, susretnu se i razgovaraju sa ljudima sa kojima će sesti za isti sto.

Poziv za urednike/ce programa “Paket aranžman” u CK13

Sre, 2018-07-04 15:26

Omladinski centar CK13 raspisuje poziv za mlade urednike i urednice u okviru programa “Paket aranžman”.

Ukoliko imate između 15 i 30 godina i želite da se uključite u kreiranje programa CK13, ovo je prava prilika za vas.

Možete se angažovati na filmskom, muzičkom i književnom planu, u zavisnosti od vaših interesovanja.

Ako ste ljubitelj filma, možete se prijaviti za uređivanje našeg “Art bioskopa”, u okviru koga se koncipiraju filmski ciklusi posvećeni slavnim, ali i manje poznatim stvaraocima i stvarateljkama, pojedinim kinematografijama ili određenim žanrovima.

Ako preferirate slušanje muzike, onda se možete prijaviti za uređivanje jedne od naših “Slušaonica”, tematskim večerima posvećenih velikim muzičarima i muzičarkama, bendovima ili određenim muzičkim pravcima.

Ako ste ljubitelj književnosti, pridružite se uređivanju našeg književnog programa kroz format koji nosi naziv “Autor nije prisutan”, a u kome se održavaju literarne večeri posvećene značajnim autorima i autorkama svetske i regionalne književnosti.

Realizacija programa je predviđena za period septembar-novembar 2018. godine, a svi zainteresovani se mogu prijaviti i za više od jedne vrste programa, najkasnije do 11. jula u 12 časova i to putem ovog formulara.

Ciklus filmova Federika Felinija – „Muz(ik)a i film italijanskog neorealizma“

Pon, 2018-07-02 23:00

Art bioskop CK13 vas poziva na ciklus filmova posvećen Federiku Feliniju, čije ime asocira na ekscentrično i ekstravagantno, na slavu i nadrealno. Malo je stvaralaca u istoriji filma koji su toliko uticali na njen tok kao što je Federiko Felini. A opet, sa druge strane, bio je podjednako dobro prihvaćen i od publike, običnog sveta, što pokazuju mnogobrojne nagrade, ali i prisutnost u popularnoj kulturi. Stil njegovih filmova bio je uzvišen i vulgaran, smešan, poetičan i zabavan, vrvio je od klovnova, karnevala, kaluđerica, sveštenika i prostitutki. Veoma različita od ženskih fantazija koje je režiser voleo da prikazuje u svojim filmovima, Đulijeta Masina, „naivna“ i „smešna“ muza ambicioznog Felinija, uspeva da ga inspiriše snažnom energijom i toplinom i ona postaje glavna zvezda njegovih filmova. Tada je počelo jedno od najkreativnijih filmskih partnerstava u istoriji filma.

Pored supruge, zaštitni znak Felinijevih filmova je i kompozitor Nino Rota, s kojim je sarađivao u gotovo svim svojim filmovima. Režiser je do te mere cenio Rotu da je čak nazvan “Felinijevim čarobnjakom”. Iako su mnogi kritičari pokušavali da objasne umetnički sklad između ovih autora, njihova jedinstvena, živopisna harmonija je, paradoksalno, proistekla iz velikog umetničkog konflikta: Felini i Rota su pripadali potpuno različitim svetovima – svetu slika i svetu zvuka. Federiko Felini, Nino Rota i Đulijeta Masina čine „trio fantastico“ italijanske kinematografije.

Nino Rota je komponovao muziku za sva tri filma u okviru ovog ciklusa, dok je Đulijeta Masina, u svim ovim ostvarenjima, bila u centru pažnje.

Urednica ovog filmskog ciklusa je Erna Paljevac. Ulaz na sve projekcije je besplatan.

Svi filmovi biće prikazani na otvorenom, na letnjoj pozornici CK13.

 

Program:

Ponedeljak, 2. jul

21.00 Ulica (1954) – 1h48min

Đelsomina, lakoverna mlada žena, saznaje da je njena sestra Rosa umrla u toku turneje na koju je otišla sa uličnim zabavljačem, snagatorom Zampanjom. Sada se, godinu dana kasnije, isti taj čovek vratio da traži od njene majke da ona, Đelsomina, zauzme sestrino mesto. Majka uzima novac i njena kćerka odlazi istog dana. Zampanjo zarađuje za život kao putujući ulični zabavljač. On Đelsominu uči kako da svira bubnjeve i trubu, da pleše i izmotava se pred publikom. Iako ona ima želju da mu udovolji, on se ipak oslanja na zastrašivanje i nasilje kako bi održao nadmoć. Felini je ovim filmom definitivno postao zvezda svetske kinematografije, ali je istovremeno prouzrokovao žučne rasprave i osporavanja u samoj Italiji.

 

Utorak, 3. jul

21.00  Kabirijine noći (1957) – 1h50min

Prostitutku Kabiriju sve vreme laže njen ljubavnik Đorđino i obećava joj da će je oženiti. Umesto venčanja, on ju je samo gurnuo u reku i pobegao sa njenom torbicom. Tri dečaka primećuju Kabiriju i izvlače je iz reke kako se ne bi utopila. Sledećeg dana, ona sa prijateljicom Vandom odlazi na posao i na ulici je kupi ljubazan glumac i ženskaroš Alberto, koji je vodi u svoju vilu. Iznenada se pojavljuje njegova ljubavnica Džesi, pa Alberto skriva Kabiriju u ormar, gde ona provodi celu noć. Ona polako započinje vezu sa drugim čovekom, Oskarom, koji je nagovara da sakupi svoju ušteđevinu i da se preseli kod njega kako bi se venčali. Ona to i čini, ali ju je i Oskar prevario, pokrao i pobegao. U ovom ostvarenju realističkog stila, ali alegoričnog sadržaja, prikazana je krepkost žene suočene sa izdajom.

 

Četvrtak, 5. jul

21.00 Probisvet (1955) – 1h53min

Grupa prevaranata ne bira način da dođe do zarade: prerušavaju se u sveštenike, varaju i kradu siromašne seljake, potom se prerušavaju u agente za nekretnine i uzimaju depozite od stanova. Sav ukraden novac se troši na automobile, nakit, šampanjac i prostitutke. Jedan član bande, Pikaso, govori svojoj vernoj supruzi Iris da je slikar, ali posle novogodišnje zabave među kriminalcima, ona prestaje da mu veruje. Drugi član bande, Augusto, sastaje se sa svojom kćerkom Patricijom u bioskopu posle nekoliko godina i tada ga hapse i zatvaraju. Kada je oslobođen, on formira novu bandu koja će potkradati seljake. Nakon što je pokrao jednu seljačku porodicu, Augusto razgovara sa njihovom paralizovanom kćerkom, banda dolazi sa svojim „plenom” i on im govori da je sav novac vratio. Izbija tuča, bacaju ga na zemlju, skidaju ga i otkrivaju da je sve dragocenosti sakrio ispod odeće. Ostavljaju ga da sporo umire na padini. „Probisvet“ je film koji je označio Felinijev prelaz iz intimnog na socijalni i socijalnokritički plan.

 

Očekujemo vas,

Art bioskop CK13

Strane