Lokalne politike i urbana samouprava

Subscribe to Lokalne politike i urbana samouprava feed
Updated: 2 hours 32 min ago

DRUGO OTVORENO PISMO Panelu nezavisnih eksperata projekta Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture

Tue, 2018-10-16 15:50

DRUGO OTVORENO PISMO Panelu nezavisnih eksperata

projekta Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture

Članovima i članicama Panela nezavisnih eksperata:

Sylvia Amann, Cristina Farinha, Agnieszka Wlazel, Ulrich Fuchs, Aiva Rozenberga, Pauli Sivonen, Beatriz Garcia, Jiří Suchánek, Dr Suzana Žilič Fišer, Alain Hutchinson

e-mail: ecoc.panel[at]gmail.com

u Novom Sadu, 15. oktobra, 2018.

Poštovani članovi i članice Panela nezavisnih eksperata,

Obraćamo vam se po drugi put, i ponovo Otvorenim pismom pošto nismo dobili odgovor Panela koji bi bi bio dostojan ravnopravnih i međusobno uvažavanih učesnika u dijalogu. Problem o kome smo vas obavestili u septembru je i dalje nerešen, a najverovatnije i neće biti rešen dok god građani, njihove organizacije i institucije, domaće i međunarodne, ne budu odlučno stale u odbranu prava građana da se udružuju, organizuju i učestvuju u institucijama lokalnih zajednica. Problem je u prvom Otvorenom pismu jasno izložen, a situacija o kojoj govorimo je poznata svakom politički obaveštenom, angažovanom i dobronamernom čoveku i građaninu. Zamolili smo vas da odgovorite na naš apel, kao i na naše pismo, ali smo dobili odgovor samo jedne članice Panela, Suzane Žilič Fišer, koja nam tom prilikom nije saopštila da se drugi susret članova Panela sa predstavnicima Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture (EPK)“ već dogodio u Novom Sadu, u junu ove godine. Naša javnost do pre neki dan nije bila upoznata sa tom činjenicom, i mi izražavamo sumnju da se sastanak održao u formatu u kome je organizovan prvi put u Briselu 2017. godine i čiji izveštaj smo imali prilike da vidimo u javnosti. Upravo na taj izveštaj smo se nadovezali našim primedbama i zahtevima koje smo sa vama podelili i pozvali vas da nam pomognete i da nas uključite u razgovore prvom sledećom prilikom, računajući da se monitoring poseta još nije dogodila, a da je zvanično najavljena kao nastavak rada Panela nezavisnih eksperata u 2018. godini.

U prilogu vam šaljemo pismo koje su predstavnici Fondacije „Novi Sad 2021 – EPK“ podelili novinarima na konferenciji za štampu održanoj 12. oktobra 2018. godine, i ono sada cirkuliše u krugovima zainteresovane javnosti i bez javnog i zvaničnog oglašavanja putem veb sajta Fondacije. Iz priloženog možemo zaključiti da nije reč o izveštaju, već o pismu koje jedna članica Panela nezavisnih eksperata, upućuje direktoru Fondacije „Novi Sad 2021 – EPK“, a koje ovaj predstavlja kao izveštaj, i koje pojedini mediji, mediji koji su angažovani u promociji rada Fondacije i projekta EPK 2021, tumače kao da je u pitanju zvaničan izveštaj Panela. Zato vas molimo da se ovom prilikom izjasnite i po ovom pitanju, budući da su naše sumnje u dobru volju učesnika u čitavom ovom projektu i institucionalnom međunarodnom okruženju koje podržava i prati ovaj projekat sve čvršće.

Nadamo se da ovaj promašen susret može biti povod za odlučniju akciju Panela, a za početak mi očekujemo vaše javno izjašnjavanje o problemu sa kojim smo vas upoznali, obrativši vam se kao udruženje građana koje deluje u oblasti kulturne produkcije i građanskog aktivizma u Novom Sadu. Zbog toga vas i ovom prilikom podsećamo da Fondacija „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture” realizuje projekat „Nova mesta” u lokalnim i mesnim zajednicama, a oglušuje se na činjenicu da su one zatvorene za nezavisno organizovane građane, njihove inicijative i za organizacije civilnog društva. Stoga vas još jednom pozivamo da se uključite u rešavanje problema koji se tiče uslova rada i učešća organizacija civilnog društva u društvenom i kulturnom životu zajednice u kojoj živimo i koja nosi titulu Evropske prestonice kulture, a čiji rad vi kao nezavisno ekspertsko telo pratite i korigujete.

Prema tome, i ovim Otvorenim pismom vas obaveštavamo o situaciji u Novom Sadu, iz koje je teško autonomno raditi ukoliko ni Projekat EPK 2021 ne bude prilika za odlučno izjašnjavanje o važnosti uloge civilnog društva i ukoliko izostane politička volja da se njime unaprede ukupni kulturni, ekonomski, politički i društveni potencijali razvoja Novog Sada za sve ljude koji u njemu žive i stvaraju.

Na kraju vas podsećamo da dugi niz godina, kao organizacija civilnog društva, delujemo na planu građanskog aktivizma i u polju nezavisne savremene kulturne produkcije, i upravo sa ovih pozicija stičemo uvid i saznanje da Fondacija „Novi Sad 2021“ kao realizator projekta EPK 2021. godine u ovom gradu, nema kapacitet ni neophodan stepen političke autonomije da odbrani civilno društvo, niti da uvaži ukupan značaj kulture u procesima integracije i demokratskog razvoja Novog Sada, pa samim tim ni šireg evropskog okruženja.

Srdačno,

Grupa za konceptualnu politiku

udruženje građana

Novi Sad, Srbija

e-mail: konceptualnapolitika[at]gmail.com

web: www.gkp.org.rs i www.detelinara.org

AKO SE SAM LISTA, NEĆE SE SAM ČITATI – Distribucija BILTENA STANAR #6 na javnim mestima u Novom Sadu

Wed, 2018-10-03 13:08

AKO SE SAM LISTA, NEĆE SE SAM ČITATI

Distribucija BILTENA STANAR #6 na javnim mestima u Novom Sadu

Grupa za konceptualnu politiku (GKP) je u junu mesecu objavila novi #6 biltena STANAR koji je posvećen motivisanju građana za uključivanje u procese upravljanja, odlučivanja i udruživanja u lokalnim i mesnim zajednicama. Pod sloganom Stanovnik mesne zajednice, problemi koji su u njemu obrađeni kreću se od prava na stanovanje do prava građana na lokalnu samoupravu, kao i neposrednog učešća građana u radu mesnih zajednica. U ovom trenutku, sva ova prava građana su ugrožena, kako ćutanjem vlasti tako i dalekosežnim zakonskim promenama koje su zahvatile život lokalne zajednice.

S obzirom da su mesne zajednice u Novom Sadu i dalje zatvorene za samoorganizovane građane, inicijative i udruženja građana i da u ovom trenutku ne predstavljaju javne institucije u čijem radu možemo da učestvujemo, pozivamo vas da se sretnemo u javnom prostoru, na ulici i ispred mesnih zajednica. Iz tog razloga organizujemo nekoliko akcija javne distribucije novog broja biltena STANAR, na Detelinari, Novom Naselju i u drugim delovima grada.

Prvu javnu distribuciju biltena STANAR organizujemo na Novom Naselju, ispred mesne zajednice „Gavrilo Princip“ i na potezu oko robne kuće u:

petak, 5. oktobar 2018, u 12h

Takođe vas pozivamo da nam se javite ukoliko želite da organizujemo susret i javnu distribuciju biltena STANAR u vašem komšiluku i ispred vaše mesne zajednice, kako bismo zajedno skrenuli pažnju javnosti na činjenicu da ove javne institucije ne rade u interesu građana i kako bismo ih ubuduće otvorili za svaku inicijativu samoorganizovanih ljudi i udruženja. Adrese za kontakt: prostorije GKP u Pariske komune 42 i konceptualnapolitika[at]gmail.com

Bilten STANAR #6 je objavljen u okviru projekta „Lokalne politike i urbana samouprava“, u okviru kojeg je organizovana i njegova javna distribucija. Projekat realizuje Grupa za konceptualnu politiku iz Novog Sada uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija i Heinrich Böll fondacije Beograd.

VOICE: I Evropska komisija o pritužbama na račun EPK 2021

Wed, 2018-10-03 13:04

Prenosimo tekst Dalibora StuparaI Evropska komisija o pritužbama na račun EPK 2021“ koji je objavljen na portalu VOICE – Vojvođanski istraživačko-analitički centar.

Evropska prestonica kulture protiv evropskih vrednosti, politički instrumentalizovana, bez nezavisne kulturne scene i sa prisvojenim programima.

Panel nezavisnih eksperata projekta Novi Sad 2021– Evropska prestonica kulture, odgovorio je na otvoreno pismo Grupe za konceptualnu politiku iz Novog Sada, u kojem je upozoren na brojne probleme sa kojima se predstavnici nezavisne kulturne scene u gradu susreću, a da pri tom nemaju podršku Fondacije Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture. Dr Suzana Žilič Fišer, koju je imenovala Evropska komisija na period 2017. do 2019. godine, u odgovoru GKP-u poručuje da će se založiti da predstavi probleme ostalim članovima Panela, kao i predstavniku Evropske komisije, te da će Grupu za konceptualnu politiku obavestiti o budućim koracima koji se tiču njihove uloge u monitoringu projekta EPK – Novi Sad 2021.

– Nama ovaj odgovor znači da Panel prepoznaje problem koji iznosimo i da će odgovoriti na naš zahtev da se pri njihovoj redovnoj poseti Novom Sadu, koja treba da se desi ove godine, sastanu sa nama povodom ovog problema. Mi računamo da ćemo se sresti. Držimo članicu Panela za reč – kaže za VOICE Zoran Gajić iz Grupe za konceptualnu politiku. Očekuje da će na tom sastanku biti razmotren problem koji se tiče ravnopravnog korišćenja javnih prostorapoput mesnih zajednica u Novom Sadu, ali i ostalih tačaka zbog kojih su se obratili Panelu.

– Mi zapravo tražimo da naš problem i njegovo rešenje uđu u zvaničan izveštaj Panela naredne godine – precizira Gajić.

Podsetimo, pre desetak dana GKP je poslala otvoreno pismo Panelu u kojem, između ostalog, upozorava da Fondacija „Novi Sad 2021“ kao realizator projekta Evropska prestonica kulture, nema kapacitet ni neophodan stepen političke autonomije da odbrani civilno društvo, niti da uvaži ukupan značaj kulture u procesima integracije i demokratskog razvoja Novog Sada, pa samim tim ni šireg evropskog okruženja.

Zoran Gajić: Slikaju sve šta mogu da nađu na terenu, a sami nemaju kapaciteta za razvoj bilo kakavog projektnog rada (foto: MCV)

VOICE je od Fondacije EPK 2021 tražio reakciju na otvoreno pismo Panelu, a postavili smo im još nekoliko pitanja u vezi sa zamerkama koje nezavisna kulturna scena ima na njihov račun. Nikakav odgovor, međutim, nismo dobili.

Bez učešća civilnog sektora

Inače, Panel je u prethodnom izveštaju već izneo 12 preporuka koje bi Fondacija EPK 2021 trebalo da sprovede (vidi okvir). Između ostalog, Panel je Fondaciji preporučio da dodatno razvija partnerstvo sa lokalnim institucijama kulture, kako bi se obezbedila održivost projekta EPK 2021 i kako bi se povećao opseg i doseg programa kulture.

– Predstavnici nezavisnog sektora treba da budu u programskim telima i treba izgraditi odgovarajuća strateška partnerstva – navodi se u preporuci Panela. Dodaje se i da napori ka povećanju kapaciteta u Novom Sadu treba da budu značajno uvećani “kako bi se obuhvatio najveći deo nezavisnog sektora u kulturi kao i institucije u kulturi u gradu, kao i tim Novi Sad 2021“.

Dvanaest preporuka Panela

Panel nezavisnih eksperata je u svom izveštaju 2017. godine, nakon sastanka povodom prvog monitoringa rada Fondacije Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture, ukazao na brojne nedorečenosti i nejasnoće i dao 12 preporuka za otklanjanje tih nedostataka. Između ostalog, ocenjeno je da tim EPK 2021 nije predstavio jasnu umetničku viziju i srodne prioritete, a izražena je i zabrinutost zbog plana umetničkog i programskog direktora da revidiraju celokupnu aplikacionu knjigu. Takođe, Panel je zatražio pojašnjenje u vezi sa strategijom za prikupljanje sredstava iz EU, jer u tom trenutku Fondacija „Novi Sad 2021“ još uvek nije imala sistematičan pregled svih potencijalnih dostupnih fondova EU. Zbog toga je preporučeno razrađivanje strategije za prikupljanje sredstava iz EU kao i plan za strateška sponzorstva, čime bi se uvećala budžetska stabilnost projekta Novi Sad 2021. Panel je skrenuo pažnju i na potrebu da se razvije širi koncept evropske dimenzije, koja ne obuhvata samo saradnju sa drugim EPK.
– Programu je neophodno aktivnije učešće konkretnih kulturnih aktera, posebno pripadnika nezavisne scene. Uspostavljanje ovih veza trebalo bi da bude jedno od glavnih usmerenja u ovom trenutku – navedeno je u izveštaju Panela. Fondacija Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture, nije odgovorila na pitanje VOICE-a koliko od navedenih preporuka je usvojeno.

Gajić upozorava da te preporuke nisu ispunjene, jer za to ne postoje uslovi zbog dugogodišnjeg odijuma prema organizacijama civilnog društva i nezavisnim akterima u kulturi. Upozorava da u zvaničnim telima Fondacije EPK 2021, u Upravnom i Nadzornom odboru, nema nijednog predstavnika nezavisne scene, već samo ljudi koji potiču iz institucija.

– Da je direktor ostao u EXIT-u, imali bismo bar EXIT. Makar i privilegovanu organizaciju bismo imali, a ovako nemamo nijednog predstavnika nezavisne scene – ističe Gajić. Ocenjuje da je programska saradnja u skladu sa preporukama Panela daleko, a priča o strateškom partnerstvu “utopijska”.

– Što se strateških partnerstava tiče, tu ne postoji nikakva vrsta artikulacije problema niti zajedničkog stvaranja institucija. Što se programskog učešća tiče, oni ne mogu bez onih koji proizvode sadržaje, a proizvođači sadržaja sa njima ne komuniciraju. U tome je problem i oni sada moraju sve da simuliraju. Zato je sve to marketing, jer oni sada slikaju sve ono čega ima, bez obzira odakle došlo i šta su oni tu doprineli. Slikaju sve šta mogu da nađu na terenu, a sami nemaju kapaciteta za razvoj bilo kakavog projektnog rada – napominje Gajić.

Sporan i Kaleidoskop

Najbolja ilustracija za to je, po ocenama sagovornika VOICE-a, program Kaleidoskop kulture koji je počeo krajem avusta i traje do kraja septembra. Direktor Fondacije “Novi Sad 2021” Nemanja Milenković je prilikom otvaranja Kaleidoskopa kulture, između ostalog, ukazao da je taj projekat pokrenut da bi bio jedan od legata.

– Pored toga što želimo da tu najvišu amplitudu prikažemo 2021. godine, ovaj projekat sa još jačim, programskim i umetničkim zajedničkim nastupanjem sa svim organizacijama i umetnicima, treba zapravo da nastavi da živi i posle 2021. godine. Ovo je samo pet nedelja kada je on najvidljivijii. Poenta je da ljudi, a to su građani, organizacije, publika i umetnici zajedno kreiraju svoju kulturu, kulturu Novog Sada – rekao je tada Milenković, a preneli mediji.

Međutim, po rečima naših sagovornika, situacija je takva da Fondacija Novi Sad 2021 zapravo “uzima”, odnosno brendira već postojeće programe, koje predstavlja kao deo Kaleidoskopa, iako s realizacijom pojedinih programa nema nikakve veze ili ima po nekom drugom osnovu, kao što je slučaj s programom “Artist in residence”. Sagovornik VOICE-a iz jedne od novosadskih nezavisnih kulturnih produkcija, koji nije želeo javno da istupi zbog straha od eventualne odmazde u vidu izostanka finansiranja programa narednih godina, upozorava da je prvi put čuo za Kaleidoskop kada je u julu stigao mejl iz Fondacije 2021.

– Koliko smo razumeli, koncept je bio takav da je Kaleidoskop platforma koja treba da poveže manifestacije, kao neki kalendar događaja. Da kad odeš na njihov sajt, možeš da vidiš šta sve ima u Novom Sadu u tom periodu. A u stvari, oni počinju da „stavljaju šapu“ na naše programe, da u saopštenjima najavljuju izvođače s kojima nikakve veze nemaju. Imam utisak da su oni imali nekakav projekat u kojem su naveli da će imati ogroman broj izvođača, festivale, pa pošto to nisu uradili, sada idu i grabe od svih – kaže naš sagovornik.

EPK 2021: “Stavljanje šape” na tuđe programe (foto: printscreen)

Deo priče potvrđuju i u GKP, a kako kaže Gajić, njihova organizacija nije postala deo Kaleidoskopa pošto u periodu u kom se održava nije planirala nikakav program.

Iz Fondacije EPK 2021 nisu odgovorili na pitanja VOICE-a u vezi sa ovim programom, u smislu kako je koncipiran, te koliko je od najavljenih 400 programa, sa 1.000 umetnika na 80 lokacija, kako se Kaleidoskop prezentuje u medijima, izvedeno na osnovu projekata koje je uradila Fondacija, a na koliko je EPK samo stavio svoje ime.

Ipak, iz formulara koji su kulturni poslenici dobili da popune, a do kojeg smo došli, vidi se da je reč o ponudi za povećanje vidljivosti postojećih programa, odnosno o marketingu.

– Osnovni cilj Kaleidoskopa je razvoj publike kroz povećanje vidljivosti kulturnih događaja sa fokusom na vizuelne umetnosti, primenjene umetnosti, izvođačke umetnosti, arhitekturu i književnost. Vidljivost će se postići prevashodno kroz jaku promotivnu kampanju koja će biti realizovana kroz sledeće kanale: komunikacione kanale Fondacije Novi Sad 2021 (specijalno štampano izdanje časopisa Kulttura, vebsajt, društvene mreže, njuzleter itd.), oglasnu i PR kampanju, kao i kroz ostvarivanje saradnje sa partnerskim medijima i preduzećima – navodi se, između ostalog, u mejlu koji je Fondacija prosledila učesnicima kulturne scene u Novom Sadu.

Dalibor Stupar (VOICE)
Naslovna fotografija: Dragan Gojić

 

OTVORENO PISMO Panelu nezavisnih eksperata projekta Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture

Thu, 2018-09-13 13:48

OTVORENO PISMO Panelu nezavisnih eksperata

projekta Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture

Članovima i članicama Panela nezavisnih eksperata:

Sylvia Amann, Cristina Farinha, Agnieszka Wlazel, Ulrich Fuchs, Aiva Rozenberga, Pauli Sivonen, Beatriz Garcia, Jiří Suchánek, Dr Suzana Žilič Fišer, Alain Hutchinson

e-mail: ecoc.panel[at]gmail.com

u Novom Sadu, 13. septembra, 2018.

Poštovani članovi i članice Panela nezavisnih eksperata,

Obraćamo vam se kao udruženje građana iz Novog Sada otvorenim pismom kojim želimo da vas obavestimo da u ovom trenutku, Fondacija „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture” realizuje projekat „Nova mesta” u lokalnim i mesnim zajednicama, oglušujući se na činjenicu da su one zatvorene za nezavisno organizovane građane, njihove inicijative i za organizacije civilnog društva. Ovim putem vas pozivamo da se uključite u rešavanje problema koji se tiče političkih uslova rada i učešća organizacija civilnog društva u društvenom i kulturnom životu zajednice u kojoj živimo i koja nosi titulu Evropske prestonice kulture (EPK), a čiji rad vi kao nezavisno ekspertsko telo pratite i korigujete.

Ovim otvorenim pismom želimo da vas obavestimo o specifičnoj situaciji u Novom Sadu, jer upravo u njoj i iz nje svedočimo uskraćivanju podrške ovog projekta razvoju civilnog društva i odsustvu političke volje da se njime unaprede ukupni kulturni, ekonomski, politički i društveni potencijali razvoja Novog Sada za sve ljude koji u njemu žive i stvaraju.

S obzirom da dugi niz godina kao organizacija civilnog društva delujemo na planu građanskog aktivizma i demokratije, ali i u polju nezavisne savremene kulturne produkcije, upravo sa ovih pozicija stičemo uvid i saznanje da Fondacija „Novi Sad 2021“ kao realizator projekta EPK 2021. godine u ovom gradu, nema kapacitet ni neophodan stepen političke autonomije da odbrani civilno društvo, niti da uvaži ukupan značaj kulture u procesima integracije i demokratskog razvoja Novog Sada, pa samim tim ni šireg evropskog okruženja.

Svedoci smo urušavanja institucija saradnje vlasti i civilnog društva na nivou lokalne samouprave i neposrednog učešća građana i njihovih udruženja u upravljanju stvarima od javnog značaja, a na kojem smo se sreli upravo sa nosiocima projekta EPK. Naime, Fondacija „Novi Sad 2021“ baš u ovom trenutku – trenutku kada su za građane i njihova udruženja zatvorene institucije i javni prostori lokalne samouprave (mesne zajednice) – razvija projekat decentralizacije kulture („Nova mesta”) i ulazi u polje lokalnih zajednica sa željom da u njima otkrije i podrži lokalne inicijative, dok na našu ne odgovara ni kada je pozvana da je podrži. Primarno iskustvo smatramo važnim elementom svakog suda i mišljenja koje je upućeno javnosti, a pošto je reč o evropskom projektu, i javnosti daleko široj od lokalne, obraćamo se vama i svim nezavisnim akterima, ne samo u kulturi, nego i akterima u polju građanskog aktivizma i organizacija koje stvaraju demokratski prostor za sve procese i aktivnosti koje ljudi preduzimaju kako bi odgovorili na zahteve savremenosti.

Fondacija „Novi Sad 2021“ je pozvana da podrži naš zahtev za otvaranje institucija i javnih mesta za komunikaciju i susret vlasti sa građanima i organizacijama civilnog društva, ali ona na taj poziv odgovara povlačenjem i ograđivanjem od svakog učešća u lokalnoj političkoj inicijativi koja, između ostalog, otvara i pitanje uslova rada organizacija koje deluju u kulturi i kulturnoj politici grada. To možemo ilustrovati arhivom prepiske i dokumentovanih pregovora koje smo vodili sa organima lokalne vlasti i samouprave, ali i sa predstavnicima Fondacije „Novi Sad 2021“. Partijska uzrupacija svakog javnog prostora i institucije u Novom Sadu prelila se kako na mesne zajednice tako i na prostore kulturne produkcije, i smatramo da je autonomno delovanje nezavisno organizovanih ljudi u Novom Sadu ozbiljno ugroženo, dok je integritet nosioca projekta EPK pod velikim znakom pitanja.

Budući da su poslednji prigovori panela (Izveštaj panela nezavisnih eksperata, Sastanak povodom prvog monitoringa, oktobar 2017.) bili usmereni na nedovoljno osmišljenu i razrađenu stvaralačku i umetničku stranu projekta Novog Sada kao Evropske prestonice kulture, te na festivalski karakter većeg dela njegovih programa i aktivnosti, skrećemo vam pažnju na strukturu takvog festivalskog karaktera kulture u našem gradu. U njegovoj osnovi je simulacija stvarnih stvaralačkih procesa i nemar prema realnim kreativnim potencijalima stanovnika ovog grada koji se manifestuju i političkim zahtevima za ravnopravnim učešćem u njegovom društvenom i kulturnom životu. Iza festivalske kulture stoji festivalizacija stvarnog društvenog i političkog života kako bi se u lažnom svetlu predstavilo evropskoj javnosti i stekao legitimitet za vlast koja sistemski ignoriše stvarne potrebe građana i društva.

*

Otvoreno pismo pišemo još uvek iz uverenja da delimo mišljenje da se samo jasno izraženom političkom voljom može ići u susret izazovima sa kojima se suočavaju savremena evropska društva i ljudi koji u njima žive. Ali i sa uverenjem da su ljudi država koje su u procesu pridruživanja EU ostavljeni sebi ukoliko evropska zajednica sa njima ne deli politiku hrabrosti i uvažavanja političkih i kulturnih raznolikosti kojima je potreban slobodan pristup institucijama upravljanja i odlučivanja, i koji se ne svodi na prazne deklamacije i simulacije demokratskog života.

Koristimo ovu priliku i da vam saopštimo da se i u kritičkoj javnosti naše sredine formira mišljenje da EU podržava aktuelnu vlast jer se ova obavezala da će izvršiti zadatke koje je međunarodna zajednica pred nju postavila, a prvi među njima je priznanje nezavisnosti Kosova. Podrška vlasti koja guši sve oblike slobodnog izražavanja i udruživanja sistemskom kontrolom medija i stvaranjem odijuma prema civilnom društvu ne može biti u interesu građana ni jedne evropske zemlje, a kamoli one koja je na putu priključivanja Evropskoj uniji, i pred koju je stavljen tako težak politički zadatak.

Obaveštavamo vas da je Novi Sad grad koji nosi titulu Evropske prestonice kulture, istovremeno grad u kome ne postoji mogućnost političkog prisustva i pristupa civilnog društva institucijama upravljanja i odlučivanja u lokalnim zajednicama i lokalnoj samoupravi. Iako je uslov za kandidaturu za prestonicu kulture bila saradnja sa nezavisnim akterima u kulturnoj produkciji, gradske vlasti odbijaju da otvore vrata svojih institucija za aktivno učešće nevladinih udruženja i to na sve moguće načine prikrivaju od evropske javnosti i institucija koje su zadužene za praćenje aktivnosti projekta EPK.

Uvereni smo da evropska kulturna politika počiva na učešću ljudi koji se autonomno i slobodno udružuju i organizuju jer ona nije samo uslov za demokratsku kulturnu politiku, već i za ukupnu demokratizaciju društva i vladavinu prava.

*

Naš interes i namera u ovom trenutku je da vas pozovemo da se uključite u pregovore koje vodimo sa nosiocima kulturne politike grada, čiji strateški dokumenti i projektni predlog za prestonicu EPK ne bi bili ni sačinjeni niti usaglašeni sa vrednostima ove Akcije Evropske komisije bez civilnog društva, sa kojim oni odbijaju da komuniciraju.

Ovim Otvorenim pismom vas pozivamo na realizaciju nekoliko konkretnih koraka:

  • na odgovor putem mejla kojim potvrđujete prijem ovog Otvorenog pisma;

  • na zajednički sastanak prilikom zvanične posete Novom Sadu koja je po našem saznanju planirana tokom tekuće 2018. godine, kako bismo javno i otvoreno razgovarali o problemu o kome svedočimo primarnim iskustvom;

  • na razmatranje problema na narednom sastanku Panela i uvrštenje predloga za njegovo rešenje u zvanični izveštaj sa sastanka.

Srdačno,

Grupa za konceptualnu politiku

udruženje građana

Novi Sad, Srbija

web: www.gkp.org.rs i www.detelinara.org

Decentralizacija kulture u evropskoj prestonici bez lokalne samouprave

Thu, 2018-09-13 13:46

Decentralizacija kulture u evropskoj prestonici bez lokalne samouprave

Grupa za konceptualnu politiku

Zašto smo poslali otvoreno pismo Panelu nezavisnih eksperata za EPK – Novi Sad 20211

Prošlo je pet meseci od kada je različitim instancama vlasti u Novom Sadu, od mesnih zajednica do gradonačelnika, upućeno Otvoreno pismo i apel za otvaranje mesnih zajednica za građane i njihova udruženja na teritoriji opštine Novi Sad, koje je sadržalo konkretne predloge i rešenja za unapređenje rada ovih institucija lokalne samouprave, ali ni jedna instanca na njega nije odgovorila. Istim povodom je upućeno posebno javno obraćanje i poziv na sastanak Daliboru Rožiću, Članu veća za kulturu Novog Sada. Zašto njemu kada on upravlja samo resorom kulture u gradu i kakve veze kultura ima sa mesnim zajednicama? Upućeno mu je, jer je on takođe predsednik Nadzornog odbora Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“. Da veza između kulture i mesnih zajednica u Novom Sadu postoji, pokazuje projekat „Nova mesta“ koji pomenuta Fondacija sprovodi upravo u mesnim zajednicama i putem kojeg poziva njihove građane da se u njima aktiviraju i participiraju u realizaciji projekata uređenja javnih prostora kojim bi trebalo da oplemene svoje lokalne zajednice i komšiluke. Iz tog razloga je Otvoreno pismo poslato i Fondaciji „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“, koja je na njega odgovorila, održan je sastanak i njeni predstavnici su se izjasnili da ne mogu da pomognu, pa čak ni kada su pozvani da to učine. Razlog obraćanja ovim pismom nije beznačajan. Naime, njegovi pisci, udruženja građana2, a zatim i druge inicijative građana, u poslednjih godinu dana nailaze na zatvorena vrata mesnih zajednica, na uzurpaciju zakonima zagarantovanih instrumenata učešća građana u radu ovih lokalnih institucija samovoljnim raspuštanjem ili pak nezakazivanjem zborova građana. U pitanju je ozbiljno kršenje ljudskih prava, pa je i pitanje sasvim jasno: ko može da koristi prostorije i resurse mesnih zajednica, i još jasnije, ko u Novom Sadu ima moć da okuplja i organizuje građane u okviru ovih institucija lokalne samouprave?

Podsetićemo da zatvaranje mesnih zajednica ipak ima svoju početnu tačku, a to su izbori za njihove Savete koji su održani u julu 2017. godine, od kada gotovo sve Savete mesnih zajednica u Novom Sadu čine članovi većinske vladajuće Srpske napredne stranke. Partijska pripadnost članova Saveta mesnih zajednica nije novina, ali njihova pripadnost jednoj partiji i zatvorenost za inicijative samoorganizovanih građana i udruženja jeste. I na ovom nivou lokalne, odnosno mesne samouprave, svedočimo centralizaciji vlasti partijskom poslušnošću, što za posledicu ima zatvorenost institucija države za građane i njeno odvajanje od ljudi i njihovih autentičnih potreba. Ovim sama lokalna samouprava ne poštuje Zakon o lokalnoj samoupravi niti Saveti mesnih zajednica poštuju statute mesnih zajednica, a unisono se oglušuju o osnovni princip postojanja i funkcionisanja lokalnih samouprava koji u Srbiji podrazumeva njihovu nezavisnost i autonomno delovanje u odnosu na centralnu državnu vlast. Ova dešavanja u Novom Sadu svedoče o njegovom uzurpiranju i poništenju, odnosno o visokom stepenu centralizacije koji je suprotan Evropskoj povelji o lokalnim samoupravama, koju je Zakonom iz 2007. godine Republika Srbija ratifikovala. Iako potvrđena, Evropska povelja je izneverena, jer mi ne možemo svedočiti o očuvanju niti unapređenju lokalne samouprave zasnovane na principima demokratije i decentralizacije vlasti, niti o osnaženju prava građana da učestvuju u stvarima od javnog značaja, koja bi trebalo najneposrednije da se ostvaruju na lokalnom nivou.

Dakle, mesne zajednice i svi njeni resursi u Novom Sadu su na raspolaganju onima koji su većinsko-partijski organizovani, koji su pobedili na izborima za Savete i koji partijski organizuju i mobilišu egzistencije ljudi, što predstavlja simulaciju političkog života. Ko još u Novom Sadu pored partijski organizovanih ljudi ima otvorena vrata mesnih zajednica i slobodno komunicira sa članstvom njihovih Saveta? Neposredno pred održavanje pomenutih izbora za Savete mesnih zajednica u leto 2017. godine, Fondacija „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ imala je privilegiju i mogućnost da u Skupštini grada okupi predstavnike mesnih zajednica da bi im predstavila svoje planove za decentralizaciju kulture u okviru ovog evropskog projekta, čiji se deo realizuje u okviru pomenutih „Novih mesta“. Međutim, za udruženja građana i autentične inicijative ljudi u lokalnim zajednicama, koje su godinama koristila iste resurse mesnih zajednica, u istom ovom trenutku ta mogućnost je uskraćena – njima se predstavnici mesnih zajednica ne odazivaju na pozive na sastanke i opstruiraju svaku komunikaciju, pa tako i javnost rada ovih institucija. Jasno je da skupštinsko okupljanje predstavnika mesnih zajednica na inicijativu nezavisno organizovanih ljudi nije moguće, jer su za udruženja građana i autentične inicijative i vrata mesnih zajednica zatvorena, a instrumenti učešća građana zagarantovani statutima mesnih zajednica – opstruirani. Ovim ujedno dobijamo odgovor na pitanje ko ima moć da organizuje ljude u ovim institucijama lokalne samouprave, i vidimo da se moć države sprovodi na način nepoštovanja zakona, isključivanja i suspenzije svake nezavisne inicijative od strane vlasti i privilegovanih aktera.

U ovoj konstelaciji, negativan odgovor Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ na apel za otvaranje mesnih zajednica za udruženja građana, utvrdio je nedostatak autonomije njenog delovanja u odnosu na vlast i interese većinske političke partije, a to nikako ne osnažuje učešće građana, njihovih inicijativa i udruženja, inkluziju i jednake mogućnosti za sve, a što su proklamovane evropske vrednosti u gradu koji nosi titulu Evropske prestonice kulture. Ovim konstatujemo da Fondacija kao realizator projekta Novog Sada Evropske prestonice kulture 2021. godine nema kapacitet niti neophodan stepen političke autonomije da podrži razvoj kulture u procesima integracije.

Iz tog razloga smo uputili otvoreno pismo članovima Panela nezavisnih eksperata koje su angažovali Evropski parlament, Savet Evrope, Evropska komisija i Komitet evropskih regiona u svrhu praćenja i korigovanja razvoja projekta Evropske prestonice kulture u Novom Sadu, kako bi ih obavestili o problemu o kome je reč i pozvali ih na zajednički sastanak tokom planirane posete Novom Sadu u 2018. godini. Ova gesta je zasnovana na uverenju da angažovana i kvalitetna participacija građana u kulturnim programima nije moguća ukoliko je participacija građana u društvenom i političkom životu grada suspendovana.

Šta da radimo sa evropskim vrednostima?

Evropske vrednosti proklamovane u brojnim agendama i dokumentima EU, kao što su garantovana ljudska prava, demokratije i stabilnosti, vladavina prava, održivi inkluzivni razvoj i učestvovanje građana u stvarima od javnog značaja – da li one imaju svoje mesto u okviru projekta Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture? Imaju li one svoje mesto ukoliko je u pitanju grad u zemlji-kandidatu za pristupanje EU? Vlada Republike Srbije je ovaj projekat 2016. godine proglasila kulturnim projektom od nacionalnog značaja3, a u ciljevima programa Evropske prestonice kulture (EPK) videla je jedinstvenu priliku za grad Novi Sad i Srbiju da se priključi slavljenju kulturne raznolikosti Evrope i da osnaži kulturnu vitalnost grada, da omogući urbanu regeneraciju i održivi razvoj koji podrazumeva strukturne promene, kao i da poboljša međunarodni ugled grada i države. Skupština Grada Novog Sada iste je godine donela odluku o realizaciji ovog projekta, a zatim i o osnivanju Fondacije koja treba da realizuje projekat EPK u Novom Sadu. Dakle, sve instance vlasti, od najviše do najnižih, donošenjem niza odluka obavezale su se na poštovanje onoga što EU smatra kulturom i evropskim vrednostima kojima kultura doprinosi. Spektar kulturnih aktivnosti definisan u mnogim dokumentima (jedan od njih je Joint Communication to the European Parliament and the Council – Towards the EU’s Strategy for international cultural relations, 2016) u kulturu uključuje mnoštvo oblasti i to se smatra intersektorskim pristupom kulturi, po kojem se ona ne tiče samo umetnosti i književnosti, već podrazumeva širok spektar politika i aktivnosti: od interkulturnog dijaloga do turizma, od obrazovanja i istraživanja, zaštite nasleđa do promocije novih tehnologija i razvojne saradnje. No, da li srpske državne instance i sprovodioci projekta EPK poštuju vrednosti na koje su se obavezali odlukom o značaju i podršci projekta EPK u Novom Sadu? Da li se slažu oko široko postavljene definicije kulture koja može da uključi mnoge oblasti i realizuju li ovaj projekat imajući u vidu svu njenu kompleksnost? Ili pak vešto žongliraju ovim mnoštvom oblasti da ni zainteresovani akteri ne mogu proniknuti ispod koje kutije šibica se nalazi vrednost na koju se mogu pozvati, i čijim poštovanjem bi se ostvarila definicija kulture o kojoj je ovde reč. Kada govorimo o vrednostima, mi mislimo na principe, budući da je reč o političkim dokumentima. Dostupnost javnog prostora za sve građane i poticaj razvoja aktivnog civilnog društva su dva principa koja su izneverena, i nisu jedini.

U odluci Evropskog parlamenta vezanoj za koncept Evropske prestonice kulture za period od 2007. do 2019. godine, jasno je naglašeno da programi u okviru EPK treba da osnažuju učešće građana koji žive u gradu i njegovoj okolini tako što će raditi na ostvarenju njihovih interesa i potreba. Takođe, u odluci Evropskog parlamenta za EPK projekte u periodu od 2020. do 2033. godine, jasno je naznačeno da je za gradove koji nose titulu važno da nastave da promovišu socijalnu inkluziju i jednake mogućnosti, te učine sve kako bi osigurali što šire moguće uključivanje svih komponenti civilnog društva u pripremu i implementaciju ovog programa. Ukoliko je „Novim mestima“ i omogućeno učešće građana u ovom projektu kroz saradnju sa mesnim zajednicama, uključivanje potreba organizacija civilnog društva je zanemareno sve dok one nemaju ravnopravan pristup ovim institucijama lokalnih samouprava. Ovo ukazuje na generalno lošu poziciju civilnog društva o čemu svedoči i godišnji Izveštaj Evropske komisije o Srbiji 2018. u procesu pristupanja, gde je jasno navedeno da nije postignut napredak u uspostavljanju povoljnog okruženja za razvoj i finansiranje civilnog društva. Na opštijem planu procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, projekat Novog Sada Evropske prestonice kulture 2021 propušta šansu da u njima učestvuje.

Akcija koju trenutno preduzimamo jeste slanje otvorenog pisma Panelu nezavisnih eksperata budući da je on instanca koja prati razvoj projekta Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture i koriguje njegovu realizaciju. Koriguje, ali u skladu sa čim?

Predlog članovima Panela je da se pri njihovoj planiranoj poseti Novom Sadu susretnemo na zajedničkom sastanku, i to će biti prilika da vidimo da li je korigovanje u skladu sa evropskim vrednostima dostupnosti javnih prostora za sve i poticanja razvoja civilnog društva za koje se zalažu – moguće. Naš zahtev na kome i dalje insistiramo je jednostavan: mi tražimo proizvodnju dokumenta-preporuke kojom udruženja građana tj. organizacije civilnog društva mogu slobodno da deluju u mesnim zajednicama na teritoriji Novog Sada, uz podjednak pristup njihovim resursima i na ravnopravnim osnovama sa svim ostalim akterima, koji su u ovom trenutku privilegovani i isključivi. Da li za njegovu realizaciju postoji politička volja sada i šire uključenih instanci od lokalnih, sigurno ćemo saznati.

1https://www.gkp.org.rs/lokalne-politike-i-urbana-samouprava/otvoreno-pismo-panelu-nezavisnih-eksperata-projekta-novi-sad-2021-evropska-prestonica-kulture/

2Otvoreno pismo i apel za otvaranje mesnih zajednica za građane i njihova udruženja na teritoriji opštine Novi Sad: https://www.gkp.org.rs/lokalne-politike-i-urbana-samouprava/gkpck13-otvoreno-pismo-i-apel-za-otvaranje-mesnih-zajednica-za-gradjane-i-njihova-udruzenja-na-teritoriji-opstine-novi-sad/

3http://www.seecult.org/vest/novi-sad-2021-projekat-od-nacionalnog-znacaja

#6 bilten STANAR, inicijative građana i mesne zajednice u lokalnoj samoupravi – Video prilog

Thu, 2018-09-13 10:45

Video prilog je snimljen tokom promocije #6 broja biltena STANAR u produkciji GKP i tribine „Stanar – stanovnik mesne zajednice“, gde je takođe bilo reči o odnosu institucija lokalne samouprave prema građanima, njihovim udruženjima i inicijativama, o pravima građana na lokalnu samoupravu, o nedavno usvojenom Zakonu o izmenama zakona o lokalnoj samoupravi, koji će značajno izmeniti pravo ljudi na neposredno učešće u upravljanju stvarima od javnog značaja i značaja za njihove živote u lokalnim zajednicama.

Sagovornici: Savo Romčević – kourednik biltena STANAR, Ozren Lazić – kourednik biltena, član Omladinskog centra CK13 i učesnik Inicijative „Ne damo Livadicu!“, Danilo Ćurčić – pravnik i programski urednik A11 inicijative za socijalna i ekonomska prava iz Beograda i Zoran Gajić – Grupa za konceptualnu politiku.

Produkcija: Marko Jakovljev i Aleksandar Ljiljak, 2018.

Video prilog i dokumentacija tribine „Stanar – stanovnik mesne zajednice“ održane 29. juna 2018. godine u Medija centru Vojvodine, deo je projekta „Lokalne politike i urbana samouprava“ koji realizuje Grupa za konceptualnu politiku iz Novog Sada, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.

www.gkp.org.rs

www.detelinara.org