Omladinski centar CK13

Subscribe to Omladinski centar CK13 feed
Omladinski centar CK13
Updated: 2 hours 56 min ago

Koncerti kao politički događaji

Sub, 2017-04-01 17:21

Zašto govorimo o koncertima kao političkim događajima i kako vidimo odnos između muzike i politike? U odgovorima na ova pitanja artikulišemo naše prakse i osvetljavamo naše mesto i ulogu na muzičkoj sceni.

Ako su koncerti kulturni, društveni i javni događaji koji povezuju publiku i muzičare (muziku) i okupljaju ljude u jednom vrednosnom smislu, onda određena politika leži u osnovi svakog koncerta, a svaki koncert je politički događaj. Politika u najširem smislu označava aktivnost kroz koju ljudi stvaraju, čuvaju, sprovode ili menjaju pravila po kojima žive, pa kada govorimo o koncertu kao političkom događaju, govorimo o njegovoj društvenoj ulozi, jer čovekovu muzičku praksu nije moguće odvojiti od konkretnih društvenih aktivnosti i pravila koje pojedinci i društvo  postavljaju, zadaju i dele. O društvenoj ulozi govorimo kada posmatramo događaje koji deluju na društvo. Budući da se muzički događaj (koncert) po svojoj prirodi obraća javnosti, ma kakvog sastava i veličine ona bila, društvena uloga mu je imanentna. Muzika na sceni proizvodi delovanja na publiku. Muzika ubeđuje i zavodi, artikuliše, kontroliše i transformiše društvena kretanja, ona je sposobna da anticipira ili dijagnostikuje društvene potrese i lomove.

Muzika uvek nastaje u nekom društvenom kontekstu, i ona nikada nije izvan njega. Muzika se stvara, izvodi, percipira, menja, nestaje ili preobražava u skladu s istorijskim i kulturološkim okolnostima kroz koje jedno društvo prolazi. Muzički žanrovi i subkulture nastajali su u tesnoj vezi sa aktuelnim društvenim prilikama i kroz njih su se oblikovale vrednosti, norme i obrasci ponašanja čitavih generacija. Istorija popularne muzike se može posmatrati kao sled određenih paradigmi, pa kada danas govorimo o hippy pokretu govorimo i o kritici potrošačkog društva, pacifizmu i slobodi, a kada govorimo o panku, govorimo i o borbi protiv establišmenta i nametnutih društvenih normi, kao i o rock n’ rollu.

Koncerti kao javni događaji i muzika kao moćan medijum reflektuje i prenosi društvene prakse i zahteve koje smo prisvojili i sa kojima smo se identifikovali, pa se tako možemo baviti muzikom kao strategijom otpora i instrumentom spektakla, kao oruđem propagande i predmetom cenzure, kao sredstvom socijalne kohezije i konstrukcije identiteta ili kao oruđem nadzora i sprovođenja ideološke indoktrinacije, odnosno, demonstracije moći.

Za nas, muzika bi trebala da bude ujedinjujući element u društvenoj kritici i otporu, kao i moćno organizaciono načelo, ali je istovremeno podložna komercijalizaciji i često u službi mejnstrima. Zbog ove njene dvostruke perspektive, neophodno je problematizovati i politizovati muzičku scenu kako bismo utvrdili njen društveni karakter i ulogu i kako bismo ustanovili gde prestaje politika i umetnost, a počinje puka zabava i muzička indsutrija. Ovo razlučivanje nije jednostavan zadatak, i mi ćemo pokušati da artikulišemo samo neke momente ovog problema, one koje smo prepoznali kroz dosadašnji rad i iskustvo u organizaciji koncerata.

Politiku muzičke scene shvatamo u širokom smislu. Ona se ogleda kroz organizaciju koncerata, komunikaciju između klubova i muzičara, u načinu na koji se bendovi (samo)organizuju i kako predstavljaju svoju muziku. Politike ima i u izboru mesta i povoda za svirku, u međusobnom odnosu muzičara i publike, u njihovom odnosu prema prostoru u kom se okupljaju, kao i u tome šta muzičari govore na sceni i na koji način mediji prate scenu i izveštavaju o njoj… Dakle, pred nama je širok prostor za problematizaciju i politizaciju praksi koje konstituišu muzičku scenu.

Omladinski centar CK13 u skladu sa konceptom mesta kao otvorenog prostora organizuje koncerte nezavisno od popularnosti i afirmisanosti bendova, pa tako jednaku priliku da javno predstave svoj rad dobijaju i poznati i manje poznati bendovi. Ovo “poznati i manje poznati” se pre svega odnosi na to koliko se bendovima poklanja pažnja u medijma i koliko ljudi prati njihov rad, odnosno, koliko imaju publike. Zbog toga mediji koji prate muzička dešavanja imaju veliku odgovornost prema tome koju muziku i koje bendove će pratiti i na koji će način izveštavati o njima. Ako mediji na senzacionalistički način pišu o nekom bendu ili koncertu koji se održao, onda senzacionalizam postaje bitan momenat na osnovu kojeg i publika i muzičari percepiraju i vrednuju dešavanja na muzičkoj sceni, odnosno, vlastiti rad. Publika će radije posećivati koncerte oko kojih se diglo dovoljno hypea, a muzičari će težiti ka senzacionalističkom predstavljanju vlastitog rada. Ovakav pristup muzičkim dešavanjima nije redak jer služi interesu komercijalnih klubova, festivala i muzičkih medijskih i izdavačkih kuća koje se vode logikom tržišta i muziku koriste za ostvarivanje profita. Sve ovo rezultira zamršenom situacijom na muzičkoj sceni.

Tako imamo situaciju da bendovi koji izvode alternativnu muziku predstavljaju svoj rad nabrajajući klubove i festivale na kojima su nastupili i navodeći medijske i izdavačke kuće koje stoje iza njih. Medijski izveštaji sa koncerata obiluju prozaičnim informacijama o posećenosti koncerata, o redosledu izvedenih numera, o satnici i trajanju koncerta, o tome da li je bilo bisa…

Umesto artikulacije vlastite muzike i njene pozicije, stoji promovisanje festivala, izdavačkih i medijskih kuća. A umesto analitičkih tekstova o muzičkim dešavanjima koji bi služili kao vredan izvor i svedočanstvo o stanju na sceni, dobijamo puke novinarske izveštaje sa događaja. Zato je bitno razmrsiti šta ide pre: muzika i bend ili festivali i mediji?  I da li se muzički festivali i medijske kuće baziraju na onome što muzičari rade ili muzičari rade ono što diktiraju festivali i medijske kuće?

Ova zamršena situacija se ogleda ne samo u načinu na koji bend sebe predstavlja već i u onome šta radi, jer se bendovi sve više okreću komercijalnim sadržajima koji obećavaju dobar plasman, pa ovo često predstavlja okosnicu njihovog rada. Bendovi se organizuju kroz hijerarhijske strukture u kojima lideri igraju najvažniju ulogu, a nije retko da bendovi i nastanu tako što članove mobiliše lider. Bendovi biraju menadžere i promotere koji imaju uticaj i kontakte na sceni, a ne biraju mesto ni povod za svirku.

Ovo rezultira kontradiktornom situacijom u kojoj “alternativni” bendovi nastupaju u komercijalnim klubovima ili na gradskim festivalima kao podrška mega zvezdama. Takođe, bendovi se rado odazivaju za učešće na takmičarskim festivalima, čak ih i sami organizuju, i tako podržavaju ideju da je takmičenje među bendovima legitimno i da bi o njihovoj afirmaciji trebalo da presuđuje mišljenje žirija koji okuplja i finansira neki sponzor. Pri tom se ne problematizuje finansiranje festivala na kojima se promovišu njihovi sponzori (korporacije, kompanije) i pokrovitelji (gradske i pokrajinske vlasti), dok je bendovima i muzičarima potrebna podrška u vidu obezbeđivanja prostora za vežbe i nastupe, studija za snimanje i opreme, prilike za razmenu i edukaciju, čime se jedino i može obezbediti održivost i rast scene.

Muzičari su prinuđeni da balansiraju između umetničkog integriteta i slobode, očekivanja publike, medija i muzičke industrije, a da pri tom grade specifične relacije unutar i izvan grupe.

Kreativni potencijal, naročito mlađih generacija muzičara, kontaminiran je neoliberalnom tržišnom ideologijom, a njih same, s druge strane, karakteriše odsustvo bilo kakvog kritičkog stava, otpora i bunta koji su oduvek odlikovali alternativnu scenu. Umesto toga, mladi “alternativci” se rado ispostavljaju logici tržišta i pokazuju više preduzetničke inicijative, nego inicijative koje će transformisati postojeće odnose na sceni i izgraditi je na drugačijim načelima.

Sve ovo zajedno kompromituje alternativnost muzike, a potvrđuje potrebu zajedničkog delovanja, međusobne podrške i solidarnosti, odnosno, potrebu za politizacijom muzike koju moraju izvršiti i muzičari i publika.

Politizacija koju bi mogli da izvedu muzičari morala bi da otpočne pitanjem: Zbog čega se zapravo bavimo muzikom? Da li muzikom reprezentujemo same sebe ili je u pitanju još nešto drugo? Ono čemu svedočimo jeste samobrendiranje i insistiranje na samodovoljnosti. Teži se prikupljanju što većeg simboličkog kapitala. Šta ovakav način samoreprezentacije prouzrukuje? Prouzrukuje otuđenje. Bend pretvara sebe u robu koju treba da plasira i naplati. Ono što stvar čini teškom jeste neprepoznavanje i neosvešćivanje ovog procesa od strane samih bendova koji se komercijalizuju, verujući da rade naporno kako bi došli do što većeg broja ljudi.
Da bi se počelo sa politizacijom, bendovi bi morali da dekonstruišu vlastiti rad napuštanjem područja reprezentacije i povratkom temeljnim pitanjima: Zašto sviramo? Zašto imamo bend? Zašto radimo to što radimo, a ne nešto drugo?

Odgovori na ova pitanja zahtevaju muzičare u celosti, jer problematizuju odluku da se bave muzikom, a ne nečim drugim. Čak i odgovor u stilu: “Sviramo zbog nas, jer uživamo u tome!” upućuje na afirmativnu ulogu muzike – kada se grupa ljudi okupljenih u bendu međusobno potvrđuje kroz užitak. A kada krenemo dalje tragom ovih pitanja (čemu muzika? čemu bendovi?) doćićemo do političkog u muzici, do onog na koji način naše bavljenje muzikom utiče na nas i na naše međusobne odnose.

Na polju nezavisne muzičke scene, u organizacionom i u sadržinskom smislu, problematizacija i politizacija se ostvaruje kroz razmenu i međusobno povezivanje bendova, kroz podršku postojećim i stvaranjem novih prostora za probe i nastupe po netržišnim uslovima, kroz međusobnu podršku i solidarnost, kao i organizovanjem slušaonica i tribina na kojima se tematizuju ovi problemi.

Možda najznačajniju inspiraciju i podstrek za aktivizam u muzici mogu da nam daju oni bendovi koji sami organizuju svoje koncerte i turneje, i koji samostalno upravljaju prostorima za vežbe i nastupe.

CK13 već osam godina organizuje muzičke događaje i najznačajnije iskustvo koje smo stekli tokom ovih godina, stekli smo upravo zahvaljujući susretima i razgovorima sa ovim bendovima. Ovo iskustvo oblikovalo je i naš rad. U ovim razgovorima uvek su se isticali osnovni principi funkcionisanja: samoinicijativa, samoorganizovanje i odgovornost, prema onome šta radimo i prema društvu koje gradimo. Za ove bendove, pozicije su jasne: muzika je polje borbe protiv sistema, a to je borba koja nam je svima zajednička i koju delimo kroz međusobne susrete, na koncertima. Borba se može voditi na različitim frontovima i u različitim formatima: na bini,   kroz tekstove, u spotovima i putem fanzina i drugih promotivnih materijala koji se distribuiraju na koncertima; nomadskim životom na turneji i načinom oblačenja, kroz intervjue, benefit događaje, oponiranjem komercijalnim ponudama i klubovima, u otvorenim sesijama gde se umesto autorstva zastupa kolektivnost, kroz improvizaciju, performanse, intervencije u prostoru… Koja će muzika nastati, nema pravila. U žanrovskom smislu, muzika je najčešće uslovljena senzibilitetom muzičara, odnosno, onim pravcem u muzici koji im je blizak. Ono što se ispostavilo kao pravilo je da muzika nastaje po principu jednakog učešća svih i da je rezultat zajedničkog izražaja. Tako postoje bendovi koji sviraju hard core, punk, jazz ili improvizovanu muziku, a dele iste vrednosti i principe. Ovi bendovi aktivni su na sceni i kao organizatori koncerata bendova i muzičara na turneji i na taj način stvaraju underground mrežu zahvaljujući kojoj bendovi nastupaju širom sveta. Mesta u kojima se nastupa su skvotovi, kuće, dnevne sobe, knjižare, društveni centri…

Održivost ovakvih poduhvata moguća je zahvaljujući dobrovoljnim novčanim prilozima publike koji na ovaj način ne kupuju ulaznicu za koncert, jer ne dolaze da konzumiraju muziku i, naravno, da za to plate, već podržavaju muzičare i scenu kojoj i sami pripadaju.

Da bi ovakve prakse zaživele i kod nas, neophodno je provocirati publiku na tragu pitanja: Zašto dolazi na koncerte?

Zašto je sve ovo važno? Važno je jer su ovakvi muzički kolektivi, muzički događaji i prakse samoorganizovanja živa mesta alternative. A složićemo se da je upravo to ono što nam je važno i što nas pokreće – kad muzika postane više od estetike i žanra, kad postane povod za susrete i razmenu među ljudima, povod za uspostavljanje zajedništva.

Kada ove prakse postanu integralni momenti naše scene, možemo se nadati da će nam scena postati živa i da će koncerti postati nešto više od puke zabave i izduvnog ventila nakon radne nedelje.

 

 

Ozren Lazić

VCV info pult o volonterskim kampovima

Sub, 2017-04-01 17:02

Volonterski kampovi su prilika da otputujete na neka nova mesta i pomažete lokalnoj zajednici na rešavanju određenog problema, provodeći vreme sa ljudima iz celog sveta i otkrivajući tamošnju svakodnevicu iz perspektive lokalnog stanovništva.

Ekipa iz Volonterskog centra Vojvodine je tu za vas svakog utorka od 17 do 19h da vam odgovori na sva pitanja koja se tiču volonterskih kampova. Ako pak već znate sve i samo želite da što pre popunite prijavu i uputite se na najbolje iskustvo u svom životu – naša online baza čeka, a prijave i uplate članarine biće moguće na licu mesta.

Zajednička veganska večera

Pet, 2017-03-31 10:31

Zamenite obrok s nogu veganskom večerom u društvu.

Pridružite se pripremi od 15č ili dođite na Zajedničku vegansku večeru u 19č.

U Otvorenoj kuhinji pripremamo vegansku hranu, jer proizvodnja i upotreba životinjskih proizvoda kao što su meso, mleko i jaja, podrazumeva porobljavanje, prisilno razmnožavanje, mučenje i egzekuciju životinja, eksploataciju prirode i zagađenje životne sredine.

Pripremamo zajedničke večere sredom i kao priliku da se ljudi međusobno druže i upoznaju.

Događaj je namenjen svima koji žele da probaju raznolika veganska jela, da se priključe zajedničkoj pripremi veganske hrane, da saznaju više o veganstvu, susretnu se i razgovaraju sa ljudima sa kojima će sesti za isti sto.

Ideja Zajedničke veganske večere je stvoriti neku vrstu društvenog prostora u kom su svi jednaki, kreirati prostor solidarnosti. U ovom prostoru briše se granica između organizatora i posetilaca i između njih se gradi aktivističko savezništvo. To je mesto koje prožima i stvara svaki pojedinačni rad. Kako će da izgleda, dakle, zavisi od svih nas.

Ako dolaziš na Zajedničku vegansku večeru sredom u Crnu kuću – upoznaj principe njenog funkcionisanja.

BUDI SOLIDARAN – Neka vaše porcije budu odmerene, tako da hrane bude dovoljno za sve.

Solidarnost je spona koja ujedinjuje ljude i protivna je ideji moći i dominacije.

NE OSTAVLJAJ HRANU U TANJIRU – Ne bacaj hranu, pojedi je!

Rasipanje hrane je društveno, moralno i ekonomski neprihvatljivo, i u suprotnosti sa principima Otvorene kuhinje CK13.

Svake godine se u svetu baci ili propadne 1,3 milijarde tona hrane ili trećina ukupne globalne proizvodnje, dok 900 miliona ljudi širom sveta pati od gladi, pothranjenosti ili nema osiguranu prehranu. Svaki put kad bacimo hranu sa svog tanjira, kršimo nečije pravo na hranu.

POSPREMI ZA SOBOM – Ne ostavljaj prljavo suđe za sobom, operi ga!

Otvorena kuhinja CK13 ne funkcioniše kao servis ili restoran, već kao aktivistička kuhinja, zahvaljujući volonterskom angažmanu. Aktivistička znači da zajednički održavamo njen rad i promovišemo njene principe. Volonteri/ke planiraju i pripremaju obroke, organizuju nabavku, čišćenje i promociju, ali mi zavisimo i o vašoj aktivnoj pomoći u tome da cela stvar radi.

DONIRAJ – Podrži ideju u kojoj i sam/a sudeluješ!

Otvorena kuhinja CK13 održava svoj rad zahvaljujući donacijama. Prikupljen novac ulaže se u nabavku materijala za pripremu hrane i neophodna sredstva za rad. Ostavljanjem preporučenog, većeg ili manjeg iznosa, pomažeš opstanak Otvorene kuhinje CK13.

Naša preporučena donacija služi kao vodič: Ko ima manje, može dati manje; oni koji imaju više, mogu dati malo više. Donacija se  zasniva na poverenju, zavisno o samoproceni i finansijskim mogućnostima svakoga od nas, ali novac nije prepreka da bi se jelo u Otvorenoj kuhinji, jer hrana mora biti dostupna svima bez obzira na finansijsku moć.

* Želiš da se priključiš kolektivu Otvorene kuhinje CK13? Poziv za volontere/ke je uvek otvoren! Pronađi nas na sajtu CK13, FB stranici Otvorene kuhinje CK13 ili sredom na Zajedničkoj veganskoj večeri u CK13.

Mi smo otvorena grupa i veselimo se kad novi ljudi dolaze.

Stammtisch

Čet, 2017-03-30 08:53

Učili ste nemački jezik u školi, na kursu, privatno… ali niste imali priliku da progovorite na času?

Učite trenutno nemački, ali niste imali priliku da se sretnete sa puno Muttersprachler-a sa kojima biste provežbali jezik i ispravili greške?

Nalazite se u Novom Sadu, a potičete sa nemačkog govornog područja i treba vam grupa mladih opuštenih ljudi koja bi vam objasnila šta znači na srpskom “teško žabu u vodu naterati”?

Ne želite čas gramatike?

Onda je Omladinski centar CK13, sredom uveče od 20h, pravo mesto za vas!

Pridružite se opuštenoj atmosferi konverzacije na nemačkom i srpskom jeziku, predložite temu za razgovor, ili se jednostavno upoznajte, vernetzujte sa ljudima sličnim vama i razmenite mišljenja.

* Konverzacije se održavaju na spratu Omladinskog centra CK13, nije potrebno da prijavite dolazak na konverzaciju.

Stammtisch vodi Emil Radulovity.

Učešće je besplatno!

Heklica

Čet, 2017-03-30 08:50

Heklica je radionica heklanja na kojoj možete da naučite da heklate, usavršite svoje heklačke sposobnosti i upoznate pasionirane heklačice i heklače. Imaćete priliku da naučite osnovne tehnike, kako da pravite 3D objekte, odevne predmete, aplikacije i ukrase. Naučićete da čitate šeme, da sami zapisujete nove, a imaćete i priliku da razmenjujete ideje i delite znanje. Dođite da se družimo i ponešto naučimo.

Bistrionica – Da li ste glasali?

Uto, 2017-03-28 09:55

Bez povoda jer povod za svakodnevicu nije potreban. Infoteka CK13 poziva vas na novu Bistrionicu, a ovoga puta ćemo razgovarati o (ne)glasanju, dan posle prvog kruga predsedničkih izbora.

Posle dva neuspela pokušaja glasanja za predsednika 2002. godine, ukinuto je pravilo po kome je za regularnost izbora neophodna izlaznost od minimum 50% biračkog tela, čime je legitimisana vladavina manjinske političke klase. U naredna tri navrata predsednički izbori su imali dvojicu istih aktera u drugom krugu, ali se u prethodnih pet godina dosta toga promenilo na političkoj sceni tako da se ni jedan od njih nije kandidovao ovaj put.

U ponedeljak bi već trebalo da bude jasno i da li će biti drugog kruga pa dođite da bistrimo zajedno u klubu CK13 od 19 časova. Članovi Infoteke će biti uvodničari u ovu temu, a svi prisutni će moći ravnopravno da učestvuju u diskusiji.

 

_ _ _ _ _

Bistrionica je zamišljena kao prostor u kojem se slobodno diskutuje o temama od važnosti za društvo, na otvoren način uz poštovanje kulture dijaloga, a prevashodni cilj je razmena mišljenja.

From Another Mother + Yeltsin’s Atomic Orchestra + Lazar

Sub, 2017-03-25 09:54

Tri benda, tri zvuka, veče za različite sladokusce. U fokusu su momci iz From Another Moher koji dolaze iz Zagreba. Što se tiče bećara iz Novog Sada – YAO i Lazar, uvek ih je dobro ponovo čuti, ako ih neko još nije čuo – preporuka!

From Another Mother
Prog/rock/punk/fusion trio iz Zagreba. Nastao krajem 2012. godine. Mnoštvo nastupa po Hrvatskoj, Srbiji, Bosni, Crnoj Gori uz dosta energije i pozitivnih vibracija. Tekstovi na engleskom jeziku, a teme istih idu u nedogled. Trenutno imaju snimljen EP “Bratebra” i full length album “Epileptir”.

Yeltsin’s Atomic Orchestra
Dark/synth/power/surf kvartet po drugi put izlaže svoje avangardne melodije uz prigodan scenski i video sadržaj.

Lazar
Odličan instrumentalni trio iz Novog Sada.

Zajednička veganska večera

Pet, 2017-03-24 09:28

Zamenite obrok s nogu veganskom večerom u društvu.

Pridružite se pripremi od 15č ili dođite na Zajedničku vegansku večeru u 19č.

U Otvorenoj kuhinji pripremamo vegansku hranu, jer proizvodnja i upotreba životinjskih proizvoda kao što su meso, mleko i jaja, podrazumeva porobljavanje, prisilno razmnožavanje, mučenje i egzekuciju životinja, eksploataciju prirode i zagađenje životne sredine.

Pripremamo zajedničke večere sredom i kao priliku da se ljudi međusobno druže i upoznaju.

Događaj je namenjen svima koji žele da probaju raznolika veganska jela, da se priključe zajedničkoj pripremi veganske hrane, da saznaju više o veganstvu, susretnu se i razgovaraju sa ljudima sa kojima će sesti za isti sto.

Ideja Zajedničke veganske večere je stvoriti neku vrstu društvenog prostora u kom su svi jednaki, kreirati prostor solidarnosti. U ovom prostoru briše se granica između organizatora i posetilaca i između njih se gradi aktivističko savezništvo. To je mesto koje prožima i stvara svaki pojedinačni rad. Kako će da izgleda, dakle, zavisi od svih nas.

Ako dolaziš na Zajedničku vegansku večeru sredom u Crnu kuću – upoznaj principe njenog funkcionisanja.

BUDI SOLIDARAN – Neka vaše porcije budu odmerene, tako da hrane bude dovoljno za sve.

Solidarnost je spona koja ujedinjuje ljude i protivna je ideji moći i dominacije.

NE OSTAVLJAJ HRANU U TANJIRU – Ne bacaj hranu, pojedi je!

Rasipanje hrane je društveno, moralno i ekonomski neprihvatljivo, i u suprotnosti sa principima Otvorene kuhinje CK13.

Svake godine se u svetu baci ili propadne 1,3 milijarde tona hrane ili trećina ukupne globalne proizvodnje, dok 900 miliona ljudi širom sveta pati od gladi, pothranjenosti ili nema osiguranu prehranu. Svaki put kad bacimo hranu sa svog tanjira, kršimo nečije pravo na hranu.

POSPREMI ZA SOBOM – Ne ostavljaj prljavo suđe za sobom, operi ga!

Otvorena kuhinja CK13 ne funkcioniše kao servis ili restoran, već kao aktivistička kuhinja, zahvaljujući volonterskom angažmanu. Aktivistička znači da zajednički održavamo njen rad i promovišemo njene principe. Volonteri/ke planiraju i pripremaju obroke, organizuju nabavku, čišćenje i promociju, ali mi zavisimo i o vašoj aktivnoj pomoći u tome da cela stvar radi.

DONIRAJ – Podrži ideju u kojoj i sam/a sudeluješ!

Otvorena kuhinja CK13 održava svoj rad zahvaljujući donacijama. Prikupljen novac ulaže se u nabavku materijala za pripremu hrane i neophodna sredstva za rad. Ostavljanjem preporučenog, većeg ili manjeg iznosa, pomažeš opstanak Otvorene kuhinje CK13.

Naša preporučena donacija služi kao vodič: Ko ima manje, može dati manje; oni koji imaju više, mogu dati malo više. Donacija se  zasniva na poverenju, zavisno o samoproceni i finansijskim mogućnostima svakoga od nas, ali novac nije prepreka da bi se jelo u Otvorenoj kuhinji, jer hrana mora biti dostupna svima bez obzira na finansijsku moć.

* Želiš da se priključiš kolektivu Otvorene kuhinje CK13? Poziv za volontere/ke je uvek otvoren! Pronađi nas na sajtu CK13, FB stranici Otvorene kuhinje CK13 ili sredom na Zajedničkoj veganskoj večeri u CK13.

Mi smo otvorena grupa i veselimo se kad novi ljudi dolaze.

DMT + Divlje Svinje

Čet, 2017-03-23 09:51

DMT je skraćenica za Distorzija Motorne Testere, novosadski pank-rok bend koji svira već 25 godina. Počelo je sve kao bunt i želja za dobrom svirkom, a početkom 2000. godine snimanjem prvog albuma prešli su u ozbiljniji rad. Iza sebe imaju preko 500 svirki, od čega najviše u NS. Od 2003. godine počeli su da prave izlete u Sloveniju i Hrvatsku, a 2004. pod pokroviteljstvom francuske tour booking agencije “Torpedo Prod” napravili su i dve evropske turneje. 2010. godine su obišli Francusku, pre i posle toga svirali opet svuda gde je za to bilo uslova. Bend čine Mića (vokal i gitara) Neša (bas i bek vokal) i Ćata (bubnjevi).

 

 

 

Divlje Svinje su novi pank bend iz Novog Sada. U februaru su izdali svoj debi pod nazivom “Ne gledajte televiziju” i ovo je ujedno i premijerno izvođenje istog u Novom Sadu. Iako mladi po vremenu nastanka, bend čine muzičari koji godinama peku zanat po novosadskim bendovima. Divlje Svinje čine: Aleksa (vokal i gitara), Frane (bubnjevi), Steva (gitara) i Novelja (bass).

 

UPSS – Udruženi pokret slobodnih stanara Niš u Novom Sadu

Sre, 2017-03-22 18:57

Grupa za konceptualnu politiku i kuda.org vas pozivaju na javnu diskusiju u okviru projekta „Lokalne politike i urbana samouprava“:

UPSS – Udruženi pokret slobodnih stanara Niš u Novom Sadu

Gosti: Saša Kostić i Đokica Jovanović

Pored stalnih aktivnosti u okviru projekta „Lokalne politike i urbana samouprava“ koje se tiču saradnje sa građanima i stanarima na pitanjima i problemima stanovanja, udruživanja i lokalne zajednice, ove godine kuda.org i Grupa za konceptualnu politiku (GKP) pokreću seriju javnih diskusija sa članovima organizacija i udruženja građana koja svoj rad situiraju u polje stanovanja, udruživanja, aktivizma i političkog organizovanja. Pored aktivnosti ovih organizacija, u okviru diskusija biće postavljena pitanja vezana za oblike organizovanja i na promene u delovanju koje je moguće napraviti, s obzirom na situaciju u kojoj se nalazimo i na rad koji obavljamo.

Druga u nizu javnih diskusija ugostiće Sašu Kostića i Đokicu Jovanovića, članove Upravnog odbora i predsedništva UPSS-a, Udruženja pokreta slobodnih stanara i vlasnika privatnih zgrada iz Niša.

Na javnoj diskusiji biće reči o nastanku ovog pokreta i njegovom radu u periodu od 2015. godine do danas koji je obeležen mnoštvom akcija samo-organizovanih građana Niša. U Novom Sadu ćemo razgovarati upravo o njihovim načinima političkog organizovanja, o protestima koje redovno organizuju i realizuju, kao i o zahtevima koje redovno upućuju vlasti i javnosti, a koji se tiču transparentnosti rada javnih preduzeća, poboljšanja položaja građana i njihovog učestvovanja u donošenju odluka koje ih se direktno tiču. Pokret u svoj rad uključuje i povezivanje sa drugim udruženjima i organizacijama u Srbiji, kao što je „Građanski front“, i podržava kandidaturu jednog predsedničkog kandidata na narednim izborima.

UPSS je iniciran zajedničkom diskusijom i analizom oko 100% uvećanih računa za grejanje na sastanku sa 25 predsednika skupština stanara, zbog upućivanja zajedničke peticije vlastima i JKP Toplani za smanjenje cene grejanja, jer mnogi stanari nisu u stanju takve cene da plaćaju, zbog izuzetno niskog standarda i loše socijalno-ekonomske situacije u Nišu. Sastanak je organizovan u zajedničkim prostorijama zgrade u ulici Braće Krsmanović 29, poznatijem kao „podrumče“, a ubrzo je prebačen na ulicu gde je bilo oko stotinu građana zainteresovanih za problem koji svi dele. Tada je peticiju potpisalo 104 predsednika skupština stanara, a organizovanom akcijom još oko 400 njih.

Pored pitanja i problema daljinskog grejanja, UPSS je organizovao mnogo toga: sopstveno udruženje, istraživački rad o načinu funkcionisanja Toplane i drugih javno-komunalnih preduzeća u gradu, pravni tim advokata koji građanima pruža adekvatnu i besplatnu pravnu podršku, veliki broj stručnjaka svih obrazovnih profila i zvanja, koji takodje pružaju nesebičnu pomoć i udruženju i građanima da se uhvate u koštac sa problemima i vlastima u gradu.

Više o UPSS-u:

http://www.upss-nis.org/
https://www.facebook.com/upss.nis/

Prve u nizu javnih diskusija organizovana je 25&26. januara sa Anom Džokić i Marc Neelenom (STEALTH.unlimited), kampanji „Dobrodošli u stambeni pakao“ i inicijativama Ko gradi grad, Pametnija zgrada i Cuty in the Making . Audio i video zapise sa ovih tribina pogledajte na linkovima:

Video zapis i foto dokumentacija sa javne diskusije „KO GRADI GRAD“ u Omladinskom centru CK13, 26.01.2017.

Audio zapis i foto dokumentacija sa javne diskusije „STAMBENI PAKAO“ u MZ Radnički od 25.01.2017.

Organizovanje javnih diskusija je deo projekta „Lokalne politike i urbana samouprava“, koji sprovode Grupa za konceptualnu politiku (GKP) i kuda.orgiz Novog Sada, a koji je posvećen motivisanju stanovništva za uključivanje u procese odlučivanja i udruživanja na lokalnom nivou, po pitanju politizacije problema stanovanja, kao i razvoja lokalne zajednice i saradnje sa organima lokalne samouprave, prvenstveno sa mesnim zajednicama. Projekat se realizuje uz podršku Fondacije za otvoreno društvo i Heinrich Böll Stiftung Beograd.

www.detelinara.org

Žur Buvljak

Sre, 2017-03-22 12:47

Infoteka CK13 vas poziva na novo izdanje Žur buvljaka!

Ukoliko imate bilo šta što vam više ne treba, a nekome može da zatreba (odeća, obuća, knjiga, društvena igra, alat, igračka) donesite na naš buvljak.

Možete doneti sve što vam padne na pamet i odneti sve što vam se svidi, ili samo doneti, ili samo odneti. Ovde je novac bezvredan!

Žur buvljak znači: poklanjamo, razmenjujemo, recikliramo, družimo se u našem klubu i dvorištu uz muziku i piće.

Raskrčite vaše ormane, tavane i ostave!

Sve što je ispravno, upotrebljivo i u dobrom stanju je dobrodošlo. Zbog kapaciteta Besplatne radnje nismo u prilici da smestimo kabaste stvari.

Ideja o besplatnim radnjama se rodila u zapadnoj Evropi krajem prošlog veka, kada u mnogim zemljama dolazi do smanjenja količine novca koji država izdvaja za najugroženije slojeve stanovništva. Pokretači besplatne radnje dolaze do zaključka da, iako se zemlja ekonomski razvija, raste i broj ljudi koji ne uspevavaju da zadovolje svoje najosnovnije potrebe. Ideja vodilja je da svog suseda ne gledamo kao konkurenta, već da pokušamo da pronađemo načine komuniciranja u društvu koji se ne zasnivaju na profitu.

Besplatna radnja u Omladinskom centru CK13 nastala je kao odgovor na sveprisutno štancanje svega, u svim veličinama, bojama, oblicima i materijalima, što rezultira gomilanjem i zatrpavanjem stvari koje će na kraju završiti u kontejnerima, umesto u nečijoj sobi, polici, ormanu. U uslovima konstantne ekonomske krize, nastale kao posledica divljanja neoliberalnog kapitalizma, u svetu su sve zastupljeniji ovakvi alternativni ekonomski principi. Oni nam pokazuju da je moguća humanija ekonomija, zasnovana na solidarnosti, samoodrživosti i najširoj mogućoj dostupnosti.

Radionica kreativnog pisanja – Pisalište

Uto, 2017-03-21 09:44

Infoteka CK13 vas poziva da se prijavite na Pisalište, radionicu kreativnog pisanja koja se održava jednom mesečno, sa tendncijom da postane učestalija. Radionice su namenjene svima koji nalaze zadovoljstvo u činu pisanja.

Prvi deo radionice obično je posvećen čitanju i komentarisanju tekstova nastalih u međuvremenu, dok u drugom delu pišemo svi zajedno.

Učešće je besplatno, ali se mole svi zainteresovani da pošalju po jedan svoj tekst (priču ili pesmu) na naš e-mail: pisaliste@gmail.com

Promocija SCI kampova VCV u CK13

Pon, 2017-03-20 13:10

Sezona kampova je počela!

A šta su to kampovi i kako se prijaviti i učestvovati na istim, ekipa Volonterskog centra Vojvodine će vam prikazati i pojasniti u utorak 28. marta u prostorijama CK13.

Bićemo tu da predstavimo kampove, proćaskamo i odgovaramo na sva vaša pitanja. Stoga dođite da se družimo!

Iconoclast

Pon, 2017-03-20 09:07

Nakon dve godine rezidenti Njujorka ponovo u CK13.

Iconoclast je avangardni jazz/punk duo i čine ga Julie Joslyn (alt saksofon, violina, elektronika, perkusije, vokali) i Leo Ciesa (bubnjevi, perkusije, klavijature, elektronika). Postoje od 1987. godine i do sada su izdali 11 albuma. Vremenom su stvorli autentičan zvuk prevladavajući jasne žanrovske odrednice, a snagom i odvažnošću proširuju okvire duo formata kombinujući kompoziciju i improvizaciju. Na ovom nastupu će izvesti materijal sa poslednjeg albuma “Driven to Defiance”.

 

Rebuild svirka

Ned, 2017-03-19 09:13

Još jedna HC/Punk svirka u organizaciji prijatelja iz Rebuild Collective! Četiri odlična benda na jednom mestu po ceni od samo 300 dinara!

Nastupaju:

Guerilla Poubelle

Arms Aloft

FYN

Self Titled

Zajednička veganska večera & Biciklograd

Sub, 2017-03-18 11:17

Otvorena kuhinja CK13 i Novosadska biciklistička inicijativa vas pozivaju na Zajedničku vegansku večeru u okviru koje će se predstaviti benefit program za bicikliste – Biciklograd.

Benefit program “Biciklograd” Novosadske biciklističke inicijative pokrenut je pod sloganom “Iskoristi sve mogućnosti bicikliranja” sa ciljem da se podstakne bicikliranje u Novom Sadu kroz niz različitih pogodnosti za bicikliste ili one koji žele to da budu, kupovinom “Biciklograd” kartice. Korišćenjem “Biciklograd” kartice ostvaruje se popust u kulturnim i drugim institucijama u gradu, prodavnicama sportske i biciklističke opreme. Deo prihoda ostvarenih prodajom kartica Novosadska biciklistička inicijativa usmeriće ka programskim aktivnostima, kao što su edukacija u saobraćaju, istraživanje, javno zagovaranje i promocija biciklizma u Novom Sadu.

Opširnije… 

—————————— —————————— —
Ako dolaziš na Zajedničku vegansku večeru sredom u Crnu kuću – upoznaj principe njenog funkcionisanja.

BUDI SOLIDARAN – Neka vaše porcije budu odmerene, tako da hrane bude dovoljno za sve.

Solidarnost je spona koja ujedinjuje ljude i protivna je ideji moći i dominacije.

NE OSTAVLJAJ HRANU U TANJIRU – Ne bacaj hranu, pojedi je!

Rasipanje hrane je društveno, moralno i ekonomski neprihvatljivo, i u suprotnosti sa principima Otvorene kuhinje CK13.

Svake godine se u svetu baci ili propadne 1,3 milijarde tona hrane ili trećina ukupne globalne proizvodnje, dok 900 miliona ljudi širom sveta pati od gladi, pothranjenosti ili nema osiguranu prehranu. Svaki put kad bacimo hranu sa svog tanjira, kršimo nečije pravo na hranu.

POSPREMI ZA SOBOM – Ne ostavljaj prljavo suđe za sobom, operi ga!

Otvorena kuhinja CK13 ne funkcioniše kao servis ili restoran, već kao aktivistička kuhinja, zahvaljujući volonterskom angažmanu. Aktivistička znači da zajednički održavamo njen rad i promovišemo njene principe. Volonteri/ke planiraju i pripremaju obroke, organizuju nabavku, čišćenje i promociju, ali mi zavisimo i o vašoj aktivnoj pomoći u tome da cela stvar radi.

DONIRAJ – Podrži ideju u kojoj i sam/a sudeluješ!

Otvorena kuhinja CK13 održava svoj rad zahvaljujući donacijama. Prikupljen novac ulaže se u nabavku materijala za pripremu hrane i neophodna sredstva za rad. Ostavljanjem preporučenog, većeg ili manjeg iznosa, pomažeš opstanak Otvorene kuhinje CK13.

Naša preporučena donacija služi kao vodič: Ko ima manje, može dati manje; oni koji imaju više, mogu dati malo više. Donacija se  zasniva na poverenju, zavisno o samoproceni i finansijskim mogućnostima svakoga od nas, ali novac nije prepreka da bi se jelo u Otvorenoj kuhinji, jer hrana mora biti dostupna svima bez obzira na finansijsku moć.

* Želiš da se priključiš kolektivu Otvorene kuhinje CK13? Poziv za volontere/ke je uvek otvoren! Pronađi nas na sajtu CK13, FB stranici Otvorene kuhinje CK13 ili sredom na Zajedničkoj veganskoj večeri u CK13.

Mi smo otvorena grupa i veselimo se kad novi ljudi dolaze.

VIS Limunada

Pet, 2017-03-17 19:34

VIS Limunada i CK13 pozivaju Vas na veliki prolećni koncert u petak, 7. aprila 2017. godine.

Ovom prilikom VIS Limunada će novosadskoj publici predstaviti numere sa svog debi albuma pod nazivom “Limunada”, ali i mnoge druge stare i nove hitove.

Vokalno instrumentalni sastav (VIS) Limunada je muzički ansambl koji stvara i izvodi savremenu muziku inspirisanu međunarodnom popularnom kulturom pedesetih i šezdesetih godina XX veka. Nastupima oživljava duh ovog uzbudljivog perioda kroz specifičnu prizmu jugoslovenske popularne kulture. VIS Limunada izvodi savremene interperetacije šlagera, festivalskih numera, ranih rok i bit hitova, kao i sopstvene autorske numere. Svojim nastupima donosi atmosferu evropskih festivala i rivijera, koji su ovekovečeni filmovima poput Felinijevog La Dolce Vita (1960.) i Ljubav i moda (1961.) reditelja Ljubomira Radičevića.

Prvim albumom pod nazivom “Limunada”, privukli su veliku pažnju javnosti pre svega sa nekoliko autorskih numera (Rame uz rame; Pleši, pleši; Ja znam da znaš; Zbogom ljubavi), koje su upotpunili i video spotovi. Pored autorskih numera album “Limunada” čine i originalni prepevi za neke od klasika ranog rokenrola, bita i soula po kojima je VIS Limunada prepoznatljiva.

 

Feminizam u književnosti

Pet, 2017-03-17 13:56

Pozivamo vas na razgovor o feminističkoj književnosti sa autorkama Jasnom Dimitrijević i Majom Solar.

Razgovaraćemo o tome šta predstavlja feminističko u literarnom smislu, o dvostrukom pritisku patrijarhata i ekonomske nesigurnosti sa kojim se književnice suočavaju, ali o angažovanoj književnosti u širem kontekstu, kao i o feminizmu u okviru šire političke borbe. Autorke će govoriti iz ličnog iskustva i o problematici izdavaštva, prevoditeljstva, književnih nagrada i o ostalim temama o kojima se ne govori tako često u literarnim krugovima.

Jasna Dimitrijević (1979, Negotin, SFRJ) piše kratku prozu, poeziju i recenzije. Ponešto od toga objavljuje u regionalnim časopisima i zbornicima. Stalna saradnica časopisa Liceulice. Autorka zbirke priča Prepoznavanja (2015). Nezaposlena, radi.

Maja Solar (1980, Zagreb) doktorirala je filozofiju. Bavi se političkom teorijom, prevodi sa engleskog i francuskog, piše poeziju i prozu. Članica je kolektiva Gerusija i deo uredništva časopisa za teorijske prakse Stvar. Objavila je zbirku poezije Makulalalalatura (2008.) za koju je dobila Brankovu nagradu (2009). Drugu knjigu poezije, na mađarskom jeziku, Jellemzõ, hogy nem természetes (Naravno da nije prirodno) objavila je izdavačka kuća Forum (2015). Od 2007. do 2014. godine bila je deo uredništva časopisa za književnost i teoriju Polja. Bila je članica Centra za novu književnost Neolit, poetsko-političkog teatra Poetske rupe, autorka i učesnica performersko-poetskog programa LILITiranje (izvođenje poezije pesnikinja), te nekoliko performansa i poetskih video radova. Od 2015. godine prevodi za srpsko izdanje novina Le monde diplomatique. Živi u Novom Sadu.

Razgovor će voditi pisac Đorđe Majstorović, član Infoteke CK13.

Dvanaest dana zime, Denes Dobrei & Antez

Pet, 2017-03-17 12:18

Dva tela, dva centra, dva kruga dovoljni su za usvajanje rituala prastarih plesova oko svetog objekta da bi razvili energiju koja može da materijalizuje duhovno unutar zidova. Bilo da ima za cilj da odagna demone, bilo da je neophodna za stvaranje sveta, prisustvo se prožima prirodnim pokretima koji se održavaju između neba i površine vode.

Dvanaest dana zimi tokom kratkodnevnice su odrazi mesečevih pokreta koji najavljuju narednih dvanaest meseci.

Dénes Döbrei – ples
Antez – continuum

Novo u popularnoj muzici # Andrea Belfi

Sre, 2017-03-15 09:04

Andrea Belfi je bubnjar, kompozitor i eksperimentalni muzičar. Živi i radi u Berlinu. Počeo je da svira bubnjeve sa 14 godina, studirao umetnost u Milanu, da bi se od 2000. godine u potpunosti posvetio muzici. Tokom poslednjih dvadeset godina je razvio jedinstveni stil sviranja bubnjeva zahvaljujući iskustvu koje je stekao kroz rad na polju eksperimentalne i elektronske muzike, roka i improvizacije. U svojim delima kombinuje elemente italijanskog minimalizma, apstraktnu ritmiku i modularnu sintezu. Njegovi hipnotišući ritmovi i teksture kreiraju impresivne zvučne pejzaže.

Do sada je objavio pet solo albuma i preko pedeset kolaborativnih dela na etiketama poput ROOM40, Miasmah, Häpna, Die Schachtel, Constellation, Blue Chopsticks. Zainteresovanost za savremenu umetnost ga je podstakla na kreiranje zvučnih instalacija koje predstavlja širom SAD i Evrope. Ovakva umetnička praksa mu je je omogućila saradnju sa vizuelnim umetnicima poput Anđele Bulok i Aldoa Tambelinija. Lista muzičkih umetnika i kolektiva sa kojima je sarađivao je široka i uključuje: Karlu Božulić, Dejvid Grabsa, Stefana Piliu, Ajdana Bejkera, Beni Jansa Nilsena i druge.

U okviru nastupa u CK13 Belfi će izvesti deo materijala sa nadolazećeg solo izdanja “Ore”.

 

 

 

Gostovanje Andree Belfija se realizuje u okviru projekta Novo u popularnoj muzici, koji propituje odnos savremene i nove popularne muzike. Iako popularna muzika može imati komercijalni potencijal na uštrb kvaliteta muzičke ekspresije, inovacije i participativnosti, ona pak odiše autonomnim tendencijama u muzičkoj kreativnosti. Uzimajući u obzir ovu dvosmislenost, projekat teži da markira progresivne tendencije u savremenoj muzici ugošćavanjem kompozitora i muzičara koji su aktivni na raskršću savremene popularne i tzv. ozbiljne muzike. Implementacijom ovih tendencija kroz izvođenja, radionice i razgovore, želimo da otvorimo nove prostore muzičkog istraživanja i produkcije, i da podstaknemo aktualizaciju i kontekstualizaciju kroz preispitivanje trenutnog stanja na lokalnoj muzičkoj sceni.

Projekat se realizuje u saradnji Omladinskog centra CK13 i Centra za nove medije kuda.org.

Strane