Lokalne politike i urbana samouprava

Subscribe to Lokalne politike i urbana samouprava feed
Updated: 1 hour 46 min ago

Bilten STANAR #6: Projektno konkursno finansiranje mesnih zajednica u Požegi, Zdenka Kovačević

Thu, 2018-07-05 08:24

PARTICIPATIVNO BUDŽETIRANJE – Projektno konkursno finansiranje mesnih zajednica u Požegi

Zdenka Kovačević

Udruženje građana “Sretenje” iz Požege godinama radi na pokretanju građana i građanki Srbije i institucija da zajedno rade na kreiranju transparentne, efikasne i odgovorne vlasti i zajednice. Naročitu pažnju “Sretenje” usmerava ka institucijama lokalnih samouprava, opštinama i mesnim zajednicama. Programi “Razvojno planiranje” i “Projektno konkursno finansiranje” su posvećeni animiranju žitelja i organa lokalnih samouprava da zajednički stvaraju programe održivog razvoja njihovih zajednica. Prilikom koncipiranja ovih programa vitalnu ulogu imaju stanovnici/građani budući da se polazi od toga da je inkorporiranje njihovog životnog iskustva lokalnih problema ono na osnovu čega se može govoriti o transparentnosti i participativnosti. U ovom procesu građanima se pruža podrška da sami artikulišu prioritet razvoja, a kroz edukaciju o pisanju strateških i akcionih planova. Na osnovu takvih planova građani mogu da se prijavljuju za opštinske budžete putem jasno definisanih projekata, a što je usko povezano sa participativnim budžetiranjem. Međutim, da bi ovaj proces bio uspešan neophodno je animiranje i edukacija predstavnika organa lokalne samouprave, odnosno rad na otvaranju lokalnih samouprava. “Sretenje” radi na osnaživanju predstavnika mesnih zajednica da sami prave svoje strateške planove, a što naročito dolazi do izražaja u manjim opštinama gde je njihova uloga od velike važnosti za lokalni razvoj. Daleko od toga da ovakav pristup nije važan i za veće opštine, jer mnoge mesne zajednice u gradovima ne raspolažu adekvatnim sredstvima za rad, niti imaju ljudskih resursa da preuzmu veću ulogu u sprovođenju nadležnosti opština. U ovom tekstu zastupnica udruženja “Sretenje”, Zdenka Kovačević, podrobno izlaže hronologiju razvoja navedenih programa, kao i zakonski okvir koji je neophodan za njihovo sprovođenje.

Zakon o budžetskom sistemu Republike Srbije je uveo programsko finansiranje budžetskih korisnika, kao jedan od mehanizama za planiranje i kontrolu budžetskih sredstava. Primenjujući taj novi mehanizam, Udruženje„Sretenje“ Požega je, u 2012. godini, započelo realizaciju projekta Programsko/projektno konkursno finansiranje (u daljem tekstu: PPKF) mesnih zajednica (u daljem tekstu: MZ) u opštini Požega. Cilj nam je bio da oslanjajući se na tadašnji zakonski okvir u Republici Srbiji, uz aktivno učešće predstavnika MZ, pokrenemo proces uvođenja i implementacije modela PPKF MZ u opštini Požega.

Tokom 2012. godine, urađena je analiza pravnog okvira na nacionalnom i lokalnom nivou za uvođenje modela PPKF MZ.

U 2013. i 2014. godini, Udruženje “Sretenje” Požega radilo je na jačanju kapaciteta kako MZ, tako i lokalne vlasti u opštini Požega, čime je doprinelo uspešnom uvođenju i primeni PPKF MZ.

U 2015. godini, implementiran model iz opštine Požega sa stečenim iskustvom, Udruženje “Sretenje” Požega prenosi u Južnobački okrug, u opštine Bački Petrovac i Žabalj sa ciljem da se u sličnim opštinama usvoji ovakav način finansiranja.

U 2016. godini, stečena iskustva iz opština Požega, Bački Petrovac i Žabalj, Udruženje “Sretenje” Požega implementira u Istočnoj Srbiji u Zaječarskom okrugu, u opštinama Soko Banja i Knjaževac. Na uvođenju modela PPKF MZ u Soko Banji i Knjaževcu, pored Udruženja “Sretenje” Požega uključeni su bili i Centar za održivi lokalni i regionalni razvoj – Šušeoka – Slobodan Ilić, Marija Žikić (zaposlena u opštinskoj upravi Soko Banje – Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj) i Dragan Spirić (zaposlen u gradskoj upravi Vranja – ekspert za programski budžet. Svi pomenuti su dali veliki doprinos da ovakav način finansiranja MZ zaživi i u opštini Soko Banja). S obzirom da su u realizaciji ovog projekta bili većinom uključeni ljudi iz ruralnih područja, oni su dobili i dragocena iskustva i znanja koja sada mogu da primene kada žele da apliciraju za dobijanje sredstava iz IPARD fondova (imaju znanje šta su planovi, projekti, uslovi konkursa, održivost i slično).

Nakon četvorogodišnjeg rada na uvođenju PPKF MZ stečena su velika znanja i iskustva koje UG „Sretenje“ želi da podeli sa svim zainteresovanim sa namerom da se olakša rad lokalnim samoupravama u Srbiji u procesu uvođenja ovog modela finansiranja MZ i na taj način, lokalne javne finansije učine transparentnijim, a lokalne samouprave otvorenijim za stvaranje uslova za održiviji razvoj.

Pravni okvir upućuje na relevantne zakone kojih se kreatori, donosioci odluka i izvršioci u procesu uvođenja i implementacije modela PPKF MZ moraju pridržavati u svom radu. U tom smislu posebnu pažnju treba usmeriti na odredbe koje proizlaze iz Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o lokalnoj samoupravi.

Za uspešnu implementaciju predmetnog modela značajni su i drugi propisi od kojih posebno izdvajamo Uredbu o budžetskom računovodstvu. Naravno, ne sme se zaboraviti ni Uputstvo za izradu programskog budžeta.

Na lokalnom nivou za uspešno uvođenje i implementaciju modela PPKF MZ vrlo je važno poštovati odredbe statuta opštine, odgovarajućih poslovnika o radu nadležnih organa i tela, kao i pravnih akata koji se odnose na rad saveta MZ. Uz ove lokalne propise ne sme se izgubiti iz vida ni značaj odgovarajućih pravilnika, kao što su Pravilnik o budžetskom računovodstvu i Računovodstvene politike, a kao posebno važno želimo da naglasimo donošenje Pravilnika/ Odluke o sufinansiranju projekata koji doprinose unapređenju života građana u mesnim zajednicama na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

Od institucija, koje su bitne na državnom nivou, posebno naglašavamo: Ministarstvo finansija, Državnu revizorsku instituciju i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Njima bi mogli pridružiti i Stalnu konferenciju gradova i opština (SKGO) s obzirom na poverene poslove u vezi sa uvođenjem i implementacijom programskog budžeta u jedinice lokalne samouprave, kao i NALED.

Na lokalnom nivou veliki značaj za uvođenje imaju: saveti MZ, organizacione jedinice opštinske uprave nadležne za budžet i finansije (sektori, službe, odeljenja…) i kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (LER) u jedinicama lokalne samouprave, opštinsko veće, predsednik opštine, skupštinski odbor za budžet i finansije i skupština opštine.

Pored njih, odgovarajuću ulogu u ovom procesu imaju različita udruženja građana / NVO, koja su zainteresovana za uspešno uvođenje i implementaciju predmetnog modela sa realnim kapacitetom da u tom procesu daju značajan doprinos.

Svaki od navedenih subjekata, kako na državnom, tako i na lokalnom nivou ima svoje mesto i ulogu u pogledu uvođenja i implementacije modela PPKF MZ, na osnovu svojih redovnih nadležnosti i odgovornosti.

Na sledećem linku može se pronaći publikacija sa detaljnim uputstvima i potrebnim dokumentima za uvođenje PPKF MZ. http://www.sretenje.org.rs/files/PUBLIKACIJA.pdf

U pet opština i tri regiona u Srbiji u kojima je UG „Sretenje“ radilo na uvođenju PPKF samo su dve opštine usvojile i u praksi primenile ovakav način finansiranja. To su Opština Požega i Opština Soko Banja. U ostalim opštinama Bački Petrovac, Žabalj i Knjaževac su se u međuvremenu promenile lokalne vlasti i nove vladajuće strukture nisu bile zainteresovane da primene ovakav način finansiranja MZ. Zanimljivo je da su u opštinama Knjaževac i Žabalj na vlasti ostali isti predsednici opština, ali na čelu nove političke partije SNS. Mi iz Udruženja „Sretenje“ očekivali smo da će nov način finansiranja MZ zaživeti i u ovim opštinama, ali nije. A, recimo Opština Knjaževac je usvojila set dokumenata za PPKF MZ i objavila ga u Službenom listu opštine još 2016. godine.

U opštini Požega je 2013. godine raspisan prvi konkurs za MZ na koji su se prijavile one MZ koje je UG „Sretenje“ pripremilo za konkurisanje, upoznalo ih sa procedurom i pisanjem projekata. Zanimljivo je da su se na prvi konkurs javile samo seoske MZ i to tako traje godinama unazad.

Naime MZ Požega koja se sastoji od 11 rejona čini jednu MZ koja broji 14 000 stanovnika. U poslednjoj deceniji prošlog veka čak nije dobijala iz opštinskog budžeta sredstva namenjena MZ (MZ su se u Požegi finansirale, a i danas se finansiraju po modelu: broj stanovnika i veličina MZ). Ovakav način finansiranja MZ u Požegi se primenjuje samo u seoskim MZ. MZ Požega je za svoje funkcionisanje koristila sredstva od samodoprinosa i zakupa prostorija kojima je raspolagala u zgradi u kojoj je funkcionisala.

Poslednji sastanak Saveta MZ Požega u punom sastavu je održan 30.06.2002. godine na kome je tadašnji predsednik nezadovoljan odnosom lokalne vlasti prema MZ podneo ostavku. Na istom sastanku je izabran novi predsednik koji je, evo već 16 godina na toj funkciji. Prostorije koje su joj pripadale su joj oduzete i dodeljene političkim strankama, a zakupnina od prostorija koje su joj pripadale prebačena na opštinski budžet. Tako da već 16 godina ne raspolaže ni sa kakvim sredstvima za rad.

U period od 2002. do ove 2018. godine su se smenjivale različite političke strukture koje su više puta pokušavale da realizuju izbore za Savet MZ Požega i nisu uspevale da to realizuju.

„Sretenje“ je od 2016. započelo realizaciju projekta koji se bavi strateškim razvojem 11 rejona MZ Požega sa krajnjim ciljem da se do 2019. godine formira više MZ na uskogradskom području koje naseljava 14 000 stanovnika ili da joj se vrati funkcija kako bi i ona mogla da konkuriše na raspisani konkurs namenjen mesnim zajednicama u Opštini Požega.

Do sada smo uradili strateške planove za 8 rejona uz pomoć građana i došli do poražavajućih saznanja. Problemima gradske mesne zajednice, koja ne funkcioniše skoro dve decenije niko se ne bavi: postojanje 32 kilometara dotrajalih vodovodnih azbestnih cevi u kojima se gubi velika količina vode i najskuplje plaćamo komunalne usluge u Zapadnoj Srbiji, jedna smo od retkih opština koja nema uređeno priobalje reke Skrapež koja delom protiče kroz MZ Požega, neuređeni trotoari van samog centra opštine, nepostojanje ni jednog dečijeg igrališta, zagađenost životne sredine itd.

U 2017. godini Udruženje „Sretenje“ je pokrenulo narodnu inicijativu za uređenje priobalja reke Skrapež koja protiče kroz usko gradsko područje, tačnije kroz MZ Požega. Prikupili smo 7% potpisa od ukupnog broja birača, a po Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi bilo je potrebno 5%. Lokalna vlast je zakazala javnu raspravu na kojoj su se najmanje čuli građani. Izneli su svoje planove po tom pitanju koji su bili nejasni i nedorečeni smatrajući da su formalno ispoštovali zakonsku odredbu narodne inicijative.

Jedan deo nevladinog sektora u Srbiji se bavi decentralizacijom i mislimo da je to ključan problem u našem društvu. O svemu se odlučuje na nacionalnom nivou, lokalni nivo sprovodi nacionalnu politiku, a mesne zajednice su skoro izgubile funkciju koja bi trebalo da im pripada, a one su najniži oblik lokalne samouprave i trebalo bi da, zajedno sa građanima, učestvuju u radu lokalne samouprave i zajedno sa njom donose odluke o održivom razvoju svojih zajednica. Jedino tako se može brže i efikasnije napredovati.

Lokalne vlasti, između dva izborna ciklusa, u Požegi se bave planiranjem i promovisanjem planova, malo toga se uradi ili se samo započne sa radovima. Trgnu se pred izbore i puno toga obećaju, a u praksi se malo uradi.

Građani su još uvek u većini slučajeva pasivni i teško ih je pokrenuti da se uključe u ostvarivanje prava koja im po zakonima pripadaju.

Početkom ove 2018. godine stanovnici iz 11 rejona Opštine Požega su započeli svakodnevno okupljanje na gradskom trgu. Organizovali su do sada četiri protesta sa ciljem da se trenutna situacija promeni.

Iskreno se nadam i u tom pravcu delujem sa svojim saradnicima da se trenutno stanje, a u vezi mesne zajednice Požega promeni i da će se njeni građani izboriti da joj se vrate sve funkcije koje joj pripadaju.

Zdenka Kovačević, predstavnica UG ‘Sretenje’

Fotografija: Inicijalni sastanak u Požegi, 2014.

Tekst je objavljen u #6 biltenu STANAR koji objavljuje Grupa za konceptualnu politiku u okviru projekta „Lokalne politike i urbana samouprava„, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija. Ukupan tiraž biltena je 25.000 primeraka.

JAVNI INTERES U UPRVLJANJU STAMBENIM ZAJEDNICAMA I LOKALNA SAMOUPRAVA – video prilog, GKP

Sat, 2018-06-23 11:32

Ljubinka Pejčić je profesionalna upravnica stambenih zajednica i aktivistkinja Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, koja govori o svom iskustvu sticanja licence profesionalnog upravnika, motivima za odluku da profesionalizuje svoj rad na vođenju stambenih zajednica kao predsednik svoje skupštine stanara i pokušaju udruživanja licenciranih upravnika na distanci prema udruženjima koja uspešno i brže prave poslodavci u ovoj novoj ekonomskoj sferi, a koju čine „organizatori upravljanja“.

Stanar i/ili stanovnik mesne zajednice? Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o stanovanju – šta nam je donelo njegova dosadašnja primena? Mnoštvo nameta i individualne odgovornosti, dok je pravo slobodnog organizovanja garantovano Zakonom o lokalnoj samoupravi ukinuto.

Autor video priloga: Marko Jakovljev; kamera: Aleksandar Ljiljak i Omladinski centar CK13

Video prilog i dokumentacija tribine „Javni interes u upravljanju stambenim zajednicama“ održane 25. januara 2018. godine u Omladinskom centru CK13 u Novom Sadu, deo je projekta „Lokalne politike i urbana samouprava“ koji realizuje Grupa za konceptualnu politiku iz Novog Sada, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.

 

www.gkp.org.rs

www.detelinara.org

ZAŠTO SU VAŽNE MESNE ZAJEDNICE? – Video prilog, Grupa za konceptualnu politiku

Mon, 2018-06-18 08:16

Video prilog o značaju mesnih zajednica za građane u lokalnim zajednicama u Novom Sadu i šire, i o partijskoj uzurpaciji ovih osnovnih organa lokalne samouprave, koji bi trebalo da su na raspolaganju građanima, a ne samo onim koji su partijski organizovani.

Sagovornici: Zoran Gajić GKP, Radomir Lazović Ne da(vi)mo Beograd, Dragana Rakićodbornica u Skupštini grada Vršca, Maja Mrkić stanovnica mesne zajednice „Jugovićevo“ u Novom Sadu i inicijatorka zbora građana u toj mesnoj zajednici.

Produkcija: Grupa za konceptualnu politiku, Marko Jakovljev i Aleksandar Ljiljak, 2018.

Video prilog i dokumentacija tribine „Partijska uzurpacija mesnih zajednica“ održane 26. februara 2018. godine u Medija centru Vojvodine, deo je projekta „Lokalne politike i urbana samouprava“ koji realizuje Grupa za konceptualnu politiku iz Novog Sada, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.

www.gkp.org.rs

www.detelinara.org

GKP & CK13: OTVORENO PISMO I APEL ZA OTVARANJE MESNIH ZAJEDNICA ZA GRAĐANE I NJIHOVA UDRUŽENJA NA TERITORIJI OPŠTINE NOVI SAD

Thu, 2018-04-12 17:23

OTVORENO PISMO I APEL ZA OTVARANJE MESNIH ZAJEDNICA

ZA GRAĐANE I NJIHOVA UDRUŽENJA NA TERITORIJI OPŠTINE NOVI SAD

Otvoreno pismo i apel upućeni su:

  • SAVETIMA I PREDSEDNICIMA SAVETA 47 MESNIH ZAJEDNICA U OPŠTINI NOVI SAD

  • GRADONAČELNIKU NOVOG SADA Milošu Vučeviću

  • ČLANU GRADSKOG VEĆA ZA UPRAVU I PROPISE Milanu Đuriću

  • NAČELNIKU GRADSKE UPRAVE ZA OPŠTE POSLOVE Borislavu Dunđerskom

  • ŠEFU SEKTORA ZA POSLOVE MESNIH KANCELARIJA I MESNIH ZAJEDNICA PRI UPRAVI ZA OPŠTE POSLOVE Ružici Kalopić

  • NAČELNICI GRADSKE UPRAVE ZA IMOVINSKE I IMOVINSKO-PRAVNE POSLOVE Branislavi Buljošević

  • ČLANU GRADSKOG VEĆA ZA KULTURU Daliboru Rožiću

  • DIREKTORU FONDACIJE NOVI SAD 2021 Nemanji Milenkoviću

  • ČLANOVIMA FONDACIJE NOVI SAD 2021, SEKTOR ZA PARTICIPATIVNE PROJEKTE Milici Nikoletić Rašković i Lazaru Jovanovu

  • SAVETNIKU PROJEKTA NOVI SAD – EVROPSKA PRESTONICA KULTURE U SEKTORU ZA PARTICIPATIVNE PROJEKTE Christianu Potironu

  • MEDIJIMA U NOVOM SADU, BEOGRADU I SRBIJI

Otvoreno pismo i apel za otvaranje mesnih zajednica za građane i njihova udruženja na teritoriji opštine Novi Sad svim navedenim instancama vlasti i njenim institucijama upućuju udruženja građana Grupa za konceptualnu politiku i Omladinski centar CK13 iz Novog Sada, čije su aktivnosti posvećene podršci građanima i senzibilizaciji javnosti i javnih ustanova za problematiku neposrednog učešča građana u odlučivanju i organizovanom angažovanju u lokalnoj zajednici, kroz mesne zajednice. Kao organizacije civilnog društva koje su nastale na autentičnim potrebama građana naša udruženja razvijaju projekte čije aktivnosti unapređuju društveni i kulturni život lokalnih zajednica počevši od problema stanovanja, stambenih i lokalnih zajednica.

Rad naših udruženja je u funkciji stvaranja uslova za učešće organizacija civilnog društva i građana u procesima odlučivanja u lokalnim samoupravama, što je u skladu sa politikom Republike Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, a na temelju prihvaćenih međunarodnih obaveza, dokumenata i povelja kojim se Republika Srbija obavezuje na razvoj i jačanje javno-civilnog partnerstva i osnaživanje civilnog društva. Smatramo da je neophodna departizacija i revitalizacija javne i lokalne uprave i samouprave na svim nivoima i da je, u tom smislu, otvorena komunikacija institucija i građana, mesnih zajednica i građana u samom temelju ideje oživljavanja i razvoja lokalne samouprave u političkom sistemu naše zemlje i uopšte reforme javne uprave u Srbiji. Mišljenja smo da direktna demokratija građana započinje na nivou lokalne samouprave i stoga mesne zajednice smatramo važnim kako za građane, tako i za naš rad i aktivizam.

Međutim, suprotno njenoj normativno definisanoj ulozi (u Ustavu, Zakonu o lokalnoj samoupravi, Statutu grada Novog Sada), mesnu zajednicu danas karakteriše njena funkcija prevashodno administrativne i prostorne logistike za lokalne odbore političkih partija na vlasti, iako bi mesna zajednica trebalo da bude interesna zajednica svih građana na njenoj teritoriji, a u službi zadovoljavanja njihovih autentičnih socijalnih, komunalnih i drugih zajedničkih potreba.

Iskustvo saradnje naših udruženja sa mesnim zajednicama pokazuje da ta saradnja nije uvek imala uzlaznu putanju i nije bila u interesu građana. Taj trend je posebno uočljiv od prošlog leta (jul, 2017), nakon održanih izbora za savete i nadzorne odbore mesnih zajednica u Novom Sadu čije mandate su u apsolutnom obimu osvojili kandidati Srpske Napredne Stranke (SNS), a veoma se zaoštrio sa početkom kampanje za beogradske lokalne izbore.

Polazeći od tih momenata mi uočavamo fenomen koji nazivamo zatvaranje mesnih zajednica. Osnovno obeležje zatvaranja mesnih zajednica jeste prekid komunikacije sa građanima i njihovim udruženjima i opstrukcija rada mesnih zajednica od strane partijskih politika. Predsednici saveta nekih mesnih zajednica, istovremeno članovi SNS-a, bez ikakvog obrazloženja ne komuniciraju sa našim udruženjima. Neki od njih dali su sebi za pravo da ne odgovaraju ni usmeno ni pisanim putem na preko dvadeset zvanično upućenih dopisa i zahteva za ustupanje termina i prostora za organizovanje i održavanje javnih događaja, kao što su tribine i javne diskusije, te smatramo da je ugrožen javni karakter rada mesnih zajednica za koji su odgovorni predsednici saveta shodno statutima ovih institucija. Takođe su ignorisali i mnoštvo naših predloga za međusobno upoznavanje i za uspostavljanje tešnje saradnje između mesne zajednice i naših udruženja, čime smo ograničeni u mogućnostima da ostvarujemo svoja zakonom omogućena prava, a takođe je i realizacija planiranih projektnih aktivnosti naših udruženja ozbiljno dovedena u pitanje. Naše iskustvo zatvorenosti mesnih zajednica korespondira i sa poslednjim izveštajima međunarodnih ustanova da je u Srbiji na snazi ograničavanje i pojačano gašenje ljudskih prava, demokratskih sloboda i institucija.

Naši pokušaji da komuniciramo sa drugim institucijama vlasti u Novom Sadu povodom ovog problema, takođe nije naišao na pozitivan odgovor. Načelnik Gradske uprave za opšte poslove zadužene za rad i mesnih zajednica, Načelnica uprave za imovinske i imovinsko-pravne poslove i Član gradskog Veća za upravu i propise ignorisali su naše molbe za sastanke kako bismo im problem izložili. Zahtev za informacije od javnog značaja i odgovor na njega nam je pokazao da preporuka o prioritetnim korisnicima mesnih zajednica ne postoji, a na potragu za ovim dokumentom nas je naveo pomoćnik Gradonačelnika. Ono što je zanimljivo je da su nas u Otvorenoj kancelariji Grada kao i u Otvorenom kabinetu Gradonačelnika dočekali bivši predsednici saveta mesnih zajednica koji su nas odvraćali od pokušaja otvaranja mesnih zajednica za građane iako su njima predsedavali u više mandata.

U ovom kontekstu, Fondacija Novi Sad 2021, zadužena za sprovođenje projekta Evropske prestonice kulture u Novom Sadu, sprovodi i programe („Nova mesta“) koji se takođe dotiču mesnih zajednica i participativnosti građana u lokalnim zajednicama kroz njihov rad. U ovom trenutku, u radu Fondacije na participativnosti građana i decentralizaciji kulture u Novom Sadu vidimo paradoks, jer sarađuje sa savetima mesnih zajednica, njihovim članovima i predsednicima, koji vrše selekciju građana i udruženja građana na one koji mogu da koriste prostorije mesnih zajednica i one kojima to nije dozvoljeno. Što je još alarmantnije, smatramo da je ugroženo pravo građana da učestvuju u radu mesnih zajednica i da koriste njihove instrumente za neposredno upravljanje javnim poslovima od zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo poput zborova građana i inicijativa, koje je zagarantovano Statutom grada Novog Sada i Zakonom o lokalnoj samoupravi. Smatramo da je time proces participativnosti kroz ove institucije lokalne samouprave zaprečen, i mi skrećemo pažnju i vama i javnosti da je sprovođenje projekta Evropske prestonice kulture u Novom Sadu time stavljeno pod veliki znak pitanja.

Mišljenja smo da su nama, kao udruženjima, mesne zajednice zatvorene budući da jedan segment mikropolitike naših udruženja karakteriše nastojanje da otvaramo mesne zajednice i da realizujemo njene potencijale u meri koju pruža Zakon o lokalnoj samoupravi, pa i šire, budući da Zakon ne zabranjuje da građani artikulišu i promišljaju mogućnost formiranja i drugačijih oblika mesne samouprave koji bi adekvatnije odgovorili na potrebe građana na teritoriji mesne zajednice. Ali u jedinicama lokalne samouprave danas za taj vid inovativne društvene prakse i, uopšte, za koncept šire kolektivne interaktivnosti, ne postoji potrebna spremnost, iako su u pitanju demokratske vrednosti i inovativni projekti za građane i za udruženja koji zahtevaju dugoročan i aktivan angažman.

Budući da imamo različita iskustva sa otvorenošću mesnih zajednica, naš principijelni zahtev jeste da mesne zajednice budu otvorene za građane i udruženja građana u okvirima njihove zakonom predviđene uloge (što sada nije slučaj), a da, pri tome, ta otvorenost ne zavisi od dobre volje pojedinaca u njihovim organima. Takođe, smatramo da sva pitanja koja se odnose na poslove i uređenje rada mesne zajednice a koja su obuhvaćena njenim statutom, treba bliže da se urede putem pravilnika o radu mesne zajednice, u čijem stvaranju treba da učestvuju građani rukovođeni demokratskim principom prava građana i njihovih udruženja na korišćenje resursa mesne zajednice.

Odgovori koje smo uspeli da dobijemo na pitanje na kojim principima počiva donošenje odluka o korišćenju termina, odnosno prostora mesne zajednice za pojedine kategorije građana i njihova udruženja, svode se mahom na obrazloženje da su Saveti mesnih zajednica autonomni u donošenju odluka, odnosno da su te odluke diskreciono pravo predsednika i Saveta mesnih zajednica. Na taj način modalitet tzv. diskrecionog prava ustalio je nedemokratsku praksu u mesnim zajednicama da, mimo bilo kakvih načelnih dogovora i pisanih pravila, prioritetno pravo korišćenja prostora imaju političke partije, udruženja penzionera i humanitarne organizacije, i to na bazi ličnog nahođenja predsednika ili Saveta mesne zajednice. Ne sporeći pravo navedenih organizacija na korišćenje termina i prostora, smatramo da je opravdano postaviti pitanje načina odlučivanja o korišćenju resursa mesnih zajednica ali na principima direktne demokratije i dobre uprave i koji odgovornost, pravičnost, transparentnost, vladavinu prava i participativnost pretpostavljaju nedemokratskim principima autoritarnosti i neograničenog ličnog prava. U ovom trenutku, principi na kojima se zasniva praksa raspodele prostora u mesnim zajednicama gde su neke grupacije građana i udruženja favorizovani, a drugi u podređenom i neravnopravnom položaju, pre su despotski nego demokratski.

U tom smislu, predlažemo uspostavljanje i normativno usvajanje kriterijuma i proceduralnih okvira za privremeno i povremeno korišćenje prostora mesnih zajednica udruženjima građana i organizacijama civilnog društva, na osnovu sledećih principa:

  1. Udruženja građana moraju imati jednako pravo na korišćenje termina i prostorija mesnih zajednica.

  2. Procedura raspodele termina u mesnim zajednicama mora biti javna i transparentna.

  3. Rasprava o uslovima korišćenja prostorija mesnih zajednica mora biti javna, kao i konsultacije sa građanima, stanovnicima mesnih zajednica.

  4. Uvid u raspored termina korisnika prostorija mesne zajednice (tabela/otvoreni kalendar) mora biti javan.

  5. Uvid u dokumentaciju i odluke o radu mesnih zajednica i raspodeli termina mora biti javno dostupan.

Pozivamo Savete mesnih zajednica na teritoriji Grada Novog Sada, gradonačelnika, Veće i njegove članove, kao i zaposlene u Fondaciji Novi Sad 2021, da se, u interesu svojih građana, udruženja građana i organizacija civilnog društva, izjasne i donesu odluku koja će doprineti jednakosti u korišćenju termina, prostora i drugih resursa mesne zajednice.

Molimo predsednike i Savete mesnih zajednica da o ovom predlogu izveste građane, udruženja i organizacije na svojoj teritoriji tako što će ovo otvoreno pismo istaći na svojoj oglasnoj tabli.

U Novom Sadu, 12. aprila 2018.

Članovi i članice udruženja građana:

Grupa za konceptualnu politiku

Omladinski centar CK13

GKP&CK13: Javno obraćanje i poziv na javni sastanak Članu Gradskog veća zaduženom za kulturu povodom nemogućnosti participacije građana i udruženja građana u radu MESNIH ZAJEDNICA na teritoriji Novog Sada

Wed, 2018-04-11 17:49

Grupa za konceptualnu politiku i Omladinski centar CK13 iz Novog Sada, uputili su danas, 11. aprila, Javno obraćanje i poziv na javni sastanak Članu Gradskog veća zaduženom za kulturupovodom nemogućnosti participacije građana i udruženja građana u radu mesnih zajednica na teritoriji Novog Sada.

N/R Dalibor Rožić

Član Gradskog veća za kulturu

Trg slobode 1, Novi Sad

JAVNO OBRAĆANJE I POZIV NA JAVNI SASTANAK ČLANU VEĆA ZADUŽENOM ZA KULTURU POVODOM NEMOGUĆNOSTI PARTICIPACIJE GRAĐANA I UDRUŽENJA GRAĐANA U RADU MESNIH ZAJEDNICA NA TERITORIJI NOVOG SADA

Poštovani gospodine Rožiću,

Ovim javnim obraćanjem želimo da Vas obavestimo da ćemo u narednim danima uputiti „Otvoreno pismo“ gradonačelniku, Vama, ostalim članovima Veća grada Novog Sada i načelnicima uprava zaduženih za rad mesnih zajednica i sprovođenje Zakona o stanovanju, zatim Fondaciji Novi Sad 2021, pošto pomenute uprave, institucije i Veće smatramo odgovornim za probleme lokalne samouprave kojima se Grupa za konceptualnu politiku i Omladinski centar CK13 bave kao organizacije civilnog društva.

Grupa za konceptualnu politiku i Omladinski centar CK13 su, osim u oblasti kulturnog stvaralaštva, angažovani i na planu građanskog aktivizma i povezivanja građana povodom problema održivosti stanovanja i lokalnih zajednica u Novom Sadu. Od 2013. godine, Grupa za konceptualnu politiku razvija projekat „Lokalne politike i urbana samouprava“, i sarađuje sa Omladinskim centrom CK13 na njegovom projektu „Naša samouprava“, za čije realizacije je neophodna saradnja sa mesnim zajednicama, kao osnovim jedinicama lokalne samouprave u našem gradu, koji ima 47 mesnih zajednica i samo dve opštine. Dosadašnja saradnja se prekinula i mi više nemamo pristup mesnim zajednicama, što smatramo dokazom nepoštovanja Zakona o lokalnoj samoupravi i ugrožavanjem prava građana da neposredno učestvuju u radu lokalne samouprave.

Obraćamo se najpre Vama kao Članu veća zaduženom za kulturu, i to pre svega zbog Vaše uloge u realizaciji evropskog projekta Evropska prestonica kulture (EPK), budući da ste predsednik Nadzornog odbora Fondacije Novi Sad 2021, koja i sprovodi programe ovog projekta (program „Nova mesta“) i koji se takođe dotiču mesnih zajednica i participativnosti građana u lokalnim zajednicama kroz njihov rad. U ovom trenutku, u radu Fondacije na participativnosti građana i decentralizaciji kulture u Novom Sadu vidimo paradoks, jer sarađuje sa savetima mesnih zajednica, njihovim članovima i predsednicima, koji vrše selekciju građana i udruženja građana na one koji mogu da koriste prostorije mesnih zajednica i one kojima to nije dozvoljeno. Što je još alarmantnije, smatramo da je ugroženo pravo građana da učestvuju u radu mesnih zajednica i da koriste njihove instrumente za neposredno upravljanje javnim poslovima od zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo poput zborova građana i inicijativa, koje je zagarantovano Statutom grada Novog Sada i Zakonom o lokalnoj samoupravi. Smatramo da je time proces participativnosti kroz ove institucije lokalne samouprave zaprečen, i mi skrećemo pažnju i Vama i javnosti da je sprovođenje projekta Evropske prestonice kulture u Novom Sadu time stavljeno pod veliki znak pitanja.

Ako se Vlada Republike Srbije obavezala na saradnju sa civilnim društvom i osnovala Kancelariju za saradnju sa civilnim društvom, a Grad Novi Sad ima obavezu da u cilju realizacije projekta Evropska prestonica kulture sarađuje sa udruženjima građana i omogući njihovo učešće u kreiranju kulturne politike koja je formulisana i Strategijom kulturnog razvoja Grada Novog Sada u periodu od 2016. do 2026. godine, onda smatramo nedopustivim samovlašće saveta mesnih zajednica i njihovih predsednika kojim se udruženjima civilnog društva onemogućuje pristup mesnim zajednicama, kao i njihovo zatvaranje za programe organizacija civilnog društva.

Pozivamo Vas da se kao Član veća zadužen za kulturu obratite svojim kolegama u Veću i da im skrenete pažnju na važnost saradnje grada sa organizacijama civilnog društva, jer ste u ovom trenutku možda i najupućeniji u situaciju u kojoj se nalaze nezavisni akteri u kulturi, sa kojima ste imali priliku da sarađujete. Smatramo da participativno učešće u kreiranju kulturnih politika i kulturne produkcije podrazumeva participaciju građana i njihovih udruženja u svim oblastima lokalne samouprave.

Ovim obraćanjem takođe želimo da zakažemo javni sastanak sa Vama, kao i da pozovemo sve zainteresovane da mu prisustvuju, kako bismo javno govorili o ovom problemu i zajednički skrenuli pažnju ne samo javnosti, već i uprava zaduženih za sprovođenje Zakona o lokalnoj samoupravi. Očekujemo Vaš odgovor.

PARTIJSKO DISCIPLINOVANJE KOMŠILUKA – Ko je zatvorio mesne zajednice u Novom Sadu za građane?

Mon, 2018-04-09 17:09

Dalibor Stupar, novinar portala VOICE – Vojvođanski istraživačko-analitički centar za 6. broj biltena STANAR, koji GKP objavljuje u maju 2018. godine i ovom prilikom ga najavljuje.

Grupa za konceptualnu politiku (GKP) mesecima unazad upozorava da je Novosađanima uskraćeno pravo na lokalnu samoupravu, da se partijska politika protivzakonito umešala u rad mesnih zajednica i da je odatle prognala civilno društvo i građane koji se udružuju u borbi za sopstveni interes. GKP je udruženje građana koje se bavi građanskim aktivizmom i na terenu lokalne samouprave se nalazi već nekoliko godina baveći se problematikom stanovanja, a iz iskustva upozorava na pogoršanje u odnosima između civilnog društva i mesnih zajednica koje više od pola godine unazad ne sprovode svoju osnovnu funkciju, ne odgovaraju na dopise i protivzakonito ukidaju javnost rada.

– Mi smo se uverili u ovo što kažemo i tvrdimo da su mesne zajednice otete ljudima, da u njima postoji isključivo partijska mobilizacija građana i da partija na vlasti i njeni koalicioni partneri u gradu uzurpiraju autonomiju mesnih zajednica i njihovih organa odlučivanja i upravljanja – upozorava GKP.

U medijskim nastupima proteklih meseci upozoravali su da se situacija u Novom Sadu pogoršala od poslednjih izbora za savete mesne zajednice, održanih u julu 2017. godine, što je za posledicu imalo zatvaranje tih prostora za sve autonomne inicijative građana. Tim povodom u Medija centru Vojvodine krajem februara organizovana je i tribina „Patrijska uzurpacija mesnih zajednica“, na kojoj su govorili Radomir Lazović, član Inicijative Ne da(vi)mo Beograd i Zoran Gajić i Branka Ćurčić, članovi Grupe za konceptualnu politiku. GKP se nakon tribine javnosti obratila saopštenjem u kojem je podsetila da se Republika Srbija brojnim dokumentima obavezala na saradnju sa civilnim društvom, između ostalog i osnivanjem Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.

– U tom smislu ovo zatvaranje mesnih zajednica predstavlja izneveravanje duha svih tih sporazuma i smernica, pošto je nivo neposrednog učešća u lokalnoj samoupravi teren koji pripada isključivo građanima i njihovim inicijativama koje nisu i ne smeju biti, ni na samim izborima na ovom nivou vlasti, partijski određeni. Smatramo taj nivo učešća građana prostorom za delovanje civilnog društva i udruženja građana, a izbori za savete mesnih zajednica nisu jedini način učešća građana na lokalnom nivou u političkom životu zajednica kojima pripadaju – istaknuto je u saopštenju.

Lutanje po institucijama

Između ostalog, na tribini je ocenjeno da je opozicija digla ruke od mesnih zajednica i da je građanima preostalo jedino da se samoorganizuju i pokušaju da preuzmu mesne zajednice, koje im po zakonu i pripadaju. Tek na taj način, ponovo bi se vratile svojoj pravoj nameni – da građani u njima zadovoljavaju potrebe od neposrednog zajedničkog interesa.

Branka Ćurčić je na tribini iznela iskustvo Grupe za konceptualnu politiku istakavši da, iako je SNS u Novom Sadu na vlasti od 2012. godine, do zaoštravanja dolazi tek 2017. godine, nakon formiranja novih saveta mesnih zajednica. Njima je u periodu od nekoliko meseci bezuspešno poslato preko 20 zahteva za kontakt i saradnju, od čega je pristiglo svega dva odgovora i to negativna, dodala je.

– Naši uvidi i rad na terenu govore u prilog tome da Grad Novi Sad krši Zakon o lokalnoj samoupravi i to u njegovoj najbitnijoj tački, a to je da je lokalna samouprava zakonom definisano pravo građana da upravljaju poslovima od neposrednog zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo. Građani su uskraćeni za to pravo. Pogotovo je to važno za Novi Sad, jer je on zapravo jedna opština u kojoj vlast nije decentralizovana kroz mesne zajednice. Čak je ovim partijskim zaposedanjem upravo i centralizovana – navela je ona. Ćurčić je rekla da im je u Gradskoj upravi za opšte poslove, koja je zadužena i za rad mesnih zajednica, rečeno da su saveti mesnih zajednica autonomni u donošenju odluka.

– Načelnik Gradske uprave za opšte poslove, zadužen za rad i mesnih zajednica, načelnica Uprave za imovinu i imovinsko-pravne poslove i član Gradskog veća za upravu i propise ignorisali su naše molbe za sastanke na kojima smo želeli da im predočimo problem vezan za mesne zajednice. U kabinetu gradonačelnika su nas dočekali bivši predsednici saveta MZ koji su nas, ili odvraćali od pokušaja da mesne zajednice otvorimo za građane, iako su njima predsedavali u više mandata, ili su nas jednostavno pozvali da ih pobedimo na izborima – navela je ona.

Fantomska odluka

Branka Ćurčić iz Grupe za konceptualnu politiku upozorila je da se u kontaktima sa mesnim zajednicama često pominje nekakva preporuka o prioritetnim korisnicima njihovih prostorija, na osnovu koje se građanima i organizacijama civilnog društva uskraćuje pravo na korišćenje istih prostora.

– Zahtevom za informaciju od javnog značaja saznali smo da Gradska uprava za opšte poslove nije u posedu tog dokumenta, ali se on uprkos tome stalno provlači kao argument. Stalno se potura da postoji preporuka po kojoj političke partije, odnosno njihovi lokalni odbori, penzionerska udruženja i humanitane organizacije imaju prednost korišćenja prostora MZ. Svi ostali su u milosti Saveta MZ i njihovih takozvanih autonomnih odluka – navela je Ćurčić. Poručila je i da će GKP nastaviti da istražuje i dođe do konačnog odgovora postoji li zaista takav dokument ili ne i šta u njemu stvarno piše.

Zoran Gajić je podsetio da je oblast stanovanja doživela ozbiljne promene donošenjem novog Zakona o stanovanju za čije sproviđenje je zadužena lokalna samouprava. I upravo tu je, kaže, problem, jer je lokalna samouprava zakazala.

– Da li su došli novi kadrovi ili je situacija u društvu zaoštrenija, pa su i oni obazriviji? Ili su odlučili da se zatvore prema građanima i njihovim autentičnim potrebama? Mesna zajednica je najviši organ lokalne samouprave za određenu teritoriju iako je, gledano iz perspektive vlasti, to najniži organ lokalne samouprave – rekao je Gajić.

Partijska mobilizacija vlasti

Gajić je ocenio da takvo zatvaranje mesnih zajednica predstavlja izneveravanje svih sporazuma i smernica, podsetivši da je nivo lokalne samouprave teren koji pripada isključivo građanima i njihovim inicijativama i koji ni na izborima ne sme biti partijski određen, te da partijska pripadnost članova Saveta MZ mora biti njihova privatna stvar. Takođe, Gajić je istakao i da je javna tajna da su mnogi kandidati iz ranijih saveta mesnih zajednica bili sprečavani i upozoravani da se ne kandiduju na izborima 2017. godine, da je bilo različitih pritisaka, te da su opozicione partije odustale od učešća na tim izborima, pa je SNS sa koalicionim partnerima potpuno preuzela MZ, a zatim ih zatvorila za građane.

– Mislim da je to taktički potez. Partijska mobilizacija na nivou lokalne samouprave je problematična zato što ljudi koji partijski sednu na ta mesta, slušaju partijske naloge, a ne glas građana niti će se baviti lokalnom zajednicom dok god to ne bude u interesu centrale stranke. Imamo indicije i da se krši Zakon o prebivalištu, zato što se na određene adrese prijavljuju ljudi samo da bi se kandidovali, ušli u savete i preuzeli upravljačke funkcije u mesnim zajednicama, iako tu ne žive. Srećemo ljude koji ne stanuju u našoj sredini, a predstavnici su naših zajednica – kazao je Gajić.

Pošto se opozicija u ovom slučaju predala, sada se sve svodi na partijsku moblilizaciju vlasti, upozorio je Gajić ističući da se ona sprovodi s ciljem da se na tim pozicijama ništa ne radi, jer se plaše samoorganizovanja građana, iako bi upravo stav građana trebalo da bude koristan strankama u političkoj utakmici.

– To su volonterske uloge, ljudi sede tamo po partijskoj dužnosti, zauzimaju mesto da se tamo ne bi ništa dešavalo, da bi neke stvari prolazile nezapaženo, da ljudi ne bi mogli da postave pitanja. Zauzvrat dobijaju zaposlenje u javnim preduzećima – kazao je Gajić. Ocenjuje da se odsustvu demokratije u partijama može doskočiti jedino inicijativama poput Ne da(vi)mo Beograd, koje pokreću novi model organizovanja građana u kome će se dinamika i unutrašnji život te asocijacije odvijati preko autentičnih inicijativa i udruženja koja su prisutna na terenu i prepoznaju realno stanje.

Krucijalan značaj mesta za okupljanje

Radomir Lazović iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd istakao je da je direktan kontakt s ljudima na terenu neophodan, jer jedino tu mogu da se prepoznaju pravi problemi i dođe do održivih rešenja. Upravo pokušajem da se približe građanima, Inicijativa NDMBGD je zimus izazvala revolt vlasti u Beogradu i direktnu ili indirektnu zabranu korišćenja prostora mesnih zajednica za susrete i razgovore s građanima.

– Ono što smo mi tu prepoznali jeste jedan ozbiljan strah vlasti od toga da vi dođete u direktan kontakt s ljudima. Zašto? Zato što taj kontakt nije kontrolisan. To su problemi koji ujedinjuju ljude, šta god oni mislili o političkim opcijama i svemu što se dešava na nekom višem nivou. Ako hoćete da se bavite ključnim problemima grada kao što su saobraćaj, stanovanje, gde vi to možete da radite? Možete u svom nekom okruženju, ali ako pokušate da izađete u medije videćete da su oni apsolutno banalizovani, da jedan ceo spektar medija služi da vas napada, blati, optužuje da ste izdajnici zato što pokrećete ta pitanja – kaže Lazović. Ističe da se takvim akcijama zapravo demaskira vlast i ono što ona pokušava da uradi sve vreme, a to je da se ne bavi stvarnim problemima, da ih nekako stavi ispod tepiha, da prebacuje nadležnosti i odgovornost, te da na kraju uradi onako kako nalaže politički, ekonomski ili neki drugi interes.

– Ono što vlast želi je da bude još gore i da i fizički nestanu ta mesta okupljanja. Moramo imati fizička mesta na kojima se okupljamo, na kojima razgovaramo o tome kakve odnose želimo, eksperimentišemo s tim odnosima, vidimo šta u njima ne valja. Možemo govoriti i o tome da ti načini mogu biti drugačiji, inovativniji, da možemo sada uključiti različite pristupe lokalnom organizovanju, ali hajde da počnemo od ovoga što već postoji – rekao je Lazović. Ocenjuje i da je organizacija tradicionalnih partija prevaziđena baš zbog toga što nema bazu i što ne crpi iz građana svoje postojanje, često ne reprezentuje nikoga ili samo sopstvene interese, odnosno interese sukobljenih političko-ekonomskih gtrupa čija pobeda za građane ne znači zapravo ništa. Pored korišćenja mesnih zajednica, građanima su saveznici i alternativni prostori u kojima mogu da se organizuju, smatra Lazović, ocenivši da samo saradnjom ova dva segmenta može da se očekuje nekakav napredak.

– Te stvari kao CK 13, Društveni centar, Inex film ili Magacin u Kraljevića Marka u Beogradu su zaista nešto gde se zapate neke ideje i neki odnosi koji se zatim razvijaju. To da ćemo postići neku kritičnu masu javnosti nije tako daleko. Nama je potrebno nekoliko takvih mesta na kojima ćemo moći da testiramo te ideje i onda da vršimo pritisak dalje da se oslobode ovi prostori. Ne govorimo o jednom društvenom centru, govorimo o nekoliko njih, jer treba da vidimo kako da stvaramo pravičnije društvo. Mislim da postoji ogroman potencijal da napravimo neku promenu – naveo je Lazović.

Osujećenje

Grupa za konceptualnu politiku upozorava da, Zakon o lokalnoj samoupravi, Statut Grada Novog Sada i statuti mesnih zajednica propisuju formalne načine na koje građani mogu da se uključe u rad svojih mesnih zajednica i institucija grada.

– Tu su referendum, samodoprinos, zbor građana i narodna inicijativa. Ali ljudi koji se na lokalnom nivou angažuju na jedan od ovih načina, očigledno, predstavljaju pretnju za partijsku mobilizaciju, pa pomenuti oblici angažmana doživljavaju svoje osujećenje – navodi GKP ističući da je neophodno uspostaviti otvorene, demokratske načine na koje bi ljudi mogli da se aktivno uključe u rad MZ, od slobodnog korišćenja prostorija, do slobodnog organizovanja komšija i njihovih udruženja, bila ona formalna ili ne.

Tribina u Medija centru Vojvodine bila je izuzetno posećena, a svoja iskustva i viđenje problema izneli su brojni govornici: ispred Omladinskog centra CK13 Ozren Lazić, inicijatorke zbora građana u mesnoj zajednici “Jugovićevo” Detelinara Maja Mrkić i Ružica Radulović, profesionalni licencirani upravnik stambenih zajednica Dobrivoje Simić, kao i članovi Fondacije „Novi Sad 2021“ Lazar Jovanov i Milica Nikoletić Rašković.

Ignorisanje i saplitanje

Na tribini „Partijska uzurpacija mesnih zajednica“ moglo se čuti i nekoliko svedočenja o neprimerenom odnosu saveta mesnih zajednica, sa čime su se susreli čak i predstavnici Fondacije „Novi Sad 2021“. Tako je predstavnik Fondacije Lazar Jovanov naveo da su se oni prilikom realizacije projekta Nova mesta, koji se odnosi na uređenje javnih prostora, doživeli neprijatno iskustvo.

– U jednoj mesnoj zajednici smo morali da preduzimamo posebne mere kako bi se do kraja sproveo taj proces, jer je bilo nezadovoljstva što su tu bili neki koji, po njima, nisu smeli da budu prisutni iako su građani te mesne zajednice. To je jedan vrlo autokratski pristup – rekao je Jovanov. Podsetio je da je ideja Fondacije da u proces decentralizacije kulture, kroz koncept Kulturnih stanica, budu uključene i mesne zajednice, te da očekuje da im to što je osnivač Fondacije Grad Novi Sad bude od pomoći u budućnosti.

– Možda ćemo imati lakšu komunikaciju sa mesnim zajdnicama kroz Gradsku upravu za opšte poslove, jer smo mi osnovani od strane Grada, preko Kulturnog centra NS, jer je zapravo Fondacija ćerka firma KCNS – rekao je Jovanov. Alternativni društveni centar CK 13 takođe je imao problem u realizaciji svojih programa. Prema rečima Ozrena Lazića, iako ima sopstveni prostor, CK13 je želeo da iskorači iz uobičajenih aktivnosti iz domena kulture i aktivizma, idejom da se njihovo delovanje proširi i na lokalnu zajednicu.

– Ideja je bila da okupimo komšije, da im se predstavimo, jer mislimo da nas ljudi koji koriste naš prostor i programe već dobro poznaju, ali je generalni utisak da mnogi ljudi ne znaju da postoji jedan nezavisan alternativni centar u njihovom neposrednom komšiluku. Organizovali smo tribinu o mesnim zajednicama, slali dopise predstavnicima mesnih zajednica, bili smo u kontaktu sa Savetom mesne zajednice Žitni trg, ali niko iz mesnih zajednica nam se nije odazvao. Anonimno nam je poručeno da ulazimo u polje gde „ako uđemo, treba da se pazimo kako prelazimo ulicu“. Mi smo u političkoj blokadi, a ti ljudi vrše nasilje tako što ćute, ne komuniciraju sa građanima. Stvarno se radi o uzurpaciji zakona i institucija – naveo je Lazić.