Omladinski centar CK13

Subscribe to Omladinski centar CK13 feed
Omladinski centar CK13
Updated: 26 min 3 sec ago

Tasa@CK13

Sub, 2018-07-28 16:00

svirke/izložba/knjiga/večera

rai
peđa okiljević/tenor saks
nemanja tasić/tapan

wabi trio
sava botić/rhodes
dani more/kontrabas
nemanja tasić/bubanj

more dole
dimitrije jakovljević/gitara
nemanja tasić/bubanj

formless
sava botić/klavijature i elektronika
igor tasić/bas
nemanja tasić/bubanj

0
sava botić/klavijature i elektronika
aca škorić/bubanj
nemanja tasić/bubanj i truba

ato tede
sale šandorov/gitara i vokal
sava botić/klavijature
nemanja tasić/bubanj

elight
sava botić/modularni sintisajzer
nemanja tasić/bubanj

Muzički bioskop: Fleettwood Mac

Pet, 2018-07-27 22:30

U okviru ovog izdanja muzičkog bioskopa puštamo snimke nastupa britansko-američkog sastava Fleetwood Mac. Bend je prošao kroz razne faze i postave, počevši kao bluz bend krajem šezdesetih predvođen gitaristom Peterom Greenom, potom Bobom Welchom, da bi tokom sredine sedamdesetih postao jedan od najpoznatijih pop-rok bendova u postavi sa Stevie Nicks i Lindsey Buckingam. Album Rumuors spada u osam najprodavanijih albuma svih vremena. Puštaćemo snimke iz sve tri faze benda.

U okviru Muzičkog bioskopa na velikom platnu gledamo legendarne koncerte i javne nastupe značajnih bendova i muzičara iz prošlosti koje smo nažalost propustili usled generacijskog jaza. Na Muzičkom bioskopu je dozvoljeno i poželjno aplaudiranje, pričanje, pevanje, glasno oduševljavanje i sve ostalo što prati dobre koncerte.

 

Drum circle & creative writing

Čet, 2018-07-26 20:00

Pozivamo vas na neformalno okupljanje na koje su dobrodošli svi koji su voljni da učestvuju u komunikaciji kroz tekst i improvizaciju na perkusijama (i drugim instrumentima).

Za učestvovanje nije neophodno prethodno iskustvo i/ili muzičko i/ili književno obrazovanje, ali je potreban stav i aktivnost koji se zasnivaju na slušanju drugih i igri kroz koju se generiše komunikacija u kojoj je izražen duh zajednice, a koja ostavlja dovoljno prostora za dinamiku individue.

Grupa će biti podeljena na dva dela: Drum circle i kreativno pisanje, s tim što će u drugom delu radionice doći do spajanja ova dva pristupa. Materijal koji će dobiti svi učesnici je na engleskom jeziku, ali se može pisati na bilo kom jeziku.

Učesnici Drum circle radionice sa sobom mogu poneti i neke predmete i “igračke”. Dolaze u obzir i plastične kofe, konzerve/plastične posude napunjene pasuljem, pirinčem, kamenčićima, itd. Dakle, low tech instrumenti, što ne isključuje i neke druge.

Poželjno je da učesnici radionice kreativnog pisanja sa sobom ponesu olovke.

Radionica će početi u 18 časova, a predviđena dužina trajanja je dva i po sata. Učešće je besplatno i nije neophodno prethodno prijavljivanje.

Sati građana

Čet, 2018-07-26 19:00

Sati građana svakog četvrtka od 17 do 19č u Omladinskom centru CK13.

Sa kojim problemima se suočavamo na lokalu?
Da li imamo dovoljno prešačkih staza, parking mesta, zelenila?
Ko su nam komšije i da li ima komšijske solidarnosti?
Da li smo zadovoljni komunalnim uslugama i radom javnih preduzeća?
Da li nam u rešavanju lokalnih problema mogu pomoći mesne zajednice?
Koja su naša prava kao stanovnika mesnih zajednica?
Šta znamo o Zakonu o stanovanju?
Šta znamo o Zakonu o lokalnoj samoupravi?
Kako se komšijski organizovati?
Uprava ili samouprava?

Omladinski centar CK13 poziva sve građane MZ “Žitni trg”, kao i ostale zainteresovane sugrađane, aktiviste mesnih zajednica i organizacija civilnog društva na otvorene razgovore o temama od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalnu zajednicu.

Sati građana su format susreta kojim intervenišemo u prostor lokalne samouprave, izumevajući nove vidove udruživanja, organizovanja i zajedničkog delovanja nasuprot komplikovanim državnim procedurama u kojima smo često sami.

Želja nam je da se okupimo, otvoreno razgovaramo, međusobno ohrabrimo za uključivanje u procese odlučivanja i udruživanja, što nam može pomoći – svima zajedno – da kreiramo nove građanske inicijative i na taj način rešavamo probleme i stvaramo pozitivne promene u svojim zajednicama.

Dođite da javno razgovaramo o javnim stvarima!

————————–——–
Sati građana su deo projekta “Naša samouprava” u okviru kojeg se bavimo animiranjem građana za aktivno učešće u lokalnoj samoupravi i zagovaranjem prava na autonomno odlučivanje o lokalnim pitanjma kao jednog od osnovnih preduslova demokratizacije društva.

Be and All Became

Sre, 2018-07-25 23:00

Aleksandar Škorić solo set na bubnjevima!

Stammtisch

Sre, 2018-07-25 22:00

Učili ste nemački jezik u školi, na kursu, privatno, ali niste imali priliku da progovorite na času?

Učite trenutno nemački, ali niste imali priliku da se sretnete sa puno Muttersprachler-a sa kojima biste provežbali jezik i ispravili greške?

Nalazite se u Novom Sadu, a potičete sa nemačkog govornog područja i treba vam grupa mladih opuštenih ljudi koja bi vam objasnila šta znači na srpskom “teško žabu u vodu naterati”?

Ne želite čas gramatike?

Onda je Omladinski centar CK13, sredom uveče od 20h, pravo mesto za vas!

Pridružite se opuštenoj atmosferi konverzacije na nemačkom i srpskom jeziku, predložite temu za razgovor, ili se jednostavno upoznajte, vernetzujte sa ljudima sličnim vama i razmenite mišljenja.

Konverzacije se održavaju u prostorijama Omladinskog centra CK13, nije neophodno da prijavite dolazak na konverzaciju.

Učešće je besplatno!

Benefit veganska večera za SPANS

Sre, 2018-07-25 22:00

Otvorena kuhinja CK13 vas poziva na benefit vegansku večeru za SPANS.

Kao i svake poslednje srede u mesecu, prikupljene donacije usmeravamo Udruženju za zaštitu životinja SPANS, kao podršku i pomoć u njihovom radu s nezbrinutim životinjama.

Doniraj i podrži SPANS!
———————————————————————-
ZAJEDNIČKA VEGANSKA VEČERA je društveni događaj namenjen svima koji žele da probaju raznolika veganska jela, da se priključe zajedničkoj pripremi veganske hrane, da saznaju više o veganstvu, susretnu se i razgovaraju sa ljudima sa kojima će sesti za isti sto.

Peđa/Mare/Aca

Uto, 2018-07-24 23:00

Peđa Okiljević – saksofon
Marko Čurčić – bas
Aleksandar Škorić – bubnjevi

The trees joyously wave their branches in rhythm with the wind
The Sound of the sea
The murmuring of the breeze
The whistling of wind through hills and mountains
The flash of the lightning and the crash of the thunder
The harmony of the Sun and the Moon, the movements of stars and planets
The blooming of the flower
Dance of morning,evening and night,
All reveal to the Seer, the Music of nature

Heklica

Uto, 2018-07-24 20:00

Heklica je radionica heklanja na kojoj možete da naučite da heklate, usavršite svoje heklačke sposobnosti i upoznate pasionirane heklačice i heklače. Imaćete priliku da naučite osnovne tehnike, kako da pravite 3D objekte, odevne predmete, aplikacije i ukrase. Naučićete da čitate šeme, da sami zapisujete nove, a imaćete i priliku da razmenjujete ideje i delite znanje. Dođite da se družimo i ponešto naučimo.

Autor nije prisutan: R.Keno, “Stilske vežbe”

Pon, 2018-07-23 23:00

Uigrani radijski dvojac Đorđe i Damir za vas ovoga puta čitaju odlomke iz knjige Remona Kenoa “Stilske vežbe”. Ponedeljak od 21h u dvorištu Crne kuće!

Remon Keno rođen je u Avru 1903. godine. Počeo je da objavljuje stihove sa nepunih sedamnaest godina. On od početka svoje književne karijere ispoljava odvratnost prema pisanom jeziku, jeziku iz biblioteka, koji po njemu nema više veze sa živim francuskim jezikom kojim ljudi zapravo govore. Keno se opredeljuje za ovaj drugi i iz njega unosi u svoje pesme mnoge reči, nove izraze i stilske obrte. Tako je izgradio poseban, svoj stil, do tada nepoznat u francuskom pisanom jeziku. Keno piše i romane u kojima je isto tako originalan i svojstven kao što je bio naročito u svojim prvim dvema zbirkama poezije.

‎”Stilske vežbe”, jedno od najpoznatijih Kenoovih dela, objavljeno je 1947. godine. U njima je isti događaj ispričan na 99 različitih načina. Druga poznata dela su “Caca u metrou” i “Moj prijatelj Pjero”.

“Keno narodni govor podiže do dostojanstva pisanog jezika, skida rđu i blato s točkića književnosti, nameće novu poeziju. Leksikoman Keno, kako ovog francuskog pisca naziva njegov poštovalac Belaval, sa lajbnicovskim ukusom za umetnost kombinatorike, na stotinak načina obrađuje isti siže, događaj stvaran i banalan, i time, na izvestan način, postaje preteča kompjuterskih prevoda. U njegovom delu prepoznaju se najprisutnije tendencije francuskog duha, u vidu parodijskih elemenata takozvanog kartezijanstva, liričnosti, nacionalističkog patosa, sve do egzistencijalizma i fenomenološkog buncanja.” – ističe prevodilac “Stilskih vežbi”, Danilo Kiš.

Kill The Strudel

Sub, 2018-07-21 23:00

Kill The Strudel je ekipa muzičara iz internacionalnog džez rok sastava KUHN FU. Zašto su promenili ime za nastup u CK13 saznaćete ako dođete na koncert. Muziku KUHN FU karakteriše masivni gruv, lirične melodije i širok dinamički spektar. Od uticaja su prisutni muzika sedamdesetih, bluz i nojz.

U CK13 će nastupiti u sledećem sastavu:

Christian Kuhn, gitara
Esat Ekincioglu, kontrabas
George Hadow, bubnjevi

Cena karte za ovaj koncert biće 150 dinara. Kupovinom karata za koncerte u CK13 podržavate izvođače i nezavisnu muzičku scenu.

Revija šešira

Čet, 2018-07-19 22:00

Sonja Simeonović je rođena u Novom Sadu. Kao student ekonomije koji beži od knjige počinje da se bavi ručnim radom (nakit, tkanje, štrikanje prstima).

Od kraja 2014. njena glavna okupacija postaju letnji šeširi, izrađuje ih od prirodnih materijala od kojih je najpoznatiji lan. Šešire voli od kad zna za sebe. Oni za nju nisu samo hobi. Oni su elegancija, šarm i umetničko delo. Vole da je po šeširu poznaju.

Šešir, više od modnog dodatka. Retro inspiracija koja poziva na individualnost, suprotstavljajući se diktaturi uniformnosti. Naglašava ženstvenost, a nije prenisko postavljen. Asocira na dostojanstvo. Neki kažu da promeniti šešir ujedno znači promeniti mišljenje, pogled, stav…

Sonja Simeonović je imala revije u Novom Sadu, Zrenjaninu, Subotici. Pozivamo Vas na njenu šestu reviju, koja će se održati u CK13, 19. jula u 20h.

“Volim šesire zbog kojih srce kuca brže”
Philip Treacy, dizajner

“Fantastični šeširi daju mi mogućnost da sanjam”
Bjork

Sati građana

Čet, 2018-07-19 19:00

Sati građana svakog četvrtka od 17 do 19č u Omladinskom centru CK13.

Sa kojim problemima se suočavamo na lokalu?
Da li imamo dovoljno prešačkih staza, parking mesta, zelenila?
Ko su nam komšije i da li ima komšijske solidarnosti?
Da li smo zadovoljni komunalnim uslugama i radom javnih preduzeća?
Da li nam u rešavanju lokalnih problema mogu pomoći mesne zajednice?
Koja su naša prava kao stanovnika mesnih zajednica?
Šta znamo o Zakonu o stanovanju?
Šta znamo o Zakonu o lokalnoj samoupravi?
Kako se komšijski organizovati?
Uprava ili samouprava?

Omladinski centar CK13 poziva sve građane MZ “Žitni trg”, kao i ostale zainteresovane sugrađane, aktiviste mesnih zajednica i organizacija civilnog društva na otvorene razgovore o temama od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalnu zajednicu.

Sati građana su format susreta kojim intervenišemo u prostor lokalne samouprave, izumevajući nove vidove udruživanja, organizovanja i zajedničkog delovanja nasuprot komplikovanim državnim procedurama u kojima smo često sami.

Želja nam je da se okupimo, otvoreno razgovaramo, međusobno ohrabrimo za uključivanje u procese odlučivanja i udruživanja, što nam može pomoći – svima zajedno – da kreiramo nove građanske inicijative i na taj način rešavamo probleme i stvaramo pozitivne promene u svojim zajednicama.

Dođite da javno razgovaramo o javnim stvarima!

————————–——–
Sati građana su deo projekta “Naša samouprava” u okviru kojeg se bavimo animiranjem građana za aktivno učešće u lokalnoj samoupravi i zagovaranjem prava na autonomno odlučivanje o lokalnim pitanjma kao jednog od osnovnih preduslova demokratizacije društva.

MESNE ZAJEDNICE U BORBI PROTIV GRAĐANA

Čet, 2018-07-19 09:34

Šta donose izmene Zakona o lokalnoj samoupravi i da li će one imati dodir sa stvarnošću

Građani Novog Sada, organizovani kroz inicijative i udruženja građana, u poslednje vreme vode bitku za zelene površine i promene urbanističkih planova. Čini se međutim da su institucionalne prepreke ogromne, da ih je nemoguće preskočiti, a sa lokalnom samoupravom skoro da nema nikakve komunikacije. Građani tako ostaju potpuno isključeni iz procesa donošenja odluka, iako Zakon o lokalnoj samoupravi propisuje nešto sasvim drugo.

Taj Zakon je ove godine pretrpeo izmene, koje bi teorijski mogle u budućnosti da pomognu lokalnim incijativama i aktivistima u borbi za participaciju u odlukama i životu gradova i opština. Izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi, između ostalog nalažu da će od 28. juna (od kada je novi zakon na snazi) građani imati veće zakonsko pravo da aktivno učestvuju u donošenju odluka na lokalnom nivou. Broj potpisa za građansku inicijativu sada iznosi fiksnih pet odsto od ukupnog broja građana sa biračkim pravom na toj teritoriji. Poređenja radi, Zakon o lokalnoj samoupravi iz 2007. godine predviđao je da referendum o pitanju iz svoje nadležnosti, skupština jedinice lokalne samouprave mora da raspiše na predlog koji podnese najmanje 10 odsto birača od ukupnog biračkog tela u jedinici lokalne samouprave. Ovo su samo neke od izmena Zakona o lokalnoj samoupravi koje bi, bar na papiru, trebalo da pomognu građanima u samoorganizovanju i olakšaju im komunikaciju sa savetima mesnih zajednica i gradskim odborima.

Ozren Lazić: Kontinuitet zatvaranja institucije mesne zajednice za građane (foto: MCV)

O institucionalnoj borbi sa donosiocima odluka na lokalnom nivou najviše može da posvedoči član inicijative “Ne damo livadicu” i Omladinskog centra CK13 Ozren Lazić, koji navodi da će zapravo najvažnije biti pratiti njegovu primenu i odnos sa stvarnoću. Kako je rekao, u Novom Sadu je dugo godina primetan, baš suprotno zakonima – “kontinuitet zatvaranja institucije mesne zajednice za građane”, a samim tim i urušavanje lokalne samouprave i prava ljudi, građana, stanovnika Novog Sada, da ona služi u njihovom interesu.

– Lokalna samouprava upravo postoji da bi se decentralizovala vlast, odnosno da bi omogućila više prostora za veće učešče građana u vlasti i odlučivanju – izjavio je Lazić na nedavno održanoj tribini u Medija centru Vojvodine, koja se ticala upravo izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi.

Građani govore – nema ko da sluša

Lazić je član inicijative “Ne damo livadicu”, koja je pokrenuta početkom 2018. godine i čiji je cilj zaštita zelene površine na uglu Kisačke i ulice Jovana Subotića u Novom Sadu. U pitanju je građevinsko zemljište koje je sada prostor za istrčavanje pasa. Park za pse je nakon što su građani saznali za namere da on bude pretvoren u još jednu zgradu, vrlo brzo postao “mnogo više od još jedne zelene površine u gradu”, odnosno postao je prostor za odbranu prava građana. Detaljnim planom regulacije predviđeno je da se tu izgradi devetospratnica, a kako su mediji ranije preneli, ta ideja je navodno deo starijeg urbanističkog plana.

– Mi smo za ovu odluku saznali preko medija, dakle ne preko mesne zajednice, iako bi ona, kao najbliži organ građanima, trebalo da bude prvo mesto gde saznajemo ovakve informacije. Urbanistički planovi jesu izloženi u njihovim prostorijama, ali problem je u načinu njihovog rada koji je na jako niskom nivou”, kaže Lazić i dodaje da ako se građani ne prošetaju do mesne zajednice i ne pogledaju njihovu oglasnu tablu, najverovatnije neće nikad biti kontaktirani, niti će nadležni iskoristiti bilo kakvu drugu mogućnost, pa recimo i one koje pruža i moderno, informaciono doba, da svoje sugrađane obaveste i podele sa njima informacije koje ih se tiču.

Inicijativa “Ne damo livadicu”: Mesna zajednica Žitni trg nikada nije sazvala Zbor koji su građani tražili

Članovi inicijative “Ne damo livadicu” za svega nekoliko meseci pokrenuli su veliki broj aktivnosti. Uspeli su da skupe potpise za peticiju protiv izgradnje zgrade na zelenilu, da artikulišu primedbe na pomenuti urbanistički plan, kao i da sakupe potpise za inicijativu za sazivanje Zbora građana na teritoriji mesne zajednice Žitni trg. Kako su objasnili aktivisti, plan je bio da se na Zboru građana razgovara o problemima i zahtevima koje stanari imaju kada se radi o spornoj zelenoj površini, te da se javnim glasanjem odbaci urbanistički plan, ali mesna zajednica Žitni trg ga nikada nije sazvala.

Po slovu zakona, Savet mesne zajednice Žitni trg bio je u obavezi da po statutu sazove Zbor građana u roku od mesec dana od podnošenja inicijative, ali se to do danas nije desilo. Ozren Lazić objašnjava da su potpise, odnosno inicijativu za saziv Zbora građana, predali 9. maja, a odgovor nikada nisu dobili.

Inicijativa nije dobila odgovor ni od predsednika Skupštine grada Novog Sada Zdravka Jelušića, sledećeg nadležnog, koji se podnosiocima incijative obratio, za razliku od ostalih nadležnih, i rekao da će zbor građana biti sazvan, ali “da ne zna tačno kada”, što su aktivisti ocenili kao “susretanje sa institucionalnim zidovima”.

Novi zakon predviđa i sankcije – da li će biti primene?

Prema izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, razrešenje predsednika i Saveta mesne zajednice biće moguće ukoliko “savet ne zaseda duže od tri meseca, ne izabere predsednika saveta u roku od mesec dana od izbora ili od dana njegovog razrešenja, odnosno podnošenja ostavke”. Takođe, razrešenje Saveta i predsednika može se tražiti i ukoliko organi ne donesu finansijski plan u roku određenom odlukom skupštine opštine, odnosno skupštine grada. Ovu odluku o raspuštanju saveta “donosi skupština opštine, odnosno skupština grada na predlog nadležnog organa opštine”. Nakon toga, predsednik lokalne skupštine imaće rok od 15 dana od stupanja na snagu odluke, da raspiše izbore za savet mesne zajednice.

Uprkos ovakim odrednicama novog zakona, Savet mesne zajednice Žitni trg, kao ni njen predsednik, nisu doževili nikakve sankcije. Na izborima za mesne zajednice 2017. godine apsolutnu “pobedu” na lokalnom nivou odnela je Srpska napredna stranka koja je osvojila 123 mesta u savetima i 39 mesta u nadzornim odborima. Između ostalog, SNS je pobedio i na Žitnom trgu, na čijem čelu je Radojka Jokanić

Zoran Gajić: Definitivno je sve pretvoreno u izbornu kampanju (foto: MCV)

Član Grupe za konceptualnu politiku Zoran Gajić, smatra da je to primer kako zakoni, iako solidni i primenjivi, ne odražavaju stvarnu situaciju sa terena, pogotovo kada se radi o participaciji građana. Prema njegovim rečima, na primeru incijative “Ne damo livadicu” iz Novog Sada, može se videti “pravi odnos lokalnih nosioca vlasti”.

– Dakle, aktivisti su nakon ne sazivanja Zbora građana od strane Saveta mesne zajednice, u skladu sa statutom mesne zajednice Žitni trg, pozvali predsednika Skupštine Novog Sada da sazove Zbor, a on umesto da po automatizmu sazove, on govori ‘videćemo kad će to da bude’. Dakle, taj čovek isto ne radi po zakonu i ko će sada njega da smeni – zapitao je Gajić.

On smatra da lokalna samouprava treba da počiva na tome da obični građanin ne mora da se kandiduje i da izlazi na izbore i pobeđuje ukoliko želi da učestvuje u donošenju odluka u javnom interesu, već da može da upražnjava svoja prava i bez upliva u politiku, već kao svesno političko biće u svojstvu građanina.

Pobeda inicijative “Sačuvajmo park kod Muzeja Vojvodine”

Da komunikacija između mesne zajednice i građana gotovo uopšte ne postoji, svedoči i Marijana Mutavčijeva koja je bila deo uspešne inicijative “Sačuvajmo park kod Muzeja Vojvodine” vođene od 2015. do 2017. godine.
– Intenzivno smo radili tri meseca, pratili smo sve planove u kojima je bilo garaža. Skupili smo više od tri hiljade potpisa, predali više od 80 primedbi na javni uvid. Zahtevali smo da nas gradnonačelnik primi i to se nije desilo, niti smo dobili neku drugu informaciju – ispričala je Mutavčijeva.
Prema njenim rečima, aktivisti koji su dve godine vodili bitku sa insitucijama i pokušavali sa nadležnima daostvare bilo kakvu komunikaciju kao ravnopravni partneri u planiranju zajedničkog javnog prostora u Novom Sadu, nisu bili čak ni obavešteni o promeni planova za izgradnju i vest da garaže neće biti su čuli iz medija.
– Tako smo konačno saznali da garaže neće biti. Nikada nismo dobili nikakvu informaciju od bilo koje institucije da su naše žalbe uvažene – dodaje Mutavčijeva i ocenjuje da problem leži u tome što komunikacija ka institucijama nije masovna i što broj ljudi koje interesuje lokalna politika ne raste, već se uvek svede na “par istih grupacija koji se bune”.

– Definitivno je sve pretvoreno u izbornu kampanju i definitivno smo mi jedno mobilisano društvo u kojem je ovaj Zakon o lokalnoj samoupravi – zapravo zakon o prinudnoj upravi – zaključuje Gajić i dodaje da su u neoliberalnom sistemu tržišta i konkurencije, ljudi navikli da “nešto što je nepravedno može biti po zakonu i može biti u skladu sa pravom”.

Gajić takođe smatra da je Zakon o lokalnoj samoupravi zanimljiv, jer se već na samom početku, brisanjem tačke 6., člana 20. vidi da se lokalna samouprava neće baviti stanovanjem. Staranjе i održavanje stambenih zgrada i bezbednosti njihovog koriščenja i utvrđivanje naknade za održavanje zgrada više neće biti obaveza lokalne samouprave. Zakon o lokalnoj samoupravi iz 2007. godine u okviru Nadležnosti opštine, članu 20, tački 6. propisivao je da će se lokalna samouprava starati o “održavanju stambenih zgrada i bezbednosti njihovog korišćenja” i utvrđivati “visinu naknade za održavanje stambenih zgrada”. U novim izmenama i dopunama tačka 6. je izbrisana, a nju su zamenile obaveze poput onih da lokalna samouprava mora da donosi i realizuje programe za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja, preduzima aktivnosti za održavanje postojećih i privlačenje novih investicija i unapređuje opšte uslove poslovanja.

– Jedna od bitnih izmena jeste da se novi Zakon o lokalnoj samoupravi neće baviti stanovanjem, i ako se Zakon o stanovanju upravo poziva na njega. Ovaj Zakon o lokalnoj samoupravi potpuno briše lokalnu samoupravu –dodaje Gajić.

Danilo Ćurčić: Nije jasno da li su izmenama zakona nadležnosti lokalnih samouprava smanjene ili povećane (foto: MCV)

Sa tim se delimično slaže advokat i član Inicijative za ekonomska i socijalna prava Danilo Ćurčić,koji kaže da je zapravo glavno pitanje kako će i da li će se uopšte ove nove izmene sprovoditi u praksi.

– Među glavnim nedoumicama jeste upravo odrednica o nadležnostima, jer nije jasno da li su one smanjene ili ukrupljene, i šta je sa onima koji su evidentno uklonjene – kaže Ćurčić. On je dodao i da će jedno od ključnih pitanja, pored stanovanja, biti i mogućnost pokretanja javnih rasprava. – Iskustvo koje mi imamo sa javnim raspravama, a koja su jako loša, dovode nas da postavimo pitanje da li će se ti procesi konačno poboljšati u budućnosti pomoću ovih novih izmena – kaže Ćurčić.

 

Preneto sa sajta www.autonomija.info

Autorka teksta: Lea Kotlica

Art bioskop: Playtime (1967.)

Uto, 2018-07-17 23:00

Francuski film iz 1967. godine u režiji Žaka Tatija (Jacques Tati), francuskog Čarlija Čaplina.

Najambicioznja komedija ikada snimljena. Snimljen na veštačkom setu grada koji je izrađen samo zbog filma. Zgrade, saobraćaj, mase ljudi, restorani i prodavnica cveća, svi igraju svoju ulogu u nečem većem. Žak Tati nam pokazuje male svakodnevne radnje na neverovatno komičan i precizan način. Svaki auto, svaki statista, svako svetlo, svaki zvuk su uvežbani do najveće preciznosti, što nam daje osećaj da smo u jednom dobro nauljenom satu.

Ovaj film je poznat i po tome što je režisera uvukao u dugove koje je otplaćivao do kraja svog života. Rizikovao je celu svoju karijeru da napravi Playtime. U njemu on glumi glavnu ulogu, Gospodina Iloa, koji poput Čaplinovog lika uvek upada u neke nevolje i avanture svojim komičnim radnjama. Tati nam prikazuje moderni svet koji je poput igrališta, a nas sve kao decu koja se igraju u tom megalopolisu, iako se trudimo da izgledamo ozbiljno. Playtime nije samo obična kritika modernog sveta već i proslava njegove apsurdnosti i ljudi u njemu.

Letnji Žur Buvljak

Pon, 2018-07-16 21:00

Posle nekoliko meseci pauze, Žur Buvljak je ponovo tu sa letnjom ponudom iz naše Besplatne radnje.

Ukoliko imate bilo šta što vam više ne treba, a nekome može da zatreba (odeća, obuća, knjiga, društvena igra, alat, igračka) donesite na naš buvljak.

Možete doneti sve što vam padne na pamet i odneti sve što vam se svidi, ili samo doneti, ili samo odneti. Ovde je novac bezvredan!

Žur buvljak znači: poklanjamo, razmenjujemo, recikliramo, družimo se u našem klubu i dvorištu uz muziku i piće.

Raskrčite vaše ormane, tavane i ostave!

Sve što je ispravno, upotrebljivo i u dobrom stanju je dobrodošlo. Zbog kapaciteta Besplatne radnje nismo u prilici da smestimo kabaste stvari.

Ideja o besplatnim radnjama se rodila u zapadnoj Evropi krajem prošlog veka, kada u mnogim zemljama dolazi do smanjenja količine novca koji država izdvaja za najugroženije slojeve stanovništva. Pokretači besplatne radnje dolaze do zaključka da, iako se zemlja ekonomski razvija, raste i broj ljudi koji ne uspevavaju da zadovolje svoje najosnovnije potrebe. Ideja vodilja je da svog suseda ne gledamo kao konkurenta, već da pokušamo da pronađemo načine komuniciranja u društvu koji se ne zasnivaju na profitu.

Besplatna radnja u Omladinskom centru CK13 nastala je kao odgovor na sveprisutno štancanje svega, u svim veličinama, bojama, oblicima i materijalima, što rezultira gomilanjem i zatrpavanjem stvari koje će na kraju završiti u kontejnerima, umesto u nečijoj sobi, polici, ormanu. U uslovima konstantne ekonomske krize, nastale kao posledica divljanja neoliberalnog kapitalizma, u svetu su sve zastupljeniji ovakvi alternativni ekonomski principi. Oni nam pokazuju da je moguća humanija ekonomija, zasnovana na solidarnosti, samoodrživosti i najširoj mogućoj dostupnosti.

Intervju sa Tatjanom Suhajček Đukić

Pon, 2018-07-16 09:16
Građanska incijativa Nova varoš pokazala je da se dobrom voljom, željom i organizacijom može postići mnogo

 

Uspjeh Građanske inicijative Nova varoš. Nakon priče o Boriku i očuvanju dječijeg igrališta još jedna građanska inicijativa dobija pozitivan ishod i postaje primjer kako se građani mogu aktivirati i spasiti svoje naselje.

Javna rasprava o Nacrtu regulacionog plana za interpolaciju objekata društvenog sadržaja na užem području grada Banjaluke održana je juče u Banskom dvoru, a sama rasprava privukla je veliki broj građana koji su zainteresovani za ovu temu.

O dešavanjima na samoj Javnoj raspravi, temama koje su obrađivane, uspjehu inicijative iz Nove varoši razgovaramo sa Tatjanom Suhajček Đukić, predstavnicom Građanske inicijative Nova varoš.

 

Tatjana, kakvo je tvoje mišljenje o Nacrtu regulacionog plana dijela centralnog područja Banjaluke? 

Grad Banja Luka generalno ima problem u pripremi regulacionih planova, a to je što prilikom njihove izrade uglavnom ne razmišlja kako da planiranu namjenu prostora uklopi sa potrebom grada i građana, nego se prvenstveno trudi zadovoljiti interese privatnih investitora. To je samo posljedica odsustva vizije Gradske uprave o tome kako Banjaluka treba da izgleda da bi bila jedan funkcionalan grad i ugodan za život svojim građanima. Banjaluka je trebala da donese novi Urbanistički plan, ali je prije toga „uletila“ u izradu regulacionih planova, a ako kuću gradimo od krova, a ne iz temelja, nećemo je nikad ni završiti, jer nemamo dobru osnovu.

Sa kojim utiscima si otišla nakon Javne rasprave koja je juče održana? 

Javna rasprava o Nacrtu regulacionog plana za interpolaciju objekata društvenog sadržaja na užem području grada Banjaluke je bila specifična po tome jer nacrt Regulacionog plana koji je bio tema ove rasprave obuhvata 7 lokacija na području Banjaluke. U toku javnog uvida, ne samo na ovaj RP, nego uopšte, proces informisanja građana jedva da ispoštuje formu, te javnost uglavnom ne bude dovoljno informisana o tome šta se planira u njihovim mjesnim zajednicama. Za jedan ovako kompleksan nacrt plana, bilo je neophodno dobro informisati građane u toku javnog uvida i predstaviti im plan za lokacije koje se tiču njihove mjesne zajednice. Na taj način bi se već odgovorilo na pitanja građana i dale moguće smjernice za korekcije, a javna rasprava bi bila prostor isključivo za raspravu o primjedbama pristiglih u toku uvida, a ne prezentacija samog plana koja dobije prostor više nego sama rasprava.

Foto: Javna rasprava, 12. 7. 2018.

Drago mi je da se na javnu raspravu pojavilo dosta ljudi i da je zahtjev koji smo uputili Gradskoj upravi za termin nakon radnog vremena i u većoj sali nego što je vjećnica Banskog dvora usvojen, te se pokazao opravdanim. Grad treba da obezbjedi uslove za uključivanje građana u proces donošenje odluka, te se nadamo da će propusti koje je Gradska uprava pravila do sada, vremenom nestajati i da će građane aktivnije uključiti u ove i slične aktivnosti. Jako sam ponosna kad vidim svoje sugrađane da se bore za svoje naselje, za svoj prostor u gradu i da vrlo odlučno brane svoje stavove koji su u interesu društva, a ne pojedinaca.

Usvojena primjedba mještana naselja Nova varoš da gradnje na lokaciji između Ulica Tina Ujevića i Dragiše Vasića neće biti je velika pobjeda u borbi za očuvanje zelenih površina u naselju i nadamo se da će i ostali građani Banjaluke pratiti ovaj primjer i na vrijeme se uključivati u procese planiranja prostora u svom naselju.

Koji komentari su ti bili najzanimljiviji? 

Ono što je kod javnih rasprava u planiranju prostora meni značajan momenat, a kada se govori o specifičnim lokacijama, jeste emotivna veze ljudi s nekim dijelom naselja. Iako se ovakvi komentari posmatraju više kao lični osvrt i u samoj pravnoj proceduri sprovođenja procesa nemaju značaj, jedno je sigurno, a to je da građane do pobjede upravo vodi srce i ona najiskrenija želja da sačuvaju uspomenu i dio sebe kroz neku livadu, drvo ili klupu.
Predstavnici Odjeljenja za prostorno uređenje Grada Banja Luka izjavili su kako je u toku javnog uvida na Nacrt RP bilo dostavljeno 20 000 informativnih letaka građanima, međutim, ove letke niko od građana nije nikad ni vidio. Jedan od komentara mještana iz Ulice Cara Lazara je bio „Gdje je naših 20 000 primjedbi koje smo poslali, kao što ste i vi 20000 letaka?“. Ovo je pokazatelj da Gradska uprava loše sprovodi proceduru uključivanja javnosti i da su građani malo bolje informisani i da ova komunikacija nije često jednosmjerna, mnogo više bi bilo reakcija građana i konstruktivnih komentara i prijedloga.

Predstavnici Urbis centra koji je nosilac izrade ovog nacrta Regulacionog plana, a po smjernicama Grada Banja Luka, su predstavljali plan i odgovarali na pitanja građana, iako je većina ovih pitanja zapravo bila upućena  predstavnicima Gradske uprave kao naručiocima ovog Nacrta. Predstavnici Odjeljenja za prostorno planiranje Grada Banjaluka su bili prisutni na javnoj raspravi, ali nisu davali odgovore na sva pitanja koja su bila upućena njima, jer je većina komentara građana otvarala stalno aktuelno pitanje „U kom pravcu Grad Banja Luka ide, ima li plan i viziju?“

Koji dijelovi ovog Nacrta regulacionog plana su najproblematičniji, na koje probleme želiš da ukažeš? 

Ključni problem ovog Nacrta je taj što se izgradnja planiranih objekata želi predstaviti kao društveno značajna, ali to u praksi, a i samom nacrtu Regulacionog plana ne izgleda tako. U pitanju su uglavnom višespratni objekti koji bi manjim dijelom imali neku javnu namjenu, a zapravno su stambeno-poslovni objekti od kojih najveću korist imaju privatni investitori, a ne građani. Grad Banja Luka ovim planom te projekte predstavlja kao javna-privatna parterstva, ali od tog partnerstva najveću korist imaju privatni investitori, a građani vrlo malu ili gotovo nikakvu.

Ukoliko dođe do usvajanja ovog Regulacionog plana koji dijelovi grada će pretrpiti najveće promjene, o čemu je konkretno riječ? 

Na lokaciji između Ulica Cara Lazara, Brace Potkonjaka i rijeke Vrbas, na kojoj se trenutno nalaze prostorije Omladinskog centra “Zdravo da ste”, planirana je izgradnja poslovnog objekta – hotela, spratnosti P+4. Da li postoji rješenje za nove prostorije za udruženje koje već preko 20 godina aktivno radi na poboljšanju položaja mladih u društvu i svakako treba da predstavlja organizaciju od značaja za Grad još uvijek ostaje otvoreno pitanje. Da li je Grad planirao smjestiti prostorije organizacije koja kao ključne korisnike ima pripadnike mlađe populacije u ugostiteljski objekat, ako je u ovom slučaju interpolacije to društveni sadržaj ovog objekta, su samo neki od pitanja koja ostaju neodgovorena kada je u pitanju ova lokacija.
Tu je još i lokacija između Aleje Svetog Save, Ul. Vase Pelagića i ogranka Ul. Nikole Pašića na kojoj je planirana izgradnja  stambeno-poslovnog objekta spratnosti P+3 koji bi ugrozio životni prostor mještana okolnih zgrada, te dodatno opteretio potrebom za parking prostore već pretrpani dio grada.

Koliko će se narušiti izgled centralnog dijela Banjaluke? 

Gore navedene dvije lokacije su one koje se po ovom nacrtu Regulacionog plana nalaze u centralnom području Banjaluke. Sama izgradnja dodatnih stambeno-poslovnih objekata uz već postojeće, te planirane Regulacionim planom za dio centralnog područja Banjaluke je veliko opterećenje za grad, a posljedice će se tek vidjeti kroz nekoliko godina. U Aleji Svetog Save se nalaze zgrade koje predstavljaju spomenike kulture i arhitektonsku ambijentalnu vrijednost, a i izgradnjom novih objekata u njihovoj blizini ovi objekti bivaju potisnuti.
Izgradnja hotela će iz pravca Mejdana prema Gradskom mostu zakloniti dva najveća simbola Banjaluke, tvrđavu Kastel i rijeku Vrbas koje Grad promoviše kao prirodnu i kulturnu istorijsku vrijednost.

Šta se dešava sa zelenilom u centru grada, imajući u vidu da Banjaluka sa ponosom ističe da je „grad zelenila“? 

Svjedoci smo da se zeleni pojasevi u Banjaluci već zadnje dvije decenije gube, ne samo u centralnom području, nego u čitavom gradu. Većina urbanog zelenila u Banjaluci je ono što je sađeno prije nekoliko decenija i što imamo u naslijeđu. Međutim, kada se govori o konceptu zelenog grada, on ne uključuje samo parkove i drvorede. Svakako da je to bitan segment u jednom gradu, jer ima višestruku ulogu u održavanju mikroklime u naseljima, ublažava zagađenje, itd., ali pored neophodnih zelenih zona koje treba da ima svaki grad, koncept „zelenog grada“ podrazumijeva ozbiljan, dugoročan i održiv pristup u planiranju javnog prostora i sadržaja koji su od društvenog značaja. U „zelenom gradu“ politika transporta ide u cilju povećanja biciklističkog saobraćaja i organizaciju javnog prevoza, a smanjenje saobraćaja za automobile. Održivo upravljanje otpadom, te prelasci na obnovljive izvore energije, smanjenje buke i zagađenja vazduha su segmenti koje jedan grad mora da ispoštuje da bi nosio epitet „zeleni“. Banjaluka je daleko od ovog koncepta, a sa ovakvim planiranjem prostora i nedostacima strategija i konkretnih planova upravljanja transportom, otpadom i energijom u gradu, još neko vrijeme neće moći doći do te titule.

Prema novom Regulacionom planu predviđeno je proširenje stanovnika u užem centru, a imajući u vidu da je centar i sad zagušen saobraćajem, kako će se ovo proširenje odraziti na kvalitet života u ovom dijelu grada?

Regulacioni plan centralnog područja Banjaluke, uz nove stambene jedinice, svakako da dovodi i novi broj stanovnika u uže područje grada. Povećan broj stanovnika i time potreba za komunalnim uslugama, opterećenje grada automobilskim saobraćajem, nivo buke i zagađenja, sigurnost pješaka, a naročito djece u saobraćaju, su samo neki od razloga zbog čega ovi planovi nisu dobra rješenja za bilo koji grad.  Tako da se ovdje ne priča o proširenju, nego više o sužavanju grada, jer mu oduzimamo sve vrijednosti koje jedan grad treba da ima, a to je prostor za život. I nije niko protiv razvoja grada, naprotiv, Banjaluci je sad više nego ikad potreban dobar plan razvoja, ali trenutni planovi gotovo da uopšte ne nude nikakav društveni sadržaj i ne posmatraju grad kao jednu cjelinu koja mora imati svoj urbanistički identitet, nego se uporno zadovoljavaju potrebe i lični interesi privatnih investitora.

Šta konstantno gubljenje zelenih površina znači za jedan grad, koliko to utiče na kvalitet života? 

Zelene zone u gradovima imaju višestruk značaj. Dodatno sprečavaju prašnjavu i suhu mikroklimu i poboljšavaju mikroklimu unutar naselja generalno. Da bi se proizvelo dovoljno kisika za jednog stanovnika u centru grada potrebno je oko 30 do 40 m2 zelene površine. Zelene površine apsorbuju dio sunčeve toplote (naročito krošnje drveća). Smanjuje snagu i brzinu vjetra (vjetrozaštitni pojas), te predstavljaju barijeru u smanjenu buke. Zadržavaju zagađujuće materije (do 42% manje nego u okolini). Gradsko zelenilo suzbija hladnoću i krutost urbane arhitekture, održava biološku raznolikost u urbanim sredinama, ima rekreativni značaj, itd.
Zelene površine u gradu imaju svoj ekološki, biološki, zdravstveni i socijalni značaj, te gubitak bilo kog pozitivnog aspekta, ugrožava kvalitet života u jednom naseljenom području.

Kakva je situacija sa Inicijativom Nova Varos, jeste li zadovoljni ishodom? 

Građanska incijativa Nova varoš je pokazala da se dobrom voljom, željom i organizacijom može postići mnogo. U toku javnog uvida, pristiglo je ukupno 936 primjedbi što se mislim, nije nikad desilo u istoriji Gradske uprava Banja Luka, odnosno da toliki broj primjedbi pristigne na jedan regulacioni plan ili bilo koji dokument koji je u javnom uvidu. Odlučnost mještana Nove varoši je rezultovala i da se borba za zelenu površinu u naselju na kojoj je planirana interpolacija petospratnog stambeno poslovnog objekta, na ovoj javnoj raspravi i ozvaniči. Potvrđeno je da se od plana izgradnje na uglu Ulica Tina Ujevića i Dragiše Vasića odustaje, te da će se praviti idejno rješenje za hortikulturalno uređenje ove površine i postavljanje mobilijara, stalaka za bicikle, itd. Konačni prijedlog mještana Nove varoši jeste da se ova zelena površina proglasi parkom, te da se u drugu svrhu ne može koristiti, a to nam je cilj za sve zelene površine u naselju.

Koja je, prema tvom mišljenju, alternativa ovom Regulacionom planu?

Alternative samom planu nema. Jedino što je moguće, jeste da ukoliko se prijedlog značajno izmjeni u toku javnog uvida, onda se ponavlja postupak izrade nacrta i javnog uvida i svih koraka kako slijede ili da  čitav plan ne prođe na Skupštini i da se ide u proceduru izrade novog plana.

Razgovarala Maja Isović Dobrijević

Preuzeto sa portala www.6yka.com

Roger F. – Sensitive Punksongs

Sub, 2018-07-14 23:00

Roger F. je iz Švajcarske i svira pank/rok na akustičnoj gitari. Trenutno je na turneji ka Grčkoj i 14. jula će zasvirati i u Novom Sadu.

Ako ove subotnje večeri budete tražili izlaz kroz tužne priče i jednostavne pesme, kroz tiha šaputanja i glasne krikove, onda je Crna kuća pravo mesto za vas.

Ulaz na ovaj koncert će biti besplatan.

Love the world and smash capitalism!

Roger F. nastupa pod ovim imenom od 2014. godine, pre toga je bio član sastava “Cherry On The Top”. Povremeno nastupa i sa bubnjarem Andrejem Marfijem. Njegov prvi album “The Rich Are The Problem” je izašao 2016. godine i možete ga poslušati na bandcamp stranici.

DJ Predrag Đuran u dvorištu Crne kuće

Pet, 2018-07-13 23:00

Let’s dance!

DJ Predrag Đuran pušta rege, soul, fank, sving, rokabili, ritam i bluz, pank rok u dvorištu CK13!

Ulaz je besplatan.

Sati građana

Čet, 2018-07-12 19:00

Sati građana svakog četvrtka od 17 do 19č u Omladinskom centru CK13.

Sa kojim problemima se suočavamo na lokalu?
Da li imamo dovoljno prešačkih staza, parking mesta, zelenila?
Ko su nam komšije i da li ima komšijske solidarnosti?
Da li smo zadovoljni komunalnim uslugama i radom javnih preduzeća?
Da li nam u rešavanju lokalnih problema mogu pomoći mesne zajednice?
Koja su naša prava kao stanovnika mesnih zajednica?
Šta znamo o Zakonu o stanovanju?
Šta znamo o Zakonu o lokalnoj samoupravi?
Kako se komšijski organizovati?
Uprava ili samouprava?

Omladinski centar CK13 poziva sve građane MZ “Žitni trg”, kao i ostale zainteresovane sugrađane, aktiviste mesnih zajednica i organizacija civilnog društva na otvorene razgovore o temama od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalnu zajednicu.

Sati građana su format susreta kojim intervenišemo u prostor lokalne samouprave, izumevajući nove vidove udruživanja, organizovanja i zajedničkog delovanja nasuprot komplikovanim državnim procedurama u kojima smo često sami.

Želja nam je da se okupimo, otvoreno razgovaramo, međusobno ohrabrimo za uključivanje u procese odlučivanja i udruživanja, što nam može pomoći – svima zajedno – da kreiramo nove građanske inicijative i na taj način rešavamo probleme i stvaramo pozitivne promene u svojim zajednicama.

Dođite da javno razgovaramo o javnim stvarima!

————————–——–
Sati građana su deo projekta “Naša samouprava” u okviru kojeg se bavimo animiranjem građana za aktivno učešće u lokalnoj samoupravi i zagovaranjem prava na autonomno odlučivanje o lokalnim pitanjma kao jednog od osnovnih preduslova demokratizacije društva.

Strane