Proširena estetska edukacija / Aesthetic Education Expanded (2015-2017)
kuda.org

Proširena estetska edukacija / Aesthetic Education Expanded

Organizacije u projektu:
Multimedijalni institut mi2 (Hrvatska) - aplikant
Centar za nove medije_kuda.org (Srbija)
Berliner Gazette (Nemačka)
Kontrapunkt (Makedonija)
Kulturtreger/Booksa (Hrvatska)

Projekat „Proširena estetska edukacija“ predstavlja nastavak dugogodišnje saradnje između pet organizacija: Centar za nove medije_kuda.org (Srbija), Multimedijalni institut (Hrvatska), Berliner Gazette (Nemačka), Kontrapunkt (Makedonija) i Kulturtreger/Booksa (Hrvatska), uz pridruženog člana – organizaciju MayDay Rooms (Velika Britanija). Projekat je iniciran 2012. godine, a njegovo pokretanje je bilo podržano programom Cultura 2007-2013 Evropske komisije, za period 2012-2014. godina.

Tekući projekat Proširena estetska edukacija / Aesthetic Education Expanded podržan je programom Kreativna Evropa Evropske komisije za podršku sektorima za kulturu i medije.

Razgovori sa Silvenom Lazarisom – Raditi s ljudima znači raditi sa onima koji imaju odmak od struktura, vlasti i partijâ
kuda.org

Razgovori sa Silvenom LazarisomRaditi s ljudima znači raditi sa onima koji imaju odmak od struktura, vlasti, partijâ i korupcije

Razgovori sa Silvenom Lazarisom, 29 i 30.10.2015, kuda.org, Novi Sad

Učestvovali: članovi grupe Učitelj neznalica i njegovi komiteti iz Beograda, članovi kuda.org, Grupe za konceptualnu politiku (GKP) i Inicijative za udruživanje skupština stanara iz Novog Sada

Drugu godinu za redom, pokretači projekta „Lokalne politike i urbana samouprava“ (kuda.org i GKP) organizovali su dvodnevne diskusione radionice sa gostom, francuskim antropologom i političkim aktivistom Silvenom Lazarisom (Sylvain Lazarus). Kao i prethodne godine (http://detelinara.org/stvari-ne-pocinju-prostim-odbijanjem-vec-odlukom-d...), pozvali smo članove organizacije „Učitelj neznalica i njegovi komiteti“ iz Beograda, čiji rad smatramo važnim i poticajnim za zajedničko promišljanje situacije u kojoj se nalazimo. Prethodni susret sa Lazarisom obeležilo je propitivanje i razumevanje osnovnih kategorija njegove knjige „Antropologija imena“ (http://kuda.org/antropologija-imena-silvena-lazarisa), pre svega – da politika pripada prostoru mišljenja, a ne prostorima nauke, države i partije.

Neumorna rezidencija: Chris Cutler, 11-16. mart, kuda.org i CK13
kuda.org

Neumorna rezidencija je intervencija u okviru internacionalnog projekta 'Proširena estetska edukacija' u formatu umetničkih rezidencija. Namera je da se stvori prostor za saradničke umetničke procese, kulturnu i teorijsku proizvodnju, omogućiti razmenu aktivnog znanja, nakon čega sledi stvaranje nove produkcije.

Neumorna rezidencija takođe podrazumeva susrete, razmenu i saradnju izvan granica vremena provedenog u Novom Sadu, uključuje promišljanje savremene umetničke i teorijske proizvodnje i pitanje temporalnog organizovanja. U tom smislu, ova aktivnost obuhvata dinamičnu saradnju centra_kuda.org i pozvanih umjetnika i teoretičara: Chris Cutler, Howard Slater, Marina Vishmidt & Anthony Iles.

Za ovu priliku u periodu od 11. do 16. marta Chris Cutler će se sastati s protagonistima nezavisne muzicke scene u Novom Sadu, muzičara i naučnika, univerzitetskih profesora i asistenata, studenata, ljubitelja muzike i aktivista: Nenad Marković, Milan Milojković, Lenkes László, Marina Džukljev, Vladimir Rašković, Dunja Crnjanski, Nemanja Sovtić, Đorđe Marković, Milan Nenin, Filip Djurović, Vladimir Oresković, Ozren Lazić, Dimitrije Beljanski, Blank Disc i kolektiva GKP-kuda.org.

PROGRAM
petak, 11.mart u 20h, CK13.
prezentacija i razgovor sa Chris Cutlerom

ponedeljak, 14. mart u 21h, CK13.
javno izvođenje učesnika radionice

sreda, 16.mart u 21h, CK13.
javno izvođenje Treatise (1963-67), Cornelius Cardew (1936-1981)

ulaz slobodan

"Teorija subjekta" Alena Badijua - prevod na srpsko-hrvatski u izdanju GKP & kuda.org
kuda.

"Teorija subjekta" Alena Badijua - prevod na srpsko-hrvatski u izdanju GKP & kuda.org

Povodom izdanja:

Danas, kada već sutra niko neće pisati i čitati na srpskom jeziku, tom ostatku srpskohrvatskog i hrvatskosrpskog, mi prevodimo i izdajemo knjigu. Kome? Onima koji će ostati u doživotnom danas jer su stari za promene koje su otpočele, a još uvek misle da je moguće promeniti kurs i u tome žele učestvovati. Napuštanje jezika nije strašno samo ako sa sobom povučemo i formu sadržaja koji je izraz držao zatočenim u nacionalnim kulturama i plašio nas njegove supstance. Drugačije misliti i živeti je moguće i na njemu počiva. Prevod jedne knjige na mali jezik neće ga načiniti manjinskim, ali će osvetliti čoveka koji bi njime mogao progovoriti. Ako ga ima, razume se.

Antropologiju imena smo objavili da bismo je preveli, a preveli smo je da bismo je pročitali. Isti je slučaj i sa Teorijom subjekta, i ona se nadovezuje na naša nesavremena razmatranja koja će se nastaviti. Pitanje koje sebi postavljamo, postavljamo i drugima: šta znači izdati jednu knjigu? Ako je to izdaja knjige u smislu napuštanje njene ideje, onda je jezik na kome to činimo sporedna stvar i to ostavljamo čitaocima i njihovoj upotrebi ove knjige. Naše pitanje je političko i tiče se mogućnosti proizvodnje knjige na distanci prema uslovima koji je čine tržišnom ili propagandnom.

Nakon iskustva čitanja i druženja povodom čitanja knjiga koje izdajemo na ovakav način, i gradeći ono što smo nazvali institucionalnim komunama – ne bez ironije i želje da provociramo pre svega one koje smo smatrali saborcima, čija kritika nije nadišla antagonizam i zbog čega je ostala u registru države – stičemo utisak da knjigu ne možemo ni napisati ukoliko je pre toga ne objavimo. Proizvodno okruženje je egzistencijalno koliko i stvaralačko, a izdavaštvo je rad kao i svaki drugi ukoliko je izumevanje novih kategorija kojima mislimo i stvaramo odnose koji će dovesti u pitanje podelu rada i ohrabriti nas na slobodu, koja je „s one strane rada kao nužnosti i spoljne svrhovitosti“.

RAT DANAS - Predavanje Silvena Lazarisa (Sylvain Lazarus) u CK13 Novi Sad, u organizaciji kuda.org i GKP
kuda.org

Centar_kuda.org i Grupa za konceptualnu politiku (GKP) vas pozivaju na predavanje:

Rat danas
gost-predavač: Silven Lazaris (Sylvain Lazarus), Pariz

četvrtak, 29. oktobar 2015. u 19h
Omladinski centar CK13
Vojvode Bojovića 13, Novi Sad

www.ck13.org

Rat danas, Silven Lazaris: Moje ubeđenje je, ne samo da je svetska situacija pod znakom rata, već i da je potrebno shvatiti da je rat posvuda, u mnoštvu oblika i različito prisutan. Kako se suočiti sa ovom situacijom rata? Od čega to suočavanje može da se sastoji?

Bavljenje temom rata, Lazaris je započeo 2001. godine u Političkoj organizaciji, gde je u okviru razmatranja značenja rata postavio tezu da je rat između država, kao i Klauzeviceva formula (Rat je nastavak politike države drugim sredstvima), prevaziđen, zbog zastarelosti države koja je tokom XX veka izbrisana u korist partije-države, i to putem rata. Transformacija države u partiju-državu zavisi od dotrajalosti kategorija partije i države kakve su postajale ranije. Bitno mesto u dotrajalosti forme partije je činjenica da se etatizacija radničke klase vršila kroz rat – to je viđeno na primeru Svetog sindikata (što je političko primirje u Francuskoj u kojem je levica tokom Prvog svetskog rata pristala da ne oponira vladi i da ne organizuje štrajkove, u ime patriotizma). U dotrajalosti kategorija partije i države – jedino što je moguće jeste politika ljudi.

Na predavanju u Novom Sadu, Lazaris će govoriti o današnjoj situaciji, gde države poseduju potpuno novu politiku vezanu za pitanje rata, koja za svoj objekat više nema mir, niti u njemu vidi svoj dovršetak. Džihadizam danas predstavlja ideologiju rata. U pitanju je drugačije konstruisana doktrina jer se rat ne vodi u ime države – u smislu Klauzevica i pod uslovima u kojima država ratuje da bi pregovarala o miru u svoju korist – niti se vodi da bi se konstituisala nova država. U džihadizmu, rat nije nastavak državne politike drugim sredstvima. Ideologija rata je antiteza miru i državi. Lazaris će takođe govoriti o situaciji u Francuskoj nakon slučaja Čarli Ebdo (Charlie Hebdo), kao i o tome kako današnji odnos države i rata utiče na njegov dugogodišnji rad sa ljudima u predgrađima Pariza.