news aggregator

Truth is marching in

Omladinski centar CK13 - Pon, 2017-07-17 06:59

Aleksandar Škorić solo na bubnjevima!

Veče tajlandske vege kuhinje

Omladinski centar CK13 - Pon, 2017-07-17 06:50

Ukoliko želite da zadovoljite sva svoja čula autentičnom tajlandskom kuhinjom posetite CK13 u sredu, 19.07. u 20 časova.

Naše prijateljice sa Tajlanda, Pu i Fa, spremaće vegansku večeru na tajlandski način. Dođite da probate nešto novo i egzotično!

Benefit koncert “Solidarno za ugrožene na Depresiji”

Omladinski centar CK13 - Sub, 2017-07-15 11:52

Pozivamo vas na benefit kantautorsko veče sa ciljem prikupljanja novčane pomoći za materijalno, stambeno i zdravstveno ugrožene na naselju Depresija. Možete pomoći izdvajanjem priloga od okvirno 200 dinara, i više, zavisno od mogućnosti.

Nastupaju:

Vanja I Saša
Boris Malinović – vokal
Petar Dabić – gitara

 

Olivera Popović
Olivera Popović je kantautorka čiji zvuk može da se okarakteriše kao alt pop. Nastupa na električnoj gitari i tako spaja nežne i razigrane pop melodije sa sirovim gitarskim rifovima.

 

Marko Crljenica:

——————————————
Poljana popularno nazivana Depresija se nalazi između Limana 4 i Telepa. Na njoj u barakama i neodgovarajućem smeštaju prema dosadašnjim procenama živi preko 150 ljudi. U najtežim uslovima su romske porodice, porodice raseljenih sa Kosova i porodice ratnih veterana, u okviru kojih mnoge bolesne osobe žive bez osnovnih uslova kao što su struja i pijaća voda, sa nedovoljnim primanjima za podmirivanje osnovnih životnih potreba i troškova terapije. Takođe, sa minimalnim i nedovoljnim primanjima u barakama žive i bivši radnici nekoliko preduzeća. Povrh toga, mnoge porodice se već duže vreme suočavaju sa pretnjom iseljenjem, bez pronalaženja trajnog rešenja pitanja smeštaja. Najteža situacija u pogledu neizvesnosti imanja krova nad glavom zadesila je porodice Đurkić i Dimović, koje sa maloletnom decom same ne mogu izdvojiti novac za sve osnovne potrepštine jednog domaćinstva a kamoli plaćanje kirije za novi smeštaj. Ova akcija ima za cilj prikupljanje novčanih sredstava u vidu donacija za pomoć ugroženima na Depresiji.

Ukoliko ste u mogućnosti da pomognete, sredstva se mogu uplatiti i na žiro račun: Banka Intesa 160-450858-70 i devizni račun 355-3200555580-26
Solidarno sa ugroženima na Depresiji!

Plesnjak No. 2

Omladinski centar CK13 - Sre, 2017-07-12 11:15

Pripremite plesne cipelice, jer subota veče je stvorena za ples!

Pridružite nam se 22. jula od 21č na Plesnjaku na otvorenom uz plesnu muziku 80-ih.

Synth Pop / New Wave / Disco / Pop/Rock + Ex Yu Edition, all 80s hits for your dancing pleasure!

Muziku bira DJica Maša Cvijanović.

Ulaz je besplatan, Plesnjak počinje tačno u 21č @ Crna kuća Dvorište.

Letnja pauza Otvorene kuhinje CK13

Omladinski centar CK13 - Sub, 2017-07-08 12:19

Važno obaveštenje za sve vas koji redovno ili povremeno posećujete naše Zajedničke veganske večere sredom: Otvorena kuhinja CK13 ide na letnju pauzu!

CK-nd hand

Omladinski centar CK13 - Sub, 2017-07-08 10:25

Ako vam je tajming Najlona malo nezgodan, ili biste jednostavno uvek još, CK13 otvara svoja vrata onima koji bi da donesu krpice i razne druge stvarčice koje žele da prodaju, kao i za one kojima je do uzbudljivog second hand šopinga.

Bilo da vam fali nešto za leto, jesen, zimu ili bilo koje godišnje doba ili, pak, imate viška, dođite u sredu u dvorište CK13, u 19,30h, ukoliko prodajete, da biste se raspakovali i raskomotili, a u 20h je zvaničan početak hepeninga, kada malo zahladi. Cene određujemo sami, a ko prvi dođe, dobija bolju parcelu u dvorištu da izloži svoje stvarčice!

Stvari koje se ne prodaju, vratite u svoje tople domove, da bi mogle da dobiju drugu priliku na nekom od narednih sličnih događaja.

Turn and face the strange: Dejvid Bouvi veče

Omladinski centar CK13 - Pet, 2017-07-07 13:04

Vrelo letnje subotnje veče je pravo vreme da počastite sebe sa the gift of sound and vision!

U subotu, 15. jula, od 21h, u dvorištu CK13 vas čeka film iznenađenja o jednom od najuticajnijih umetnika današnjice, a nakon toga let’s dance dance dance…

Kroz program će vas, odabirom filma, ćaskanjem i, kao ključnim događajem večeri – puštanjem omiljenih joj Bouvijevih pesama i đuskom, voditi njegova dugogodišnja, pasionirana i posvećena obožavateljka Sonja, a vaše je da se pojavite kao saučesnice/i under the serious moonlight.

Ulaz je besplatan.

Forum za kulturu u Novom Sadu

Omladinski centar CK13 - Čet, 2017-07-06 19:13

Inicijativa nezavisne kulturne scene Novog Sada obaveštava javnost i poziva sve aktere u kulturi, kao i predstavnike medija i novinare da prisustvuju i isprate rad prvog Foruma za kulturu.

KAD: 10. jul u 11č 
GDE: Plava sala Skupštine Grada, Žarka Zrenjanina 2, Novi Sad
 

 

Dnevni red:

1. Poslovnik o radu Foruma
2. Finansiranje i sufinansiranje projekata u kulturi i sufinansiranje tekućih rashoda i izdataka udruženja u kulturi – javno obrazlaganje rada komisija

“Strogo kontrolisani vozovi” na letnjoj pozornici CK13!

Omladinski centar CK13 - Sre, 2017-07-05 13:23

Pozivamo vas na filmsku projekciju pod otvorenim nebom u dvorištu Crne kuće!

Ponedeljak, 10. jul, 21h

Strogo kontrolisani vozovi (Ostře sledované vlaky / Closely watched trains) je čehoslovačka ratna komedija iz 1966. godine koju je režirao Jirži Mencel na temelju istoimenog romana Bohumila Hrabala, pri čemu su ova dva umetnika zajedno adaptirali scenario. Mencel, koji se smatra jednim od najznačajnijih režisera čehoslovačkog novog talasa, za ovo ostvarenje je dobio Oskara za film godine van engleskog govornog područja, a inače se i sam pojavljuje u filmu u jednoj epizodnoj ulozi. U hladnoratovskoj atmosferi šezdesetih, čehoslovačka vlada je naredila Mencelu da vrati nagradu, što je on odbio.

Radnja ovog filma se odvija u češkom gradiću pred kraj nacističke okupacije, a sve se vrti oko mladog Miloša Hrme i njegovih kolega na lokalnoj železničkoj stanici. Dok se oko njih dešavaju užasi Drugog svetskog rata, oni su zauzeti svojim svakodnevnim problemima i ranim ljubavnim jadima, osim šefa stanice koji je zaokupljen golubovima. Kroz ceo film se komični tonovi mešaju sa ozbiljnim temama pa se tako glavni lik zanima filozofskim idejama sve dok ne shvati da njegova egzistencija u vreme velikih političkih dešavanja i nije toliko važna te se prijavljuje u samoubilačku misiju.

Strogo kontrolisani vozovi su već prikazivani u CK13 pre pet godina u okviru Art bioskopa, ali će ovo biti premijera na našoj letnjoj pozornici. Film traje 93 minuta i titlovan je na sprski jezik.

 

Mišljenje je hrabrost da se slobodno govori i kada nisi pitan – Tekst GKPa u novom broju biltena STANAR

Lokalne politike i urbana samouprava - Uto, 2017-07-04 20:45

Organizovani ljudi – zborovi građana i protestne organizacije

Grupa za konceptualnu politiku

Opisati ono što radimo najbolje je započeti poslednjim slučajem koji jedan od onih koji se dešavaju spletom aktivnosti (i okolnosti) koje nisu predviđene projektnim raspisom, ali koje jesu trasirane višegodišnjim radom na „Lokalnim politikama i urbanoj samoupravi“ – kojima je Grupa za konceptualnu politiku i započela svoj aktivistički život i organizaciju. Naime, mnoštvo akcija koje sprovodimo događaju se „spontano“, jer su one rezultat interesovanja građana koji nam se obraćaju za pomoć i koji sa nama dele probleme sa kojima se suočavaju, a koje smo imali prilike da upoznamo upravo zahvaljujući projektu koji smo razvili na Detelinari u Novom Sadu. Pored redovnih aktivnosti koje smo projektno planirali i na čijoj realizaciji i sada radimo, naš „posao“ na Detelinari podrazumeva i ove ad hoc intervencije u građanskom, aktivističkom, a po našem sudu i političkom prostoru.

Poslednji „susret“ sa nasilnim karakterom vlasti u lokalnoj samoupravi imali smo nedavno, kada smo pokušali da organizujemo Zbor građana i preko njega pozovemo lokalnu zajednicu (Mesnu zajednicu) da stane uz svoje stanovnike i njihove skupštine stanara. Iako je zbor redovno prijavljen (prema statutu mesne zajednice i drugim procedurama), a onda i sazvan od strane Saveta mesne zajednice, Zbor građana je proglašen nevažećim. To se dogodilo na brutalan način intervencijom lokalnog odbornika koji je kao gost pozvan od strane predstavnika Saveta da prisustvuje Zboru građana, i koji ga je jednostavno proglasio nevažećim kada je video da će odluke okupljenih građana biti u suprotnosti sa namerama koje su imali u vezi sa ovim slučajem.

Sa građanima Novog Sada, stanovnicima mesne zajednice „Jugovićevo“ na Detelinari, odlučili smo da pozovemo lokalnu samoupravu, odnosno mesnu zajednicu kojoj pripadaju, da zaštiti njihove interese i da zajedno sa svojim stanarima, njihovim skupštinama zgrada (po novom zakonu „stambenim zajednicama“), vlasnicima stanova, podstanarima i svim drugim zainteresovanim i dobronamernim ljudima koji ovde žive, odbrane pravo građana da sami odlučuju o tome kako će voditi svoje zgrade i kako će u njima živeti. Konkretno, organizovali smo se sa građanima i stanarima zgrade u ulici Stevana Divnina Babe, od broja 2. do broja 8. kako bi sprečili postavljanje bazne stanice Telekoma na njihovu zgradu, pošto je ugovor sa ovim operaterom potpisan bez saglasnosti većine stanara ove zgrade, odnosno bez saglasnosti većine vlasnika stanova zgrade koja je stambena celina na jednoj katastarskoj parceli i predstavlja jedan objekat i, prema tome, predmet je zajedničkog i nedeljivog vlasništva svih vlasnika posebnih delova zgrade i o njemu odlučuju sve skupštine stanara u ovoj zgradi, a ima ih četiri. Dakle jedna skupština stanara je potpisala ugovor – tačnije predsednik te skupštine – a stanari ostalih skupština iskazuju sumnju u verodostojnost saglasnosti koju je većina stanara i te jedne skupštine morala da potpiše kako bi pravo na sklapanje ugovora sa trećim licem bilo po zakonu.

Ali o kom zakonu je reč? Upravnim postupkom, koji su građani preduzeli, imali smo prilike da se sretnemo sa svim zakonima koji se tiču stanovanja i upravljanja zgradama, a među njima je ključni novi Zakon o stanovanju. Na njega se svi pozivaju, a pre svega Telekom, doduše bez potrebe da se pozove i na određene članove ovog zakona kada odgovara na zahteve građana za uvidom u dokumentaciju na osnovu koje sada raspolaže njihovom zajedničkom i nedeljivom svojinom.

U relaciji sa mesnom zajednicom došli smo u sledeću situaciju: Nakon što je zbor prijavljen i termin za njegovo održavanje odobren; nakon što je zbor sazvan i oglašen na Detelinari putem načina informisanja koji praktikuje mesna zajednica, ali i sami građani i njihova udruženja; nakon što je na samom zboru zvanično prikupljeno više od pedeset potpisa stanovnika koji su svoje mesto boravka (pripadnost ovoj mesnoj zajednici) dokazali uvidom u lične dokumente – Zbor građana je proglašen nepostojećim. Naravno, to se nije dogodilo s vrata, niti u toku same procedure njegovog organizovanja. To se dogodilo kada su građani izneli svoj stav i formulisali odluku. Odluku ljudi koji na nju imaju prava jer su upravo oni građani čija je ovo mesna zajednica i čiji je ovo zbor kao način neposrednog odlučivanja u lokalnoj samoupravi. Međutim, ko proglašava nevažećim ovaj zbor? Savet mesne zajednice koji ga je i sazvao? Ne. Od članova saveta bila je prisutna samo njegova potpredsednica, a svi drugi su bili gosti, pozvani sagovornici iz nadležnih gradskih uprava i Telekoma, ali i „počasni gost“ – gost od značaja i uticaja, kako se obično misli – lokalni odbornik u skupštini grada, koji je lično proglasio ovaj zbor običnim sastankom ne bi li obesnažio odluku koju građani donose glasanjem na Zboru građana. Na poziv građana i većine učesnika da se izjasnimo glasanjem, odbornik je svojim opstruktivnim govorom proglasio zbor nevažećim i u tome su mu pomogla većini prisutnih nepoznata lica, koja su se doduše predstavila, ali čiju proveru identiteta, uloge i mesta boravka niko nije zahtevao niti o tome tražio dokaz. Mogli smo samo pretpostaviti da su ta lica stranačke kolege poslanika i njegovi partijski kompanjoni, što su uporno odbijali da potvrde. Toliko o hrabrosti stranački okupljenih i angažovanih ljudi.

Nismo do sada imali prilike da se susretnemo sa ovakvom bahatošću i osionošću vladajuće koalicije u lokalu, iako od početka pišemo i govorimo o partijskoj uzurpaciji institucija lokalne samouprave. Zbor građana je, da se podsetimo, legitimno sredstvo i način neposrednog učešća građana u lokalnoj samoupravi i njegove odluke ili zaključci su obavezujući za lokalnu samoupravu na nivou mesne zajednice. Odluka zbora građana je ujedno i odluka mesne zajednice, i ona ima svoje zakonske i upravne posledice. Ovo je dakle eklatantan primer zloupotrebe institucija i njihovog ukidanja, a po našem sudu, to je poslednja linija institucionalne i upravne odbrane interesa civilnog društva odnosno kapaciteta samoorganizovanja građana na distanci prema partijskom i državnom organizovanju, koje se nudi kao jedini način angažovanja ljudi u ovom društvu.

Ovo je dakle samo jedan slučaj, i to slučaj u oblasti ili na terenu na kome kao organizacija delujemo. Koliko je on relevantan za ukupne društvene i političke procese, teško je proceniti. Svesni smo „državnog političkog trenutka“ i dobrim delom upoznati sa aktivnostima naših prijatelja i saradničkih organizacija u polju građanskog aktivizma u situaciji koja ovih dana ponovo rezultira protestima. Prošlogodišnja protestna dešavanja smo takođe ispratili i pokušali da učestvujemo u njima koliko smo mogli i s obzirom na kapacitete kojima raspolažemo, kada smo i formulisali problem politike na strani ljudi sintagmom „protestna organizacija“. Mišljenja smo dakle da je pored organizovanja protesta, potrebna i protestna organizacija, a pod tim podrazumevamo mrežu saradnji i udruživanja građana i njihovih organizacija (udruženja) koje se odvijaju i održavaju stalno, pa onda i tokom održavanja protesta. Tako smo i pokrenuli ono što se danas zove „Inicijativa nezavisne kulturne scene Novog Sada“ i sada smo u procesu pregovaranja sa gradom o uslovima rada nezavisnih udruženja koja deluju u kulturi. Saradnja sa Asocijacijom Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) je presudna u tom procesu pregovaranja i, od nedavno i kao njene članice, nastojimo razviti politiku udruženja građana kojom bismo na nov, ali i dalje emancipatorski način definisali ono što nazivamo civilno društvo.

Posle ovog podužeg uvoda, zamišljenog kao prilaz preko konkretnog problema i situacije, želimo sa vama da podelimo realno iskustvo koje ovakve situacije pružaju i koje se homološki daju prepoznati i analizirati na svim nivoima organizovanog delovanja ljudi. Naime, to što nam se događa i šta nam valja činiti u lokalu, dešava se i na nivou međuorganizacijskog delovanja u relaciji sa gradskim organima i vlašću, gde delujemo u asocijaciji sa drugim udruženjima građana – onima koja se bave kulturnom produkcijom. U pitanju je Inicijativa nezavisne kulturne scene Novog Sada, koja je pre svega politička inicijativa udruženja građana, pa tek onda inicijativa udruženja koja za cilj imaju proizvodnju kulturnih sadržaja. Tačnije, to je inicijativa koja je politička jer je pokreću ljudi na distanci prema državi. To što se njihovi zahtevi generišu iz egzistencijalnih i socijalnih uslova rada i života udruženih ljudi koji deluju u kulturi i u kulturnoj produkciji nastoje pronaći način da zarade i prežive, tek je sociološki aspekt onoga što činimo kao višak radne snage za državu kojom upravljaju našim životom. Prema tome, kao što politizujemo život i stanovanje u lokalnoj zajednici – tvrdeći od početka da kako smo ostali bez posla, tako možemo ostati i bez krova nad glavom, sada nastojimo sačuvati i „radna mesta“ koja smo osmislili izumevajući projekte u oblastima koje nas zanimaju i u kojima smo u stanju nešto proizvesti i tako zaraditi za život. Mi smo dakle odlučili politizovati i mesto stanovanja i mesto rada, i to je osnova naših aktivnosti u onome što nazivamo civilnim društvom i samoorganizovanim angažmanom građana. Mišljenja smo da je to jedini način da se borimo u ovom društvu, i pri tome ne mislimo samo na srpsko društvo i državu, jer situacija je takva u čitavom okruženju, a verovatno i na evropskom kontinentu koji danas prolazi kroz iskušenja koja sigurno nisu mogla biti predviđena pre samo deceniju ili dve.

Naša borba je dakle politika koju razvijamo sa „radnih mesta“ i „mesta stanovanja“, koja su odavno u novim okolnostima i drugačije „funkcionišu“ od onoga kako smo ih zamišljali i planirali u vremenima kada smo počinjali naše životne i egzistencijalne „karijere“, i nalazimo se među ljudima koji to ili još ne shvataju i zato ne prihvataju, ili su već rođeni u takvim okolnostima i na njih gledaju očima (kategorijama opažanja) koje je ovaj „sistem“ i stvorio za njih i samorazumevanje bez problematizacije. Pojavilo se jedno novo „kako se misli“, i mi nastojimo ukazati ljudima da to „Se“ nije bezazleno ni bezlično kako nam „Se“ čini, i da je zato potrebno subjektivirati „Se“. Da ovo nisu tek i samo apstrakcije niti akademska upražnjavanja ideja, više i ne želimo dokazivati. Kategorije kojima mislimo politiku i situaciju u kojoj se nalazimo i delujemo razvijamo sa ljudima koji ih takođe misle i nastoje izumeti, i oni su naši privilegovani sabesednici. Mislimo tu na sve ljude sa kojima uspevamo ostvariti komunikaciju kroz zajedničko delovanje i rešavanje problema.

Ako se vratimo našem konkretnom slučaju, onda nas politička artikulacija problema dovodi pred sledeću dilemu, i to je tačka na kojoj susrećemo realno situacije ili strukture koja determiniše naše akcije, i koju delimo sa građanima i njihovim udruženjima – od lokalnog nivoa i problema stanovanja, do međuorganizacijskog delovanja i povezivanja sa saradničkim grupama i udruženjima koja danas deluju u Srbiji. Naime, situacija u Mesnoj zajednici, koja je jednaka onoj koju imamo kao Inicijativa nezavisne kulturne scene Novog Sada u relaciji sa Gradskom upravom i „vladom“, naizgled je otvorila dva puta:

1. Ili ćemo odmah izaći u javnost, napraviti konferenciju za štampu, pozvati medije i razglasiti skandal koji je napravio lokalni odbornik, član partije koja dominira vladajućom koalicijom u gradu;

2. ili ćemo odložiti „javnu prezentaciju“ slučaja i bez pritiska javnošću nastojati da ponovimo postupak i mobilišemo ljude – uključujući i one u mesnoj zajednici – da se proceduralno suprotstave zloupotrebama i ipak „izguraju“ priznanje Zbora građana, a onda i odluke koju će on doneti?

Situacija je, kao što rekosmo, slična i u „pregovorima“ sa gradskom upravom za kulturu i članom veća za kulturu, odnosno lokalnim (gradskim) ministrom kulture, sa kojim smo ušli u procese koji stvaraju situaciju (a možda samo iluziju?) u kojoj možemo nešto promeniti i „izgurati“ ili „isterati“ neka rešenja (podzakonske akte, pravilnike, odluke, kategorije i definicije u Strategiji i Akcionom planu kulturnog razvoja), kojima bi se institucionalni i, ako ne zakonski, a ono „pravilnički“ okvir delovanja organizacija promenio u njihovu korist.

Ali kada se ljudi nađu u ovakvoj situaciji, postaje jasno da su „dva puta“ iluzija koju stvara lažna dilema, jer valja nam priznati da do pregovora ne bi ni došlo da nismo iz javnosti delovali i javnošću napravili pritisak na vlast, koja bez toga ne bi imala potrebe ni interes da nas „primi na razgovor“ i „ponudi da uzmemo učešće u zajedničkom rešavanju problema“, od kada će našu politiku – koju mi smatramo pregovorima – imenovati „saradnjom“. Ako tu reč prevedemo tuđicom, ona dobija zloslutno značenje koje odzvanja kada se izgovori „kolaboracija“.

To je mesto odakle uviđamo ono što smo gore nazvali „protestna organizacija“. Javnost kojom se otpočne neki proces neće biti i ona javnost na koju ćemo se pozvati kada zaključimo da smo izigrani, nasamareni i zloupotrebljeni u ovom procesu koji smo, možda samo mi, doživeli kao politički i kao način da rešimo neke probleme, odnosno promenimo situaciju u kojoj je položaj čoveka (stanara ili udruženog samozaposlenog i angažovanog građanina) neizdrživ i zbog čega smo se i upustili u aktivno učešće u odlučivanju i borbu ljudi da preuzmu stvar u svoje ruke kako bi preživeli. Prema tome, dilema koju smo postavili prestaje da bude dilema, pa samim tim i lažna, jer istim postupkom analize i prakse – aktivne analize situacije i delovanjem – delimo javnost i javno istupanje na ono koje je to samo na početku postavljanja problema i na ono koje je rezultat rada na njegovom rešavanju, a koje bi trebao da rezultira onim što nazivamo zainteresovana javnost, odnosno javnost svih uključenih – pa i protestno uključenih – u proces rešavanja problema, odnosno ostvarenja konkretnih interesa ljudi koji su se našli u situaciji u kojoj sada i organizovano deluju. To bi bila sadržina pojma protestna organizacija, i koji prestaje da bude pojam subjektivacijom o kojoj takođe govorimo, ali i na kojoj radimo dok govorimo, pa i javno. Naš diskurs postaje složeniji, specifičniji, i to je ono što imamo kada mislimo i na fukoovskog „specifičnog intelektualca“, koji je odavno zauzeo mesto „organskog“, i koji se, tu i tamo, ponovo javlja kao uzor i ideal među aktivistima i udruženjima koja srećemo u zajedničkoj borbi. Ako tome dodamo da je ekspertiza na strani ljudi, a ne države, onda možemo računati i sa novim problemskim situacijama i mestima na kojima možemo čuti nove problematične reči. Za nas je takva jedna i „stanar“.

Drugim rečima, jasno nam je da bez javnosti i protesta koji su zahvatili Beograd i Novi Sad – a tu je i gradska ambicija da Novi Sad postane prestonica kulture (u čemu su čelnici grada i uspeli), i na koju smo se pozvali i vladajuće strukture javno prozvali zbog lošeg položaja nezavisne kulturne scene – ne bi bilo ništa od našeg učešća u aktivnom i organizovanom rešavanju problema. Međutim, šta i kako delovati kada se zakoračilo u nekakav proces, u nekakvu „saradnju“ i kada se uzajamno obavezalo – međuorganizacijski i međuljudski – na neke korake i odluke? Hoćemo li imati kome da se obratimo ako nas izigraju i izbace iz procesa?

Mi smo mišljenja da nam neorganizovana javnost, na koju se uvek možemo pozvati kao da ničeg nije bilo, i kao da se nikud nije ni pošlo i ni do čega stiglo, nije više ni potrebna. To što ćemo se na nju ipak morati pozvati, biće to samo ako budemo imali snage da još jednom započnemo, i to su ljudi pokazali u svim dosadašnjim inicijativama, koje su nestajale i ostavljale prostor za nove. Ali problem je u tome što promenama onda upravljaju stihijske ambicije ljudi koji se uspinju partijskim aranžmanima i organizacijama na vlast; vlast kojom i ne rade drugo osim što privatizuju javni prostor i zloupotrebljavaju interese u svoju korist i zarad partikularnih interesa udruženih zbog takvog delovanja (za koje znamo da je umelo biti i zločinačko). Ono za šta treba imati snage, i za šta uvek ima smisla, to nije još jednom započeti neki proces, već započeti ga iznova. To „iznova“ imamo sada i ono je u tom smislu potpuno novo u odnosu na prethodne pokušaje. Politika je iskustvo savremenosti i delovanja u situaciji koja je uvek i samo naša, i naš jedini način da delujemo i mislimo savremenost je da to sebi pre svega priznamo, i da znamo da ako ovo propadne, moraćemo samo iznova, a ne više iz početka.

Zaključićemo ovaj izveštaj vešću da smo uspeli da organizujemo nov Zbor građana koji je izglasao zaključak kojim se Mesna zajednica stavlja na stranu građana i zajedno sa njima zahteva da se poštuje Zakon o stanovanju. Postaviti pitanje snage ovog zaključka – Zaključka zbora građana – nije neumesno, ali smo i mišljenja da u njemu treba čuti zaključak ljudi koji su se odlučili da zajednički i organizovano nešto učine i da je on rezultat mišljenja koje je našlo svoje mesto zahvaljujući hrabrosti ljudi da slobodno govore i kada ih niko ne pita.

10 novih RADIO emisija STANAR !

Lokalne politike i urbana samouprava - Uto, 2017-07-04 20:38

RADIO EMISIJE STANAR

Serija od deset radio emisija STANAR je posvećena načinima organizovanja građana u okviru projekta „Lokalne politike i urbana samouprava“ i “Proširena estetska edukacija” i ugostila je brojne sagovornike i saradnike iz polja građanskog aktivizma i autonomonog stvaralaštva u oblasti kulture. Na ovaj način emisije problematizuju samoorganizovanje ljudi koje se odvija na distanci prema postojećim organizacionim i institucionalnim modelima i otvaraju prostor za invenciju novih načina proizvodnje sadržaja koji odgovaraju njihovim autentičnim potrebama.

Radio emisije možete preslušati na sledećim linkovima:

RADIO EMISIJA STANAR no.1 UPPS – Udruženi pokret slobodnih stanara iz Niša

RADIO EMISIJA STANAR no.2 NDVMBGD – Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“

RADIO EMISIJA STANAR no.3 NKSS NS – Inicijativa Nezavisne kulturne scene Novog Sada

RADIO EMISIJA STANAR no.4 STEALTH.unlimited, Beograd/Roterdam

RADIO EMISIJA STANAR no.5 NKSS – Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije

RADIO EMISIJA STANAR no.6 DaNS – Društvo arhitekata Novog Sada

RADIO EMISIJA STANAR no.7 HENRY COW – razgovor sa Chris Cutlerom

RADIO EMISIJA STANAR no.8 ZADRUGE U HOLANDIJI – City in the Making, Roterdam

RADIO EMISIJA STANAR no.9 DANNY HAYWARD

RADIO EMISIJA STANAR no10 ANTHONY ILES

„Lokalne politike i urbana samouprava“ je projekat koji sprovode Grupa za konceptualnu politiku (GKP) i kuda.org iz Novog Sada, a koji je posvećen motivisanju stanovništva za uključivanje u procese odlučivanja i udruživanja na lokalnom nivou, po pitanju politizacije problema stanovanja, kao i razvoja lokalne zajednice i saradnje sa organima lokalne samouprave, prvenstveno sa mesnim zajednicama. Projekat se realizuje uz podršku Fondacije za otvoreno društvo i Heinrich Böll Stiftung Beograd. http://detelinara.org/

Projekta „Proširena estetska edukacija“ 2015/2017, se realizuje u saradnji Centra_kuda.org sa Multimedijalnim institutom iz Zagreba, Kontrapunktom iz Skoplja, Berliner Gazette iz Berlina i Kulturtreger/Booksa iz Zagreba. http://www.kuda.org/sr/search?f[0]=taxonomy_vocabulary_6%3A228 

Celokupan projekt je finansiran podrškom programa Kreativna Evropa 2014-2020 Evropske unije, Evropske kulturne fondacije iz Amsterdama – BAC program, Pokrajinskog sekreterijata za kulturu i javno informisanje, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Gradske uprave za kulturu grada Novog Sada.

Novi, peti broj Biltena STANAR u elektronskom obliku: Kako se organizujemo, kada se organizujemo

Lokalne politike i urbana samouprava - Uto, 2017-07-04 20:08

Bilten „STANAR“ nastavlja da obrađuje teme koje su otvorene u dosadašnjoj saradnji stanara, predstavnika Skupština stanara, udruženja građana i svih zainteresovanih i slobodnih ljudi angažovanih u realizaciji ovog projekta.

Peti broj biltena „Stanar“ se bavi temama iz domena politike stanovanja i organizovanja građana. Ovaj broj je posvećen delovanju udruženih građana i njihovom neposrednom učešću u odlučivanju u lokalnoj samoupravi.

U biltenu imate priliku da pročitate tekstove relevantnih učesnika u građanskim borbama koje se ovih godina vode za bolje uslove života i odbranu javnog interesa koji samo slobodni i hrabri ljudi mogu odbraniti.

SAZNAJTE ŠTA ZNAČI ORGANIZOVATI SE I UDRUŽITI, ŠTA SU UDRUŽENJA GRAĐANA I ZADRUGE I ŠTA ZNAČI ORGANIZOVATI PROTESTE.

Biltenu su doprineli članovi i predstavnici različitih inicijativa i udruženja: “Ne(da)vimo Beograd”, “Pametnija Zgrada”, “Učitelj neznalica i njegovi komiteti”, “Društvo arhitekata Novog Sada – DaNS”, “Inicijativa nezavisne kulturne scene Novog Sada”, “Udruženi pokret slobodnih stanara Niš”, “Omladinski centar CK13”, “Centar za zaštitu potrošača Begej” i “Nezavisna kulturna scena Srbije”.

Peti broj biltena STANAR možete preuzeti u .pdf formatu ovde:

Bilten_STANAR005_2017

 

Bilten STANAR je deo projekta „Lokalne politike i urbana samouprava“ koji je posvećen motivisanju građana za uključivanje u procese odlučivanja i udruživanja na lokalnom nivou, razvoju lokalne zajednice i saradnji sa organima lokalne samouprave, prvenstveno sa mesnim zajednicama.

Projekat se realizuje u saradnji Grupe za konceptualnu politiku i Centra kuda.org iz Novog Sada, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.

Fotografije sa promocije 5. broja biltena STANAR, održane 22. juna 2017. godine u prostorijama MZ Jugovićevo, Detelinara, Novi Sad:

Muzički bioskop: Thin Lizzy

Omladinski centar CK13 - Uto, 2017-07-04 11:09

Na letnjoj pozornici CK13, na velkom platnu gledamo Thin Lizzy!

Pri spomenu roka 70-ih mnogi verovatno pomisle na Thin Lizzy, a među njima većina drži do toga da su Thin Lizzy i među najvećim rok bendovima uopšte. Iako su užuvali komercijalni uspeh, neupitno je da je muzika Thin Lizzy osvajala pupliku, a ne marketinški trikovi. U okviru muzičkog bioskopa gledamo snimak nastupa iz 1975. u Dablinu, kao i nastup u Sidneju iz 1978. godine.

U okviru Muzičkog bioskopa na velikom platnu gledamo legendarne koncerte i javne nastupe značajnih bendova i muzičara iz prošlosti koje smo nažalost propustili usled generacijskog jaza. Na Muzičkom bioskopu je dozvoljeno i poželjno aplaudiranje, pričanje, pevanje, glasno oduševljavanje i sve ostalo što prati dobre koncerte.

 

Zajednička veganska večera

Omladinski centar CK13 - Uto, 2017-07-04 11:01

Iako svaki aktivistički angažman zahteva psihički i fizički napor, veganstvo ima tu sjajnu komponentu da doslovno svaki put kad sedneš za sto, sudeluješ u mikrorevoluciji.

Jedi kao revolucionar/ka!
Bez ubijanja i iskorišćavanja životinja.

U Otvorenoj kuhinji pripremamo vegansku hranu, jer proizvodnja i upotreba životinjskih proizvoda kao što su meso, mleko i jaja, podrazumeva porobljavanje, prisilno razmnožavanje, mučenje i egzekuciju životinja, eksploataciju prirode i zagađenje životne sredine.

Pripremamo zajedničke večere sredom i kao priliku da se ljudi međusobno druže i upoznaju.

Događaj je namenjen svima koji žele da probaju raznolika veganska jela, da se priključe zajedničkoj pripremi veganske hrane, da saznaju više o veganstvu, susretnu se i razgovaraju sa ljudima sa kojima će sesti za isti sto.

Ideja Zajedničke veganske večere je stvoriti neku vrstu društvenog prostora u kom su svi jednaki, kreirati prostor solidarnosti. U ovom prostoru briše se granica između organizatora i posetilaca i između njih se gradi aktivističko savezništvo. To je mesto koje prožima i stvara svaki pojedinačni rad. Kako će da izgleda, zavisi od svih nas.

Ako dolaziš na Zajedničku vegansku večeru sredom u Crnu kuću – upoznaj principe njenog funkcionisanja.

BUDI SOLIDARAN – Neka vaše porcije budu odmerene, tako da hrane bude dovoljno za sve.

Solidarnost je spona koja ujedinjuje ljude i protivna je ideji moći i dominacije.

NE OSTAVLJAJ HRANU U TANJIRU – Ne bacaj hranu, pojedi je!

Rasipanje hrane je društveno, moralno i ekonomski neprihvatljivo, i u suprotnosti sa principima Otvorene kuhinje CK13.

Svake godine se u svetu baci ili propadne 1,3 milijarde tona hrane ili trećina ukupne globalne proizvodnje, dok 900 miliona ljudi širom sveta pati od gladi, pothranjenosti ili nema osiguranu prehranu. Svaki put kad bacimo hranu sa svog tanjira, kršimo nečije pravo na hranu.

POSPREMI ZA SOBOM – Ne ostavljaj prljavo suđe za sobom, operi ga!

Otvorena kuhinja CK13 ne funkcioniše kao servis ili restoran, već kao aktivistička kuhinja, zahvaljujući volonterskom angažmanu. Aktivistička znači da zajednički održavamo njen rad i promovišemo njene principe. Volonteri/ke planiraju i pripremaju obroke, organizuju nabavku, čišćenje i promociju, ali mi zavisimo i o vašoj aktivnoj pomoći u tome da cela stvar radi.

 

 

DONIRAJ – Podrži ideju u kojoj i sam/a sudeluješ!

Otvorena kuhinja CK13 održava svoj rad zahvaljujući donacijama. Prikupljen novac ulaže se u nabavku materijala za pripremu hrane i neophodna sredstva za rad. Ostavljanjem preporučenog, većeg ili manjeg iznosa, pomažeš opstanak Otvorene kuhinje CK13.

Naša preporučena donacija služi kao vodič: Ko ima manje, može dati manje; oni koji imaju više, mogu dati malo više. Donacija se  zasniva na poverenju, zavisno o samoproceni i finansijskim mogućnostima svakoga od nas, ali novac nije prepreka da bi se jelo u Otvorenoj kuhinji, jer hrana mora biti dostupna svima bez obzira na finansijsku moć.

* Želiš da se priključiš kolektivu Otvorene kuhinje CK13? Poziv za volontere/ke je uvek otvoren! Pronađi nas na sajtu CK13, FB stranici Otvorene kuhinje CK13 ili sredom na Zajedničkoj veganskoj večeri u CK13.

Mi smo otvorena grupa i veselimo se kad novi ljudi dolaze.

(izmenavremena) + VIS Vanja i Saša

Omladinski centar CK13 - Pon, 2017-07-03 10:22

(izmenavremena) je izvođačko razumevanje transformacije prostora puštanjem glasa i okidanjem žica. Preplitanje subjektivnog i objektivnog vremena i ništa manje njihovo mimoilaženje. (izmenavremena) kandiduje teme koje je stvarnost propustila kroz svoje sito. Čine je Nikola Nešković i Ivan Čkonjević (Ana Never, Belgrade Noise Society, Gradovi Utočišta, Improstor). (izmenavremena) zahteva nemoguće kada traži realnost, dokaz je neindentifikovani leptir koji širi krila svoja pre nego što sleti na vrata ljubavi.

 

VIS Vanja i Saša je akustički duo iz Novog Sada. Pevaju samo o ljubavi i vole kišu. Pobednici su ovogodišnjeg TAKT Festa. Članovi: Boris Malinović – vokal i Petar Dabić – gitara i vokal. Publika može da očekuje eho trubadura koji greje srce!

Muzički bioskop: Japan

Omladinski centar CK13 - Ned, 2017-07-02 13:46

Na letnjoj pozornici CK13, na velkom platnu gledamo bend Japan!

Iako se u kontekstu mejnstrim kulture povezuje sa novim romanticizmom, Japan je zapravo jedan od najautentičnijih engleskih bendova koji su u početku radili na međi glama i post panka da bi na kraju stvorili svojevrsni amalgam avangardnog elektro pop zvuka. Osim što je Japan najviše poznat kao matično mesto frontmena benda Dejvida Silvijana, on je i matično jezgro vanrednih muzičata poput Mika Karna, Stiva Jansena i Ričarda Barberija.

U okviru muzičkog bioskopa puštamo snimak koncerta iz 1982. u Hammersmith Odeonu. Osim toga, puštaćemo i snimke sa studijskih nastupa, kao i spotove.

U okviru Muzičkog bioskopa na velikom platnu gledamo legendarne koncerte i javne nastupe značajnih bendova i muzičara iz prošlosti koje smo nažalost propustili usled generacijskog jaza. Na Muzičkom bioskopu je dozvoljeno i poželjno aplaudiranje, pričanje, pevanje, glasno oduševljavanje i sve ostalo što prati dobre koncerte.

Ulaz slobodan!

 

Stammtisch

Omladinski centar CK13 - Čet, 2017-06-29 12:26

Učili ste nemački jezik u školi, na kursu, privatno, ali niste imali priliku da progovorite na času?

Učite trenutno nemački, ali niste imali priliku da se sretnete sa puno Muttersprachler-a sa kojima biste provežbali jezik i ispravili greške?

Nalazite se u Novom Sadu, a potičete sa nemačkog govornog područja i treba vam grupa mladih opuštenih ljudi koja bi vam objasnila šta znači na srpskom “teško žabu u vodu naterati”?

Ne želite čas gramatike?

Onda je Omladinski centar CK13, sredom uveče od 20h, pravo mesto za vas!

Pridružite se opuštenoj atmosferi konverzacije na nemačkom i srpskom jeziku, predložite temu za razgovor, ili se jednostavno upoznajte, vernetzujte sa ljudima sličnim vama i razmenite mišljenja.

* Konverzacije se održavaju na spratu Omladinskog centra CK13, nije potrebno da prijavite dolazak na konverzaciju.

Stammtisch vodi Emil Radulovity.

Učešće je besplatno!

Tekst Saše Kostića u novom broju biltena STANAR – Nastanak i delovanje udruženog pokreta slobodnih stanara iz Niša (UPSS)

Lokalne politike i urbana samouprava - Sre, 2017-06-28 11:10

Negde oko 15. marta 2015. god. sastala su se trojica komšija, budućih inicijatora i organizatora udruženja, na zajedničku diskusiju i analizu nastalog stanja sa uvećanim (oko 100% ) računima građana za utrošenu toplotnu energiju. Na tom sastanku su se Dragan Perić, Đokica Jovanović i Saša Kostić dogovorili da organizuju sastanak 25 predsednika skupština stanara, na kom će uputiti zajedničku peticiju vlastima i Toplani za smanjenjem cene grejanja, jer mnogi stanari nisu u stanju da plaćaju takve cene zbog izuzetno niskog standarda i loše socijalno-ekonomske situacije u gradu Nišu. Zakazan je skup predsednika za 20.03.2015. godine u ul. Branka Krsmanovića 29 i objavljena je informacija preko svih niških medija. Na taj dan sakupili smo se u zajedničkim prostorijama, danas zvanim “podrumče”, i počeli sastanak sa okupljenima sa informacijom zašto su pozvani i sa predlogom šta nam je činiti. Sastanak je ubrzo prekinut jer je nastao veliki žamor među zvanicama i zahtevalo se od nas organizatora da izađemo napolje jer ljudi koji su bili napolju nisu mogli da nas čuju. Kada smo izašli zatekla nas je situacija da je ispred zgrade bilo nekoliko stotina građana, a ispostavilo se da je među njima bio i veliki broj predsednika skupština stanara, te su od nas zahtevali da nastavimo sastanak ispred zgrade. Mi smo to i učinili i u toku predstavljanja proglasa, koji smo trebali da potpišemo i pečatiramo i pošaljemo gradskim vlastima, pojavila se patrola policije jer je neko od sugrađana prijavio okupljanje velikog broja građana na otvorenom. Kako su izvršili uviđaj situacije i dobili informaciju da se predsednici skupština stanara organizovano sastaju na sastanak, propratili su naš rad sa strane, ne mešajući se u održavanje sastanka.

Tom prilikom je jednoglasno usvojen predlog peticije i u istom trenutku ju je svojim potpisima i pečatima overilo 104 predsednika skupština stanara. Narednih dana smo (Dragan Perić, Đokica Jovanović i Saša Kostić), kao organizatori celog događaja, dali sebi za zadatak da oko peticije okupimo što veći broj predsednika i krenuli smo da ga sprovodimo u delo. Obilazeći zgrade, za petnaestak dana smo sakupili potpise i pečate podrške više od 400 predsednika, i tom prilikom smo ih obavestili da organizujemo zajednički sastanak svih potpisnika peticije i da će svi biti blagovremeno obavešteni o terminu održavanja istog. U pokušaju da obezbedimo salu M.K.B. Adžije, rečeno nam je da se sala koristi samo za stranačka okupljanja i sastanke, tako da nisu u mogućnosti da nam izdaju salu, jer mi nismo stranka, već grupa građana koja želi da sastanči. Potom smo pokušali da obezbedimo konferencijsku salu u opštini Medijana i tom prilikom nam je rečeno da nemaju adekvatnog zaposlenog ko bi nam izašao u susret i da ne znaju kako da to učine. Procenili smo da nas izbegavaju i da pokušavaju da nas osujete u nameri okupljanja, pa smo smišljali koje sve varijante imamo na raspolaganju. Tada nam je palo na pamet da zakupimo Balon salu na dva sata i da u njoj održimo sastanak. Međutim, jedan građanin nas je savetovao da objavimo preko medija da nas opstruiraju u pokušaju okupljanja, i mi smo to uradili. To je pokrenulo reakciju komentara i dovelo do dodeljivanja termina u sali M.K.B. Adžije, gde smo zakazali prvo okupljanje i pozvali sve potpisnike i građane da se odazovu na sastanak. Tom prilikom bilo nas je preko 350 u sali i jednoglasno smo doneli odluku da treba da se organizujemo i da delujemo kao pravno lice. Donesena je odluka da se organizuje udruženje i da se zvanično registruje. Izabran je inicijalni odbor od predloženih kandidata koji su trebali da sprovedu ideju u delo. Taj odbor je pripremio svu neophodnu dokumentaciju za registraciju (osnivački akt, statut udruženja ) i izvršio registraciju udruženja iz drugog pokušaja, jer je i tu postojala mala opstrukcija vlasti. Ipak smo uspeli da registrujemo udruženje i ono je doživelo tada svoju prvu osnivačku skupštinu koju smo zakazali takođe u sali M.K.B. Adžije i pozvali sve potpisnike i građane da učestvuju na osnivačkoj skupštini. Tada je jednoglasno izglasano radno predsedništvo na čelu sa Prof. dr Đokicom Jovanovićem i ono je predložilo članove Upravnog odbora i Nadzornog odbora, koji su takođe jednoglasno izglasani. Na kratko je prekinuta sednica kako bi UO predložio svog predsednika, potpredsednika i njihov predlog je dat na glasanje. Takođe, jednoglasno su izabrani Saša Kostić za predsednika UO i Dragan Perić za potpredsednika UO i ujedno su im objedinjene funkcije i predsednika i potpredsednika udruženja. Udruženje je dobilo sedam članova UO i tri člana NO i tada je novoizabrani UO preuzeo vođenje skupštine. Tu su donete odluke da se organizuje rad pododbora za sva javno komunalna preduzeća u gradu i da ti pododbori redovno informišu i UO i skupštinu o svojim rezultatima rada. Danas, udruženje ima pododbore za Toplanu, za Parking Servis, za Vodovod i oni svakodnevno rade na zadacima koje im je postavila skupština udruženja.

Nakon godinu dana rada, udruženje uživa veliki renome i značaj priznat od svih relevantnih faktora u gradu, i danas se izuzetno ceni mišljenje i stav udruženja po svim pitanjima koja se tiču JKP-a i socijalnog statusa građana koje udruženje zastupa. Organizovan je i pravni tim advokata, koji našim sugrađanima pruža adekvatnu i besplatnu pravnu podršku po svim pitanjima i problemima sa kojima se susreću. Takođe je od strane udruženja angažovan veliki broj stručnjaka svih obrazovnih profila i zvanja, koji pružaju nesebičnu pomoć udruženju i građanima svojim stručnim savetima, i stručnim angažovanjem pomažu udruženju da se uhvati u koštac sa problemima i vlastima u gradu. Takav sistem funkcioniše i dan danas, dve godine od nastanka udruženja, i nastaviće da funkcioniše sve dok je to potrebno građanima Niša.

Udruženje spada u neprofitne organizacije i finansira se isključivo od svoje članarine koja na mesečnom nivou iznosi 10 dinara po stambenoj jedinici, ili 120 dinara na godišnjem nivou. Ne zastupa ničije političke stavove, boje ili oznake, deluje totalno nestranački, ali deluje politički po svim pitanjima vezanim za doborobit i interes građanstva. Takođe je bitno reći da udruženje nije politički aktivno na sceni, već svoje delovanje sprovodi vansistemski i na takav način ne potpada ni pod čiji pritisak ili ingerenciju, već deluje samostalno i sa jedinom obavezom odgovornosti prema svojim građanima.

Što se rezultata tiče, pomenućemo da smo u okviru pregovora sa gradskim vlastima izdejstvovali praznu stolicu za našeg predstavnika u N.O. Toplane, u kojoj on ima pravo prisustva sednicama, pravo uvida u dokumentaciju i pravo diskusije, ali bez prava glasa u odlučivanju i to nam je pomoglo da dođemo do značajnih saznanja o nezakonitom poslovanju, i čak, slobodno možemo reći, kriminogenom poslovanju rukovodstva Toplane Niš. Zatim smo obezbedili mogućnost isključenja građana sa sistema, bezuslovno i na teret Toplane, a takođe smo obezbedili i najnižu cenu grejanja u Srbiji u tom trenutku, a na osnovu analize smanjenja cene gasa na tržištu energenata čime smo upozorili javnost i samu Toplanu da se ne može naplaćivati više nego što je to zakonom dozvoljeno. Zatim smo onemogućili nekontrolisane ulaske interventnih ekipa iz Toplane u naše podstanice, tako što smo postavili duple brave i tako nisu mogli bez nas da uđu u podstanice i nekontrolisano uvećavaju protok na osnovu koga su nam enormno uvećavali račune.

Ima tu još mnogo toga da se kaže, ali bitno je spomenuti da je UPSS-Niš pokrenuo inicijativu za stvaranje Građanskog Fronta, koji čine slična udruženja građana širom Srbije i koji predstavlja jednu organizovanu grupaciju šireg sloja građana na teritoriji Srbije van kontrole partija i političkih moćnika. Ta grupacija ima ambicije da postane pravno lice i da na zvaničnom nivou predstavlja opciju za građane koji nemaju poverenja u partije i u vladajući sistem, i da deluje kao lokalna i republička opcija u sferi politike. Mi danas ostvarujemo kontakte širom Balkana, međunarodne, čak i interkontinentalne, sa udruženjima sličnih pogleda i ambicija, sa težnjom upoznavanja i prepoznavanja problema u sferama delovanja naših udruženja i za razmenu iskustava preko kojih dolazimo do određenih saznanja interesantnih za oblasti kojima se bavimo. Tako smo uspostavili saradnju širom našeg okruženja sa ciljem sprečavanja i zaustavljanja instaliranja opreme za kontrolu potrošnje toplotne energije, takozvanih delitelja toplote i kalorimetre, a koje nam moćnici nameću kao osnovnu i neophodnu opremu i koju bi trebali sami da finansiramo. Na osnovu saznanja i iskustava koja smo stekli u borbi sa moćnim kompanijama Brunata, Tehem i Simens, i do kojih smo dolazili razmenom informacija sa inostranim kontaktima građana koji imaju slične probleme, prepoznali smo opasnost deložacija i otimanja imovine građana po osnovu komunalnih dugovanja i energično se suprotstavili uvođenju takve opreme kod nas i time sprečili neosnovanu pljačku imovine građana. Tako smo uspeli svojim delovanjem da zaustavimo nepoštovanje zakona i Ustava R. Srbije od strane JKP-a u našem gradu kao i prinudne naplate i izvršenja kod onih građana kojima su se nagomilali komunalni računi.

Mi i danas delujemo po istom principu, okupljamo se svakog dana u našem podrumčetu, svakodnevno vodimo velike debate o problemima sa kojima smo suočeni i pokušavamo svakodnevno da ih rešavamo. Energije i volje još uvek ima u nama, pa redovno držimo tribine sa interesantnim temama, gostujemo na raznim tribinama kod naših prijatelja širom Srbije, prenosimo naša iskustva i delimo ih nesebično sa svim našim građanima.

Od 21.02.2016. god, naše prostorije se nalaze u ul. Branka Krsmanovića 31. U njima smo svakog radnog dana od 17č do 19č na raspolaganju svom članstvu i građanima. Možete nas kontaktirati preko mob. telefona +381628406256 svakog dana (dostupni smo 24 sata dnevno), a takođe nas možete pratiti na našem Facebook profilu (udruženje predsednika skupština stanara ) i na Sajtu (www.upss-nis.org), ili kontaktirati putem e-maila na: info@upss-nis.org. Očekujemo da nas podržite, pomognete nam i da nam uveličate članstvo svojim prisustvom. Mi smo na raspolaganju, a na vama je da stupite sa nama u kontakt!

Saša Kostić je jedan od osnivača UPSS-a i predsednik UO Udruženog pokreta slobodnih stanara iz Niša, i na čelu je pokreta već više od dve godine.

PETAR DRAPŠIN, KINESKA ČETVRT I YOUTH CREATIVE POLIS – tekst Slobodana Jovića u novom, 5. broju biltena STANAR

Lokalne politike i urbana samouprava - Ned, 2017-06-25 22:23

 

Problemi, izazovi i predlozi

POVOD

Kako je prošlo devet meseci od dobijanja titule Evropske prestonice kulture, započeti procesi daju dovoljno materijala za kritički osvrt na učinjeno. U društvima poput našeg, osiromašenog, tranzicionog i na periferiji evropskih tokova, titule poput Evropske prestonice kulture uzbuđuju javnost više nego što bi to možda bilo primereno. Činjenica da u gore navedenom kontekstu, imamo najavu, za naše okolnosti, fakat velikog finansijskog ulaganja u kulturu, evidentno budi ogromna očekivanja čitave kulturne javnosti. Ponekad i nerealna očekivanja – brza rešenja nagomilanih problema. Zato strateško ulaganje u infrastrukturu, kako prostornu tako i kulturnu, treba da bude imperativ čitavog procesa. Od ovoga će umnogome zavisiti krajnji dometi ove titule i njen pozitivni ili negativni uticaj na prostornu i kulturnu politiku Grada u budućnosti. Potencijalni negativni ishodi titule Evropske prestonice kulture ne bi predstavljali izolovan slučaj u sad već dužoj istoriji ovog evropskog projekta. Iako se po svojoj ideji EPK u najvećoj meri koristi kao instrument rebrendiranja kulturnog imidža „posrnulih“ i periferijskih evropskih gradova, a sa ciljem promocije, poboljšanja imidža i povećanja turističkih potencijala, u slučaju Novog Sada ona prestavlja jedinstvenu priliku da se, uz realizaciju donesene kulturne strategije, iskoristi za uspostavljanje čvrstih temelja za razvoj kulturne scene. Iz tog razloga, brendiranje novog kulturnog identiteta Novog Sada treba da dođe kao promocija urađenog na „terenu“, a ne kao svrha sama za sebe – 2021. godina treba da predstavlja samo jednu kontrolnu tačku čitavog procesa, ne i konačni cilj.

U ovom tekstu osvrnućemo se prvo na donošenje Plana detaljne regulacije (PDR) Kineske četvrti sa češkim magacinom. Možemo reći da projekat „Youth creative polis“ planiran na ovoj lokaciji predstavlja najvažniju prostornu reprezentaciju titule Novog Sada kao Evropske prestonice kulture, samim tim i paradigmatski primer koji već u startu na videlo iznosi nekoliko hroničnih problema naših društveno – kulturno – političkih odnosa.

NEPOVERENJE

Uzburkane strasti nastale nakon obelodanjivanja prvih namera vezanih za rušenje i građenje na prostoru Kineske četvrti (KČ) ne možemo posmatrati van konteksta niza loših urbanističkih odluka donesenih u Gradu u bližoj i daljoj prošlosti. Tako ne možemo ignorisati atmosferu stvorenu skorijim dešavanjima koja pokazuju odnos gradskih vlasti prema graditeljskom nasleđu (Trščare), graditeljskom nasleđu i upotrebi primerenih urbanističkih parametara (Novosadska banka), kao i prema pitanju privatizacije javnih prostora i osnovne logike ekonomskog razvoja (šoping mol kod Spens-a), a sve pod parolama otvaranja novih radnih mesta, investicija i ubrzanog razvoja Grada. Poslednja dešavanja oko prekrečenog murala govori i o stepenu razumevanja savremenog umetničkog stvaralaštva, što posebno alarmira u svetlu ove teme. Ako na to dodamo dešavanja na nacionalnom nivou i projekta „Beograd na vodi“ dobijamo, logično, izuzetno delikatan i naelektrisani društveni ambijent. Takođe, moglo bi se reći da kolektivno ukorenjeno nepoverenje jeste čak i generacijska odlika, tzv. milenijalske generacije koja je praktično za vreme čitavog dosadašnjeg životnog veka, poslednjih 30 godina, imala različite vlasti koje su svojim lošim odlukama razvili ovo kolektivno osećanje. Moramo biti potpuno iskreni i reći da ne možemo direktno povezati ove događaje sa projektom EPK, niti su na bilo koji način posledica dobijanja titule. Ipak, ovakav ambijent od nosioca projekta zahteva maksimalno pažljiv pristup pri donošenju svake odluke koja može imati uticaj na bilo koju socijalnu grupu. To nije bio slučaj prilikom donošenja PDR za Kinesku četvrt, a situacija u kojoj se dešava potpuno ignorisanje stručne argumentacije, predloga za poboljšanje plana i prikazane dobre volje svih podnosilaca primedbi na javnoj raspravi, dodatno su stvorili sumnju u namere donosioca plana. Ako na ovo dodamo potpuno neprimereno ponašanje pojedinaca iz Komisije za planove koja je predsedavala sednicom, te unapred poznatog ishoda, tj. odbacivanja većine podnetih primedbi, dobijamo vrlo negativnu sliku odnosa donosioca odluka prema građanima. Donošenje odluka od javnog interesa i sa javnim finansijama ignorisanjem javnog i stručnog mišljenja, po pravilu eskalira u otvorenu netrpeljivost i frustraciju koja se završi javnim iskazivanjem nezadovoljstva – na ulici.

TRANSPARENTNOST

Zbog svega ovoga možemo izvući zaključak, da je od ogromne važnosti za budućnost realizacije projekta EPK zapravo uspostavljanje najviših standarda transparentnosti procesa. Ovo ne podrazumeva broj objavljenih PR članaka, niti puko informisanje građana. Transparentnost procesa bi se trebala ogledati u konstantnom zajedničkom radu sa različitim zainteresovanim grupama građana, organizacijama i kulturnom javnošću. Transparentnost možemo zapravo usko povezati sa pojmom participacije. Iako se ova dva pojma u velikoj meri koriste u pisanim namerama projekta EPK, upravo donošenje plana za Kinesku četvrt pokazalo je slabosti na ovim poljima. Prosto zvuči neverovatno da legalni korisnici prostora, koji za korišćenje postojećih objekata plaćaju godinama nadoknadu JP-u „Poslovni prostor“, ne budu obavešteni o namerama donošenja plana!? Korisnici prostora, od kojih dosta njih na ovoj lokaciji imaju i svoje firme, radionice i male biznise, o namerama pretvaranja KČ u „Youth creative polise“ (u koji se po planu oni ne uklapaju), saznaju iz medija i preko inicijative Društva arhitekata Novog Sada (DaNS), koja je umesto javnih institucija organizovala javne diskusije na temu predloženog plana. Urbanistički planovi su, po pravilu, veoma komplikovani za razumevanje, nekad i za stručnu javnost, a naročito za građane i bilo je potrebno uložiti maksimalan napor u upoznavanju svih zainteresovanih strana o ključnim tačkama ovog plana. Ovako se to zloupotrebilo, kao u nizu ranijih situacija, tako da plan prođe bez suštinske javne rasprave. Činjenica da u trenutku donošenja plana nije postojalo nijedno telo koje realizuje EPK (osim, simptomatično, PR službe), ne može biti opravdanje, već ogroman propust. Donošenje dokumenta sa jačinom zakona, kao što je PDR, mora biti proizvod promišljenog rada u punom kapacitetu. Ovako, prilično široko postavljen i podložan različitim tumačenjima, predloženi plan doneo je,čini se, dosta štete ovom procesu i potpomogao stvaranju već pomenute loše atmosfere među različitim društvenim akterima. Situacija u kojoj ne postoje jasne informacije o tome šta će biti proizvod ovakvog plana, uz asistenciju medijskih špekulacija, stvara svojevrsnu kakofoniju u kojoj se pojavljuju razna slobodna tumačenja, često neistinita, dovodeći atmosferu do granica normalnih okvira. Obaveza nas, kao stručne javnosti, jeste da kažemo otvoreno da se donesenim planom ne planira gradnja šoping molova i stambenih objekata na lokaciji KČ (što nije bilo potpuno jasno u prvom predlogu plana), ali je još veća obaveza nosioca projekta da svim zainteresovanim građanima i organizacijama, bez odlaganja i na licu mesta objasni jasno i decidno koji su zapravo planovi za ovu lokaciju. Istina, usvojen plan je doneo pozitivne pomake, što ostavlja nadu i sigurno su proizvod dobre reakcije struke i građana na javnoj raspravi. Budući procesi ne smeju da ponove ove greške, a od uključenosti što većeg broja stručnih organizacija i građana u realizaciju projekta EPK, zavisiće stepen poverenja i transparentnosti.

Ono što ostaje prilično nejasno u ovom trenutku jeste jasna fizička i programska vizija KČ. Ako i možemo reći da se u smislu prostornog razmatranja KČ napravilo nekoliko koraka, programska koncepcija ostaje i dalje u potpunom mraku. Osim opštih odrednica „kreativnog distrikta“, čini se, nije uloženo više napora u definisanju preciznijeg koncepta. Ohrabruje najava osnivanja posebnog tela koji će se baviti ovim pitanjem. Ohrabruje, jedino u slučaju da to telo bude popunjeno predstavnicima trenutnih korisnika prostora, Grada, Fondacije, struke i različitim kulturnim i akademskim radnicima sa visokim nivoom poznavanja teme, koji bi bili u mogućnosti da daju istinski doprinos. Ako poverujemo da će ovo biti slučaj, narednih nekoliko pasusa biće posvećeni doprinosu buduće debate i prezentovanju jednog od mogućih pogleda na ovu temu.

Prvo, možemo pokušati dati odgovor na jedno naizgled vrlo prozaično pitanje : Zašto je prostor bivše fabrike „Petar Drapšin“, koji je u međuvremenu postao poznat po kolokvijalnom nazivu„Kineska četvrt“, izabran kao podloga za uspostavljanje „Youth creative polis-a“? Skoro pa samom analizom ova tri različita naziva istovetnog mesta možemo dobiti tražene odgovore.

PETAR DRAPŠIN

Objekte koji se nalaze u bivšem fabričkom kompleksu moramo posmatrati isključivo kao ambijentalnu celinu, ukoliko želimo uočiti najveći kvalitet ovog prostora. Ovo je izuzetno važno napomenuti, jer uistinu većina pojedinačnih objekata nema značajniju vrednost u smislu industrijskog nasleđa. Zato su prvobitne najave o promeni 55% objekata predstavljale ozbiljnu opasnost da se ova celina izgubi, a samim tim i najveća fizička vrednost ovog prostora. Čak i rekonstrukcije, u prvobitno datim odrednicama plana, mogle su se tumačiti na prilično slobodan način. Dogradnja spratova, promena gabarita, estetsko tumačenje jedine odredbe da novoprojektovani i rekonstruisani objekti moraju biti urađeni „sa reminiscencijom na industrijske objekte prve polovine XX veka“, ostavljali su prostor da potencijalni privatni investitori sprovode svoje „kreativne“ zamisli na štetu prostorne celine. Iz ovih razloga, a i kao logičan proces, DaNS je insistirao i insistira na sprovođenju javnog arhitektonsko – urbanističkog konkursa koji bi dao jedinstvenu prostornu viziju. Istina, u donesenom planu unete su pozitivne stavke, poput odredbe da se „totalno rekonstruisani objekti moraju ponovo sagraditi po originalnom izgledu i uz uslove Zavoda za zaštitu spomenika“. Ovo jesu dobri pomaci koji daju određeni okvir, na kojem će DaNS maksimalno insistirati u budućem periodu. Veliki izazov u rekreiranju ovog prostora biće estetsko i funkcionalno tretiranje ovih objekata. Mišljenja smo, iako protivno našem stručnom zvanju, da ovaj kompleks ne sme postati totalno dizajnirani i „ušminkani“ prostor. Veliki izazov biće, zapravo, pametan odnos profesionalnog arhitektonskog angažmana i DIY (do it yourself) pristupa, koji treba da ostane dominantan. U tom smislu, profesionalnim angažmanom treba rešiti konstrukciju, funkcionalno zoniranje, energetsku efikasnost i infrastrukturu postojećih objekata, a zatim to ostaviti kao podlogu na kojoj bi korisnici prostora funkcionalno – estetski prirodno i spontano delovali i samim tim uneli autentičnost u objekte, koju oni sami po sebi nemaju. Kao mogući predlog, može biti uspostavljanje stalnog arhitektonsko – građevinskog servisa koji bi asistirao korisnicima. Pitanja vezana za nove objekte zahtevaju drugačiji odgovor. Još jednom, naš stav je da se oni moraju dobiti konkursom, a ne privatnom nagodbom investitora i arhitektonskih biroa. Potrebno je jasno estetski odvojiti novoprojektovane od postojećih objekata. Veštačke replike industrijskih objekata i slične stvari ne bi smele da budu princip za dizajn novih objekata. Posebno će biti izazovno rešiti deo kompleksa levo od glavnog prolaza (klub Quarter, M.F.A.M.) koji se mora integralno rešiti i koji se prema usvojenom planu može u potpunosti srušiti. Imperativ treba da bude očuvanje centralne hale sa šed krovovima, koja u najvećoj meri sa objektima sa desne strane prolaza formira najprepoznatljiviju sliku kompleksa. Ostaje, potpuno nejasno na koji način se tretiraju otvoreni javni prostori između objekata. U planu stoji jedino odredba o „popločanju granitnim kockama“ i opšta mesta o zelenilu. Međutim, upravo ovaj prostor bi trebao da predstavlja „srce“ javnih dešavanja. Tretirajući ih samo kao prostore između objekata, koje treba popločati, smanjićemo potencijal njegovog korišćenja, a samim tim i potencijal „javnog života“ kompleksa. Kroz sva ova zapažanja prožima se potencijalno najveći izazov za razvoj kompleksa – uticaj privatnog kapitala na fizičku i programsku transformaciju kompleksa. Ne unapred negativno, ali i sa iskustvom koje imamo, kao struka moramo postaviti jasne granice ovog uticaja. Nejasnoće o procentima učešća privatnog kapitala u privatno-javnom partnertsvu ostavljaju otvoreno pitanje i o tome ko će da „vodi glavnu reč“ u ovom procesu. Smatramo da, bez obzira na ovaj procenat, javni interes i najviši standardi struke moraju da dominiraju procesom.

KINESKA ČETVRT

Teza o „ruševnim objektima“ koje pretvaramo u mesto kreativnosti jeste jedna prilično maliciozna teza koja možda ima za cilj da potpuno negira već uspostavljene vrednosti ove lokacije. Ta vrednost se oslikava u prepoznatljivosti ovog prostora kao autentičnog mesta simbioze manufakturne prizvodnje, kreativnosti, društvenog aktivizma i zabave. Ovo je razlog zbog kojeg je ovaj prostor izabran za razvijanje „Youth creative polisa“, inače je bilo vrlo lako izabrati druge „ruševne objekte“ u gradu, kao i niz praznih lokacija koje bi možda u ekonomskom smislu bile i isplativije. Dakle, identitet lokacije razvili su spontani socijalni odnosi dosadašnjih korisnika ovog prostora kroz duži niz godina. Oni su ti koji su transformisali skladišne hale fabrike „Petar Drapšin“ u Kinesku četvrt. Samim tim potpuno je logično da oni moraju predstavljati bazu razvoja ovog prostora. Jedino na ovakav način možemo razviti autentičnu priču i izbeći kreiranje generičkog i džentrifikovanog prostora koji, a što je već više puta dokazano, ne bi imao nikakvu vrednost i budućnost. Kako smo kao društvo, nažalost, na repu društvenih procesa razvijenog sveta, tako i mi sa možda višedecenijskim zaostatkom ulazimo u proces transformacije nasleđa propale industrije u kulturne sadržaje. Ono što potpuno fascinira u takvoj situaciji, jeste nesposobnost našeg društva da iskoristi iskustva drugih sredina i na pametan način zaobiđe sve negativne pojave. Samim tim i pojam „kreativne industrije“ kao polazna osnova „Youth creative polisa“, je već skoro prevaziđena formulacija. Ako imamo u vidu da je kreativna industrija bila tema u svetu u godinama oko 2000-te, a da recimo u kreativne industrije spada i IT industrija, koja već sad postaje generalno dominantna industrija (sa tendencijom da postane i jedina industrija), u razvijenim zemljama davno su počeo preispitivati ovaj pojam. Slepo se držati spiska delatnosti koji se podrazumevaju u „kreativnu industriju“ vrlo je kratkovid i loš pristup. Dakle, pažljivo umetanje novih sadržaja na postojeću bazu koji bi kreirali autentični diverzitet sadržaja, delatnosti i korisnika koji će prirodno stvoriti mrežu specifičnih međusobnih socijalnih i kreativnih odnosa, po našem uverenju može da predstavlja najkvaliteniji rezultat ovog procesa. Ovakva KČ mogla bi postati platforma na kojoj će se u budućnosti generisati novi kulturni poredak Grada. Ovo dovodi do jedne od glavnih teza, a to je da KČ treba da bude prostor produkcije, a ne prezentacije. Upravo proces proizvodnje, bila ona kulturna, društvena ili manufakturna, jeste najbolja vrsta prezentacije. Ako ćemo da gledamo i u svetlu manifestacije Evropske prestonice kulture ovakav proizvod bi bio istinski autentičan i interesantan nekome van naše države. Pogotovo što u većini država Evrope sličnih generički izvedenih transformacija industrijskog nasleđa ima u već značajnom broju.

YOUTH CREATIVE POLIS

Ukoliko budemo imali volje, snage i znanja da sprovedemo prethodne procese, „Youth creative polis“ predstavljaće samo ime. Po mom skromnom znanju, marketinški je ovo prilično neubedljivo i generičko ime. Brend će već biti kreiran, i to najautentičniji mogući koji ovog trenutka mi možemo da proizvedemo, a kako ćemo ga nasloviti pitanje je od sekundarne važnosti.

Slobodan Jović, arhitekta, Predsednik Društva arhitekata Novog Sada (DaNS) i asistent na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka.

BORBA ZA KINESKU ČETVRT – tekst Aleksandra Bedea u novom, 5. broju biltena STANAR

Lokalne politike i urbana samouprava - Ned, 2017-06-25 22:03

Udruženja, stanari, korisnici i DaNS na javnom uvidu u plan

Početkom decembra 2016. godine na javnom uvidu je osvanuo Nacrt plana detaljne regulacije Kineske četvrti sa Češkim magacinom u Novom Sadu, koji je izradilo JP Urbanizam. Donošenje ovog plana je bilo očekivano u svetlu priprema Grada za manifestacije Omladinska prestonica Evrope 2019. i Evropska prestonica kulture 2021, od kojih su se obe centrirale upravo u prostoru nekadašnje fabrike Petar Drapšin na Limanu III, danas poznatije kao Kineska četvrt. Javni uvidi u urbanističke planove obično promaknu pažnji javnosti, međutim, u ovom slučaju su mnogi sa bojazni očekivali izradu ovog plana zbog duge istorije tenzija, neizvesnosti, ili prostog bavljenja ovom lokacijom i ulaganja svog života i rada u njeno funkcionisanje. Utoliko je postojala i veća potreba da se javnom uvidu pristupi organizovano, te smo se mi, iz Društva arhitekata Novog Sada (DaNS), prepoznali kao mesto gde bi se takav proces mogao povesti.

Stoga smo ubrzo nakon objavljivanja javnog uvida pozvali sve zainteresovane na inicijalni sastanak. Tu su se pojavili razni akteri u priči, od korisnika prostora u Kineskoj četvrti (aktuelnih ili nekadašnjih), preko zainteresovanih građana, kulturnjaka, istraživača, arhitekata, proizvođača, do samih učesnika u izradi plana iz JP Urbanizam koji su pomogli u tumačenju Nacrta plana. Naš interes je bio da, osim bavljenja ovim konkretnim slučajem, uspostavimo ovakve susrete kao redovniju praksu, kada oni već ne postoje na nekim drugim, javnim instancama. A pokazalo se da za takvim susretima postoji velika potreba, pre svega zarad jasnijeg pregleda drugačijih interesa i pristupa problematici plana, te smo do isteka javnog uvida (30. decembar) uspeli da zajednički proizvedemo set primedbi na plan, podelivši ih na pojedinačne i zajedničke.

Glavni problem koji smo uočili u Nacrtu plana jeste što su u proceduri bili preskočeni neki bitni koraci. Pre svega, plan je na sebe preuzeo zadatak definisanja smernica za uređenje Kineske četvrti, bez jasne ideje o tome šta će se tamo tačno odvijati i ko će o tome odlučivati. Tako se navodilo da će Kineska četvrt biti „kreativni distrikt, pre svega u nameni kreativnih ekonomija, odnosno kreativnih i kulturnih industrija“, ili, na drugom mestu, „kreativni distrikt sa akcentom na omladinsko preduzetništvo“. Nama se učinilo alarmantnim da se jedan projekat takvog značaja bazira na ovako proizvoljnim ali popularnim i naizgled neupitnim (ali time i opasnim) pojmovima, a da nigde nisu definisane ni kreativne ekonomije, ni kreativne industrije, ni omladinsko preduzetništvo. Posebno u svetlu već obilatog međunarodnog iskustva sa primenom politika koje se rukovode ovim terminima, a koje su iza sebe ostavile pustoš u mnogim gradovima Evrope, zbog nedosluha političara i planera sa stvarnim procesima i potrebama zajednice. Da stvar bude još gora, tvorci plana su delegirali preciziranje programa i sadržaja Kineske četvrti već donesenim dokumentima, kao što je Aplikacija grada za Evropsku prestonicu kulture, u kojoj su promene koje će se desiti u Kineskoj četvrti definisane u samo tri rečenice, od toga se samo jedna tiče sadržaja i programa. Da stvar bude još gora, u aplikacionom formularu za Omladinsku prestonicu Evrope, koja je takođe zvanično usvojena, navode se neke potpuno druge namene pojedinačnih objekata u Kineskoj četvrti koje nisu usaglašene sa ostalim dokumentima. To dokazuje nepostojanje integralne vizije a kamoli projekta za Kinesku čevtrt, koja bi trebalo da iznese ove dve velike manifestacije, te da nakon toga ostane funkcionalan i nedevastiran prostor u službi građana.

Ostala pozivanja tvoraca plana na prethodno usvojene dokumente takođe nisu nikuda vodila. Tako se Aplikacioni formular za EPK poziva na nekakav plan koji „predviđa obnovu oko 55% postojećih objekata i izgradnju novih pomoću privatno-javnog partnerstva“, a da nije poznato o kom se planu radi. To ne može biti ovaj plan o kom pišemo jer je on donet nakon ovog formulara. Dakle plan detaljne regulacije Kineske četvrti se poziva na Aplikacioni formular za EPK, koji se pak poziva na plan, i tako u krug. Da ovaj pravno-vremenski vrtlog dobije još jednu dodatnu komplikaciju, Aplikacioni formular navodi sledeće: „Kancelarija za održivi razvoj Grada Novog Sada u potpunosti je preuzela planski rad na razvoju ovog kompleksa”. U trenutku javnog uvida ova kancelarija još nije bila osnovana, a planski rad na razvoju kompleksa je već uveliko bio u toku. Zbog svega ovoga je jasno zbog čega nas je zabrinulo što se plan detaljne regulacije Kineske četvrti upušta u programiranje namena svakog od dvadesetak pojedinačnih objekata u ovom kompleksu, što je zadatak za jedan dugi i otvoreni proces planiranja budućih programa i sadržaja četvtri, otvoren za sve zainteresovane učesnike, a ne jednog urbanističkog plana donetog u kratkom roku.

Dodatnu zabrinutost je izazvalo jasno navođenje izbacivanja pojedinačnih namena koje trenutno postoje u četvrti, pre svega zanatskih i proizvodnih radionica. Iako su tvorci plana tvrdili da se većina njih zadržava i da se uklanjaju samo najneprimereniji, nije jasno zbog čega su onda naveli, na primer, uklanjanje radionica za izradu i popravku čamaca, imajući u vidu, sa jedne strane, nenametljivost i primerenost jedne lake proizvodne delatnosti koja se čak i može uklapati u njihove “kreativne” koncepte, i, sa druge, idealnu lokaciju za ovakve radionice u neposrednoj blizini marine i zimovnika za čamce. Ovakav slučaj otvara i jednu širu priču za koju se možda trebalo izboriti ranije, a to je da ovakvi veliki gradski projekti i manifestacije ne treba da “uleću” na teren na kom je prethodno već stvorena neka nezavisna vrednost, kao što je to slučaj sa proizvodnom zajednicom unutar Kineske četvrti. U jednom deindustrijalizovanom gradu uklanjanje poslednjih ostataka proizvodnje, bez istovremenog nalaženja adekvatne alternative za njihovo preseljenje, a zarad prolaznog spektakla, svakako deluje štetno.

Posebno je bilo zabrinjavajuće to što se za dobar deo objekata u Kineskoj četvrti predviđalo rušenje, računajući tu i one namenjene za „rekonstrukciju“ bez jasnih garancija da to zapravo neće značiti izgradnju nekog potpuno drugačijeg objekta. Plan se opet pozivao na procenu boniteta ovih objekata, koja je dovela do zaključaka o njihovoj nestabilnosti i nesigurnosti, a da se ne zna ko je radio ovu procenu, jer nikakva studija o tome nije bila objavljena. Kasnije smo saznali da je ovakva studija na brzinu izvedena za vreme praznika, dakle nakon završetka javnog uvida i nakon podnošenja ove naše primedbe, te da je studija slučajno dovela do istovetnih zaključaka koji su bili u Nacrtu plana. To se ne može smatrati legitimnim postupkom tvoraca plana. A planom se predviđalo da se upravo najveći i najkarakterističniji objekti industrijskog nasleđa moraju rušiti, i to oni od koji su neki trenutno u funkciji noćnih klubova, dakle u kojima se okuplja veliki broj ljudi. Da li to znači da su oni trenutno u opasnosti kada posećuju ove objekte? S obzirom na to da se nakon izrade ove studije nije naredilo zatvaranje tih klubova, svakako da ne znači, te ni tvorci studije nju ne uzimaju za ozbiljno.

Konačno, kao strukovno udruženje, najviše nas je brinulo to što planom nije bilo predviđeno raspisivanje javnog arhitektonsko-urbanističkog konkursa, što bi bio standardni postupak određivanja bilo kakve budućnosti jednog ovako značajnog javnog prostora. Samo se konkursom može doći do najboljeg prostornog rešenja koje će ne samo očuvati postojeće kvalitete ambijenta Kineske četvrti, nego uvesti i neke potpuno nove vrednosti koje jedan činovnički plan detaljne regulacije ne može da previdi, niti mu je to zadatak. Pored toga, raspisivanjem konkursa bi se stvorila prilika da se prođu i svi oni koraci koji su preskočeni donošenjem ovog plana, a koji se odnose na određivanje namena, aktera, programa, menadžementa, na transparentan i participativan način, jer se bez tako jasnih smernica ne može tražiti od arhitekata da predlože iole funkcionalna rešenja.

Dodatni apsurd je i to što se u samom Aplikacionom formularu za EPK, na koji se tvorci plana pozivaju, navodi sledeće: „Iskustva Pečuja, Košica i Plzena izuzetno su značajna za naš najvažniji infrastrukturni projekat Omladinski kreativni polis. Zato je dogovorena saradnja sa predstavnicima projekata DEPO2015, Kasarna Kultur-Park i Žolnaj kulturna četrvt, u cilju podizanja kapaciteta našeg grada za izgradnju velikog multidiscpilinarnog kulturnog kompleksa. Članovi tima Novi Sad 2021. boraviće u tom cilju na stručnom usavršavanju u navedenim gradovima, a u Novom Sadu će biti organizovana javna prezentacija ovih projekata kao primera dobre prakse.“ Ovi primeri bivših industrijskih četvrti, koji su u formularu eksplicitno navedeni kao ugledni i pozitivni, su svi do jednog bili uređeni putem javnog arhitektonsko-urbanističkog konkursa. Dakle, Novi Sad bi bio prvi u nizu koji za glavnu lokaciju u okviru EPK nije raspisao konkurs. Sličan je slučaj i u Rijeci, evropskoj prestonici kulture 2020, gde se će se kompleks bivše fabrike Rikard Benčić rekonstruisati za kulturnu namenu kroz projekat dobijen konkursom. A za cenu i utrošeno vreme planiranog boravka članova tima Novi Sad EPK 2021 u tim kompleksima moguće je sprovesti javni arhitektonsko-urbanistički konkurs za Kinesku četvrt. Takođe, prema procenama troškova se vidi da će u izgradnju novih objekata većinski učestvovati privatni investitori (sa 9,5 miliona evra, u odnosu na 1,65 miliona evra od strane Grada). Zbog toga je još više potreban konkurs, jer se oko 90% nove izgradnje prepušta privatnim investitorima.

Stoga je zahtev za javnim arhitektonskim konkursom bio naša krovna primedba, jer bi se konkursom rešili i ostali navedeni problemi. Ta primedba je dostavljena Gradskoj upravi sa preko 90 potpisa građana, korisnika prostora, učesnika procesa i drugih organizacija, što verovatno predstavalj najveći uspeh našeg jednomesečnog okupljanja tokom javnog uvida.

Javna rasprava o podnetim primedbama je održana 8. februara 2017. u Skupštini grada, u sali koja je, čini se, po prvi put bila prepunjena ljudima zainteresovanim za raspravu o jednom urbanističkom planu. Podnosilaca primedbi je bilo jedanaest, uključujući i nas. Tu smo, pred komisijom, izrađivačima plana, predstavnicima Grada, drugih institucija, te konačno medija, imali priliku da obrazložimo naše primedbe. I drugi prisutni učesnici na javnoj raspravi – građani, korisnici prostora i udruženja – su tom prilikom javno podržali naš predlog za raspisivanje javnog konkursa. Komisija je sve primedbe saslušala, bez komentara. Izvestilac izrađivača plana – JP Urbanizam – je saopštio da su naše primedbe neosnovane, uz svoja obrazloženja koja nisu ničim suštinskim odgovorila na našu argumentaciju. Na osnovu ćutanja komisije, apatije prisutnih činovnika i njihovih pognutih pogleda, činilo se da ovo ustvari nije mesto na kom se odlučuje o konačnoj sudbini plana, nego da se ovde sprovodi neprikosnovena odluka koja je drugde već doneta. Takođe se činilo da se druga strana čvrsto drži političko-marketinškog jezika, koji osigurava da se srvsihodna debata na ovakvim prilikama ne može povesti, nego samo deranžirati.

Plan je nekoliko meseci kasnije i usvojen, uz neke pojedinačne dorade kojima se čini da se pokušalo ublažiti nezadovoljstvo oko ranije predloženih namena ili pak fizičkih sudbina pojedinačnih objekata, međutim glavni instrument kojim bi se mogla osigurati svetlija budućnost Kineske četvrti – javni arhitektonsko-urbanistički konkurs – nije uključen u plan. To za nas znači da ćemo u budućnosti morati da uložimo mnogo više energije u borbu oko svakog pojedinačnog objekta, vodeći istovremeno računa o integritetu Kineske četvrti kao jedinstvene celine, jer nju za celinu plan više ne smatra.

Aleksandar Bede, član UO Društva arhitekata Novog Sada (DaNS). Arhitekta, autor i istraživač urbanih i teritorijalnih modernizacija Novog Sada i Vojvodine.

Strane